15. januar
15. januar je petnaesti dan u godini u Gregorijanskom kalendaru. 350 dana (351 u prestupnim godinama) ostaje u godini posle ovog dana.
Događaji[uredi | uredi izvor]
| januar | ||||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | |
| 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 |
| 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 |
| 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 |
| 28 | 29 | 30 | 31 | |||
- 69 — Oton je postao rimski imperator, ali je ostao na vlasti samo tri meseca.
- 1535 — Engleski kralj Henri VIII preuzeo vrhovno poglavarstvo nad Crkvom Engleske prema povelji koju je prethodno usvojio engleski parlament.
- 1559 — Elizabet Tjudor, kćerka Henrija VIII i Ane Bolen, krunisana u Vesminsterskoj katedrali u Londonu kao Elizabeta I, jedan od najznačajnijih vladara u istoriji Engleske. Na presto stupila posle smrti kraljice Meri I.
- 1582 — Poljska i Rusija, uz posredovanje pape Grgura XIII, potpisale mirovni ugovor kojim je Rusija izgubila izlaz na Baltičko more.
- 1804 — Janjičarske starešine, dahije, koje su 1801. uzurpirale vlast u Beogradskom pašaluku, počele „seču knezova“ u pokušaju da spreče pobunu srpskog naroda protiv janjičarskog zuluma. Na prevaru je uhvaćeno i pogubljeno oko 70 najuglednijih srpskih knezova, viđenih ljudi i sveštenih lica, među kojima Aleksa Nenadović, Ilija Birčanin, Hadži Ruvim i Hadži Đera. Taj događaj ubrzao izbijanje Prvog srpskog ustanka.
- 1895 — U Sankt Peterburgu premijerno izveden balet „Labudovo jezero” Petra Iljiča Čajkovskog u svojoj konačnoj verziji, u kojoj se izvodi i danas.
- 1910 — Francuski Kongo postao deo Francuske Ekvatorijalne Afrike.
- 1912 — Tokom italijansko-turskog rata prvi put iz aviona bačeni propagandni leci.
- 1919 — Frajkori su ubili vođe nemačkog radničkog pokreta Roza Luksemburg i Karl Libkneht u Berlinu posle neuspelog ustanka.
- 1920 — Usvajanjem 18. amandmana američkog Ustava u SAD uvedena prohibicija (Volstedov zakon).
- 1943 — Američke trupe u Drugom svetskom ratu potisnule Japance sa pacifičkog ostrva Gvadalkanal i time zaustavile njihovo napredovanje prema Australiji.
- 1943 — U Arlingtonu, Virdžinija (kraj Vašingtona) otvoren za rad Pentagon, najveća administrativna zgrada na svetu u kojoj je smešteno Ministarstvo odbrane SAD.
- 1945 — Osnovana italijanska novinska agencija ANSA.
- 1970 — Muamer el Gadafi proglasio se za premijera Libije.
- 1970 — Bijafra se predala nakon 32-mesečne borbe za nezavisnost od Nigerije.
- 1971 — Predsednici Egipta i Prezidijuma Vrhovnog sovjeta SSSR Anvar el Sadat i Nikolaj Podgorni svečano otvorili Asuansku branu na reci Nil. Radovi trajali 11 godina.
- 1973 — Premijer Izraela Golda Meir u Vatikanu razgovarala s papom Pavlom VI, koji je tom prilikom rekao da podržava međunarodni status Jerusalima. To je bio prvi susret jednog predsednika Vlade jevrejske države s poglavarem rimokatoličke crkve.
- 1973 — Američki predsednik Ričard Nikson je suspendovao sve ofanzivne akcije protiv Severnog Vijetnama navodeći kao razlog napredak u mirovnim pregovorima.
- 1985 — Brazilski kongres je izabrao Tankreda Neveša za predsednika Brazila, čime je okončana 21-godišnja vladavina vojne hunte.
