21. novembar
21. novembar (21.11.) je 325. dan godine po gregorijanskom kalendaru (326. u prestupnoj godini). Do kraja godine ima još 40 dana.
Događaji
[uredi | uredi izvor]| novembar | ||||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | 2 | 3 | ||||
| 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
| 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
| 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
| 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | |
- 1386 — Tamerlan je zauzeo i opljačkao gruzijsku prestonicu Tbilisi, odvevši kralja Bagrata V u zarobljeništvo.
- 1783 — Francuzi Fransoa Pilatr de Rozije i Fransoa Loran izveli prvi uspešan let balonom napunjenim toplim vazduhom, za 25 minuta preletevši razdaljinu od 8 km iznad Pariza.
- 1806 — U nameri da ekonomski slomi protivnika, Napoleon Bonaparta objavio Berlinski dekret o blokadi Velike Britanije, uz zabranu pristajanja britanskih brodova u sve evropske luke.
- 1877 — Tomas Edison objavio izum fonograf.
- 1916 — Putnički i brod bolnica HMHS Britanik potonuo je za 55 minuta kod ostrva Kea u Grčkoj, nakon nailaska na minu ili nakon torpedovanja. Od 1065 putnika na brodu 30 je poginulo, a 1035 se spasilo.
- 1937 — Osnovana Muzička akademija u Beogradu. 1973. dobila status fakulteta.
- 1938 — Nemačka okupirala Sudetsku oblast u Čehoslovačkoj i priključila nemačkom Rajhu.
- 1963 — Rimokatolički Drugi vatikanski sabor je odobrio upotrebu lokalnih jezika u crkvenim obredima umesto latinskog.
- 1974 — U eksplozijama koje su u dva paba u engleskom gradu Birmingemu podmetnuli pripadnici Irske republikanske armije poginula 21 osoba, 162 povređene.
- 1977 — U jugoistočnoj Indiji ciklon usmrtio oko 3.000 ljudi, ogromni talasi zbrisali čitava sela.
- 1994 — Avijacija NATO-a s 36 bombardera iz baza u Italiji izvršila napad na aerodrom Udbine. Napad usledio nakon pismo predsednika Hrvatske Franje Tuđmana upućeno Ujedinjenim nacijama u kom optužuje krajiške Srbe da sa tog aerodroma napadaju Bosnu i Hercegovinu. Najveća vazdušna operacija NATO-a od osnivanja, 1949.
- 1995 —
- Argentina Italiji izručila nacističkog oficira Eriha Pribkea, odgovornog za masakr 335 civila u Drugom svetskom ratu.
- Posle tronedeljnih pregovora, u vojnoj bazi Rajt-Peterson u gradu Dejtonu, u SAD, predsednici Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Srbije Franjo Tuđman, Alija Izetbegović i Slobodan Milošević parafirali mirovni sporazum kojim je okončan rat u BiH.
- 2000 — Napadom na policijsku stanicu u selu Končulj, a u kom su poginula četiri pripadnika srpskih snaga bezbednosti, obnovljeni sukobi naoružanih Albanaca i srpskih snaga u Kopnenoj zoni bezbednosti na jugu Srbije.
- 2002 — Međunarodni tužilac na Kosovu i Metohiji Antoni Rič podigao optužnicu protiv nekadašnjeg komandanta OVK Rustema Mustafe i tri bivša pripadnika OVK za ratne zločine na Kosovu od avgusta 1998. do sredine juna 1999.
- 2004 — U Ukrajini održan drugi krug predsedničkih izbora, posle kojih su, zbog izborne krađe, na ulicama Kijeva izbili protesti više hiljada pristalica kandidata opozicije Viktora Juščenka. Višednevna kriza u zemlji okončana 3. decembra, kada je Ustavni sud doneo odluku o poništenju drugog izbornog kruga novim izborima 26. decembra. Na tim izborima Juščenko izabran za predsednika.
- 2011 — Izašao je prvi album grupe Van direkšon, pod nazivom Up All Night.
- 2013 — U Ukrajini su počeli masovni protesti nakon što je predsednik Viktor Janukovič suspendovao potpisivanje sporazuma o asocijaciji Ukrajine i Evropske unije.
