Švedski jezik

Švedski jezik
svenska språk, svenska
Izgovor	[ˈsvɛnˌska]
Govori se u	Švedska Finska Estonija
Broj govornika	10 miliona 3 miliona (kao drugi jezik) (2021)
Jezička porodica	indoevropski kentumski germanski severnogermanski istočnoskandinavski Švedski jezik
Pismo	latinica (švedski alfabet)
Zvanični status
Službeni jezik u	Švedska Finska Evropska unija Nordijski savet
Reguliše	Švedski jezički savet (švedski: Språkrådet) Kancelarija za švedski pri istraživačkom institutu za jezike Finske (švedski: Svenska språkbyrån)
Jezički kodovi
ISO 639-1	sv
ISO 639-2	swe
ISO 639-3	swe
Mapa glavnih švedsko jezičkih područja
Glavna distribucija švedskog jezika

Švedski jezik (švedski:  svenska , svenska språket) je jezik kojim govori približno 9 miliona ljudi. Kao poseban jezik javlja se u VIII veku. Spada u grupu germanskih jezika, odnosno u podgrupu severnogermanskih jezika.

Istorija

Primerak zakonika Äldre Västgötalagen iz Vastergotlanda objavljen 1280-ih, jedan od najranijih tekstova na švedskom pisan latiničnim pismom.

Naslovna strana Biblije Gustava Vase štampana u gradu Upsala 1541. godine

Istorijski, švedski jezik je jedan od potomaka staronordijskog jezika, i to njegove istočne podvarijante. Nekad se srednjovekovni švedski naziva runski švedski, jer je pisan runskim pismom. Nordijski je bio zajednički jezik koji su govorili svi ljudi u Skandinaviji u doba Vikinga. U 9. veku stari nordijski jezik se počeo deliti u dve glavne grane, istočnu i zapadnu. Švedski zajedno sa danskim, pripadao je istočnom kraku. Razlike između njih su počele u 13. veku. Švedski jezik koji se govorio u srednjem veku je poznat kao „stari švedski”. Ovaj period se odnosi na uspostavljanje Rimokatoličke crkve na ovim prostorima. U to vreme su latinski i grčki imali snažan uticaj na ovaj jezik.

U narednom periodu, pojavljuje se tzv. „novi švedski” kao posledica jakog trenda u potrazi za nacionalnim identitetom i evropske reformacije. Savremeni švedski jezik je stvoren kada je kralj Gustav Vasa naredio da se Biblija prevede na švedski. Novi zavet je preveden 1526, a cela Biblija 1541. Ovaj prevod se obično naziva Biblija Gustafa Vase. I mnoge druge knjige i književna dela u to vreme su prevedena na švedski. Biblija Gustava Vase se često smatra razumnim kompromisom između starog i novog švedskog. To je bio veliki korak ka uspostavljanju stalnog švedskog pravopisa. On je uspostavio korištenje samoglasnika „å”, „ä”, i „ö”, a pravopis „ck” umesto „kk”, razlikujući je jasno od danske biblije. Možda je to namerno urađeno zbog tadašnjeg suparništva između ove dve zemlje.

Već od XVI veka počinju da se javljaju poddijalekti švedskog jezika. Trenutno se izdvajaju dve vrste dijalekata u Švedskom jeziku: u Švedskoj i u Finskoj. U južnom delu Švedske - Skaniji (Skåne), govorni jezik je podlegao veoma jakim danskim uticajima. Pisani jezik se energično razvija kao simbol nacionalne moći, a 1786. godine kralj Gustaf III osniva Švedsku akademiju. Standardni jezik je počeo da se pojavljuju u 17. veku, zasnovan prvenstveno na Svea dijalektima koji se govore u Stokholm i oko jezera Malar, ali i uz neke delove iz Geta dijalekata. Švedski jezik se širi na račun danskog nakon osvajanja južnih i zapadnih provincija u 17. veku.