- 1992 — Evropska zajednica priznala bivše jugoslovenske republike Sloveniju i Hrvatsku kao nezavisne države.
- 1993 — SAD naredile pomorsku blokadu Haitija, uz obrazloženje da „talas izbeglica iz te zemlje može dovesti do masovnog gubitka života u moru“.
- 1998 — Inauguracija Mila Đukanovića za predsednika Crne Gore izazvala burne proteste pristalica bivšeg predsednika Momira Bulatovića, vođe promiloševićeve struje u Crnoj Gori. Taj događaj označio ozbiljan rascep u jugoslovenskoj vladajućoj nomenklaturi. Predsednik Jugoslavije Slobodan Milošević nikada nije priznao pobedu Đukanovića, što je saveznu državu dovelo u stanje provizorijuma, koje se održalo i po odlasku Miloševića sa vlasti, u oktobru 2000.
- 1999 — U selu Račak na Kosovu nađena tela 45 Albanca, za čije su ubistvo optužene srpske snage bezbednosti. Iako ekspertiza finskih patologa koje je angažovala Evropska unija nije dokazala da se radi o masakru civila, taj događaj presudno uticao na donošenje odluke o NATO-bombardovanju Jugoslavije od marta do juna 1999.
- 2000 — U predvorju hotela „Interkontinental“ u Beogradu ubijen Željko Ražnatović Arkan, vođa paramilitarnih jedinica u ratovima na prostoru Jugoslavije, lider Stranke srpskog jedinstva. Ražnatović bio optužen pred Međunarodnim sudom za ratne zločine u Hagu.
- 2001 — Senat Kambodže doneo zakon o formiranju tribunala, sastavljenog od kambodžanskih i međunarodnih sudija, koji će suditi liderima Crvenih Kmera za zločine počinjene tokom njihove vladavine od 1975. do 1979, kada je umrlo od gladi, bolesti ili bilo ubijeno oko 1,7 miliona Kambodžanaca.
- 2001 — Pokrenuta je engleska verzija Vikipedije.
Rođenja[uredi | uredi izvor]
- 1893 — Dragiša Cvetković, jugoslovenski i srpski političar, predsednik vlade Jugoslavije (1939—1941). (prem. 1969)[1]
- 1908 — Edvard Teler, mađarsko-američki fizičar. (prem. 2003)[2]
- 1918 — Gamal Abdel Naser, egipatski vojnik i političar, 2. predsednik Egipta (1956—1970). (prem. 1970)[3]
- 1919 — Mladen Delić, hrvatski sportski novinar i komentator. (prem. 2005)
- 1929 — Martin Luter King, američki sveštenik i borac za građanska prava. (prem. 1968)[4]
- 1950 — Moris Tresor, francuski fudbaler.[5]
- 1957 — Mario Van Pibls, američki glumac.
