14. decembar

14. decembar (14.12.) je 348. dan godine po gregorijanskom kalendaru (349. u prestupnoj godini). Do kraja godine ima još 17 dana.

Događaji

decembar
P	U	S	Č	P	S	N
						1
2	3	4	5	6	7	8
9	10	11	12	13	14	15
16	17	18	19	20	21	22
23	24	25	26	27	28	29
30	31

• 557 — Razoran zemljotres je teško oštetio Konstantinopolj.
• 1481 — Turski vojnici su posle duže opsade zauzeli Novi, a Hercegovina je ušla u sastav Osmanskog carstva.
• 1542 — Šest dana stara Marija Stjuart je nasledila presto Škotske.
• 1782 — Braća Mongolfje su u Avinjonu prvi put izveli eksperiment sa balonom punjenim vrućim vazduhom.
• 1819 — Alabama je primljena u Uniju kao 22. američka država.
• 1822 — U Veroni završen Kongres Svete Alijanse na kojem je odlučeno o intervenciji protiv građanske revolucije u Španiji. Pomoć Grčkoj u borbi za oslobođenje od Turske nije izglasana.
• 1836 — Usvajanjem odluke „prozeble konvencije” nezvanično je završen Tolidski rat između Ohaja i susedne teritorije Mičigen.
• 1900 — Nemački fizičar Maks Plank objavio "Kvantnu teoriju", prema kojoj energija radijacije potiče iz nevidljivih delića, kvanata, i nije kontinuirana, kako se ranije mislilo.
• 1911 — Norveški istraživač Roald Amundsen je postao prvi čovek koji je stigao na Južni pol.
• 1916 — Građani Danske su na referendumu glasali da Danska Zapadna Indija bude prodata SAD za 25 miliona dolara.
• 1918 — U Velikoj Britaniji prvi put na izborima glasale žene i dobile pravo da se kandiduju za Parlament. Prva žena koja je izabrana bila grofica Markievič, irski nacionalista, ali nije mogla da zauzme svoje mesto u Parlamentu jer je bila u zatvoru.
• 1918 — Fridrih Karl je odbio da bude kralj Finske zbog svog nemačkog porekla po kraju Prvog svetskog rata.
• 1927 — Ujedinjeno Kraljevstvo priznala nezavisnost Iraka i podržala prijem te zemlje u Ligu naroda.
• 1935 — Prvi predsednik Čehoslovačke Tomaš Masarik je podneo ostavku, a na položaj šefa države četiri dana kasnije izabran dotadašnji šef diplomatije Edvard Beneš.
• 1937 — Japan uspostavio marionetsku kinesku vladu u Pekingu.
• 1939 — Liga naroda isključila SSSR zbog agresije na Finsku.
• 1939 — U sukobima tokom demonstracija radnika i studenata Beogradskog univerziteta sa policijom i žandarmerijom u Beogradu ubijeno je 9 osoba.
• 1950 — Osnovan je Komesarijat Ujedinjenih nacija za izbeglice.
• 1959 — Arhiepiskop Makarios III je postao prvi predsednik Kipra.
• 1960 — Potpisana Pariska konvencija o osnivanju Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj. Konvencija stupila na snagu u septembru 1961.
• 1962 — Sonda Mariner 2 je postala prva letelica koja je uspešno izvršila planetarno susretanje prošavši pored Venere.
• 1962 — Kenet Kaunda u Severnoj Rodeziji formirao prvu vladu kojom su dominirali Afrikanci.
• 1963 — Brana koja je držala jezero Boldvin Hils u Los Anđelesu je popustila, izazvavši bujicu koja je uništila 277 domova.
• 1964 — Vrhovni sud SAD je presudom u slučaju Motel Srce Atlante protiv Sjedinjenih Država da Kongres može da koristi ustavne odredbe o trgovini da se bori protiv diskriminacije.
• 1981 — Kneset je proširio izraelske zakone, nadležnosti i upravu na Golansku visoravan, čime je faktički anektirao teritoriju koju je osvojio od Sirije u ratu 1967.
• 1989 — Opozicioni lider Patrisio Ajlvin izabran za predsednika Čilea na prvim slobodnim izborima u toj zemlji od 1970. Prethodni demokratski izabran šef države, socijalista Salvador Aljende, ubijen u vojnom puču 1973, a na vlast je došao general Augusto Pinoče.
• 1994 — Predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić zatražio od bivšeg predsednika SAD Džimija Kartera da posreduje u postizanju mira u Bosni i Hercegovini.
• 1994 — Počela je izgradnja brane Tri klisure na reci Jangce.
• 1995 — U Jelisejskoj palati u Parizu potpisan mirovni sporazum o okončanju 44-mesečnog rata u Bosni, koji je postignut 21. novembra u Dejtonu, SAD. Potpise na sporazum stavili predsednici Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Srbije Franjo Tuđman, Alija Izetbegović i Slobodan Milošević. Tim sporazumom BiH podeljena na dva entiteta, Federaciju BiH i Republiku Srpsku, a nadgledanje sprovođenja mira povereno snagama NATO.
• 1998 — U oružanom napadu maskiranih osoba na kafić u centru Peći na Kosovu ubijeno šest mladića srpske nacionalnosti.
• 1998 — U sukobu Vojske Jugoslavije i naoružanih Albanaca u blizini Prizrena poginulo 36 Albanaca, šest povređeno.
• 2001 — Tužilaštvo Međunarodnog suda za ratne zločine u Hagu objavilo optužnicu protiv generala Vojske Republike Srpske Vinka Pandurevića, optuženog genocid nad bosanskim muslimanima u Srebrenici 1995.
• 2004 — Pušten je u saobraćaj vijadukt Mijo, sa 343 m najviši most za vozila na svetu, koji premošćava reku Tarn kod mesta Mijo.
• 2008 — Irački novinar Muntazar el Zejdi je gađao cipelom američkog predsednika Džordža Buša na konferenciji za štampu.
• 2012 — 28 osoba je ubijeno u pucnjavi u osnovnoj školi u mestu Njutaun u američkoj saveznoj državi Konektikat.