Period koji uključuje švedski kao što se govori i danas se u lingvističkoj terminologiji naziva „nusvenska”. Uz industrijalizaciju i urbanizaciju Švedske koja se uveliko odvijala tokom poslednjih decenija 19. veka, nova vrsta autora su ostavila svoj trag na švedsku književnost. Mnogi autori, naučnici, političari i druge javne ličnosti su imali veliki uticaj na novi nacionalni jezik koji je bio u nastajanju. Najuticajniji od svih je bio August Strindberg (1849-1912).

U 20. veku je došlo do formalne standardizacije švedskog, kao i do manjih jezičkih promena (recimo, upotreba zamenice „ti“ u govornom jeziku, kao i u engleskom). Tokom 20. veka zajednički, standardizirani nacionalni jezik postao je dostupan svim Šveđanima. Pravopis je konačno ustaljen, i bio je gotovo u potpunosti jedinstven, sa izuzetkom nekih manjih odstupanja, do vremena reforme pravopisa 1906. godine.

Čitanje i fonetika

Glavni članak: Fonetika švedskog jezika

Čitanje i fonetika se u ovom primeru baziraju na standardnom književnom švedskom.

Samoglasnici

• a: [ɑː] ako je posle njega jedan suglasnik
• a: [a] ako je posle njega dvostruki suglasnik
• å: [oː] ako je posle njega jedan suglasnik
• å: [ɔ] ako je posle njega dvostruki suglasnik
• ä: [ɛː] ako je posle njega jedan suglasnik
• ä, e: ​[⁠æ]​ ako su posle njih r i još neki suglasnik
• ä, e: ​[⁠æː]​ ako je posle njih samo r
• e: [eː] ako je posle njega jedan suglasnik
• i: [iː]​ ako je posle njega jedan suglasnik
• i: [ɪ]​ ako je posle njega dvostruki suglasnik. Slovo i je inače zatvorenije nego obično
• ie: [iː]​ ili [eː]
• o: [ʊ⁠] (ređe kao ​[⁠o⁠]​) kada se posle njega nalazi dvostruki suglasnik
• o: [uː⁠⁠] (ređe kao [ɔː]) kada se posle njega nalazi jedan suglasnik
• ö: [​øː] (muklo e), kaže se e, samo se skupe usne u krug kao da će se reći o. Tako se čita kada se posle njega nalazi jedan suglasnik
• ö: [​œ⁠] čita se kada se posle njega nalazi dvostruki suglasnik. Otvorenije je od glasa [​​øː]
• ö: [​œː⁠] ako je posle njega r i posle njega nema nijednog suglasnika
• u: [ʉː] ako je posle njega jedan suglasnik
• u: [ɵ] ako je posle njega dvostruki suglasnik
• y: [​yː] (ili fućkajuće i), kaže se i, samo se skupe usne u krug kao da će se reći u. Ovako se čita ako se posle njega nalazi jedan suglasnik
• y: [​ʏ⁠] ako se posle njega nalazi dvostruki suglasnik. Treba reći da je ovaj glas otvoreniji od glasa [​yː]

U primerima je već primećeno da se samoglasnici razlikuju po dužini u zavisnosti od toga gde se nalaze.

Takođe, kada se posle samoglasnika nalazi nekoliko različitih suglasnika, tada se samoglasnik čita kratko, npr.: choklad [ɧʊ⁠ˈklɑːd].

Suglasnici

• c: [s] (ispred e, i, y, ä & ö)
• c: [k] u ostalim slučajevima. Kada je c samo kako god se čita (da nije u digrafima ch i ck) nalazi se uglavnom se nalazi u stranim rečima i vlastitim imenima
• ch: [ɧ] (ređe kao [ɕ]) ne važi za reč och (veznik i)
• ck: [k]
• f, ph: [f]
• g: [j] (ispred e, i, y, ä & ö)
• g: nečujno [g] na kraju reči
• g: [g] u ostalim slučajevima
• gn: [ŋn]
• j, dj, gj, hj, lj: [j]
• k: [ɕ] (ispred e, i, y, ä & ö)
• k: [k] u ostalim slučajevima. Zvuči kao k ispred slova e i slova i u srpskom, pretežno na kraju reči i ispred a
• kj, tj: [ɕ]
• lg: [lj] na kraju reči
• ng: [ŋ]
• r: [r]
• rd: [ɖ]
• rl: [ɭ]
• rn: [ɳ]
• rs: [ʂ]
• rt: [ʈ]
• s, z: [s]
• sj, skj, stj, sch: [ɧ] sch se najčešće može videti u stranim rečima. Glas [ɧ] je inače u sredini između glasova [ʃ] i [x]
• sk: [ɧ] (ređe kao [ʃ]) (ispred e, i, y, ä & ö)
• sk: [sk] u ostalim slučajevima
• tion: [ɧuːn] na kraju ili pri kraju reči
• tien: [siɛːn] na kraju ili pri kraju reči

Dvostruka slova se čitaju kao i da je samo jedno napisano.

