Šengenska zona

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Šengenska zona
  Šengen zona
  Zemlje sa otvorenim granicama ali nisu deo Šengena ili EU
  Članice EU ali nisu članice Šengen zone, pravno su primorane da se pridruže
Politika Evropska unija
Tipzona otvorenih granica
Osnivanje1995. god.; pre 29 godina (1995)
Članovi
27 zemalja
Površina4.368.693 km2 (1.686.762 sq mi)
Populacija423.264.262
Evropska unija
Zastava Evropske unije

Ova članak je deo serije o
politici i vladi
Evropske unije

Izvršna vlast
Zakonodavna vlast
Evropski savet
Sudstvo
Centralna banka
Ревизорски суд
Ostala tela
Politike i pitanja
Izbori
Zakoni

Šengenska zona, takođe Šengen zona, Šengen[ski] prostor (engl. Schengen Area; IPA: /ˈʃɛŋ.ən/ ili /ˈʃɛŋ.gən/) područje je koje čini 27 evropskih zemalja koje su zvanično ukinule pasoše i sve druge vrste granične kontrole na svojim međusobnim granicama. Zona uglavnom funkcioniše kao jedna zemlja što se tiče namena međunarodnih putovanja, uz zajedničku viznu politiku. Dobila je naziv po Šengenskom sporazumu. Države u Šengenskoj zoni su ojačale pogranične kontrole sa nešengenskim zemljama.

Tipična šengenska granica nema kontrolnog punkta ni formalnog graničnog prelaza, samo uobičajeni znak EU s prikazanim imenom zemlje

Dvadeset dve od dvadeset sedam zemalja članica Evropske unije (EU) učestvuje u Šengenskoj zoni. Od četiri članica EU koje nisu deo Šengen zone, tri — Bugarska, Kipar i Rumunija — pravno su primorane da se priključe Šengenu, dok Republika Irska koristi pravo na odustajanje (engl. opt-outs). Četiri zemlje članice Evropske asocijacije za slobodnu trgovinu (EFTA) — Island, Lihtenštajn, Norveška i Švajcarska — nisu članice EU ali su potpisale sporazume vezano za Šengenski dogovor. Tri evropske mikrodržave — Vatikan, Monako i San Marino — mogu da se smatraju defakto pridruženima.

Šengenska zona ima populaciju od preko 400 miliona ljudi i površinu od 4.368.693 km2 (1.686.762 sq mi).[1] Oko 1,7 miliona ljudi svakodnevno putuje na posao preko evropskih granica, a u nekim regionima ovi ljudi čine i do trećinu radne snage. Svake godine bude sveukupno 1,3 milijardi prelazaka granica Šengena. Oko 57 miliona prelazaka je radi transporta dobara cestovnim putem, a u vrednosti od 2,8 biliona evra svake godine.[2][3][4] Pad u troškovima trgovine zbog Šengena varira između 0,42% i 1,59% u zavisnosti od geografije, trgovinskih partnera i drugih faktora. Zemlje van Šengenske zone takođe su na dobitku.[5]

Kao rezultat migrantske krize koja je početkom 2017. i dalje bila u toku, Austrija, Danska, Nemačka, Norveška i Švedska su privremeno uvele kontrole na nekim ili svim graničnim prelazima svojih granica s drugim šengenskim zemljama. Posle pariskih napada od novembra 2015. i usledelih napada u Francuskoj, Francuska je proglasila vanredno stanje — koje je uključivalo i mere kontrole granica s drugim zemljama Šengena.[6] Usvojene granične kontrole počev od septembra 2015. dovele su do pada u količini trgovine od procenjenih 70 milijardi evra godišnje.[5] Ove zemlje teže ka ukidanju svojih privremenih restrikcija što je pre moguće i ponovnom otvaranju granica za druge zemlje članice Šengen zone.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ The Schengen Area (PDF). European Commission. 12. 12. 2008. ISBN 978-92-79-15835-3. doi:10.2758/45874. Pristupljeno 13. 4. 2013. 
  2. ^ European Parliamentary Research Service (mart 2016). „The economic impact of suspending Schengen” (PDF). Pristupljeno 15. 6. 2017. 
  3. ^ European Council on Foreign Relations (2016). „The Future of Schengen”. Pristupljeno 15. 6. 2017. 
  4. ^ „Schengen’s economic impact: Putting up barriers”. The Economist. 06. 02. 2016. Pristupljeno 15. 6. 2017. 
  5. ^ a b Felbermayr G; Gröschl J; Steinwachs T (27. 4. 2016). „Trade costs of border controls in the Schengen area”. Centre for Economic Policy Research. Pristupljeno 15. 6. 2017. 
    Takođe pogledajte:
  6. ^ „Temporary Reintroduction of Border Control”. European Commission. Pristupljeno 15. 2. 2017. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Šengenski sporazum i Šengenska konvencija
  • Convention implementing the Schengen Agreement of 14 June 1985 between the Governments of the States of the Benelux Economic Union, the Federal Republic of Germany and the French Republic on the gradual abolition of checks at their common borders (OJ L 239, 22 September 2000, p. 19). (Consolidated version).
  • Agreement between the Governments of the States of the Benelux Economic Union, the Federal Republic of Germany and the French Republic on the gradual abolition of checks at their common borders (OJ L 239, 22 September 2000, p. 13).
Regulacije Evropske unije
  • Regulation (EC) No 562/2006 of the European Parliament and of the Council of 15 March 2006 establishing a Community Code on the rules governing the movement of persons across borders (Schengen Borders Code) (OJ L 105, 13 April 2006, p. 1).
  • Council Regulation (EC) No 539/2001 of 15 March 2001 listing the third countries whose nationals must be in possession of visas when crossing the external borders and those whose nationals are exempt from that requirement (OJ L 81, 21 March 2001, p. 1).
  • Council Regulation (EC) No 693/2003 of 14 April 2003 establishing a specific Facilitated Transit Document (FTD), a Facilitated Rail Transit Document (FRTD) and amending the Common Consular Instructions and the Common Manual (OJ L 99, 17 April 2003, p. 8).
  • Council Regulation (EC) No 1683/95 of 29 May 1995 laying down a uniform format for visas (OJ L 164, 14 July 1995, p. 1).
  • Regulation (EC) No 810/2009 of the European Parliament and of the Council of 13 July 2009 establishing a Community Code on Visas (Visa Code) (OJ L 243, 15 September 2009, p. 1).
  • Regulation (EC) No 1987/2006 of the European Parliament and of the Council of 20 December 2006 on the establishment, operation and use of the second generation Schengen Information System (SIS II) (OJ L 381, 28 December 2006, p. 4).
  • Council Regulation (EC) No 343/2003 of 18 February 2003 establishing the criteria and mechanisms for determining the Member State responsible for examining an asylum application lodged in one of the Member States by a third-country national (OJ L 50, 25 February 2003, p. 1); also known as the Dublin Regulation.
  • Council Decision 2008/615/JHA of 23 June 2008 on the stepping up of cross-border cooperation, particularly in combating terrorism and cross-border crime (OJ L 210, 6 August 2008, p. 1).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Шенгенска_зона&oldid=27533139”