Špansko osvajanje Jukatana

Špansko osvajanje Jukatana je kampanja kojom su španski konkistadori osvojili područje civilizacije Maja na severnom i centralnom Jukatanu i delu gvatemalskih planina.

Maje

Ovaj deo osvajanja i kolonizacije Amerike počinje u ranom 16. veku. Za razliku od osvajanja carstva Inka i Asteka na ovom području pružen je daleko veći otpor i osvajanje je trajalo 170 godina, dok nije pao zadnji Ica centar na jezeru Peten Ica 1697. Španci su zauzeli većinu Jukatana do 1546, sem područja Peten i gvatemalskih planina.

Za razliku od Asteka ili Inka, Maje nisu imale jedan politički centar, čijim padom bi prestao kolektivni otpor. Maje su bile organizovane u mnoštvo nezavisnih država, koje su konkistadori zauzimali jednu po jednu, a mnoge su pružale žestoki otpor.

Tokom početnih osvajanja glavni motiv za konkistadore je bila pljačka, odnosno zlato i srebro. U odnosu na Asteke i Inke, Maje nisu obilovale zlatom, tako da konkistadori nisu ni imali veliku motivaciju da ih pokore. Kasnije postaju interesantni, kada Špancima počinje dodelivanje zemlje i raste potreba za radnom snagom.

Prvi susreti (1511)

Prvo špansko iskrcavanje na Jukatan desilo se slučajno, kada je španski brod doživeo brodolom južno od Jamajke. Sedamnaest članova posade je pokušalo čamcem da dođe do Kube, ali struje su ih odvuke zapadno, pa su nakon dve nedelje došli do Jukatana. Maje su ih zarobile i podelile nekolicini poglavica kao robove, a jedan deo je bio žrtvovan. Sledećih godina deo preostalih je umro ili od bolesti ili od iscrpljenosti tako da su ostala samo dvojica. Jedan od njih uspeo je da pobegne do drugog vladara Maja, a drugi je postao cenjen kod Maja zbog hrabrosti i postao je plemić. Ti brodolomci su bili verovatno prvi koji su doneli epidemijske zarazne bolesti od kojih je mnogo ljudi umrlo u tom području.

Područje civilizacije Maja

Rane ekspedicije (1517—1519)

Sledeći kontakt je bio 1517, kada je Fransisko Ernandez de Kordoba krenuo sa Kube u potragu za robovima. Robovi su im bili potrebni kao zamena za kubanske domorodce, koji su umirali velikom brzinom. Španci su bili iznenađeni kad su ugledali kamene gradove na Jukatanu. Kordoba je posetio nekoliko gradova. Jedni su ga prijateljski dočekali i izrazili želju da trguju nudeći mu robu. Špance je iznenadilo kad su dobili zlato. Drugi su bili neprijateljski raspoloženi i odmah su ispaljivali strele na Špance. Ekspedicija se vratila na Kubu da izvesti o otkriću nove zemlje. Guverner Kube Dijego Velaskez de Kveljar je naredio da se pošalje ekspedicija sa 4 broda i 200 ljudi pod vođstvom njegovog nećaka Huan de Grihalva. Ta ekspedicija je slično završila. Bili su razočarani malom količinom zlata, koju su prikupili, ali vratili su se sa pričom o bogatom carstvu na zapadu.

Zbog toga je Ernan Kortez krenuo 1519. u novu ekspediciju. Jedno vreme je proveo na ostrvu kraj Jukatana i tu saznaje za preživele iz brodoloma 1511. Od dvojice preživelih, jedan je krenuo sa Kortezom i poslužio je kao prevodilac.

Prvi pokušaj osvajanja (1527—1528)

Konkistadori su bili zauzeti osvajanjem bogatog Meksika, tako da je prošlo nekoliko godina da bi tek 1526. Fransisko de Monteho dobio je dozvolu od kralja Španije da osvoji Jukatan. Godine 1527. došao je u istočni Jukatan. U početku je miroljubivo dočekan i većina poglavica se složila da se zakunu na lojalnost španskom kralju. Prethodno su svi čuli za špansko osvajanje carstva Asteka.

Kako su Španci napredovali nalazili su već prazne gradove. Posle su Španci počeli da napadaju, a domoroci se nisu predavali već su pružali otpor. Montejo se vratio na obalu i osnovao je 1528. tvrđavu na obali, ali više nije imao nikakvog uspeha u pokušaju podjarmljivanja domorodaca. Zbog toga se vratio u Meksiko, da bi skupio veću vojsku.

