Kvaoar

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
(preusmereno sa 50000 Quaoar)
50000 Kvaoar 🝾

Otkriće
Otkrio Čedvik A. Trujilo
Majkl E. Braun
Datum otkrića 25. maj 1954.
Orbitalne karakteristike
Afel 45.488 AU (6,805 Tm) × 106 km
Perihel 41.900 AU (6,268 Tm) × 106 km
Ekcentricitet 0.04106
Inklinacija 7.9895°
Longituda uzlaznog čvora 188.927°
Fizičke karakteristike
Masa (1,40±0,21)×1021 kg[1][2] × 1024 kg
Zapremina 7,02×108 km3[3] × 1010 km3
Gustina 1,99±0,46 g/cm3[1]
2,18+0,43
−0,36[4] g/cm3
Druga kosmička brzina ≈ 0.57 km/s
Albedo 0,109±0,007 [1]
Prividna magnituda 19.1
Atmosfera

50000 Kvaoar (engl. Quaoar) je nerezonantni trans-neptunski objekat i moguća patuljasta planeta u Kujperovom pojasu, područje ledenih planetesimala izvan Neptuna. U prečniku ima oko 1,121 1.121 km (697 mi) približno polovinu prečnika Plutona. Objekat je otkriven od strane američkih astromoma Čeda Trujila i Majkla Brauna u Palomar observatoriji 4. juna 2002.[5] Pronađeni su znakovi vodenog leda na površini Quaoara, što sugeriše da se kriovulkanizan može pojaviti na Quaoaru.[6] Mala količina meatana prisutan je na njegovoj površini koji mogu zadržati samo najveći objekti Kujperovog pojasa.[7]U februaru 2007, Weywot, sinhroni mjesec u orbiti oko Quaoara, otkrio je Braun.[8] Oba objekta su imenovani po mitološkim ličnostima Indijanskih naroda Tongve u Južnoj Kaliforniji. Quaoar je božanstvo stvaralaca Tongve,a Weywot je njegov sin.[9]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Otkriće[uredi | uredi izvor]

Quaoar je otkriven koristeći Semjuel Ošin teleskop u Palomar observatoriji

Quaoar je otkriven 4. juna 2002. od strane američkih astromoma Čeda Trujila i Majkla Brauna u Palomar observatoriji kod Palomar lanine u San Dijegu.[5] Otkriće je bilo sastavljeno od istraživanja neba širokog područja grada Kaltek, koje je dizajnirano da traži najsjajnije objekte Kujperovog pojasa pomoću teleskopa Semjuel Ošin od 1,22 metra u Palomar Observatoriji.[10] Quaoar je prvi put identifikovan u slikama Trujiloa 5. juna 2002, kada je primjetio nejasan objekat magnitude 18,6 koji se polako kreće među zvijezdama sazviježđa Zmijonoša.[11][12] Quaoar se činio relativno svijetlim za udaljeni objekat, što sugeriše da bi mogao da ima veličinu uporedivu sa prečnikom patuljaste planete Plutona.[13]

Da bi utvrdili Quaoar-ovu orbitu, Braun i Trujilo pokrenuli su potragu za arhivskim slikama prekrivanja. Oni su dobili nekoliko slika snimljenih NEATH-om iz različitih opservatorija u 1996. i 2000–2002.[14] Posebno su pronađene i dvije arhivske fotografske ploče koje je snimio astronom Čarls T. Koval u maju 1983. godine,[12] koji je u to vrijeme tražio hipotetičnu Planetu X u Palomar observatoriji.[15][16] Iz ovih slika, Braun i Truilo su mogli da izračunaju Quaoarovu orbitu i distancu. Dodatne slike Quaoar-a kasnije su bile identifikovane, pri čemu su najstarije poznate na fotografskoj ploči snimljenoj 25. maja 1954. iz Palomar Observatory Sky Survey.[5][17]

