7. bataljon veze Hercegovačkog korpusa
| 7. bataljon veze | |
|---|---|
| Postojanje | 1992—96.godina |
| Formacija | bataljon |
| Deo | Vojska Republike Srpske |
| Komandanti | |
| Komandant | Goran Aćimović(1992-96) |
7. bataljon veze je bio jedan od jedinica Hercegovačkog korpusa Vojske Republike Srpske. Bataljon je zvanično osnovan 19. maja 1992. od bataljona veze 13. riječkog korpusa JNA i dela čete veze 2. operativne grupe JNA sa komandnim mestom u Trebinju.
Organizacija[uredi | uredi izvor]
Bataljon veze je u svom sastavu imao komandu, dve čete veze i pozadinske jedinice. Usled povlačenja JNA u Jugoslaviju početkom rata u Bosni, bataljon je bio popunjen samo 50% od predviđene formacije. Pozadinske jedinice su bile posebno slabo popunjene, pa je bataljon osim sanitetskog odeljenja imao još sam improvizovano građevinsko odeljenje. Bataljon je po potrebi opsluživao isturena i pozadinska komandna mesta korpusa, a jedan deo je trajno bio razmešten na četiri stacionarna čvorišta veze: Leutar, Velež, Kmur i Borašnica. Objekat veze na Leutaru, izgrađen je namenski u ratu i imao je četiri etaže. U bataljonu je služilo i 12 žena, raspoređenih na poslove telefoniste i teleprinterista. Odlaskom studenata na studije 1. septembra 1993. brojnost jedinice je dodatno smanjena, ali je bataljon prevazišao poteškoće većim zalaganjem svojih pripadnika.[1]
Stacionarna čvorišta veza omogućavala su pravovremene PTT veze sa brigadama u Trebinju, Gackom, Bileći i Ljubinju, dok se komunikacija komande korpusa odvijala otežano sa drugim brigadama korpusa preko radio-relejnih sistema. Sve veze korpusa su bile šifrovane. PTT saobraćaj se odvijao u ratnim uslovima, pa su radio veze prenosnih radio uređaja stalno bile ometane, a planinski teren Istočne Hercegovine dodatno je otežavao komunikaciju.
U osnovi, sistema veza je organizovan na četiri načina[2].
- Radio-relejne veze su omogućavale komunikacju komande Hercegovačkog kopusa sa Glavnim štabom VRS i komunikaciju komande koprusa sa potčinjenim brigadama. Planinsko tlo Hercegovine uslovilo je postavljanje niza radio-relejnih međustanica, pa su rezerve bataljona bile sasvim iscrpljene.
- Radio-veze su bile organizovane u više kanala na relaciji komanda korpusa - Glavni štab i komanda korpusa - potčinjene brigade, ali nisu korišćene, jer su stalno bile prisluškivane.
- Žične veze, u vazdušnom ili kablovskom obliku, nisu bile razvijene na prostoru Hercegovine, sa izuzetkom dobro održavane vazdušne veze Bileća-Trebinje, koja je korišćena kao rezerva za stacionarno čvorište na Leutaru.
- Kuririske veze komande korpusa sa potčinjenim jedinicama nisu korišćene zbog velikih daljina, nedostatka goriva i motornih vozila i slabo prohodnih puteva. Komanda korpusa je stoga koristila radio-relejne veze i to prvenstveno šifro teleprinterski kanal.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Hercegovački korpus 2017, str. 166.
- ^ Hercegovački korpus 2017, str. 167.
Literatura[uredi | uredi izvor]
autora, Grupa. Hercegovački korpus. Bileća: SPKD ”Prosvjeta”, 2017.