Rođenja

• 1870 — Karl Rener, austrijski političar i pravnik, 1. kancelar Austrije. (prem. 1950)
• 1895 — Pol Elijar, francuski pesnik. (prem. 1952)
• 1897 — Kurt fon Šušnig, austrijski političar, kancelar Austrije (1934—1938). (prem. 1977)
• 1916 — Širli Džekson, američka spisateljica. (prem. 1965)
• 1920 — Boško Palkovljević Pinki, učesnik Narodnooslobodilačke borbe i narodni heroj Jugoslavije. (prem. 1942)
• 1922 — Nikolaj Genadijevič Basov, sovjetski fizičar, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku (1964). (prem. 1942)
• 1924 — Radž Kapur, indijski glumac, producent i reditelj. (prem. 1988)
• 1934 — Ružica Sokić, srpska glumica. (prem. 2013)
• 1935 — Li Remik, američka glumica. (prem. 1991)
• 1938 — Svetlana Mihajlovna Tolstoj, ruski filolog i akademik, inostrani član sastava Srpske akademije nauke i umetnosti.
• 1942 — Drago Mlinarec, hrvatski muzičar.
• 1946 — Džejn Berkin, engleska glumica, muzičarka, rediteljka i model. (prem. 2023)
• 1946 — Pati Djuk, američka glumica. (prem. 2016)
• 1946 — Sten Smit, američki teniser.
• 1947 — Svetlana Bojković, srpska glumica.
• 1947 — Aleksandar Kostić, srpski psiholog i akademik, redovni član sastava Srpske akademije nauke i umetnosti od 8. novembra 2018.
• 1948 — Di Volas, američka glumica.
• 1949 — Klif Vilijams, engleski muzičar, najpoznatiji kao basista i pevač grupe AC/DC.
• 1950 — Viki Mišel, engleska glumica i producentkinja.
• 1950 — Mile Novković, srpski fudbaler.
• 1958 — Željko Lukajić, srpski košarkaški trener.
• 1960 — Kris Vodl, engleski fudbaler i fudbalski trener.
• 1962 — Goran Daničić, srpski glumac. (prem. 2021)
• 1965 — Aljoša Asanović, hrvatski fudbaler i fudbalski trener.
• 1966 — Boris Isaković, srpski glumac.
• 1966 — Entoni Mejson, američki košarkaš. (prem. 2015)
• 1969 — Nataša Makelhon, engleska glumica.
• 1970 — Vladimir Grbić, srpski odbojkaš.
• 1970 — Ana Marija Jopek, poljska muzičarka.
• 1970 — Bet Orton, engleska muzičarka.
• 1973 — Nebojša Bogavac, crnogorski košarkaš i košarkaški trener.
• 1978 — Pati Šnider, švajcarska teniserka.
• 1979 — Sofi Mank, australijska muzičarka, glumica, model i radio i TV voditeljka.
• 1979 — Majkl Oven, engleski fudbaler.
• 1983 — Borka Tomović, srpska glumica.
• 1988 — Nikola Batum, francuski košarkaš.
• 1988 — Vanesa Hadžens, američka glumica i muzičarka.
• 1990 — Robert Kovington, američki košarkaš.
• 1995 — Alvaro Odriosola, španski fudbaler.

Smrti

• 1799 — Džordž Vašington, američki revolucionar i političar, jedan od osnivača i prvi predsednik SAD. (rođ. 1732)
• 1862 — Džordž Lojd Hodžiz, britanski oficir i diplomata, prvi britanski konzul u Srbiji. (rođ. 1790)
• 1940 — Anton Korošec, slovenački političar i teolog, vođa Slovenske ljudske stranke. (rođ. 1872)
• 1966 — Verna Felton, američka glumica. (rođ. 1890)
• 1984 — Visente Aleksandre, španski pesnik, dobitnik Nobelove nagrade za književnost (1977). (rođ. 1898)
• 1989 — Andrej Saharov, ruski nuklearni fizičar i borac za ljudska prava, dobitnik Nobelove nagrade za mir (1975). (rođ. 1921)
• 1993 — Mirna Loj, američka glumica. (rođ. 1905)
• 2001 — Vinfrid Georg Zebald, nemački pesnik, pisac, esejista i profesor književnosti. (rođ. 1944)
• 2003 — Džin Krejn, američka glumica. (rođ. 1925)
• 2009 — Miodrag Jovanović, srpski fudbaler i fudbalski trener. (rođ. 1922)
• 2013 — Piter O’Tul, irski glumac. (rođ. 1932)
• 2019 — Ana Karina, dansko-francuska glumica, rediteljka, scenaristkinja i pevačica. (rođ. 1940)
• 2020 — Žerar Ulije, francuski fudbaler i fudbalski trener. (rođ. 1947)

Praznici i dani sećanja

• Srpska pravoslavna crkva danas proslavlja
  • Sveti prorok Naum
  • Sveti Filaret Milostivi

Vidi još

• Spisak datuma
• Spisak godina
• Spisak decenija
• Spisak vekova
• Spisak milenijuma