A-10 tanderbolt II

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
A-10 tanderbolt II
A-10 tanderbolt II
Opšte
Dimenzije
Masa
Pogon
Performanse
Početak proizvodnjemart 1977.
StatusU upotrebi
Broj primeraka715[1]
Dužina16,26
Razmah krila17,53
Visina4,47
Površina krila47,0
Prazan11.321
Normalna poletna21.361
Maks. masa pri uzletanju23.000 kg
Turbo-mlazni motor2× Dženeral elektrik TF34-GE-100A
Potisak TMM40,32 kN
Maks. brzina na H=0706 km/h
Taktički radijus kretanja460 km
Dolet4.150 km
Plafon leta13.700 m
Brzina penjanja1.800 m/min

A-10 tanderbolt II je američki borbeni avion, specijalno projektovan za blisku podršku kopnenim snagama, iz vazdušnog prostora. Jednostavan, efikasan i „žilav“ dvomotorni avion, koji može da se koristi protiv svih ciljeva na kopnu, uključujući tenkove i druga oklopna vozila. Jednosed je sa dvoprotočnim turbomlaznim motorima i klasičnim krilom. Razvio ga je Ferčild-Repablik, u ranim sedamdesetim godinama dvadesetog veka. Koncipiran je oko teškog automatskog topa GAU-8 avendžer, što mu je osnovno i veoma ubojito naoružanje. Trup aviona je ojačan sa oklopom, dopunske mase od 544 kg, što štiti pilota i vitalne delove aviona. Povećava mu „borbenu žilavost“ (preživljavanje i sposobnost letenja i posle značajnih oštećenja u borbi).

Ime mu je povezano sa proslavljenim avionom iz Drugog svetskog rata P-47 tanderbolt. A-10 je poznatiji po svom nadimku „Hog“. Pri koncipiranju i određivanju namene i načina upotrebe, imao je veliki uticaj poznati nemački avion Ju 87 G. Drugorazredna namena A-10 je kontrola vazdušnog prostora neposredno pred dejstva vazduh-zemlja, u tim zadacima navodi druge avione na ciljeve, koje u toj funkciji i obeležava.

Ima borbenu istoriju na više ratišta Bliskog istoka i bivše Jugoslavije, pri NATO agresiji.[1][2][3]

Razvoj[uredi | uredi izvor]

Američko ratno vazduhoplovstvo je bilo pod velikom kritikom zbog male efikasnosti u bliskoj podršci kopnenih snaga. U Vijetnamskom ratu, veliki broj jurišnih bombardera su oboreni od strane lakog protivavionskog oružja, sa zemlje, raketama zemlja-vazduh i protivavionskom topovskom vatrom. To je dovelo do nužnosti razvoja aviona većih mogućnosti za preživljavanje posledica dejstva tog oružja. Pored toga, jurišni helikopteri nisu imali naoružanje za jače oklope, a F-4 fantom i ostali američki avioni, bili su neefikasni u dejstvu vazduh-zemlja. Od Američkog ratnog vazduhoplovstva, tražena je letelica za efikasnu blisku podršku kopnenih snaga. Zahtevi su fokusirani na protiv-oklopnu borbu. Rešenje je napravljeno neuglednim avionom A-10, koji se pokazao kao vrhunski, u lokalnim ratovima u svetu.[2][3][4][5][6]

Primena i princip integracije velikog topa GAU-8 avendžer, dominantno su određivali koncepciju aviona A-10. To se u žargonu potencira formulacijom: „A-10 je projektovan oko topa GAU-8 avendžer“.

