Šarlah

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga

Šarlah (lat. Scarlatina) je zarazna bolest koja nastaje kao posledica infekcije sojem piogenog streptokaka (Streptococcus pyogenes) koji luči neku od izoformi streptokoknog pirogenog egzotoksina (SPE A, B ili C). U toku 18. i početkom 19. veka šarlah je bio teška, pa i smrtonosna bolest, ali, usled, za sada neobjašnjenog, pada virulencije uzročnog mikroorganizma u tridesetim godinama 20. veka, kao i zbog moderne terapije, to je sada, uglavnom, laka dečija bolest.

Definicija i prepoznavanje bolesti[uredi]

Šarlah je akutna zarazna bolest iz grupe streptokokoza. Bolest počinje naglo, sa znacima temperature, gušobolje i pojavom sitne, zrnkaste makulopapularne ospe na koži i sluzokoži. Ospa može biti praćena tačkastim krvarenjima, koja su uočljiva na mestima pregiba, kao što su vrat, lakat, prepone i struk. Ospe na licu nema. Iščezavanje ospe praćeno je perutanjem kože, karakterističnom pojavom za šarlah.

Ukoliko se bolest ne leči na vreme, kao komplikacija može nastati zapaljenje velikih zglobova i srčanog mišića, poznato pod imenom reumatska groznica. Dijagnoza ovog oboljenja postavlja sa na osnovu epidemiološke ankete, karakteristične zrnaste ospe i nalaza infektivnog agensa u brisu ždrela.

Infektivni agens[uredi]

Šarlah

Infektivni agens je bakterija Streptococcus pyogenes, koja ima preko osamdeset različitih tipova. Sposobnost lučenja eritrogenog toksina, odgovornost za pojavu ospe kod šarlaha, značajna je za ovu bakteriju.

Streptococcus pyogenes je otporan u spoljašnjoj sredini, a u biološkom materijalu, na primer ispljuvku, može se održati nekoliko nedelja.

Inkubacioni period[uredi]

Kod šarlaha inkubacioni period kratak, 1 — 3 dana, a nekada može biti i duži.

Rezervoar zaraze[uredi]

Rezervoar zaraze su bolesnik od šarlaha i kliconoša. Zaraznost zavisi od vremena primenjene terapije. Ukoliko se lečenje primeni odmah, zaraznost se skraćuje na jedan do dva dana. Suprotno, zaraznost je duga i traje obično deset dana kod bolesnika. Kod kliconoša zaraznost traje do tri nedelje.

Put prenosa[uredi]

Bolest se širi Fligeovim kapljicama i poljupcem.

Ulazno mesto[uredi]

Ulazno mesto je sluzokoža gornjih disajnih puteva.

Osetljivost i otpornost[uredi]

Osetljivost je opšta. Posle preležane bolesti antitoksična otpornost obično je trajna.

Ostale epidemiološke karakteristike[uredi]

Šarlah se endemski javlja u gradovima, a epidemije bolesti se registruju u dečjim kolektilivima, naručito u školama. Sezona porasta obolevanja je jesenje-zimski period godine, koji se poklapa i sa formiranjem dečjih kolektiva, odnosno sa polaskom u školu. U tim situacijama boravak u zatvorenom prostoru i blizak kontakt obezbeđuju širenje šarlaha Fligelovim kapljicama.

Mere sprečavanja[uredi]

Primena higijenskih uslova rada i života u dečjim kolektivima može sprečiti pojavu bolesti. Provetravanje prostoriaj kolektivnog boravka u predškolskim ustanovama, školama i internatima i otkrivanje kliconoša Streptococcusa pyogenesa u njima osnovne su mere sprečavanja bolesti.

Mere suzbijanja[uredi]

Šarlah se suzbija obaveznom prijavom, ranim otkrivanjem bolesnika i primenom izolacije i lečenja. U odnosu na kolektiv, kod lica iz kontakta sa bolesnikom otkrivaju se kliconoše infektivnog agensa.

Star of life.svg     Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).


Vikiostava
Vikimedijina ostava ima još multimedijalnih datoteka vezanih za: Šarlah