Šenbrun

Šenbrunska palata, pogled iz vrtova

Šenbrun (nem. Schloss Schönbrunn) je palata u Beču, jedan od najvažnijih kulturnih spomenika u Austriji, a od 1960-ih takođe jedna od glavnih turističkih atrakcija u Beču.

Rana istorija

Godine 1569. sveti rimski imperator Maksimilijan II kupio je Katerburg koji se nalazio na širokom području između Majdlinga i Hicinga, gde se danas nalaze Šenbrunski parkovi i različite građevine. On je pokazao veliki interes za novoosnovani zoo-vrt Tiergarten Schönbrunn Zoo Vienna, i pokušao je da ustanovi ne samo sistematsko čuvanje divljih životinja, već i botaničku baštu sa retkim i egzotičnim biljkama. S pravom je nazvan kreatorom Šenbrunskih parkova.

Novo ime, Schönbrunn („lepi bunar“), ima svoje korene u bunaru vode iz koga se koristila voda na kraljevskom dvoru u Beču. U sledećem stoleću mnogi članovi kraljevske porodice Austrije provodili su svoj letnji odmor i odlazili u lov u Katerburg. U vreme turskih opsada Katerburg je skoro uništen i činilo se da je nemoguće obnoviti zamak.

Moderna palata

Gloriette na vrhu brda iza palate

Imperator Leopold I dao je arhitekti Johanu Bernhardu Fišeru zadatak da projektuje novu palatu. Njegov prvi nacrt bio je vrlo utopijski, pokušavajući da poveže antičke i savremene ideale. Njegov drugi nacrt prikazao je manju i mnogo realističniju građevinu. Izgradnja je počela 1696. i posle tri godine prve svečanosti su održane u novoizgrađenom srednjem delu palate.

Nažalost, mnogi delovi prve palate nisu preživeli sledeće stoleće zato što je svaki novi vladar dodavao ili menjao unutrašnjost i spoljašnjost zgrade. Po naređenju carice Marije Terezije, arhitekt Nikolaus Pakasi preoblikovao je Šenbrunsku palatu u stilu rokoko ere. Na kraju tzv. terezijanske epohe Šenbrunska palata bila je snažan centar austrijskog carstva i carske porodice.

U 19. veku jedno ime je tesno povezano s Šenbrunom, bio je to car Franc Jozef I. On je u njoj proveo najveći deo svog života a i umro je 21. novembra, 1916. u svojoj spavaćoj sobi. Za vreme njegove vladavine, Šenbrunska palata se smatrala za Gesamtkunstwerk (kompletno umetničko delo) i preuređena je u skladu s svojom istorijom.

Kompleks palate uključuje i neke lažne rimske ruševine i voćnjak narandži, pojam luksuza u evropskim palatama te vrste.

Skorija istorija

Posle pada monarhije 1918. novoosnovana Austrijska Republika postala je vlasnik Šenbrunske palate i sačuvala je divne sobe i odaje kao muzej za posetioce. U 20. veku palata je nekoliko puta korišćena za važne događaje kao što su istorijski sastanak između Džona Kenedija i Nikite Hruščova 1961. godine.

UNESKO je uvrstio Šenbrunsku palatu na listu Svetske baštine 1996.

U prostranim vrtovima Šenbruna nalazi se i lavirint. Ulaznica u vrt omogućava ulaz u lavirint, kao i pristup jednom broju ostalih zagonetki na otvorenom, uključujući matematičke igre i seriju fontana.

Spoljašnje veze

• Zvanični veb-sajt
• „Šenbrunska palata: Kako ja pričam istoriju“ (.pdf format)