- 1958 — Boris Tadić, srpski političar i psiholog, 3. predsednik Srbije (2004—2012).[6]
- 1964 — Krejg Ferbras, engleski glumac.[7]
- 1965 — Džejms Nezbit, severnoirski glumac.[8]
- 1965 — Adam Džouns, američki muzičar, najpoznatiji kao gitarista grupe Tool.[9]
- 1968 — Injaki Urdangarin, vojvoda od Palma de Majorke i španski rukometaš.[10]
- 1970 — Danijel Borimirov, bugarski fudbaler.[11]
- 1971 — Redžina King, američka glumica i rediteljka.[12]
- 1975 — Meri Pirs, francuska teniserka.[13]
- 1978 — Franko Pelicoti, italijanski biciklista.[14]
- 1979 — Ivan Bosiljčić, srpski glumac i pevač.[15]
- 1979 — Martin Petrov, bugarski fudbaler.[16]
- 1982 — Emina Jahović, srpska pevačica, glumica i model.[17]
- 1986 — Marija Abakumova, ruska atletičarka (bacačica koplja).[18]
- 1987 — Anđela Bulatović, crnogorska rukometašica.[19]
- 1990 — Gordana Paunović, srpska glumica.[20]
- 1990 — Kostas Slukas, grčki košarkaš.[21]
- 1994 — Erik Dajer, engleski fudbaler.[22]
- 1996 — Dav Kameron, američka glumica i pevačica.[23]
Smrti[uredi | uredi izvor]
- 1833 — Banastri Tarlton, britanski general i političar.[24]
- 1919 — Roza Luksemburg, poljsko-nemačka publicistkinja, teoretičarka marksizma i demokratskog socijalizma, vođa poljskog i nemačkog radničkog pokreta. (rođ. 1870)[25]
- 1955 — Isak Samokovlija, bosanskohercegovački književnik. (rođ. 1889)[26]
- 1988 — Šon Makbrajd, irski političar, dobitnik Nobelove nagrade za mir (1974). (rođ. 1904)
- 2000 — Željko Ražnatović Arkan, srpski kriminalac, vojnik i političar, komandant SDG, osnivač i prvi predsednik SSJ. (rođ. 1952)[27]
- 2001 — Leo Marks, britanski kriptograf, dramaturg i scenarista. (rođ. 1920)[28]
- 2002 — Tomislav Kaloperović, srpski fudbaler i fudbalski trener. (rođ. 1932)[29]
- 2005 — Viktorija de los Anheles, španska operska pevačica. (rođ. 1923)[30]
- 2008 — Bred Renfro, američki glumac. (rođ. 1982)
- 2018 — Dolores O’Riordan, irska muzičarka, najpoznatija kao pevačice grupe The Cranberries. (rođ. 1971)[31]
- 2019 — Borivoje Adašević, srpski književnik.[32][33]
- 2019 — Miodrag Radovanović, srpski glumac. (rođ. 1929)
- 2020 — Milovan Stepandić, srpski košarkaški trener. (rođ. 1954)
- 2021 — Mihajlo Vuković, jugoslovenski i srpski košarkaški trener. (rođ. 1944)
- 2023 — Gordana Kuić, srpska književnica. (rođ. 1942)
Praznici i dani sećanja[uredi | uredi izvor]
- Srpska pravoslavna crkva slavi[34]:
- Svetog Silvestra episkopa rimskog
- Prepodobnog Serafima Sarovskog
- Svetu Teodotu majku Kozme i Damjana
- Svetog sveštenomučenika Teogena
- Svetog novomučenika Zorziju
- Svetog Teopempta
- Svetog Marka Gluvog
- Svetog mučenika Sergija
- Svetog Kozmu I, carigradskog patrijarha
- Svetog mučenika Teopista
- Svetu Julijanu Pravednu
- Svetog Silvestra Pčerskog
- Prepodobnog Amona[35]
- Dan Vikipedije - „Vikidej“ (Wikiday) [1]
- 2002 — Hrvati obeležili 10 godina međunarodnog priznanja nezavisnosti svoje države, izrazivši žaljenje zbog krvoprolića tokom ratova 90-ih godina, ali i ubeđenje da su bili u pravu što su se izdvojili iz komunističke Jugoslavije.
Vidi još[uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „27. mart 1941.”. www.27mart.com. Pristupljeno 2022-01-17.
- ^ „Edward Teller | American physicist | Britannica”. www.britannica.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-01-17.
- ^ „Gamal Abde-Nasser”. web.archive.org. 2007-05-15. Arhivirano iz originala 15. 05. 2007. g. Pristupljeno 2022-01-17.
- ^ „Martin Luther King”. web.archive.org. 2008-04-04. Arhivirano iz originala 04. 04. 2008. g. Pristupljeno 2022-01-17. Arhivirano na sajtu Wayback Machine (4. april 2008)
- ^ „Marius Trésor, international footballer”. eu-football.info (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-01-17.