Glasovi [ɖ], [ɭ], [ɳ], [ʂ] i [ʈ] su retrofleksivni, što znači da se vrh jezika i srednje nepce dodiruju.

Ostala slova i glasovi, sem ovih u pravilu čitanja, čitaju se kao i u srpskom.

Standardni švedski ne poseduje glasove [z] i [ə]. Kod čitanja i govora je karakteristična upotreba melodijskog akcenta koji je nestao iz većine indoevropskih jezika.

Primeri gde se oni glasovi upotrebljavaju

Samoglasnici

• a - [ɑː]: mat, jag, bra
• a - [a]: matt, ja
• å - [oː]: mål, två
• å - [ɔ]: åtta
• ä - [ɛː]: häl
• ä, e - ​[⁠ɛ⁠]​: gräns, fett
• e - [eː]: fet
• ä, e - ​[⁠æ]: värk, verk
• ä, e - ​[⁠æː]​: här, Sverige
• i - [iː]​: vit, sil
• i - [ɪ]​: sill
• o - [ʊ⁠]: choklad, bott
• o - [uː⁠⁠]: god, bok
• ö - [​øː]: nöt, öl, över, ö
• ö - [​œ⁠]: nött, börja
• ö - [​œ⁠ː]: hörapparat, öra, för
• u - [ʉː]: sju
• u - [ɵ]: guld
• y - [​yː]: syl, syd
• y - [​ʏ⁠]: syll

Suglasnici

• c - [s]: encyklopedin, center
• c - [k]: Marcus
• ck - [k]: tack, böcker
• f, ph - [f]: fem, fru
• g - [j]: genom, göra
• g - nečujno [g] na kraju reči: viktig, dag, väldigt
• g - [g]: god, gul
• j, dj, gj, hj, lj - [j]: jord, djur, hjärta, vilja
• k - [ɕ]: kilometer, kött
• k - [k]: mjölk, kon
• kj, tj - [ɕ]: tjänst, kjol
• lg - [lj]: älg
• ng - [ŋ]: ung, översättning
• r - [r]: rättigheter
• rd - [ɖ]: nord, jord
• rl - [ɭ]: Karl, kärl
• rn - [ɳ]: örn, stjärna
• rs - [ʂ]: översätt, torsdag, varsågod
• rt - [ʈ]: parti, tårta, art
• s, z - [s]: sot, spela, zebra
• sj, skj, stj, sch, ch - [ɧ]: sju, stjärna, schack, choklad
• sk - [ɧ]: skicka, skepp, skön
• sk - [sk]: svenska, pandemiska
• tion - [ɧuːn]: generation

Klasifikacija i srodni jezici

Švedski je član istočnoskandinavske grupe, koja pripada severnogermanskoj grani germanskih jezika, koja je član indoevropske porodice jezika.

Susedni jezici

Švedski jezik, zajedno sa književnim norveškim i danskim, kao sa svojim najbližim rođacima, formira čvrst i dobro definisan jezički region, koji je od drugih jezika odvojen jezičkim granicama. Njegovi susedi su: na severu severnolaponski jezik; na istoku finski jezik; na jugu danski jezik (preko Eresundskog mosta); na zapadu norveški jezik. Sem finskog i severnolaponskog, svi ostali jezici su iz severnogermanske grupe germanskih jezika.