A-X[uredi | uredi izvor]

Logo firme Firdžild-Repablik

U 1966. godini, zvanično je pokrenut eksperimentalni program A-X, sa ciljem da se istraže rešenja i osnova za efikasan avion za blisku podršku. Američko vazduhoplovstvo je raspisalo konkurs, 6. marta 1967. godine, za predlog rešenja. Cilj je bio da se napravi studija razvoja jeftinog i efikasnog aviona za podršku. Projekat je vodio pukovnik Everi Kej (engl. Avery Kay). U 1969. godini su traženi detaljni taktičko-tehnički zahtevi (TTZ) za predloženi projekat A-X. Optimalan avion, za ovu namenu, bi trebalo da poseduje dugo vreme ostajanja u vazduhu (veliku „autonomiju leta“), pokretljivost na malim brzinama (dobre manevarske osobine), veliku vatrenu moć sa masivnim topom i sposobnost ekstremnog preživljavanja. Za ovakav projekat, mogli su načelno biti uzori stari avioni Iljušin Il-2 i Hajnkel Hs 129. Zahtevi su limitirali jediničnu cenu aviona, do 3 miliona USA $. Obavezna literatura konstruktora je bila knjiga „Pilot Štuke“, nemačkog pilota Hans Ulrih Rudela.

Notropov YA-9A, konkurent YA-10A u programu A-X.

U maju 1970. godine, ratno vazduhoplovstvo je saopštilo mnogo detaljnije zahteve za ponude za razvoj aviona A-X. Precizirana je potencijalna opasnost od sovjetskih oklopnih snaga, u otežanim vremenskim uslovima. U zahtevima je precizirana odluka o izboru topa, kalibra od 30 mm. Takođe je zahtevana maksimalna brzina aviona od 740 km/h, dužina staze poletanja do 1.200 m, spoljna nosivost tereta do 7.300 kg, borbeni radijus do 460 km, i jedinična cena do 1,4 miliona USA $. Tokom ovog perioda, odvojeno je dat i zahtev i za ponudu za top kalibra od 30 mm, sa kadencom od 4.000 granata u minuti i sa visokom početnom brzinom (malom „vremenskom konstantom“).

Konkurisalo je šest firmi, a izabrane su Nortrop i Firdžild-Repablik za razvoj uporednih prototipova YA-9A i YA-10A. Za isporuku topa GAU-8 izabran je Dženeral elektrik.

Prototip YA-10A firme Firdžild-Repablik, napravio je prvi let 10. maja 1972. godine, a YA-9A firme Nortrop 20 dana kasnije. Njihova ispitivanja u letu su počela 21. juna i 23. avgusta iste godine. Na osnovu dobijenih rezultata doneta je odluku o izboru varijante rešenja i firme isporučioca aviona, koja je zvanično saopštena 18. januara 1973. godine. Američko ratno vazduhoplovstvo se odlučilo za standard aviona koji je ponudila firma Firdžild-Repablik, to jest za YA-10A.[2][3][4]

Silueta prototipa Nortrop YA-9A, u dve projekcije..

Nadgradnja[uredi | uredi izvor]

Tokom više godina operativne upotrebe, A-10 je usavršavan i doopreman sa novim sistemima. Opremljen je 1978. godine laserskim pronalazačem ciljeva na zemlji, smeštenim u mini kontejner ispod trupa (engl. Pave Penny). Sa tom opremom brzo i lako se pronađe i identifikuje cilj. Inercijalni navigacioni sistem je integrisan, na ovaj avion 1980. godine. Takođe je ugrađen savremeni računar za upravljanje oružjem, autopilot i sistem za upozorenje od sudara na zemlji. Za noćno letenje i izvršavanje zadataka, integrisane su specijalne naočare za noć. Posle usvajanja sistema za globalno određivanje položaja (GPS), 1999. godine, integrisan je novi sistem navigacije i višenamenski prikazivač u kabini pilota. Uvodi se sistem upravljanja HOTAS (engl. hands on throtle and stick), pri kome su stalno ruke na palicama, desna na komandama letom i leva na ručici gasa motora.

