Човек у смеђем оделу
| Čovek u smeđem odelu | |
|---|---|
 | |
| Nastanak i sadržaj | |
| Orig. naslov | The Man in the Brown Suit |
| Autor | Agata Kristi |
| Zemlja | Ujedinjeno Kraljevstvo |
| Jezik | engleski |
| Žanr / vrsta dela | krimi |
| Izdavanje | |
| Datum | 22 avgust 1924. |
| Broj stranica | 312 |
| Tip medija | tvrdi povez |
| Hronologija | |
| Prethodnik | Poaro istražuje |
| Naslednik | Put snova |
Čovek u smeđem odelu je detektivski roman britanske spisateljice Agate Kristi prvi put objavljen u Velikoj Britaniji od strane izdavačke kuće "The Bodley Head" 22. avgusta 1924.[1] i u SAD od strane izdavačke kuće "Dodd, Mead and Company" kasnije iste godine.[2] Lik pukovnika Rejsa je predstavljen u ovom romanu.
En Bedingfeld je sama i spremna za pustolovine kada joj se ona nađe. Ona je videla nekog čoveka kako umire na stanici podzmene železnice i podigla je parče papira ispušteno u blizini. Poruka na papiru je vodi u Južnu Afriku dok spaja više delova slagalice o smrti kojoj je bila svedokinja. Sledećeg dana u Engleskoj se dogodilo ubistvo, a ubica pokušava da je ubije na brodu na putu za Kejptaun.
Mesto radnje za rana poglavlja je London. Kasnija poglavlja smeštena su u Kejptaun u Bulavaju i na izmišljeno ostrvo u Zambeziju. Zaplet uključuje agenta provokatora koji želi da se povuče i ukloni svoje bivše agente.
Recenzije su bile različite prilikom objavljivanja jer su se neki nadali da je to još jedna knjiga sa Herkulom Poaroom[3] dok se drugima dopao stil pisanja i bili su sigurni da će čitaoci želeti da pročitaju do kraja kako bi saznali ko je ubica.[4] Kasnijoj recenziji se dopao početak romana i smatralo se da kraj nije pratio kvalitet početka. Recenzentu se nije dopalo kada je priča postala poput romana trilera.[5]
Radnja[uredi | uredi izvor]
Plesačica u Parizu Nadina i grof Sergej Pavlovič koji su u službi „Pukovnika“, međunarodnog agenta provokatora, planiraju da ga ucene kako bi ga sprečili da se povuče, ostavljajući njegove agente na nogama.
En Bedingfeld je svedokinja nesreće na stanici metroa u Hajd parku kada je jedan čovek pao na šine. En uzima poruku koju je ispustio lekar koji je pregledao mrtvog čoveka na kojoj je pisalo "17.1 22 Vila Kilmorden" i naređenje kućnog agenta da se pogleda vila "Miln" u Marlu gde je sutradan pronađena jedna žena mrtva. Kao osumnjičeni prepoznat je mladić u smeđem odelu koji je ubrzo posle pokojne ušao u kuću.
En shvata da je ispitivanje mrtvog čoveka neobično obavljeno i posećuje vilu "Mlin" gde pronalazi kutijicu nerazvijenog filma i saznaje da je vila "Kilmorden" jedrenjak i pasus knjiga na njemu. Na brodu, En upoznaje Suzan Bler, pukovnika Rejs i ser Justasa Pedlera i njegove tajnike Gaja Pedžeta i Harija Rejburna.
Pukovnik Rejs prepričava priču o krađi dijamanata pre nekoliko godina koja se pripisuje sinu južnoafričkog magnata zlata Džonu Erdsliju i njegovom prijatelju Hariju Lukasu. Prijatelji su otišli u rat u kom je Džon poginuo, a ogromno bogatstvo njegovog oca pripalo je njegovom najbližem srodniku, samom Rejsu. Za Lukasa je objavljeno da je "nestao u akciji".
En i Suzan ispituju parče papira koje je En dobila u podzemnoj stanici i shvataju da bi se mogao odnositi na kabinu 71, Suzaninu kabinu, koju je prvobitno rezervisala žena koja se nije pojavila. En povezuje pronalaženje filmske rolne u vili "Mlin" sa kutijicom filma koji sadrži nebrušene dijamante koja je bačena u Suzaninu kabinu u ranim satima 22. One nagađaju da je Hari Rejburn čovek u smeđem odelu.