Situacija postaje složenija kada počinju da razgovaraju Šveđani sa Norvežanima ili Dancima, jer tu između norveškog, švedskog i danskog postoji jezička neprekidnost (kontinuum), bez jezičkih granica. Na takvom prostoru, svaki dijalekat je razumljiv sa njegovim susedom, ali dijalekti koji su fizički udaljeni često nisu međusobno razumljivi. Npr., Šveđanin koji živi na granici Švedske i Norveške će se bolje razumeti sa Norvežaninom na istoj granici, nego npr. Šveđanin iz Stokholma i Norvežanin iz Bergena. Norveški se takođe deli na književni i novonorveški, a novonorveški je ipak različitiji i od književnog norveškog i od švedskog. Ista stvar je i kada se Šveđanin sporazumeva sa Dancem. Danski takođe ima ne toliko fonetski izgovor, koliko švedski i norveški imaju, te danski postaje malo izazovan da Šveđanin razume.

Dok je švedski na mnogo načina sličan norveškom i danskom, postoje male razlike u pisanju, vokabularu i čitanju. Uporedite, npr.:

norv. Den minste fullvoksne kameleonen er 2 cm lang og den største kan lett nå en lengde på 80 cm.

dan. Den mindste fuldvoksne kamæleon er 2 cm lang og den største kan nemt nå en længde på 80 cm.

šved. Den minsta fullvuxna kameleonten är 2 cm lång och den största kan lätt nå en längd på 80 cm.

Najmanji kameleon, koji je potpuno odrastao je dug 2 cm, a najveći može lako da dostigne dužinu od 80 cm.

Evo još jedne rečenice:

norv. Det raskeste landdyret er geparden. Den kan løpe opp til 120 kilometer i timen.

dan. Det hurtigste landdyr er geparden. Den kan løbe op til 120 kilometer i timen.

šved. Den snabbaste landdjuret är geparden. Den kan springa upp till 120 kilometer i timmen.

Najbrža kopnena životinja je gepard. Može da ide i do 120 kilometara na čas.

Pisano se generalno mogu razumeti, jer kao što se može u primerima, imaju malih nekih razliki u pisanju. Ali kad dođe govorno, slabije se razumeju, naročito sa Dancima.

Zvanični status i broj govornika

Švedski je glavni jezik Švedske, gde je maternji jezik za oko 9,2 miliona stanovnika. Švedski je ustavni nacionalni jezik Finske, gde je maternji jezik za 0,3 miliona stanovnika i službeni jezik Olanda.

U Finskoj se švedski jezik govori kao maternji jezik od strane manjine koja je 2011. godine brojala 291.000 govornika, što odgovara oko 5,3 procenta od ukupnog stanovništva. Švedski jezik razumeju ili govore u nekom stepenu i većina finskog govornog stanovništva. Finska švedska manjina je koncentrisana u priobalnim i ostrvskim oblastima u Ostrobotu, Abolandiji i Nilandu (sa glavnim gradom). U ovim oblastima švedski jezik često dominira u manjim mestima, a u nekim opštinama je švedski jedini administrativni jezik. Takođe, neke opštine u drugim regionima gde se govori isključivo finski imaju značajne švedski govorne manjine, koje se u finsko-švedskom jeziku nazivaju švedske jezičke ostrva. Godine 1610. procenat švedskog govornog stanovništva u Finskoj bio je 17,5 procenata. Ovaj procenat je od tada postepeno opadao, uporedite: finska asimilacija. Nakon Drugog svetskog rata, ovo se može delimično objasniti prekomernom zastupljenošću švedski govornih Finskih stanovnika u migracionim strujama koje su išle iz Finske u Švedsku. Između 1945. i 1976. godine 400.000 osoba iz Finske došlo je u Švedsku, od kojih je 200.000 ostalo trajno. Od njih se navodi da je trećina bila švedski govorna, što se može uporediti sa oko šest procenata švedski govornog stanovništva u ukupnom finskom stanovništvu u istom periodu.

Takođe, u drugim skandinavskim zemljama postoje manjine koje govore švedski – 30.000 u Norveškoj i 11.000 u Danskoj (2010). Postoji značajna migracija između skandinavskih zemalja, ali zbog sličnosti u kulturi i jeziku, ovi imigranti se često asimiluju i ne ističu se kao posebna etnička manjina, osim Finske. Takođe, mala švedski govorna manjina u Estoniji može se dodati, koja je tamo živela od 1200-ih godina. Još uvek postoji mali broj osoba koje govore švedski kao maternji jezik na nekim mestima u istorijskim švedskim područjima duž severozapadne obale i na ostrvima (Ajboland).