Svi avioni A-10, u 2005. godini, počeli su da se modernizuju sa uvođenjem poboljšanog sistema za upravljanje vatrom, elektronskih protivmera, kao i integracija „pametnih“ bombi. Modernizovani avioni ovim sistemima obeleženi su kao A-10C. Takođe je zaključen ugovor sa firmom Boing za ugradnju novih krila na 242 primeraka aviona, u junu 2007. godine. U julu 2010. godine, Američko ratno vazduhoplovstvo je zaključilo ugovor za integraciju nove kacige sa nišanskim sistemom u „viziru“. Modifikacije svih aviona, u standard A-10C, završene su do 2011. godine, čime su preciznost i borbena moć značajno poboljšani.[2][3][7][8]

A-10 tanderbolt II, u tri projekcije.
Unutrašnjost kabine A-10.
Ilustracija ugradnje nosne noge, desno od ravni simetrije aviona i međusobno razmaknuti motori.
Kabinski deo A-10, nosna noga i mini kontejner sa laserom za identifikaciju ciljeva na zemlji (engl. Pave Penny).

Projekat[uredi | uredi izvor]

Opis[uredi | uredi izvor]

Dvodelno krilo je nisko postavljeno, čiji je spoljni deo trapeznog, a unutrašnji pravougaonog oblika. Spoljni delovi su sa diedrom od 7 stepeni. Veliku nosivost i robusnost krilu obezbeđuju tri ramenjače. Na mestu spajanja segmenata su gondole za glavne noge stajnog trapa. Duž razmaha, ispod krila, postavljeni su spoljni nosači za veliki izbor spoljnih tereta. Vertikalni rep je sa dve površine (dvostruki), stajni trap je tipa tricikl. A-10 pogone dva dvoprotočna motora GE TF-34, integrisana u gondole na međusobnom rastojanju iznad zadnjeg dela trupa. Upotreba staromodne koncepcije za delimično uvlačenje glavnih nogu pomoglo je smanjenju složenosti mehanizma istih, koje bi se inače morale rotirati za 90 stepeni, da bi se smestile u krilo. Ovo jednostavno rešenje eliminiše potrebu da se presecaju ramenjače i uzdužnice strukture krila, što bi mu smanjilo krutost. Činjenica, da točkovi ostaju delimično izvučeni, obezbeđuje izvestan stepen zaštite aviona pri prinudnom sletanju na „stomak“.

Trup je kutijastog oblika, u kome je smešten pilot u kabini, ispod visokog kapljastog poklopca kabine, u oklopljenom prostoru („kadi“), od titanijumskih ploča, debljine 12,7 do 38,1 mm. Težina ovog dela oklopa je skoro polovina od ukupnog na celom avionu, koji iznosi 544 kg. Struktura trupa je izgrađena uglavnom od konvencionalnih legura aluminijuma, sa izuzetkom ovih ploča oklopa od titanijuma. Elementi trupa aviona se sastoje od ravnih ploča ili od jednostavnih podsklopova cilindričnog i konusnog oblika, zbog jednostavne proizvodnje i održavanja. U nosni deo trupa je ugrađen top GAU-8 avendžer.

Napadna ivica krila, krilca, krmila i sva peraja, urađeni su od saćastih panela, male mase a velike krutosti i nosivosti. Metalna oplata A-10 je integralna, dobijena frezovanjem duralnih ploča (legure aluminijuma) na konačnu celovitu strukturu. Frezovanjem su izvedeni od debelih ploča svi elementi integralne noseće strukture, a to su uzdužnice, rebra i polja tanke kore (oplate), kao što je postojalo kod starije tehnologije sa limenim elementima međusobno vezanim zakivanjem.[a] Kod A-10 je ova integralna struktura modularne konstrukcije, sa rezervacijom nosivosti, tako kada se jedan modul ošteti u borbi, nije narušena opšta nosivost strukture aviona, a i lako se zameni ispravnom.

A-10 tanderbolt II je respektivne upravljivosti u celoj anvelopi, na svima brzinama i visinama leta, što je obezbeđeno sa povoljnim specifičnim opterećenjem krila i efikasnim krilcima. Te mu karakteristike omogućuju kratko poletanje i sletanje i sa improvizovanih aerodroma, u blizini fronta. Može krstariti na maloj visini od 300 do 1.500 m, sa vidljivošću do 2,4 km. Pri tome leti relativno malom brzinom od 560 km/h, što predstavlja bolju platformu za jurišna borbena dejstva od brzih aviona, a to je prednost za uništavanje sporih i statičnih ciljeva, na tlu.