Prije nego što je najavio otkriće Quaoar-a, Braun je planirao da izvrši naknadna opažanja pomoću svemirskog teleskopa Habl za mjerenje veličine Quaoar-a[18] Takođe je planirao da najavi otkriće što je prije moguće i ustanovio je da je potrebno da informacije o otkriću čuvaju povjerljivim tokom praćenja.[19] Umjesto da podnese svoj Habl prijedlog pod stručnu recenziju, Braun je svoj prijedlog predao direktno jednom od Hablovih operatera, koji je odmah dodelio vrijeme Braunu.[19][20] Dok je postavljao algoritam posmatranja za Habl, Braun je takođe planirao da koristi jedan od Keckovih teleskopa u Mauna Kei, na Havajima, kao dio studije o kriovulkanizmu na mjesecima Urana.[19] Ovo mu je obezbedilo dodatno vrijeme za praćenje i iskoristio je cjelokupnu sesiju posmatranja u julu za analizu Quauar-ovog spektra i karakterizaciju njegovog površinskog sastava.[19][7]

Rotacija[uredi | uredi izvor]

Period rotacije Quaoar-a je neizvestan, a data su dva moguća perioda rotacije Quaoar-a (8,64 sata ili 17,68 sati).[2] Na osnovu rotacionih svjetlosnih krivina Quaoar-a posmatranih od marta do juna 2003. godine, njegov period rotacije se mjeri 17,6788 sati.[21]

Satelit[uredi | uredi izvor]

Quaoar i njegov mjesec Weywot.