Prema popisu iz 2004. godine, oko 67.000 ljudi u SAD-u govori švedski (što švedski čini pedesetim najčešćim jezikom u SAD), ali bez specifiranja koliko dobro oni vladaju jezikom. Većina područja gde najviše stanovnika govori švedski nalazi se u Minesoti. Prema popisu iz 2001. godine u Kanadi, tada je 17.000 osoba govorilo švedski, ali kao i u SAD-u nedostaju podaci o tome koliko dobro se vlada jezikom.

Pored gore pomenutih grupa, prema Statističkom centru, postoji 228.226 Šveđana u inostranstvu koji su se odjavili kao stanovnici Švedske između 1969. i 2006. godine i nikada se nisu vratili. Zemlje sa značajnim manjinama koje govore švedski su, između ostalog, Nemačka i Ujedinjeno Kraljevstvo (po 30.000 u svakoj zemlji), Španija (17.000), Francuska (15.000), Kanada (vidi gore), Australija i Švajcarska (po 6.000 u svakoj zemlji), Belgija (5.000) i Italija (3.000). Svi podaci su iz 2010. godine.

Dijalekti

Jezička definicija švedskog dijalekta jesu lokalne varijante, koje nisu bile pod velikim uticajem standardnog jezika i čije se poreklo može pratiti do staronordijskog. Često se nazivaju seoskim ili parodijskim ciljevima. Mnogi od autentičnijih dijalekata koji se govore na mestima kao što su: Orsa i Elvdalen u Dalarni, Šefteo u Vesterbotniji, Kaliks u Norbotniji ili Nerpes u Esterbotniji često imaju karakteristične fonološke i fonetske aspekte kao što je održavanje starijih sistema padeža. Ovi dijalekti mogu biti za većinu Šveđana nerazumljivi i ponekad se smatraju zasebnim jezicima. Pored toga, mnogi Šveđani govore tečno standardni švedski (ili visokošvedski, kao u slučaju finskog švedskog).

Dijalekti su često toliko lokalni, da se mogu podeliti na pojedinačne parohije. Tradicionalno su se grupisali u 6 glavnih dijalekatskih oblasti, koji međusobno imaju slične karakteristike u pogledu gramatike, izgovora i rečnika. Granice između tih oblasti nije oštra i odvajanje prevashodno ima vaspitnu funkciju.

Primer teksta

Član 1 Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima:

Alla människor är födda fria och lika i värdighet 
och rättigheter. De är utrustade med förnuft och 
samvete och bör behandla varandra i en anda av broderskap.

Gramatika

Glavni članak: Gramatika švedskog jezika

Kao i većina drugih germanskih jezika, švedski takođe ima isključivo dve forme padeža (nominativ i genitiv forma). Pravila pisanja u švedskom odgovaraju nekadašnjem izgovoru reči, tako da postoji jaz između pisane i izgovorene reči.

Članovi i rodovi

Švedski poseduje dva određena, dva neodrećena člana i određeni član za množinu, kao i dva roda (zajednički i neutralni, švedski uter i neuter, osim kod zamenica, gde su tu tri roda). Neodrećeni članovi su kao i kod ostalih germanskih jezika, zasebne reči. Međutim, određeni članovi su kao i kod ostalih severnogermanskih jezika, nastavci koji idu na kraj reči (što se tiče rečenica gde su samo imenice). Kada je tu neki pridev, onda je određeni član odvojena reč i ide pre prideva. Pritom se dodaje još jedan član kao nastavak.

Evo su određeni članovi (kao nastavci):

-en - označava zajednički rod (za neke reči se izostavlja e) ;

-et - označava srednji rod (za neke reči se izostavlja e) ;

-na - označava zajednički rod množine ;

-en - označava srednji rod množine ;

Evo su određeni članovi pre prideva:

Den - označava zajednički rod ;

Det - označava srednji rod ;

De - označava množinu.

