21. avgust

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

21. avgust (21.08) je 233. dan u godini po gregorijanskom kalendaru (234. u prestupnoj godini) Do kraja godine ima još 132 dana.

Događaji[uredi | uredi izvor]

avgust
P U S Č P S N
  1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31
  • 1947- Želimir Altarac Čičak, sarajevski promoter rok muzike, DJ, i novinar.
  • 1959Havaji su postali 50. savezna država u sastavu Sjedinjenih Država.
  • 1959Bagdadski pakt, vojno-politički savez Turska, Velike Britanije, Irana i Pakistana, pod vodstvom SAD, koji je stupio na snagu 1995, promenio naziv u CENTO pošto se Irak povukao iz Saveza.
  • 1961Džomo Kenijata, nacionalni lider Kenije, pušten iz zatvora posle devet godina robije na koju su ga osudile britanske vlasti pod optužbom da je vođa nacionalističke organizacije Mau Mau. Po povratku u Najrobi postao predsednik Kenijske afričke nacionalne unije, a po proglašenju nezavisne Republike Kenije postao predsednik i premijer.
  • 1968 — Trupe članica Varšavskog pakta, izuzev Rumunije, okupirale Čehoslovačku. Oko 200.000 vojnika zauzelo sve značajne punktove u zemlji. Time ugušeno „Praško proleće“, pokušaj Komunističke partije ČehoslovačkaSR sa Aleksandrom Dubčekom na čelu da reformiše sistem. Tom okupacijom ustoličen princip „ograničenog suvereniteta“ istočnoevropskih komunističkih zemalja.
  • 1975 — SAD ukinule 12-godišnju zabranu izvoza na Kubu, ali je embargo na direktnu trgovinu Kube i SAD ostao na snazi.
  • 1983 — Vođa filipinske opozicije Benjino Akino ubijen po izlasku iz aviona na aerodromu u Manili prilikom povratka iz trogodišnjeg izbeglištva u SAD. Ubistvo organizovao filipinski diktator Ferdinand Markos, uklonivši tako najozbiljnijeg protivkandidata na izborima 1984.
  • 1990 — Na centralnom gradskom trgu u Pragu 100.000 ljudi prvi put slobodno obeležilo godišnjicu invazije Varšavskog pakta na Čehoslovačku 1968.
  • 1991
    • Masa demonstranata sukobila se u Moskvi sa specijalnim jedinicama koje su napale zgradu ruskog parlamenta. Demonstranti razbijali prozore na zgradi KGB, Lubjanki i srušili spomenik Feliksu Dzeržinskom. Posle 60 sati provedenih u kućnom pritvoru na Krimu, sovjetski predsednik Mihail Gorbačov vratio se u Moskvu i preuzeo kontrolu nad državom posle neuspelog državnog udara pristalica „tvrde struje“ sovjetskih komunista.
    • Hrvatske vlasti počele blokadu kasarni JNA u Hrvatskoj i uskratile im snabdevanje strujom, hranom i vodom. U narednim danima eskalirali sukobi JNA i hrvatske vojske u mnogim delovima Hrvatske.
  • 1991Letonija je proglasila nezavisnost od Sovjetskog Saveza.
  • 1993 — Mirovne snage UN ušle, prvi put posle dva meseca, u muslimanski deo Mostara u Bosni i Hercegovini, gde su zatekle 55.000 ljudi na ivici gladi. Borbe hrvatskih i muslimanskih snaga u Mostaru počele u maju 1993.
  • 1999 — Načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije, general armije Dragoljub Ojdanić, izjavio da su u agresiji NATO na Jugoslaviju živote izgubila 524 pripadnika VJ, a da se 37 vode kao nestalo.
  • 2000
    • Slovenački plivač Martin Strel, koji je pod motom „Za mir, prijateljstvo i čiste vode“ plivao Dunavom od izvorišta u Nemačkoj do ušća u Crno more, oborio rekord i ušao u Ginisovu knjigu s više od 2.900 preplivanih kilometara. Strel u pohod krenuo 25. juna.
    • Predsednik Demokratske Republike Kongo Loran Kabila proglasio privremenu skupštinu, prvo zakonodavno telo otkad je preuzeo vlast u maju 1997.
  • 2001 — Arhiva Nacionalne bezbednosti, istraživačke organizacije sa sedištem u SAD, objavila dokument koji pokazuje da su zvaničnici SAD znali za umešanost Vlade Ruande u genocid 1994, kada su Huti ubili oko 800.000 Tutsija, a kada su mnoge zapadne zemlje odbile da intervenišu.
  • 2003 — Osnovan Vojni muzički centar kopnene vojske Oružanih snaga Ukrajine.

Rođenja[uredi | uredi izvor]

Smrti[uredi | uredi izvor]

Praznici i dani sećanja[uredi | uredi izvor]

  • 1991Letonija proglasila nezavisnost od Sovjetskog Saveza.

Srpska pravoslavna crkva proslavlja:

Vidi još[uredi izvor]

Reference[uredi izvor]

  1. ^ „KO SU NOVI SVETITELjI U DIPTIHU SVETIH SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE”. Časopis Sabor. Arhivirano iz originala na datum 21. 01. 2019. Pristupljeno 20. 1. 2019.