53. srednjobosanska divizija NOVJ

Pedesettreća srednjobosanska divizija
Zastava partizanskih jedinica
Postojanje	krajem jula 1944. Mesto formiranja: centralna Bosna
Formacija	Četrnaesta srednjobosanska brigada Osamnaesta srednjobosanska brigada Artiljerijski divizion 11. brigade
Jačina	3120 vojnika i oficira
Deo	Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije
Angažovanje	Operacija Ratvik Druga banjalučka operacija Operacije za oslobođenje Bosne

Pedeset treća srednjobosanska divizija NOVJ formirana je krajem jula 1944. godine. Pri osnivanju u njen sastav su ušle Četrnaesta, novoformirana Osamnaesta srednjobosanska brigada, zatim Prnjavorski, Motajički, Tešanjsko-teslićki i Vlašićki partizanski odred, te Artiljerijski divizion 11. udarne brigade.

Divizija je bila u sastavu Petog bosanskog korpusa. Njeno operativno područje obuhvatalo je obuhvatalo je severni deo centralne Bosne ograničen rekama Bosnom, Savom, Vrbasom, Vrbanjom i na jugu planinom Vlašić.

Neposredno posle formiranja imala je 3120 boraca¸, naoružanih sa 3059 pušaka, 221 puškomitraljez, 22 mitraljeza, 33 minobacača i 10 topova. U avgustu 1944, imala je blizu 6000 boraca.

U leto 1944. njen Tešanjsko-teslićki odred prerastao je u Tešanjsko-teslićku brigadu, koja je 1. oktobra 1944. preimenovana u Devetnaestu srednjobosansku brigadu. U diviziji je bio formiran i Uzlomački odred. Krajem 1944. u njen sastav je ušao Banjalučki partizanski odred.

Ratni put divizije

U avgustu 1944. divizija je dala jedan bataljon za formiranje Prve brigade bosanskohercegovačke divizije KNOJ, očistila centralni deo operativnog područja, razbila delove Srednjobosanskog korpusa JVuO i odbila više manjih ispada iz neprijateljevih uporišta u dolinama Bosne i Vrbanje.

U okviru rušenja nemačkih komunikacija u Jugoslaviji od 1. do 7. septembra 1944. godine, koje je NOVJ koordinirala sa dejstvom savezničke avijacije (operacija Ratvik), 53. divizija ojačana 21. slavonskom brigadom 28. slavonske divizije sprečila je saobraćaj na železničkoj pruzi i drumu Slavonski Brod–Sarajevo (porušeno više mostova i vijadukata), uspešno vršila pritisak na sve garnizone od Dervente do Maglaja, oslobodila Teslić i Jelah (5. septembra), Tešanj (8. septembra), Derventu (8/9. septembra) i više železničkih stanica između njih, prodrla u Maglaj (3. septembra) i Doboj (8-10. septembra), pri čemu je bio uništen domobranski Prvi lovački zdrug. Tada je 6. domobranska pukovnija prešla na stranu NOVJ, pa je brojno stanje divizije, uz pojačanu mobilizaciju novih boraca, gotovo udvostručeno.

Od 18. do 28. septembra, 53. divizija je učestvovala u Drugoj banjalučkoj operaciji: zauzela je manastir Trapiste, selo Vrbanju, forsirala Vrbas i preko Rebrovačkog mosta upala u centar Banje Luke. Za to vreme, operativno područje divizije su branile slabije snage, pa je Bosanskokrajiškom korpusu JVuO uspelo da 24. septembra kod sela Klupe razbije jedan bataljon i pobije deo ranjenika koje je divizija obezbeđivala na putu za bolnicu u Maslovarama. Nemačkoj 92. motorizovanoj brigadi takođe je uspelo da 25-27. septembra od Dervente preko Prnjavora probije u selo Klašnice. Posle povlačenja iz Banje Luke, 53. divizija je prvo razbila delove Prvog srednjobosanskog i Bosanskokrajiškog korpusa JVuO, koji su u međuvremenu ovladali delom slobodne teritorije, 14. oktobra bezuspešno napadala na Kotor Varoš, a 22. oktobra ponovno izbacila iz upotrebe železničku prugu Slavonski Brod-Doboj, i ovladala svim neprijateljevim uporištima između Dervente i Doboja. Od novembra 1944. do februara 1945, 53. divizija je obezbeđivala slobodnu teritoriju.

Za vreme povlačenja brojnih jedinica nemačke grupe armija E dolinom Bosne od Sarajeva prema Slavonskom Brodu, koje je počelo u novembru 1944, divizija je u toku čitave zime uspešno ometala saobraćaj, naročito na odseku između Žepča i Maglaja, i uništila nekoliko oklopnih vozova i više stotina motornih vozila. Istovremeno je vršila obezbeđenje slobodne teritorije, odbijajući ispade iz garnizona i likvidirajući pojedina isturena uporišta u dolinama Vrbasa i Bosne. U borbama 7. i 8. marta 1945. razbila je jaku grupaciju JVuO na Vučjaku i sadejstvovala jedinicama Druge jugoslovenske armije u konačnom oslobođenju gradova u dolini Bosne. Pošto je u martu njena 18. brigada ušla u sastav Zeničke grupe brigada i učestvovala u oslobođenju Zenice (11/12. aprila), divizija je oslobodila Žepče (15. aprila) i Kotor Varoš (20. aprila), a potom je u sastavu Trećeg bosanskog korpusa JA (od 25. aprila), angažovana za uništenje glavnine četnika Draže Mihailovića i zaostale ustaške grupe u rejonu Odžaka.

Komandni sastav divizije

• Komandanti divizije:
  • Đurađ Predojević — od formiranja divizije do kraja rata

• Politički komesari divizije:
  • Simo Tadić — od formiranja divizije
  • Radoš Raičević — do kraja rata

• Načelnici Štaba divizije:
  • Albert Trinki — do kraja rata

Literatura

• Vojna enciklopedija (knjiga druga). Beograd 1971. godina.