Evo su neodređeni članovi:

En - označava zajednički rod ;

Ett - označava srednji rod.

Imenice

U švedskom je specifično da reči mogu biti jako duge (složenice) ili da se pišu zajedno, gde se u srpskom uglavnom pišu odvojeno (stoga i nemamo utisak da su složenice), npr. hundkoja ili hundhus (srp. kućica za pse).

Glagoli

Švedski glagoli se menjaju prema:

• jednoj od dve konjugacije, slaboj i jakoj. Postoji oko 100 glagola koji se nepravilno menjaju (švedski nema konjugacije glagola po licima i broju, ali po vremenima glagoli mogu biti nepravilni).
• tri načina: indikativ, kondicional i imperativ
• dva roda: aktiv i pasiv; pasiv se deli na statički i dinamički.
• dva prosta vremena (prezent, preterit) i 4 složena vremena (perfekat, pluskvamperfekt, futur, futur II)

Takođe postoje brojni načini da se proširi značenje osnovnog glagola korišćenjem više prefiksa, npr. av (jedan od prefiksa koji menja značenje glagola) + ta (uzeti) = avta (skinuti, skidati).

Stvar koja je za švedski specifična jeste da nijedan glagol nema konjugaciju po licima.

Kada se od infinitiva pravi prezent (kod pravilnih glagola), odbija se nastavak -a i dodaju nastavci -(e)r ili -(a)r.

Jedna stvar slična engleskom to za pravljenje infinitiva, npr.: to go (ići), tako i u švedskom postoji att za pravljenje infinitiva, npr.: att spela (igrati, svirati).

Primer menjanja glagola u prezentu att läsa (čitati):

Lice	jednina	množina
1. lice	jag läser	vi läser
2. lice	du läser	ni läser
3. lice	han, hon, det läser	dom/de läser

Pridevi

Pridevi menjaju svoj oblik u zavisnosti od roda i člana. Na osnovu toga postoje dva tipa pridevske infleksije: slaba i jaka.

Slaba infleksija

Slaba infleksija se koristi kada uz imenicu i pridev ide određeni član. Evo tabele kako izgleda:

primer prideva stor (veliki)
Lice		jednina	množina
Rodovi	Zajednički	stor	stora
	Srednji	stort

Jaka infleksija

Jaka infleksija se koristi kada uz imenicu ne ide ni jedan član ili ide neodređeni član. Evo tabele kako izgleda:

primer prideva snabb (brz)
Lice		jednina	množina
Rodovi	Zajednički	snabba
	Srednji

Pisanje

Švedski jezik je pisan latiničnim alfabetom, pored standardnih 26 latiničnih znakova, švedski poseduje dva samoglasnika sa preglasima (umlautima): Ää i Öö, kao i samoglasnik sa posebnim preglasom: Åå.

Alfabet

Glavni članak: Švedska abeceda

A a	B b	C c	D d	E e	F f
G g	H h	I i	J j	K k	L l
M m	N n	O o	P p	Q q	R r
S s	T t	U u	V v	W w	X x
Y y	Z z	Ä ä	Ö ö	Å å

Pozajmljenice

Najjači strani uticaji na švedski jezik su došli iz nemačkog, niskonemačkog, francuskog, latinskog, grčkog, a od skorije i engleskog.

Reči slovenskog porekla je malo; primer: gräns (granica), gurka (krastavac) i lök (luk).

Švedska reč	Značenje	Poreklo
armén	armija, vojska	francuski
arrangemang	aranžman (muzički)	francuski
chans	šansa	francuski
cigarr	cigara	španski
courage	hrabrost	francuski
disposition	loš položaj	latinski
exempel	primer	latinski
feuilleton	članak	francuski
futur	buduće vreme	latinski
genre	žanr	francuski
kaffe	kafa	italijanski
kanel	cimet	latinski
mammut	mamut	mansijski
mikroskop	mikroskop	grčki
parti	politička partija	francuski
påsk	božić	latinski
passagerare	putnik	francuski
pasta	testenina	italijanski
position	pozicija	latinski
positiv	pozitiv	latinski
psykologi	psihologija	grčki
rekommendera	predložiti	latinski
religion	religija	latinski
schack	šah	arapski
siffra	cifra	arapski
tabu	tabu	tongan
tårta	torta, kolač	italijanski
trafik	saobraćaj	latinski

