Šamija

Šamija je tanka marama kojom žene povezuju glavu ili pričvršćuju kosu, uglavnom pravljena od markizeta. Takođe, šamija može biti i ukrasna kapa koja se nosi preko punđe, uglavnom u svečanim prilikama.

Poreklo

Šamije su sastavni deo odeće muslimanki i pod njihovim uticajem, u vreme turske vlasti u Srbiji, postale su deo i srpskih narodnih nošnji. U mnogim krajevima u Srbiji marama se nosila svakodnevno, bile su različitih boja i različito ukrašene, sve u zavisnosti za koju su priliku nošene. U seoskim sredinama i danas starije žene nose marame, uglavnom su tamnijih boja sa puno cvetova. Crna šamija se nosi u znak žalosti i obično se nosi godinu dana od smrti pokojnika.

Marame su i danas vrlo popularne, ali više kao modni detalj nego kao obavezni deo garderobe. Prave se od različitih materijala, različitih oblika i dezena, a osim na glavi nose se i oko vrata.

U južnjačkoj narodnoj nošnji

Šamije se često vezuju za južne krajeve Srbije i Vranjsku narodnu i gradsku nošnju. Vranjska nošnja polovinom XIX veka bila je srpska sa elementima orijenta. Vranjanci su mnogo pažnje obraćali na nošnju, zapravo na lepotu svoga odela.^[1] Posebno su se lepo oblačili i doterivali za igranke i sabore, kada se nosi najlepše odelo i skupocen nakit. U mnogim narodnim pesmama iz južnih krajeva Srbije detaljno je opisivana odeća momaka i devojaka:

Na noge nosev crvene kondurke,

Pa opasale šarene futarke,

Na grlo nosev žuti đerdani,

Na glave nosev žute šamije.^[2]

Narodna nošnja u vranjskom području, u vreme turske feudalne epohe do oslobođenja od Turaka 1878. godine, deli se na dve glavne grupe: seosku i varošku nošnju. Seoska nošnja ima nekoliko tipova, na primer: pčinjska narodna nošnja, nošnja vranjskog Pomoravlja, poljanička narodna nošnja, klisurička narodna nošnja i vlasinska narodna nošnja. Varoška narodna nošnja ima samo tip vranjske varoške nošnje.^[3]

Vranjanke su nosile šamije da bi povezale kosu, često su bile bele boje i njih su nosile mlađe žene i devojke. Ovakva marama se još naziva i povezača, a nošena je i bošča.^[3] Kvalitet i izgled celokupne nošnje zavisio je od imovinskog statusa i položaja, to se odnosilo i na šamije. Mlađe devojke su umele da iza uva, ispod marame, nose cveće i tako se kite, a često su marame nošene i kako se ne bi pokvarila frizura prilikom nekog posla. Prilikom obavljanja kućnih poslova žene su uvek nosile šamiju ili bošču. Romkinje su takođe nosile šamije i to najčešće žute boje.^[3] Dečja nošnja se nije preterano razlikovala od nošnje za odrasle, tako se i devojčicama na glavi zabrađivala tanka marama — šamija. Bilo je i dečjih bošči, koje bi se sa jednog kraja zadigle i zadenule za pojasom.

Vidi još

Reference

^ „Stara gradska nošnja”. 3. 8. 2018. ^{[mrtva veza]}
^ Janković, Ljubica i Danica (2016). Narodne igre. Beograd: Narodna biblioteka Srbije.
^ ^a ^b ^v Vukanović, Tatomir (1978). Vranje. Vranje: Radnički Univerzitet u Vranju.

Literatura

J. Ljubica, J. Danica, Narodne igre, Narodna biblioteka Srbije, Beograd, 2016.
V. Tatomir, Vranje, Radnički Univerzitet u Vranju, Vranje, 1978.

Spoljašnje veze

Vranjska stara nošnja

[1] „Stara gradska nošnja”. 3. 8. 2018. ^{[mrtva veza]}

[2] Janković, Ljubica i Danica (2016). Narodne igre. Beograd: Narodna biblioteka Srbije.

[:0-3] v Vukanović, Tatomir (1978). Vranje. Vranje: Radnički Univerzitet u Vranju.

[1]

[2]

[3]