U Kejptaunu En je namamljena u kuću u Mjuzenbergu gde je zatvorena, ali uspeva da pobegne sledećeg jutra i vraća se u Kejptaun i otkriva da je Hari tražen kao Čovek u smeđem odelu i da je nestao. Pedler nudi En ulogu svoje tajnice na svom putu u Rodeziju što ona prihvata u poslednjem trenutku i ponovo se ujedinjuje u vozu sa Rejsom, Suzan i Pedlerom koji ima novu tajnicu po imenu gospođica Petigru.
U Bulavaju En dobija poruku od Harija koja je mami u jarugu u blizini njihovog hotela. Ona je gonjena i pada u jarugu. Skoro mesec dana kasnije, En se budi u kolibi na ostrvu u Zambeziju sa Harijem Rejbernom koji ju je spasao. En i Hari se zaljubljuju i Hari joj je ispričao svoju stranu priče otkrivajući da su on i Džon bili zaljubljeni u Anitu/Nadinu koja ih je prevarila. Njen muž Karter je pao na stazu od potresa kad je ponovo video Harija. Hari je priznao da je on čovek u smeđem odelu, ali je poricao da je ubio Anitu. Harijevo ostrvo je napadnuto, ali njih dvoje beže, a En se vraća na Pedlerovu zabavu. Oni razmenjuju šifre koje će se koristiti u budućoj komunikaciji tako da se niko od njih ne može ponovo prevariti. Ona prima telegram potpisan od Harija u kom piše da se sastane sa njim, ali ne koristi njihovu šifru.
En umesto toga upoznaje Čičestera iliti gospođicu Petigru. Odvedena je do ser Justasa gde Pedler primorava En da napiše poruku Hariju kako bi ga namamila u njegovu poslovnicu. Hari se pojavljuje i Pedler se raduje sve dok En nije izvadila pištolj pa su uhvatili Pedlera. Rejs se pojavljuje sa pojačanjem, ali ser Justas beži preko noći. Rejs joj govori da je Hari Džon Erdsli, a ne Hari Lukas. Hari priznaje da ga zabrinjava primanje ogromnog bogatstva i da je pronašao svoju sreću sa En pa su se venčali i ostali da žive na ostrvu u Zambeziju i dobili su sina.
Likovi[uredi | uredi izvor]
- En Bedingfeld: ćerka siroče profesora Bedingfelda, poznatog arheologa.
- Anita Grunberg: prelepa žena, pseudonim balerina Nadina, pseudonim gospođa de Kastina, pseudonim gospođa Grej, nekada je bila agentkinja "Pukovnika". Ubijena je u vili "Mlin".
- Džon Harold Erdsli: sin ser Lorensa Erdslija, južnoafričkog rudarskog magnata koji je umro mesec dana pre nego što je En na brodu, pseudonim Hari Lukas, pseudonim Hari Rejburn. Borio se u Velikom ratu. On i prijatelj Hari pronašli su novi izvor dijamanata u Britanskoj Gvajani u Južnoj Americi.
- Hari Lukas: prijatelj Džona Erdslija, poginuo u Velikom ratu.
- Pukovnik Rejs: daleki rođak ser Lorensa Erdslija koji radi za britansku vladu kao špijun ili detektiv. Ima ugled lovca na lavove u Africi i kao bogatog čoveka.
- Plemenita Suzan Bler: društvena dama koja se sprijateljila sa En Bedingfeld.
- Ser Justas Pedler: bogati član parlamenta i preduzetnik.
- Gaj Pedžet: tajnik ser Justasa Pedlera.
- Artur Minks: pseudonim prečasni Edvard Čičester, pseudonim gospođica Petigru, pseudonim grof Sergej Pavlovič, agent "Pukovnika". On pristaje da radi sa Harijem Rejburnom i koristi svoje glumačke veštine da bude mnogo likova i da igra rizičnu dvostruku igru.
- Gospodin Fleming: zastupnik i njegova supruga: Enini domaćini nakon smrti njenog oca.
- L. B. Karton: muž Anite Grunberg, sorter dijamanata za De Birsa u Južnoj Africi. Umro je na stanici metroa Hajd park.
- Inspektor Medouz: detektiv Skotland Jarda koji odbacuje Enin dokaz o ubistvu u vili "Mlin" kao nevažan.
