24. septembar

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

24. septembar (24.9.) je 267. dan u godini po gregorijanskom kalendaru (268. u prestupnoj godini). Do kraja godine ima još 98 dana.

Događaji[uredi]

septembar
P U S Č P S N
  1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30
  • 622Muhamed i njegovi sledbenici su okončali svoju hidžru od Meke do Medine kako bi izbegli verski progon.
  • 1706Švedska i Saksonija sklopile mir u Altrantštatu kojim se Švedska odrekla poljske krune i priznala poljskog kralja Stanislava Lešćinjskog.
  • 1841Sultan od Bruneja je predao Saravak britanskom avanturisti Džejmsu Bruku.
  • 1852 — Francuski inženjer Anri Žifar izveo prvi let dirižablom na parni pogon i preleteo 27 km od Pariza do Trapa.
  • 1863 — U Beogradu je osnovana Velika škola koja je imala filozofski, pravni i tehnički fakultet.
  • 1868 — U Subotici osnovana Gradska muzička škola, prva muzička škola na području današnje Srbije.
  • 1877Japanska carska vojska je porazila Saiga Takamorija i samuraje klana Sacuma u bici kod Širojame, presudnoj bici pobune Sacuma.
  • 1915Francuska i Velika Britanija u Prvom svetskom ratu otvorile Solunski front na koji su upućene snage sa fronta u Galipolju.
  • 1941 — Vlade 15 zemalja, među kojima i Vlada Kraljevine Jugoslavije u izbelištvu, potpisale na konferenciji u Londonu Atlantsku povelju. Povelju u osam tačaka 14. avgusta proklamovali predsednik SAD Ruzvelt i britanski premijer Čerčil kao politički program saveznika u borbi protiv Sila osovine u Drugom svetskom ratu. Taj dokument kasnije poslužio kao osnova Povelje Ujedinjenih nacija.
  • 1941Partizani u Drugom svetskom ratu zauzeli Užice, potom sedište Užičke republike i Vrhovnog štaba Narodnooslobodilačkog pokreta Jugoslavije do 30. novembra 1941, kada su ga ponovo zauzeli Nemci.
  • 1960 — U Njuportu porinut „Enterprajz“, prvi američki nosač aviona na atomski pogon.
  • 1971 — Velika Britanija proterala 90 sovjetskih diplomata zbog navodne špijunske delatnosti.
  • 1986 — Beogradski list „Večernje novosti“ objavio Memorandum Srpske akademije nauka i umetnosti, koji je potom dobio medijski tretman srpskog nacionalnog programa i izazvao žestoke kritike u Srbiji i drugim republikama bivše Jugoslavije, naročito u Hrvatskoj.
  • 1988 — Na Olimpijskim igrama u Seulu kanadski sprinter Ben Džonson postavio svetski rekord u trci na 100 metara, 9,79 sekindi. Šest dana kasnije utvrđeno da je bio pod uticajem dopinga, rezultat poništen, a Džonsonu oduzeta zlatna medalja.
  • 1990 — Završava se šahovski turnir u Tilburgu, Holandija. Pobeđuju Vasilij Ivančuk i Gata Kamski.
  • 1990
    • Predsednik Zapadne Nemačke Rihard fon Vajczeker potpisao sporazum kojim će 3. oktobra 1990. dve nemačke države ponovo biti ujedinjene.
    • Istočna Nemačka formalno napustila Varšavski pakt.
  • 1993 — Kralj Norodom Sihanuk ponovo preuzeo kambodžanski presto i potpisao nov Ustav prema kome je Kambodža postala ustavna monarhija. 1970. Sihanuk oboren sa vlasti u državnom udaru desničara Lon Nola, a Kambodža proglašena republikom.
  • 1996SAD, Rusija, Kina, Ujedinjeno Kraljevstvo i Francuska potpisale dokument o zabrani nuklearnih proba.
  • 1998 — Dan posle poziva UN jugoslovenskoj vladi i kosovskim Albancima da prekinu sukobe i nasilje na Kosovu Savet NATO odobrio izdavanje Akta upozorenja za ograničenu akciju iz vazduha i za „fazne vazdušne operacije“ na Kosovu.
  • 2000
    • Vladimiro Montesinos, šef tajne službe za bezbednost peruanskog predsednika Alberta Fudžimorija, napustio Peru u jeku političke krize koja je vodila novim izborim i zatražio politički azil u Panami.
    • Pobedom udružene opozicije na izborima u Srbiji i Jugoslaviji završena vladavina Slobodana Miloševića. Ne želeći da prihvati poraz, dotada vladajuća Socijalistička partija Srbije i njen lider Milošević izazvali postizbornu krizu koja je okončana 5. oktobra posle masovnih protesta širom Srbije, a nov predsednik Jugoslavije postao Vojislav Koštunica, lider Demokratske stranke Srbije i predsednički kandidat DOS.
  • 2001 — Predsednik SAD Džordž Buš naredio američkim finansijskim institucijama da zamržnu račune 27 grupa i pojedinaca za koje se sumnja da pomažu teroriste.

Rođenja[uredi]

Smrti[uredi]

Praznici i dani sećanja[uredi]

Vidi još[uredi]

Reference[uredi]