Povećanje uzgona, pri poletanju i sletanju, ostvaruje se zakrilaca, koja su podeljena na četiri polja (2 + 2). Krilca su tipa „split“, kod kojih se gornja i donja polovina otklanjaju u efekat aerodinamičkih kočnica, bez promene trima aviona ni nagore ni nadole. Unutrašnji segment krila ima komandovana pretkrilca zbog sprečavanja otcepljenja vazdušnih strujnica i remećenja regularnog usisavanja vazduha u motore. Krilca su veće površine, od uobičajene, za 50%. Sa time je obezbeđeno dobro valjanje i efikasnost i pri njihovom prihvatljivom oštećenju.

Protok toplih izduvnih gasova motora je iznad horizontalnog i između udvojenih površina vertikalnog repa. Ta činjenica smanjuje toplotni odraz za sisteme otkrivanja i navođenja raketa, sa Zemlje. Položaj motora iza krila, delimično ih i štiti od vatrenog oružja sa Zemlje, što povećava ukupnu borbenu otpornost aviona, zajedno sa udaljenom ugradnjom jednog od drugog. Pri raketnom pogotku i onesposobljavanju jednog motora, A-10 se može bezbedno vratiti u bazu pogonom samo jednog ispravnog.

Tanderbolti II se mogu servisirati u oskudnim uslovima u blizini područja vođenja borbi. Realizovana je dosledna standardizacija i univerzalnost delova. Međusobno su zamenljivi svi udvojeni, levi i desni sklopovi, kao što su motori, glavne noge stajnog trapa, vertikalni repovi itd.

Robusni stajni trap, tipa tricikl, sa gumama niskog pritiska na točkovima velikog prečnika i klasično krilo omogućavaju korišćenje kratkim, grubih i oštećenih poletno-sletnih staza, čak i sa opterećenjem aviona potkačenim spoljnim teretima. Ako su poletno-sletne staze oštećene, A-10 može da koristi pomoćne, za aerodromsku vožnju i delove auto-puteva.

Prednja noga je izvan ravni simetrije aviona, zbog zahteva za ugradnju topa. Posledica toga su razliti radijusi levog i desnog skretanja, u vožnji po zemlji. Desni je manji od levog.[b]

Gorivo je smešteno u rezervoarima unutrašnjeg segmenta krila i u centralnom delu trupa. Ukupni kapacitet unutrašnjeg goriva je 7.598 litara. U nosnom delu trupa je integrisan sistem za punjenje aviona sa gorivom u letu.

Instrumentalna tabla u kabini je jednostavna, sastoji se od analognih pokazivača brojnih vrednosti parametara, izuzev TV ekrana za prenos slike spoljne scene (slika gore desno). A-10 nije ranije posedovao autopilot, kasnije ga je dobio. Takođe je kroz modernizaciju dobio i inercijalni navigacioni sistem i višenamenski prikazivač podataka sa sofisticiranom simbologijom. Naknadno je integrisan i radarski visinomer i laserski sistem za lociranje ciljeva na zemlji, 1978. godine.

Avion A-10 je opremljen sa dva nezavisna hidro-sistema, koje napajaju pumpe postavljene na svaki motor po jedna. Treći rezervni sistem napaja elektro pumpa. Pritisak napajanja je u hidro sistemima 210 kg/cm². Hidro-sistemi napajaju hidrauličke pokretače krmila visine i pravca, krilaca, zakrilaca, pretkrilaca, aerodinamičkih kočnica, nogu stajnog trapa i rotiranje cevi topa.[2][3][9][10]

Sklopovi aviona A-10.