Primeri švedskih fraza

Prevod	Fraza	IPA
švedski	svenska	/ˈsvɛnˌska/
zdravo	hallå	/halˈloː/
doviđenja	hejdå	/ˈhejˌdoː/
nema na čemu	varsågod	/ˈvɑːʂoˌɡuːd/
izvolite	här har du	/hær hɑːr dʉː/
hvala, molim	tack	/tak/
taj/onaj	den	/dɛn/
koliko?	Hur mycket?	/hʉːr ˈmʏkːɛt/
da	ja	/jaː/
ne	nej	/ˈneːj/
koliko je sati?	Vad är klockan?	/vɑːd ɛːr ˈklɔkːan/
gde je toalet?	Var är toaletten?	/vɑːr ɛːr toˌalɛtːɛn/
zdravica	skål	/skɔːl/
Da li govorite engleski/srpski?	Talar du engelska/serbiska?	/ˈtɑːlar dʉː ˈɛŋːelskɑ/ /ˈsɛrbɪskɑ/
Ne razumem	Jag förstår inte	/jɑːɡ fœːʂtoːr ˈɪntɛ/
Izvinite	Ursäkta (mig)	/ʉːʂɛkːta (mɪːɡ)/
Ne znam	Jag vet inte	/jɑːɡ vet ˈɪntɛ/

Osnovni pojmovi

• Hallå — Zdravo
• God morgon — Dobro jutro
• God dag — Dobar dan
• God kväll — Dobro veče
• Godnatt — Laku noć
• Hejdå — Doviđenja
• Hur mår du — Kako si/ste
• Tack — Hvala, Molim
• Jag heter — Ja se zovem
• Jag är ... (år) — Ja imam ... godina
• Ja — Da
• Nej — Ne
• Brojevi od 0 do 10: 0. noll, 1. en, ett, 2. två, 3. tre, 4. fyra, 5. fem, 6. sex, 7. sju, 8. åtta, 9. nio, 10. tio