- Lord Nesbi: vlasnik Dnevnog budžeta i Enin poslodavac.
- Riđobradi Holanđanin: agent "Pukovnika".
- Gospođa Kerolajn Džejms: supruga vrtlara u vili "Mlin" koja daje ključeve mogućim iznajmljivačima.
- Pukovnik: zločinački veleum i ubica čiji je identitet prikriven veći deo priče. Otkriveno je da je to ser Justas Pedler koji je izbegao krivično gonjenje živeći u Južnoj Americi.
Književni značaj i prijem[uredi | uredi izvor]
Časopis Književni dodatak vremena je recenzirao roman u svom izdanju 25. septembra 1924. godine. Recenzija je cenila stil knjige „triler i pustolovina“ i zaključila: „Autor postavlja toliko pitanja čitaocu u svojoj priči, pitanja na koja će gotovo sigurno pogrešno odgovoriti tako da niko neće da klimne glavom na to, a čak ni najiskusniji čitalac romansi neće uspeti da skreće nepogrešivim kursom i dođe do luke rešenja kroz živi pesak i jato krvi, dijamanata, tajnih službi, lažnog predstavljanja, otmica i nasilja kojim se čuva zagonetka."[4]
Neimenovani recenzent časopisa Posmatrač (7. septembar 1924) napisao je: „Gospođica Kristi je uradila jednu hrabru i jednu stvar za žaljenje u ovoj knjizi. Odbacila je Herkula Poaroa, svog posebnog Šerloka Holmsa čije je prisustvo, ljubaznost i nepogrešivost razlog za uspeh njenih prethodnih knjiga“. Pošto je uporedio Poaroa sa Harijem Rejburnom, recenzent je nastavio rekavši da će knjiga „biti nešto kao razočarenje za one koji se sećaju romana Tajanstveni događaj u Stajlsu. To je odlična i genijalna složenost na svoj način, ali je možda bio napisan veliki broj užurbanih penjača koji se sada nalaze na ovoj posebnoj padini Parnasa. Gotovo da se sumnja da gospođica Kristi razmišlja da zameni mantiju Konana Dojla za mantiju gospođice Del − opasan manevar, jer se dve autorke veoma razlikuju po ukusima i simpatijama." Recenzent je dalje rekao da je "Plan knjige prilično zbrkan. Postoji prolog koji se dugo vremena ne povezuje sa ostatkom priče, a zamisao da se daju alternativni odlomci iz dnevnika junakinje i ser Justasa Pedlera nije sasvim opravdana nagoveštajima tog zabavnog, ali neuglednog lika koji daje. Jedna od tačaka u koje će neki čitaoci posumnjati jeste uverljivost negativca: on je svakako romaneskni tip u toj ulozi. Knjiga je, kao i sva dela gospođice Kristi, napisana sa duhom i humorom.“[3]
Robert Barnard je o ovom romanu rekao da je „napisan tokom i u vezi sa putovanjem u južnu Afriku, privlačno se otvara junakinjom i njenim ocem arheologom (Agatino zanimanje za ovu temu je očigledno bilo pre Maksa) i ima neke prijatne intermedije sa dnevnikom zlikovaca. Ali on se degeneriše u uobičajene stvari njenih trilera, a zaplet verovatno ne bi izdržao detaljno ispitivanje ako bi se neko potrudio."[5]
Neke dodatne napomene u vezi sa knjigom koje izdavačka kuća "The Bodley" koristila za reklamiranje narednih izdanja su sledeće:
- "Velika priča - zagonetka, nagomilana zagonetka, događaj na događaj." — Refer.[6]
- „Agata Kristi je napisala veoma zabavnu priču, odlično osmišljenu i izvedenu. — Jutarnji vesnik.[6]
Značenje u Kristinim delima[uredi | uredi izvor]
Kao i roman Tajni neprijatelj, i Čovek u smeđem odelu je manje roman čiste detekcije nego triler tipičan za svoje razdoblje. Roman prati pustolovine En Bedingfeld koja je svedokinja čoveka ubijenog na stanici metroa i čoveka čija ga je pojava uplašila dok se ona uvlači u svet lopova dijamanata, ubica i političkih intriga u ovoj priči smeštenoj na jugu Afrike. Pukovnik Rejs se prvi put pojavljuje u romanu, a kasnije se pojavljuje u romanima Karte na stolu, Iskričavi cijanid i Smrt na Nilu.