Preživljavanje („borbena žilavost“)[uredi | uredi izvor]

Oštećeni avion A-10, tokom operacije
u Bagdadu 2003. godine.
Uspešno se vratio u bazu.
Kapetan pilot Kim Kembel, pored oštećenog A-10.[11][12]

A-10 tanderbolt II je projektovan po kriterijuma visokog preživljavanja i u slučajevima značajnih oštećenja strukture i pojedinih agregata. Pošto je namenjen za neposrednu podršku kopnenih trupa, „radno mesto“ mu je u neposrednom borbenom okruženju, pri letu na maloj visini, relativno malom brzinom, iznad branjenih ciljeva, pod neposrednom je vatrom i dejstva ručnih raketa zemlja-vazduh.

Robustan avion A-10 preživljava i direktne pogotke eksplozivnih granata kalibra do 23 mm. Obezbeđena mu je trostruka rezervacija pouzdanosti za sve vitalne sisteme, sa rezervnim mehaničkim i sa udvostručavanjem hidrauličkih. Na ovaj način se obezbeđuje da se pilot može vratiti u bazu i kada je izgubljen pritisak u hidro-sistemu i bez dela krila ili nekog drugog dela strukture aviona. Predviđeno je da može da leti sa jednim motorom, jednim vertikalni repom, sa jednim zakrilcem i sa pola oštećenog krila. Rezervoari za gorivo su, u slučaju pogotka, samozaptivajući i obloženi su sa protiv-požarnom penom. Sve tri noge stajnog trpa su projektovane tako da je obezbeđeno prinudo sletanje, bez preturanja i većih oštećenja i u slučaju prestanka napajanja njihovih pokretača sa hidro-uljem.

Sastavni deo kabine je „kada“ od titanijuma, u kojoj je pilot zaklonjen i zaštićen od neprijateljske malokalibarske vatre i od granata, kalibra do 23 mm, a pod nekim uglovima i do 57 mm. Ova zaštita pilota je rađena prema iskustvima sa jurišnim avionima iz Drugog svetskog rata, kao što su Junkers Ju 87 i Iljušin Il-2. Zaštita je penalisana uvećanjem ukupne mase aviona za 6%. Pilot je i zaštićen i sa prednje strane neprobojnim vetrobranskim staklom i poklopcem kabine za projektile manjeg kalibra.[v][6][11][13]

Pogon[uredi | uredi izvor]

Motor Dženeral elektrik TF34.
Izgled karakteristične ugradnje motora.
Pogled na instalaciju topa GAU-8 avendžer.
A-10 u letu, sa spoljnim teretima.
A-10 pri dejstvu topa.

Namena neposredne podrške, letom na maloj visini i pri relativno maloj brzini, sasvim precizno definiše izbor pogona, za avion A-10 tanderbolt II. Zahtevi su bili pouzdan, ekonomičan motor, sa minimalnim toplotnim zračenjem. To se svelo na udvojene dvoprotočne motore, bez dopunskog sagorevanja, koji su pri integraciji morali biti zaštićeni od neprijateljske vatre i sa najmanjim izvorom toplotnog zračenja za senzore na zemlji i na protivničkim letelicama. Tim uslovima je odgovarao postojeći mornarički motor Dženeral elektrik TF34, primenjen na avionu S-3B viking. Pošto je ovaj motor imao i neke mornaričke zahteve, koji ga usložnjavaju i poskupljuju, a nisu od interesa za namenu A-10, isti je modifikovan u jednostavniji TF34-GE-100. Sa ovim motorima je obezbeđen potisak, za pogon A-10, od 2 h 40,5 kN, odnos im je potiska i mase preko 6, malom specifičnom potrošnjom goriva, a tihi su pri radu. Motor TF34-GE-100 je projektovan za lako i jeftino održavanje, a u cilju daljeg povećanja pouzdanosti modifikovan je u varijantu TF34-GE-100A, koji je i tolerantniji za uletanje (usisavanje) stranih tela.

Poziciju ugradnje motora u gondole iznad zadnjeg dela trupa, odredilo je više razloga koji idu u prilog povećanja preživljavanja i otpornosti aviona A-10.