Quaoar ima jedan poznati mjesec, Weywot (puna oznaka (50000) Quaoar I Weywot), otkriven je 2006.[8] Smatra se da ima prečnik negdje oko 170 km (110 mi).[22]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v Braga-Ribas, F.; Sicardy, B.; Ortiz, J. L.; Lellouch, E.; Tancredi, G.; Lecacheux, J.; et al. (avgust 2013). „The Size, Shape, Albedo, Density, and Atmospheric Limit of Transneptunian Object (50000) Quaoar from Multi-chord Stellar Occultations”. The Astrophysical Journal. 773 (1): 13. Bibcode:2013ApJ...773...26B. doi:10.1088/0004-637X/773/1/26. hdl:11336/1641 Slobodan pristup. 
  2. ^ a b Fraser, Wesley C.; Batygin, Konstantin; Brown, Michael E.; Bouchez, Antonin (januar 2013). „The mass, orbit, and tidal evolution of the Quaoar-Weywot system”. Icarus. 222 (1): 357—363. Bibcode:2013Icar..222..357F. CiteSeerX 10.1.1.441.8949 Slobodan pristup. arXiv:1211.1016 Slobodan pristup. doi:10.1016/j.icarus.2012.11.004. 
  3. ^ „Ellipsoid volume: 7.02494×10^8 km³”. WolframAlpha. Pristupljeno 8. 1. 2020. 
  4. ^ Fornasier, S.; Lellouch, E.; Müller, T.; Santos-Sanz, P.; Panuzzo, P.; Kiss, C.; et al. (јул 2013). „TNOs are Cool: A survey of the trans-Neptunian region. VIII. Combined Herschel PACS and SPIRE observations of nine bright targets at 70-500 µm”. Astronomy & Astrophysics. 555 (A15): 22. Bibcode:2013A&A...555A..15F. arXiv:1305.0449v2 Слободан приступ. doi:10.1051/0004-6361/201321329. 
  5. ^ а б в „50000 Quaoar (2002 LM60)”. Minor Planet Center. International Astronomical Union. Приступљено 30. 11. 2017. 
  6. ^ Jewitt, David C.; Luu, Jane (децембар 2004). „Crystalline water ice on the Kuiper belt object (50000) Quaoar” (PDF). Nature. 432 (7018): 731—733. Bibcode:2004Natur.432..731J. PMID 15592406. doi:10.1038/nature03111. 
  7. ^ а б Schaller, E. L.; Brown, M. E. (новембар 2007). „Detection of Methane on Kuiper Belt Object (50000) Quaoar”. The Astrophysical Journal. 670 (1): L49—L51. Bibcode:2007ApJ...670L..49S. arXiv:0710.3591 Слободан приступ. doi:10.1086/524140. 
  8. ^ а б Green, Daniel W. E., ур. (22. 2. 2007). „Satellites of 2003 AZ_84, (50000), (55637), and (90482)”. International Astronomical Union Circular. бр. 8812. International Astronomical Union. Bibcode:2007IAUC.8812....1B. ISSN 0081-0304. Архивирано из оригинала 19. 7. 2011. г. 
  9. ^ Schmadel, Lutz D. (2006). „(50000) Quaoar”. Dictionary of Minor Planet Names – (50000) Quaoar, Addendum to Fifth Edition: 2003–2005. Springer Berlin Heidelberg. стр. 1197. ISBN 978-3-540-00238-3. doi:10.1007/978-3-540-29925-7. 
  10. ^ Trujillo, C. A.; Brown, M. E. (јун 2003). „The Caltech Wide Area Sky Survey” (PDF). Earth, Moon, and Planets. 92 (1): L13—L16. Bibcode:2003EM&P...92...99T. doi:10.1023/B:MOON.0000031929.19729.a1. 
  11. ^ Trujillo, Chad. „Frequently Asked Questions About Quaoar”. physics.nau.edu. Northern Arizona University. Архивирано из оригинала 11. 2. 2007. г. Приступљено 30. 11. 2017. 
  12. ^ а б Marsden, Brian G. (7. 10. 2002). „MPEC 2002-T34 : 2002 LM60”. Minor Planet Electronic Circular. Minor Planet Center. Приступљено 8. 1. 2020. 
  13. ^ „A Cold New World”. NASA Science. NASA. 7. 10. 2002. Архивирано из оригинала 20. 12. 2019. г. Приступљено 8. 1. 2020. 
  14. ^ Trujillo, Chad. „Quaoar Precoveries”. www.chadtrujillo.com. Архивирано из оригинала 6. 12. 2002. г. Приступљено 30. 11. 2017. 
  15. ^ Nadin, Elisabeth (7. 10. 2002). „Caltech scientists find largest object in solar system since Pluto's discovery”. Caltech Matters. California Institute of Technology. Приступљено 8. 1. 2020. 
  16. ^ Wilford, John Noble (8. 10. 2002). „Telescopes Find a Miniplanet At the Solar System's Edge”. The New York Times. Приступљено 8. 1. 2020. 
  17. ^ „JPL Small-Body Database Browser: 50000 Quaoar (2002 LM60)” (2019-08-31 last obs.). Jet Propulsion Laboratory. 24. 9. 2019. Приступљено 20. 2. 2020. 
  18. ^ „Hubble Spots an Icy World Far Beyond Pluto”. HubbleSite. Space Telescope Science Institute. 7. 10. 2002. Архивирано из оригинала 2. 8. 2007. г. 
  19. ^ а б в г Brown, Michael E. (7. 12. 2010). „Chapter Five: An Icy Nail”. How I Killed Pluto and Why It Had It Coming. Spiegel & Grau. стр. 63–85. ISBN 978-0-385-53108-5. 
  20. ^ Brown, Michael E. (18. 6. 2002). „Direct Measurement of the Size of the Largest Kuiper Belt Object”. Mikulski Archive for Space Telescopes. Space Telescope Science Institute: 9678. Bibcode:2002hst..prop.9678B. Архивирано из оригинала 03. 10. 2020. г. Приступљено 8. 1. 2020. 
  21. ^ Ortiz, J. L.; Gutiérrez, P. J.; Casanova, V.; Teixeira, V. R. (октобар 2003). „Rotational brightness variations in Trans-Neptunian Object 50000 Quaoar” (PDF). Astronomy & Astrophysics. 409 (2): L13—L16. Bibcode:2003A&A...409L..13O. doi:10.1051/0004-6361:20031253. 
  22. ^ Kretlow, M. (јануар 2020). „Beyond Jupiter – (50000) Quaoar” (PDF). Journal for Occultation Astronomy. 10 (1): 24—31. Bibcode:2020JOA....10a..24K. 
Greška kod citiranja: <ref> oznaka „Fraser2013a” definisana u <references> grupi „” nema sadržaja.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Кваоар&oldid=26897893”