Šarpvilski pokolj
| Šarpvilski pokolj | |
|---|---|
 | |
| Mesto | Šarpvil, Južnoafrička Unija |
| Datum | 21. mart 1960. |
| Vrsta napada | pokolj |
| Ubijeno | 69 |
| Ranjeno | 180 |
| Počinioci | policija Južnoafričke Unije |
Šarpvilski pokolj desio se 21. marta 1960. godine u južnoafričkom gradiću Šarpvilu, kada je policija otvorila vatru na učesnike jednodnevnog protesta za prava crnaca. Policija je u pucnjavi ubila 69 ljudi.
Protesti i pokolj[uredi | uredi izvor]
Organizacije koje su se zalagale za ukidanje segregacije i nastupale protiv politike aparthejda, pokrenule su aktiviniju politiku tokom procesa dekolonizacije Afrike. Afrički nacionalni kongres je pokrenuo kampanju niza protesta širom Južnoafričke Republike protiv segregacijskih zakona. Trebalo je da da protesti započnu 31. marta, ali su pobornici Panafrikanističkog kongresa organizovali svoj protest u Šarpvilu 21. marta[1][2]. Tog se dana masa od 5.000 do 7.000 ljudi okupila pred lokalnom policijskom stanicom[3].
Do 10 časova ujutro, situacija je uprkos velikom broju građana bila relativno mirna, a u stanici je bilo 20-ak policajaca. Međutim, policija je bila pripremljena za ovakve manifestacije. Uskoro je bilo oko 19.000 demonstranata i situacija je postala napeta. Prema pojedinim izvorima, pojedinci u masi počeli su da „vređaju, prete i dobacuju provokacije“[4]. Uskoro ih je okružilo 130 policajaca naoružanih vatrenim oružjem, dok su demonstranti imali samo kamenje u rukama[5].
Policajci su počeli da se približavaju demonstrantima u nastojanju da ih raštrkaju i rasteraju s protesta. Pojedinci su počeli da bacaju kamenje i nastojali probiti policijske barikade. Oko 13 časova su počela naguravanja, a dva policijska časnika naredili su svojim podređenima da napune oružje mecima[4] . Demonstranti su probili barikadu, nakon čega je nekoliko policajaca palo na zemlju, a zatim je usledila pucnjava koja je trajala 40-ak sekundi. Ubijeno je 69 ljudi, od čega 8 žena i 10 dece, a 180 je bilo ozleđeno. Mnogima je pucano u leđa dok su bežali u panici[6].
U policijskom izveštaju je bilo navedeno kako je nekolicina mladih i neiskusnih policajaca u napadaju panike otvorila vatru, nakon čega je usledila lančana reakcija.
Posledice[uredi | uredi izvor]
Pokolj u Šarpvilu je među crnačkim stanovništvom odmah pokrenuo višenedeljne demonstracije, protestne marševe, štrajkove i pobune širom zemlje. Vlada je 30. marta proglasila vanredno stanje, pri čemu je uhapšeno više od 18.000 ljudi, aktivista i boraca za crnačka prava.
U mnogim zemljama u svetu takođe su se održavali protesti, a Ujedinjene nacije osudile su pokolj. Dana 1. aprila, Savet bezbednosti Organizacije ujedinjenih nacija izglasao je Rezoluciju 134, kojom je osuđena rasistička politika JAR-a.
Vlada JAR-a zabranila je legalno delovanje ANK-a i PAK-a, a pokolj je bio i povod da ove organizacije pređu s pasivnog na aktivni otpor rasističkoj politici. Svaka od ovih organizacija osnovala je sopstveno militantno krilo (Poko i Umhonto ve Sizve).
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ Boddy-Evans, Alistair. „Sharpeville Massacre, The Origin of South Africa's Human Rights Day”. about.com. Arhivirano iz originala 17. 02. 2009. g. Pristupljeno 17. 1. 2013.
- ^ „Arhivirana kopija”. Arhivirano iz originala 28. 3. 2010. g. Pristupljeno 17. 1. 2013.
- ^ Remember Sharpeville at South African History
- ^ a b Thomas McGhee, Charles C.; N/A, N/A, ur. (1989). The plot against South Africa (2nd izd.). Pretoria: Varama Publishers. ISBN 978-0-620-14537-4.
- ^ „The Sharpeville Massacre”. Time Magazine. 4. 4. 1960. Arhivirano iz originala 20. 03. 2011. g. Pristupljeno 17. 01. 2013.
- ^ Reeves, Rt. Reverend Ambrose. „The Sharpeville Massacre - A watershed in South Africa”. sahistory.org.za. Arhivirano iz originala 07. 07. 2013. g. Pristupljeno 17. 1. 2013.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Thomas McGhee, Charles C.; N/A, N/A, ur. (1989). The plot against South Africa (2nd izd.). Pretoria: Varama Publishers. ISBN 978-0-620-14537-4.
| Državne | |
|---|---|
| Ostale | |