  • Krilo zaklanja motore i povećava njihovu bezbednost od pogodaka vatrenim oružjem sa Zemlje.
  • Repne površine zaklanjaju izduvne gasove i smanjuju njihov toplotni odraz u odnosu na Zemlju.
  • Visok položaj motora, istima smanjuje mogućnost usisavanja stranih predmeta i prljavštine sa poletno-sletnih staza.
  • Udaljeni su po visini i dužini od izduvnih gasova topa, čime je smanjena mogućnost za njihovo gašenje od usisavanja gasova, kao što je slučaj kod nekih drugih aviona.

Određen položaj motora na A-10 ima i svoje negativnosti, a najveća je što može aerodinamički uticaj krila da ometa dobro napajanje sa vazduhom. Na velikim napadnim uglovima otcepljena vazdušna struja na krilu može izazvati „pumpanje“ motora. Da se to ne bi desilo unutrašnji segment krila je aerodinamički podešen (sa pretkrilcima) za stabilno opstrujavanje i na velikim napadnim uglovima. Drugi je nedostatak, velika udaljenost linije sile potiska motora od težišta i aerodinamičkog centra aviona, što nepovoljno utiče na uravnoteženje i upravljivost aviona. Ovo je ublaženo sa ugradnjom motora pod uglom, što je „penalisano“ gubitkom dela potiska (komponente) za pogon aviona.

Sva četiri rezervoara goriva su locirana u centralnom području aviona, čime je smanjena verovatnoća prekida njihove veze sa motorom. Odvojeni su od oplate strukture aviona, što znači da projektil mora prvo probiti oplatu pa tek onda njih. Većina komponenti, od gorivnog sistema, ugrađeno je u unutrašnjost rezervoara, tako da u slučaju njihovog curenja, obezbeđeno je da ne dolazi do trajnog gubitka goriva. Predviđeno je preživljavanje i u krajnje nepovoljnom slučaju težeg oštećenja sva četiri rezervoara i potpunog gubitka goriva. Za takve slučajeve obezbeđena je rezerva goriva u dva samozaptivajuća „sifona“, što obezbeđuje prelet aviona, na razdaljinu, od 370 km.[g][2][3][15][16][17]

Naoružanje[uredi | uredi izvor]

Osnovno oružje A-10 je top GAU-8 avendžer i sa njim se ovaj avion sa pravom može zvati „leteća topovnjača“, kako su se često nazivali slični avioni u Drugom svetskom ratu. To je jedan od najmoćnijih avionskih topova koji je ikad primenjivan u vazduhoplovstvu. Efikasan je za proboj svih vrsta oklopa sa granatama sa osiromašenim uranijumom. Kadenca mu je od 2.100 do 4.200 granata u minuti, na A-10 je podešen za 3.900, što postigne za pola minute, s tim da u prvoj sekundi ispali 50 granata. Top je veoma precizan i oko njega je oblikovan prednji deo trupa aviona. Osa topa je u ravni simetrije aviona, a u doboš mu staje 1.350 granata kalibra od 30 mm, ali iz bezbednosti nosi samo 1.174. Doboš sa granatama je posebno oklopljen debelom pločom od titanijuma, postavljenom između njega i oplate toga dela trupa aviona.[5]

Takođe ubojito oružje na A-10 su vođene rakete vazduh-zemlja AGM-65 maverik, sa čime se povećava mogućnost uništavanja čvrstih objekata. Tokom operacija u Zalivskom ratu AGM-65 maverik je korišćen, spregnut sa infracrvenom kamerom (u nedostatku integrisanog sistema FLIR), kao drugo oružje po efikasnosti na avionu A-10. Takođe je efikasan sa dejstvom kasetnim, laserski vođenim i slobodno padajućim bombama. Naoružanje integrisano na avion A-10 je dato u pregledu karakteristika.[18][19]

Izgled topa GAU-8 avendžer.

Modernizacija[uredi | uredi izvor]

Program modernizacije A-10 se odnosi na ažuriranje 356 aviona na standard A-10C, novi računar, novi ekrani (prikazivači) u kabini (u boji) i prikaz pokretne mape.