Rođenja
[uredi | uredi izvor]- 1694 — Volter, francuski filozof, pisac i istoričar. (prem. 1778)
- 1852 — Fransisko Tarega, španski kompozitor i gitarista. (prem. 1909)
- 1854 — Papa Benedikt XV. (prem. 1922)
- 1870 — Aleksandar Berkman, litvansko-američki pisac i anarhista. (prem. 1936)
- 1898 — Rene Magrit, belgijski slikar. (prem. 1967)[1]
- 1911 — Aleksandar Ivanović, crnogorski pesnik. (prem. 1965)[2]
- 1924 — Milka Planinc, učesnica Narodnooslobodilačke borbe, društveno-politička radnica SFRJ i SR Hrvatske, predsednica Saveznog izvršnog veća (1982—1986). (prem. 2010)
- 1933 — Mihajlo Kostić Pljaka, srpski glumac. (prem. 2001)
- 1937 — Marija Čudina, jugoslovenska pesnikinja. (prem. 1986)[3]
- 1939 — Efrosinija Ristić, srpska igumanija. (prem. 2024)
- 1939 — Aleksa Buha, srpski filozof, diplomata, političar, akademik, doktor filozofije, prevodilac značajnih filozofskih dela i senator.[4]
- 1940 — Natalija Makarova, ruska balerina i koreografkinja.
- 1945 — Goldi Hon, američka glumica, producentkinja i pevačica.
- 1953 — Vlada Veljković, srpski hemijski i biohemijski inženjer, akademik i dopisni član Srpske akademije nauka i umetnosti.[5]
- 1954 — Jonas Kazlauskas, litvanski košarkaš i košarkaški trener.
- 1963 — Nikolet Šeridan, englesko-američka glumica, producentkinja i model.
- 1965 — Bjerk, islandska muzičarka, muzička producentkinja i glumica.
- 1965 — Aleksander Sidig, engleski glumac.
- 1967 — Dragoje Leković, srpsko-crnogorski fudbaler.
- 1970 — Renato Vrbičić, hrvatski vaterpolista i vaterpolo trener. (prem. 2018)
- 1971 — Srna Lango, srpska glumica.
- 1976 — Daša, češka pornografska glumica.
- 1977 — Majkl Batist, američki košarkaš i košarkaški trener.
- 1979 — Vinčenco Jakvinta, italijanski fudbaler.
- 1981 — Miloš Korolija, srpski vaterpolista.
- 1984 — Džena Malon, američka glumica, muzičarka i fotografkinja.
- 1985 — Hesus Navas, španski fudbaler.
- 1985 — Karli Rej Džepsen, kanadska muzičarka i glumica.
- 1989 — Fabijan Delf, engleski fudbaler.
- 1989 — Kris Singlton, američki košarkaš.
Smrti
[uredi | uredi izvor]- 1811 — Hajnrih fon Klajst, nemački književnik. (rođ. 1777)
- 1844 — Ivan Krilov, ruski basnopisac i komediograf. (rođ. 1769)
- 1916 — Franc Jozef, austrijski car od 1848, a od 1867. car i kralj Austrougarske. (rođ. 1830)
- 1924 — Florens Harding, prva dama SAD, supruga predsednika Vorena Hardinga (rođ. 1860)
- 1970 — Čandrasekara Raman, indijski fizičar (rođ. 1888)
- 1981 — Milan Kašanin, srpski pisac i istoričar umetnosti i književnosti (rođ. 1895)[6]
- 1985 — Kristian Kreković, jugoslovenski slikar. (rođ. 1901)
- 1996 — Abdus Salam, pakistanski fizičar, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku. (rođ. 1926)
- 2002 — Nikola Pantić, srpski geolog (rođ. 1927)
- 2006 — Ksenija Zečević, srpska pijanistkinja, poznata po komponovanju filmske i dramske muzike. (rođ. 1956)
- 2009 — Kosara Bokšan, slikarka. (rođ. 1925)
Praznici i dani sećanja
[uredi | uredi izvor]- Na ovaj dan pravoslavni vernici obeležavaju Aranđelovdan, sabor svih sila bestelesnih, a pravoslavni Srbi i Crnogorci slave jednu od najčešćih krsnih slava.
Srpska pravoslavna crkva danas slavi
- Sabor svetog Arhangela Mihaila i ostalih bestelesnih sila
- Sveta prepodobna Marta pskovska
Vidi još
[uredi izvor]Reference
[uredi izvor]- ^ National Gallery of Australia; Michael Lloyd; Michael Desmond (1992). European and American Paintings and Sculpture 1870-1970 in the Australian National Gallery. Australian National Gallery. ISBN 978-0-642-13034-1.
- ^ Милисавац, Живан, ur. (1984). Југословенски књижевни лексикон (2. izd.). Нови Сад: Матица српска. str. 266.
- ^ „Čudina, Marija”. enciklopedija.hr. Приступљено 21. 1. 2022.
- ^ „Алекса Буха”. anurs.org. Приступљено 31. 1. 2024.
- ^ „ВЛАДА ВЕЉКОВИЋ”. sanu.ac.rs. Приступљено 24. 1. 2024.
- ^ Милисавац, Живан, ur. (1984). Југословенски књижевни лексикон (2. izd.). Нови Сад: Матица српска. str. 326.