Razvoj romana[uredi | uredi izvor]
Knjiga ima neka poređenja sa događajima i okruženjima radnog putovanja oko sveta koje je Kristijeva obavila sa svojim prvim mužem Arčijem, a na čelu sa njegovim starim učiteljem sa fakulteta "Klifton" majorom E. A. Belčerom kako bi promovisala predstojeću izložbu Britanske imperije 1924. Turneja je trajala od 20. januara do 1. decembra 1922. godine. Na turneji je Kristijeva napisala kratke priče koje su činile zbirku Poaro istražuje (1924) i većinu sadržaja zbirke Poaroovi rani slučajevi objavljene 1974. godine.[7]
Večerajući sa Kristijevima pre puta, Belčer je predložio da se zagoneni roman postavi u njegovu kuću vilu "Mil" u Dorniju i da se knjiga nazove "Zagonetka vile Mlin" i navaljivao je da i on bude i u njoj. On je bio podstrek za centralni lik ser Justasa Pedlera koji je dobio zvanje na Arčijev predlog. Vila "Mlin" se takođe pojavljuje, iako se nalazi u Marlu.
Kristijeva je smatrala Belčera „detinjastim, zločestim i nekako zavisnim kao ličnost: 'Nikada, do danas, nisam uspela da se oslobodim prikrivene naklonosti prema ser Justasu', napisala je Agata o izmišljenom Belčeru, glavnom liku u romanu Čovek u smeđem odelu. „Usuđujem se da kažem da je to za osudu, ali tu je.“[8]
Prilagođavanja[uredi | uredi izvor]
Film[uredi | uredi izvor]
Film Čovek u smeđem odelu emitovan je u SAD 4. januara 1989. kao ekranizacija produkcije "Alan Šejn" u saradnji sa televizijom Vorner braders. Radnja je smeštena u kasniju eru od 1920-ih, a mnoge pojedinosti su izmenjene zbog toga. Najmanje jedna recenzija je otkrila da je priča manjkava jer su ekranizacije Kristinih romana prikazane na PBS-u u Sjedinjenim Državama prošle bolje od ove koja je emitovana na CBS-u.[9]
Imena Suzan Bler, Džonija Rejsa i L. B. Kartona promenjeni su u Suzi Bler, Gordon Rejs i Leo Karton.
Televizija[uredi | uredi izvor]
Roman je ekranizovan kao epizoda francuske televizijske serije Mala ubistva Agate Kristi 2017. godine.
Grafički roman[uredi | uredi izvor]
Roman Čovek u smeđem odelu je objavila izdavačka kuća "HarperCollins" prilagođen u grafički roman 16. jula 2007. godine, a 3. decembra 2007. prilagodio ga je „Hjugot“ i ilustrovao „Bairi“ (ISBN 0-00-725062-2). Ovo je prevedeno iz izdanja koje je u Francuskoj prvi put objavila izdavačka kuća "Emmanuel Proust" 2005. godine pod istoimenim nazivom prevedenim na francuski.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- ^ Curran, John (2009). Agatha Christie's Secret Notebooks. HarperCollins. str. 260. ISBN 978-0-00-731056-2.
- ^ Marcum, JS (maj 2007). „American Tribute to Agatha Christie: The Classic Years 1920s”. Insight BB. Pristupljeno 7. 9. 2018.
- ^ a b „Review”. The Observer. 7. 9. 1924. str. 5.
- ^ a b „Review”. The Times Literary Supplement. 25. 9. 1924. str. 598.
- ^ a b Barnard, Robert (1990). A Talent to Deceive – an appreciation of Agatha Christie (Revised izd.). Fontana Books. str. 196. ISBN 0-00-637474-3.
- ^ a b Christie, Agatha (1925). The Secret of Chimneys. John Lane Company, The Bodley Head. str. 306, Advertising supplements.
- ^ Morgan, Janet (1984). Agatha Christie, A Biography. Collins. str. 108–111. ISBN 0-00-216330-6.
- ^ Thompson, Laura (2008). Agatha Christie: An English Mystery. London: Headline Review. ISBN 978-0-7553-1488-1.
- ^ Terry, Clifford (4. 1. 1989). „Agatha Christie's 'Brown Suit' Looks A Bit Faded”. Chicago Tribune. Pristupljeno 7. 9. 2018.