Ostala poboljšanja uključuju nove sisteme za navigaciju, mogućnost da se integriše „pametno“ oružje, kao i sposobnost da se nose integrisani kontejneri sa napadno-navigacijskom opremom i savremeni senzori.[20][21][22]

Boje i oznake[uredi | uredi izvor]

Modernizovani A-10 u standard „C“,ne razlikuje se po spoljnjem izgledu, 29. novembar 2006. godine.

A-10 tanderbolt II leti nisko pri zemlju, relativno malom brzinom i suštinski je važno da nije i vizuelno upadljiv. U tu svrhu se farba u maskirnu boju sličnu okruženju, šema peska, žuta, crna i bela za zimske operacije, drap, zelena mešovita braon. Najčešća je maskiranje u šumske boje, za minimiziranje vidljivosti za let nad šumovitom terenu. Za tu svrhu se koriste zelena, srednje zelena i tamno siva boja, kako bi se uklopio u tipičan izgled evropskih šumskih terena, a to je korišćeno od osamdesetih do ranih devedesetih godina, dvadesetog veka. Po završetku Hladnog rata, a na osnovu iskustva iz Zalivskog rata, zaključeno je da su veće pretnje za A-10 sa Zemlje i prešlo se na šemu maskiranja „kompas duh“, sa kojom se smanjuje uočljivost odozdo. Ova šema se sastoji u dva tona sive boje, tamnija je prema gornjoj strani aviona, a svetlije prema donjoj i primenjuje se od ranih devedesetih godina, dvadesetog veka.[23]

Varijante[uredi | uredi izvor]

  • YA-10A – Predserijska varijanta. Proizvedeno je 12 primera.
  • A-10A – Jednosed, namenjen za blisku vazduhoplovnu podršku, jurišna varijanta.
  • OA-10A – Namena mu je, kontrola vazdušnog prostora, neposredno ispred podrške.
  • YA-10B – Prototip dvoseda za varijantu A-10A N/AW, namenjenog za dejstvo po noći i pri nepovoljnim vremenskim uslovima. Bilo je planirano da drugi član posade bude operator sa sistemima i zadužen za navigaciju.
  • A-10C – Modernizovana varijanta A-10.
Uporedne bočne siluete A-10A i „noćnih“ varijanti A-10A N/AW.[24]

Proizvodnja[uredi | uredi izvor]

Prvi serijski A-10, poleteo je u oktobru 1975. godine, a isporuke vazduhoplovstvu počele su u martu 1976. Ukupno, 715 primeraka aviona je proizvedeno, poslednji je isporučen 1984. godine.[1]

Varijanta dvoseda je napravljena samo u jednom primerku, program je otkazan i ovaj prototip će biti izložen u muzeju. Finansiranje ovog programa, otkazao je Američki kongres.[1][21]

A-10 na „krstarenju“.
Proizvedeno primeraka A-10, u periodu 1972. do 1984.
Varijanta Br. aviona Vremenski period i napomene
YA-10 2 1972.
YA-10A 6 1973. — 1974.
A-10A 707 1975 – 1984.
715 1972. – 1984.
A-10A 32 Otkazana porudžbina
Konverzija proizvedenih aviona u nove varijante
A-10A N/AW 1 1979. prototip YA-10B
OA-10A 100 Prepravljeni A-10A, 2007.
A-10C 356 Prepravljeni su A-10A, 2005. do 2012.

Operativna upotreba[uredi | uredi izvor]

Uvod[uredi | uredi izvor]

A-10 tanderbolt II dejstvuje raketom AGM-65 maverik, na jednom poligonu.

Prvi zadatak je bio prihvat aviona A-10 tanderbolt II u operativnoj jedinici, u martu 1976. godine i upoznavanje ga, od strane letačkog i tehničkog sastava trenažnog puka, stacioniranog u vazduhoplovnoj bazi u Arizoni. Zatim je bila obuka za postizanje pune borbene gotovosti 354. lovačkog puka u Južnoj Karolini, 1978. godine. Sledilo je angažovanje na obuci za A-10A, letačkog i tehničkog ljudstva, u bazama u inostranstvu, uključujući Englesku, Nemačku, Aljasku i Južnu Koreju.