- ^ „Boris Tadić”. SDS (na jeziku: rs). Pristupljeno 2022-01-17.[mrtva veza]
- ^ „Craig Fairbrass”. IMDb. Pristupljeno 2022-01-17.
- ^ „James Nesbitt”. IMDb. Pristupljeno 2022-01-17.
- ^ „Adam Jones”. IMDb. Pristupljeno 2022-01-17.
- ^ „Iñaki Urdangarín”. IMDb. Pristupljeno 2022-01-17.
- ^ Strack-Zimmermann, Benjamin. „Daniel Borimirov (Player)”. www.national-football-teams.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-01-17.
- ^ „Regina King”. IMDb. Pristupljeno 2022-01-17.
- ^ „Billie Jean King Cup- Players”. www.billiejeankingcup.com. Arhivirano iz originala 17. 01. 2022. g. Pristupljeno 2022-01-17.
- ^ „Franco Pellizotti”. firstcycling.com. Pristupljeno 2022-01-17.
- ^ „Ivan Bosiljcic”. IMDb. Pristupljeno 2022-01-17.
- ^ „Martin Petrov - Player profile”. www.transfermarkt.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-01-17.
- ^ „Emina Sandal”. IMDb. Pristupljeno 2022-01-17.
- ^ „Sportsmenы - RusAthletics”. www.rusathletics.com. Arhivirano iz originala 28. 11. 2021. g. Pristupljeno 2022-01-17.
- ^ „Anđela Bulatović Bio, Stats, and Results | Olympics at Sports-Reference.com”. web.archive.org. 2012-12-18. Arhivirano iz originala 18. 12. 2012. g. Pristupljeno 2022-01-17. Arhivirano na sajtu Wayback Machine (18. decembar 2012)
- ^ „Gordana 'Goga' Paunovic”. IMDb. Pristupljeno 2022-01-17.
- ^ „SLOUKAS, KOSTAS - Welcome to EUROLEAGUE BASKETBALL”. www.euroleague.net. Pristupljeno 2022-01-17.
- ^ „Eric Dier - Player profile 21/22”. www.transfermarkt.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-01-17.
- ^ Cameron, Dove [DoveCameron] (27. 12. 2013). „Just wanted to set this straight: I see literally everywhere that my birthday is January 14. It's January Fifteenth, my loves!” (tvit). Pristupljeno 13. 11. 2020 — preko Twitter-а.
- ^ „Banastre Tarleton”. American Battlefield Trust (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-17.
- ^ Welle (www.dw.com), Deutsche. „Ko se boji Roze Luksemburg? | DW | 15.01.2019”. DW.COM (на језику: српски). Приступљено 2022-01-17.
- ^ „Isak Samokovlija Biografija”. Biografija.org (на језику: српски). 2018-06-26. Приступљено 2022-01-17.
- ^ „Željko Ražnatović Arkan Biografija”. Biografija.org (на језику: српски). 2018-09-25. Приступљено 2022-01-17.
- ^ „Leo Marks”. Spartacus Educational (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-17.
- ^ Admin (2009-12-19). „Kaloperović Tomislav”. reprezentacija.rs (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-17.
- ^ „Victoria de los Ángeles | Spanish opera singer | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-17.
- ^ „Obituary: Dolores O'Riordan, troubled lead singer for Irish rock band The Cranberries”. www.scotsman.com (на језику: енглески). Приступљено 12. 5. 2020.
- ^ Blic. „Preminuo pisac Borivoje Adašević”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 2022-01-17.
- ^ „Autor / Borivoje Adašević”. akademskaknjiga.com. Приступљено 19. 1. 2022.
- ^ Житија светих - 2. јануар; Архимандрит Јустин Поповић (књига на интернету) Архивирано на сајту Wayback Machine (30. avgust 2008)
- ^ „Ohridski prolog”. Arhivirano iz originala 4. 3. 2016. g. Pristupljeno 4. 10. 2008.