Šut
| Šut napisano hijeroglifima | ||||
|
Šut ili Šu ili Su (može se prevesti kao празнина ili „onaj koji se uzdiže“) je član staroegipatske eneade iz Heliopolisa, smatrana za fizičko biće koje poseduju i ljudi i predmeti. Biti u nečijoj senci, kod Egipćana znači biti u nečijoj zaštiti. Senka je smatrana i sastavnim delom neke osobe, ali je i zasebni način postojanja.
Egipćani su verovali da je čovek sastavljen od tela (khet), imena (ren), senke (šut) i tri duše (ka, ba, ah)
Prvi pouzdani pomen Šut imamo u tekstovima kovčega, najčešće sa pomenom Ba iz Srednjeg carstva. Ponekad su Ba i Šut delovi iste celine, a u drugim tekstovima su različita bića.
Senka se kreće, a posle smrti se vraća u mumiju.
Takođe, Šu je bog vazduha, muž Tefnut, otac Geba i Nut.
Porodica[uredi | uredi izvor]
Stvorili su ga Atum, njegov otac i Iusaset, njegova majka, u gradu Heliopolisu. Imao je decu sa svojom sestrom bliznakinjom Tefnut, ćerku Nut i sina Geba. Egipćani su verovali da ako Su ne drži svog sina i svoju ćerku (boga Zemlje i boginju neba), razdvojene, ne bi mogao nastati život na Zemlji.
Suovi unuci su Oziris, Horus, Izida, Set i Neftis. Njegovi pra-unuci su Anubis i Horus.
Mitovi[uredi | uredi izvor]
Kako vazduh, smatralo se da Su predstavlja i hlađenje. Zbog asocijacije sa vazduhom i smirenošću, Su se prikazuje u umetnosti kako nosi nojevo pero. Na prikazima je imao između jednog i četiri pera. Nojevo pero je simbol svetlosti i praznine. Magla i oblaci su takođe Suovi elementi i oni se često nazivaju njegovim kostima. Zbog svog položaja između neba i zemlje, on je takođe poznat kao vetar.[1]
U kasnijim mitovima, on predstavlja strašnu katastrofu. Krajem Starog kraljevstva, je rečeno da su se Tefnut i Su posvađali i Tefnut napustila Egipat i otišla u Nubiju. Rečeno je da Su brzo saznao da mu nedostaje, ali se ona pretvorila u mačku koja je uništila bilo kog čoveka ili boga koji bi joj se približio. Ali se Tot prerušio i na kraju uspeo da je ubedi da se vrati.
Grci su povezali Sua sa Atlasom, Titanom koji je držao nebeske sfere, jer su obojica prikazani kako drže nebo.[2]
Su je uglavnom predstavljen kao čovek, iako se ponekad prikazuje sa lavljom glavom. U egipatskoj mitologiji, Su je nastao iz daha boga Atuma, kao i njegova sestra i supruga, Tefnut.[1]
On nosi Ank, koji je simbol života.
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b Owusu, Heike (2008). Egyptian Symbols. ISBN 9781402746239.
- ^ Remler 2010
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Bonnet, Hans (2000). Lexikon der ägyptischen Religionsgeschichte. Berlin. str. 685—689. ISBN 978-3-937872-08-7. → Shu
- Adolf Erman: Die Aegyptische Religion, Verlag Georg Reimer, Berlin 1909
- Wolfgang Helck (1999). Kleines Lexikon der Ägyptologie. str. 269. ISBN 978-3-447-04027-3.f. → Shu
