Чудесна судбина Амели Пулен
| Čudesna sudbina Ameli Pulen | |
|---|---|
 Filmski poster | |
| Izvorni naslov | Le Fabuleux Destin d'Amélie Poulain |
| Žanr | fantazija, komedija-romantična, drama |
| Režija | Žan-Pjer Žene |
| Scenario | Gijom Loran |
| Producent | Žan Mark Dešan Klodi Osar |
| Glavne uloge | Odre Totu Matje Kasovic Serž Merlen Rifus Džamel Debuz |
| Muzika | Jan Tjersan |
| Producentska kuća | Union Générale Cinématographique (Fr.), Miramax (SAD) |
| Godina | 2001. |
| Trajanje | 123 minuta |
| Zemlja | Francuska |
| Jezik | francuski |
| Budžet | 10 miliona dolara |
| Zarada | 174,4 miliona dolara |
| Veb-sajt | www |
| IMDb veza | |
Čudesna sudbina Ameli Pulen ili Čudesan život Ameli Pulen (franc. Le Fabuleux Destin d'Amélie Poulain ili Amélie) francuska je romantična komedija režisera Žan-Pjera Ženea u kojoj glavnu ulogu igra Odre Totu. Scenario za film, čija je radnja smeštena u delovima Monmartra, napisali su Žene i Gijom Loran.[1] Film pruža interesantan i pomalo idealizovan pogled na savremen način života u Parizu. Individue svih likova u filmu dolaze do izražaja, zbog razrađenosti njihovih osobina i svakodnevnih navika.
Film je prvobitno prikazan u aprilu 2001. godine u Francuskoj, Belgiji i u švajcarskom delu francuskog govornog područja, uz nekoliko prikazivanja na različitim filmskim festivalima u svetu.
Film je dobio ukupno 27 međunarodnih filmskih nagrada i proglašen je za najbolji film Evrope, osvojio je četiri nagrade Cezar (uključujući nagrade Cezar za najbolji film i najboljeg režisera), dve nagrade BAFTA (uključujući nagradu za originalni scenario), a bio je nominovan i za četiri Oskara Američke filmske akademije.
Radnja[uredi | uredi izvor]
Radnja filma prati priču o devojci Ameli, koja sa svojim shvatanjima pravde pokušava da usreći i pomogne ljudima oko sebe. Ameli u detinjstvu nije imala priliku da oseti blizinu i ljubav roditelja i odmalena je počela da gradi neki svoj svet i živi u njemu. Dvadeset trogodišnja Ameli živi sama u stanu u centru Pariza i radi kao konobarica u malom kafiću „Dve vetrenjače“ na Monmartru.
Ameli vodi jednostavan život, uživa u malim stvarima koje joj pričinjavaju zadovoljstvo, kao što je zavlačenje ruke u džak semena, lomljenje korice pudinga kašičicom, bacanje kamenčića u reku, posmatranje lica ljudi u bioskopu... Dan smrti engleske princeze Dajane joj potpuno menja život. Toga dana ona iza zidne pločice u svom kupatilu pronalazi staru metalnu kutiju, „tajno blago“ sa dragocenostima jednog dečaka, koju je on sakrio pre četrdesetak godina. Ameli odlučuje da pronađe vlasnika kutije i vrati mu je sa mišlju: ako uspe to da uradi, usrećiće čoveka, a ako ne - onda ništa. Uspevši u tome, Ameli odlučuje da će i ubuduće činiti male stvari ljudima oko sebe, kako bi ih učinila srećnim.
Predano, kreativno i sa uživanjem, posvećujući se ovoj odluci, Ameli usrećuje komšije, kolege, oca. Postavši „anđeo čuvar“ mnogima, izvodeći komplivane, ali skrivene postupke, ona preobraća tokove života ljudima oko sebe na pozitivniju stranu. I dok zapostavlja razmišljanje o sebi, stari čovek, koji se bavi rekonstrukcijom umetničkih dela, je nadgleda, započinjajući konverzaciju s njom o njegovim slikama. U daljoj komunikaciji, njih dvoje će često razgovarati o karakteru jednog lika sa umetničke slike, kog će starac, iako se to nigde u filmu ne pominje eksplicitno, poistovećuje sa Ameli.
Iako se zaljubljuje u misterioznog mladića Nina, sakupljača iscepanih fotografija, Ameli je previše stidljiva da preduzme nešto povodom toga. Sudbina je dovodi do toga da ona pronalazi njegov album sa fotografijama i kroz čitav niz zadataka ona mu ga vraća, a kasnije i otkriva svoj identitet. Plašljivu devojku stari umetnik ohrabruje i ona pronalazi svoju ljubav.[2][3]
Uloge[uredi | uredi izvor]
| Glumac | Uloga |
|---|---|
| Odre Totu | Ameli Pulen |
| Matje Kasovic | Nino Kenkanpoa |
| Serž Merlen | Remon Difajel |
| Rifus | Rafael Pulen, Amelin otac |
| Joland Moro | Madlen Volas, savetnik |
| Arti de Pengern | Ipolito, pisac |
| Irben Kanselije | Kolinjon, prodavac |
| Džamel Dbuz | Lisjen |
| Dominik Pinon | Žozef |
| Izabel Nanti | Žoržet |
| Moris Benišu | Bretodo |
| Andre Dusolije | narator |
Muzika[uredi | uredi izvor]
Muziku za film komponovao je Jan Tjersen.
Filmska kritika[uredi | uredi izvor]
Čudesna sudbina Ameli Pulen je dobila pet zvezdica i prozvana je „jednim od najboljih filmova godine, pored filmova Sirano de Beržerak i Poštar, koji može sve nadmašiti“, od strane Alana Morisona iz Empire Online-a.
Paul Tatara iz CNN Reviewer-a, opisao je „Ameli“ kao film razigrane prirode.
Negativnu kritiku film je dobio od Sergeja Kaganskog iz Les Inrockuptibles za nerealističnu i slikovitu viziju francuskog društva sa par etničkih manjina.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ 1001 film koji moraš da viš pre nego što umreš. Beograd. 2008. str. 900.
- ^ „Amélie – Čudesna sudbina Amelije Pulen”. Kakav film. Pristupljeno 24. 1. 2020.
- ^ „Čudesna sudbina Amelije Pulen”. RTS. Pristupljeno 24. 1. 2020.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Zvanični veb-sajt
- Čudesna sudbina Ameli Pulen na sajtu IMDb (jezik: engleski)
- Amelija Pulen se vratila, ali na daske Brodveja („Politika”, 18. april 2017)
- Reditelj otkrio pravu istinu o Ameliji Pulen posle više od dve decenije (B92, 25. mart 2023)
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Ostale | |