Vidi još

• Vikipedija:Transkripcija sa skandinavskih jezika
• Rinkebi švedski

Literatura

• Andersson, Erik (2002), „Swedish”, Ur.: König, Ekkehard; van der Auwera, Johan, The Germanic Languages, Routledge language family descriptions, Routledge, str. 271—312, ISBN 978-0-415-28079-2 
• Bergman, Gösta (1984), Kortfattad svensk språkhistoria, Prisma Magnum (na jeziku: Swedish) (4th izd.), Stockholm: Prisma, ISBN 91-518-1747-0, OCLC 13259382 CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)
• Bolander, Maria (2002), Funktionell svensk grammatik (na jeziku: Swedish), Stockholm: Liber, ISBN 91-47-05054-3, OCLC 67138445 CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)
• Crystal, David (1999), The Penguin dictionary of language (2nd izd.), London: Penguin Books, ISBN 0-14-051416-3, OCLC 59441560 
• Dahl, Östen (2000), Språkets enhet och mångfald (na jeziku: Swedish), Lund: Studentlitteratur, ISBN 91-44-01158-X, OCLC 61100963 CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)
• Dahl, Östen; Edlund, Lars-Erik, ur. (2010), Sveriges nationalatlas. Språken i Sverige (na jeziku: Swedish), Stockholm: Kungl. Vitterhets historie och antikvitets akademien, ISBN 978-91-87-76057-0 CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)
• Elert, Claes-Christian (2000), Allmän och svensk fonetik (na jeziku: Swedish) (8th izd.), Stockholm: Norstedts Akademiska Förlag, ISBN 91-1-300939-7 CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)
• Engstrand, Olle (1999), „Swedish”, Handbook of the International Phonetic Association: A Guide to the usage of the International Phonetic Alphabet., Cambridge: Cambridge University Press, str. 140—142, ISBN 0-521-63751-1, OCLC 40305532 
• Engstrand, Olle (2004), Fonetikens grunder (na jeziku: Swedish), Lund: Studentlitteratur, ISBN 91-44-04238-8, OCLC 66026795 CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)
• Ferlin, Nils (1976) [1933], Barfotabarn (na jeziku: Swedish), Stockholm: Bonnier, ISBN 91-0-024187-3 CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)
• Garlén, Claes (1988), Svenskans fonologi (na jeziku: Swedish), Lund: Studentlitteratur, ISBN 91-44-28151-X, OCLC 67420810 CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)
• Granberry, Julian (1991), Essential Swedish Grammar, New York: Dover Publications, ISBN 0-486-26953-1, OCLC 23692877 
• Haugen, Einar (2009). „Danish, Norwegian and Swedish”. Ur.: Comrie, Bernard. The World's Major Languages. New York: Routledge. str. 125—144. ISBN 978-0-415-35339-7. 
• Hultman, Tor G. (2003), Svenska Akademiens språklära (na jeziku: Swedish), Stockholm: Norstedts, ISBN 9172273518, OCLC 55849724 CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)
• Josephson, Olle (2005), Ju: ifrågasatta självklarheter om svenskan, engelskan och alla andra språk i Sverige (na jeziku: Swedish) (2nd izd.), Stockholm: Nordstedts ordbok, ISBN 91-7227-446-8 CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)
• Kotsinas, Ulla-Britt (1994), Ungdomsspråk (na jeziku: Swedish), Uppsala: Hallgren & Fallgren, ISBN 91-7382-718-5, OCLC 60994967 CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)
• Leinonen, Therese (2011), „Aggregate analysis of vowel pronunciation in Swedish dialects”, Oslo Studies in Language, 3 (2), Arhivirano iz originala 27. 06. 2013. g., Pristupljeno 18. 12. 2018 
• Nationalencyklopedin, online edition (jezik: švedski)
• Parkvall, Mikael (2009), „Sveriges språk. Vem talar vad och var?” (PDF), RAPPLING 1. Rapporter från Institutionen för lingvistik vid Stockholms universitet. (na jeziku: Swedish) CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)
• Pettersson, Gertrud (1996), Svenska språket under sjuhundra år: en historia om svenskan och dess utforskande (na jeziku: Swedish), Lund: Studentlitteratur, ISBN 91-44-48221-3, OCLC 36130929 CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)
• Svenska språknämnden (2000), Svenska skrivregler (na jeziku: Swedish) (2nd izd.), Stockholm: Liber (objavljeno 2002), ISBN 91-47-04974-X CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)
• Svensson, Lars (1974), Nordisk paleografi: Handbok med transkriberade och kommenterade skriftprov (na jeziku: Swedish), Lund: Studentlitteratur, ISBN 91-44-05391-6, OCLC 1303752 CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)
• Wessén, Elias (1998) [1973], Våra ord: deras uttal och ursprung : kortfattad etymologisk ordbok (na jeziku: švedski) (2nd izd.), Stockholm: Norstedts, ISBN 978-91-7227-053-4 
• Swedish Essentials of Grammar. 1991. ISBN 978-0-8442-8539-9.  Viberg, Åke; et al.. Chicago: Passport Books.
• Swedish: An Essential Grammar. 2000. ISBN 978-0-415-16048-3. . Holmes, Philip; Hinchliffe, Ian;. London; New York: Routledge. .
• Swedish: A Comprehensive Grammar Second Edition. 2003. ISBN 978-0-415-27884-3. . Holmes, Philip; Hinchliffe, Ian;. London; New York: Routledge. .
• Svenska utifrån. Schematic grammar-Swedish structures and everyday phrases. 1998. ISBN 978-91-520-0519-4.  Byrman, Gunilla; Holm, Britta. .

Spoljašnje veze

• Švedsko-srpski dvosmerni rečnik i prevodilac teksta Arhivirano na sajtu Wayback Machine (16. jun 2009)

• Swadesh list of Swedish basic vocabulary words (from Wiktionary's Swadesh-list appendix)
• Swedish-English/Swedish-Arabic/Swedish-Russian/Swedish-Spanish Dictionaries from Språkrådet – Institute for Language and Folklore
• People's dictionary
• Online version of Svenska Akademiens ordbok (Swedish)