Drugi pokušaj osvajanja (1531—1535)

Montejo se vratio 1531. sa većom vojskom i zauzeo je Kampeče, lučki grad Maja. Dok je gradio tvrđavu u Kampečeu, poslao je svoga sina Francisko Monteja Mlađeg sa vojskom u unutrašnjost. Pojedine vođe Maja su tvrdile da su saveznici. Nastavio je do Čičen Ice, gde je uspostavio glavni grad španskog Jukatana. Međutim posle nekoliko meseci Maje su se pobunile, pa su Španci bili prisiljeni da pobegnu u Honduras.

Stariji Fransisko de Monteho je za to vreme bio stalno opsednut u tvrđavi Kampeče, a mnogim njegovim vojnicima se nije sviđalo da se tako bore za nikakav profit. Tražili su da se nađe lakša teritorija za osvajanje na drugom mestu. Tokom 1535. Moneho se povlači u Verakruz, tako da su Maje ponovo kontrolisale Jukatan.

Konačno osvajanje (1540—1546)

Fransisko de Monteho je bio star, pa je kraljevska prava na Jukatanu predao svom sinu Fransisku Montehu Mlađem. Mladi Monteho je napao Jukatan 1540. sa velikom vojskom. Glavno grad je uspostavio 1542. u Meridi. Glavni vođa Maja na zapadnom Jukatanu je pokršten i postao je bitan španski saveznik u daljem osvajanju Jukatana. Bilo je dosta Maja državica koje bi se najpre pokorile španskoj vlasti, ali brzo bi se pobunile kad bi osetile teški teret španske vlasti. Borbe i pobune su se nastavljale godinama. Osvajanje je službeno završeno 1546, kada su udružene snage Španaca i njihovog glavnog Maja saveznika pobedile kombinovane snage istočnog Jukatana. Ipak, periodične pobune su se nastavljale tokom celog perioda španske kolonijalne vlasti.

Ica Maje iz Petena

Ica Maje iz područja Peten su bile posebno značajne. To područje se nalazi u današnjoj Gvatemali, a u kolonijalno vreme područje je bilo pod jurisdikcijom guvernera Jukatana. Glavni grad Ice je bio Tajasal i nalazio se na ostrvu usred jezera Peten Ice. Zemlja Ica je bila odvojena od ostalog dela španskog Jukatana debelom džunglom sa malo stanovništva. Kortez je 1525. prvi put posetio to područje tokom pokreta prema Hondurasu. Tada su poglavice Ica izrazile lojalnost Španiji. Španci su kasnije zanemarili to područje.

Dva franjevca su 1618. došla iz Meride sa zadatkom da pokrste Icu. Našli su da se tu Maje pridržavaju još uvek svojih tradicionalnih običaja i verovanja. Poglavica od Ica je misionare gostoljubivo primio, ali misionari nisu uspeli da pokrste Maje. Guverner Jukatana je 1622. poslao 20 Španaca i 140 pokatoličenih Indijanaca prema području Ica Maja. Ice su pobile došljake. Guverner je ponovo poslao 1624. godine Špance na Icu, ali su oni uhvaćeni u zasedi i pobijeni. Posle toga guverneru se više nije dalo trošiti sredstva na pokoravanje Ica, pa su Ice nastavile da žive nezavisno.

Tokom 1695. tri franjevca i 4 pokatoličena Maja pevača krenuli su prema Tajasalu, glavnom gradu Ica. Bili su dobro primljeni, a brojne Ice su tom prilikom pokrštene. Poglavica Ica je odbio da se pokrsti ili da izjavi lojalnost Španiji. Španci zbog toga šalju 60 španskih vojnika i pokrštene Maje, ali su poraženi od Ica Maja i morali su se povući. U Meridi je odlučeno da se protiv Ica Maja mora poslati mnogo veća vojska, pa 1697. kreću protiv Ice sa 235 Španaca, brojnim pokrštenim Majama, konjima, artiljerijom, velikim zalihama i ljudima za krčenje džungle. Zauzeli su Tajasal 13. marta 1697.

Španci su spalili celu Maja biblioteku punu knjiga. Danas na celom svetu postoje samo tri knjige kodeksa Maja. Kasnije se cela vojska dala u posao uništavanja Maja idola. Tako je okončana poslednja nezavisna domorodačka država Srednje Amerike.

Vidi još

• Špansko osvajanje Meksika
• Civilizacija Maja
• Čičen Ica