U početku je A-10 bio nepoželjan od mnogih u vazduhoplovstvu. Većina pilota je raspored na A-10 nevoljno prihvatilo, zbog toga što borbeni piloti tradicionalno favorizuju brzinu i izgled aviona, na kojima lete. U 1987. godini, mnogi su A-10 preimenovani u OA-10, za zadatke kontrole vazdušnog prostora, neposredno ispred podrške. OA-10 je obično opremljen sa do šest kontejnera sa Hidra raketama od 70 mm, obično bojevim glavama sa sredstvima za dim ili belim fosforom, koji služe za obeležavanje ciljeva. Avioni OA-10 su fizički nepromenjeni i u potpunosti su zadržali sposobnost za borbu, kao i standardni A-10.[25][26][27]

Zalivski rat[uredi | uredi izvor]

Avioni A-10 su korišćeni u borbi, tokom rata u Zalivu 1991. godine, tada je sa njima uništeno više od 900 iračkih tenkova, 2.000 vojnih vozila i 1.200 artiljerijskog oruđa. Oborili su dva helikoptera sa topom GAU-8. Prvi irački helikopter oborio je kapetan Robert Svejn (engl. Robert Swain), iznad Kuvajta 6. februara 1991. godine, obeležavajući prvi „trofej“ za A-10, u borbi vazduh-vazduh. Tokom toga rata oborena su četiri A-10 i to sa raketama zemlja-vazduh. Tri OA-10A, teže oštećena, vratili su se u bazu, ali su bili otpisani kao neupotrebljivi. A-10 je imao borbenu misiju, u tome ratu, sa efikasnošću od 95,7%. Napravili su 8.100 borbenih letova, i lansirali su u 90% slučajeva rakete Maverik. Posle Zalivskog rata, ratno vazduhoplovstvo je odustalo od ideje da zameni A-10 sa F/A-16 fajting falkon, u zadacima bliske podrške kopnenih trupa iz vazdušnog prostora.[28][29][30]

Bivša Jugoslavija[uredi | uredi izvor]

A-10A u sastavu NATO snaga, borbeno je dejstvovao na prostoru bivše Jugoslavije.

Američki A-10 su ispalili oko 10.000 granata od 30 mm na teritoriju Bosne i Hercegovine 1994-1995. godine, iz njihovog vazdušnog prostora. Većina tih granata je sa osiromašenim uranijumom. Dva aviona A-10, 5. avgusta 1994. godine, otkrili su protivtenkovska vozila. Posle toga su Srbi morali pristati da predaju preostalo teško naoružanje. U avgustu 1995. godine, pokrenuto je NATO bombardovanje Republike Srpske, a avioni A-10 su imali centralnu ulogu u tome, uništavajući srpske položaje, živu silu i opremu.[31][32][33]

Avioni A-10, vratili su se u područje bivše Jugoslavije, kao deo operacije savezničkih snaga na Saveznu Republiku Jugoslaviju početkom marta 1999. godine. Do kraja trajanja bombardovanja, učestvovalo ih je ukupno 44 primerka. Tada je jedan pratio i štitio helikopter, koji je spašavao pilota, oborenog aviona F-117, u Sremu.

Ovi avioni su izvršavali zadatke otkrivanja i uništavanja ciljeva. Posebno su bili aktivni na području Kosova i Metohije, gde su ispalili najveći broj granata sa osiromašenim uranijumom. Smatra se da je prva lokacija područje Prizrena, na kojoj su A-10 dejstvovali sa topom, ispaljujući granate sa osiromašenim uranijumom. Prema podacima Vojske Jugoslavije i NATO (NATO prikazuje i veći broj) bilo je 112 dejstava, u periodu od 6. aprila do 28. maja 1999. godine, avionima A-10, koji su dejstvom topova ispaljivali granate sa osiromašenim uranijumom. Pošto mu je borbeni komplet 1.174 granata i ako je svaki put prosečno ispaljeno približno 500, proizilazi da je u celom periodu ispaljeno, na područje SRJ, oko 50.000 granata sa osiromašenim uranijumom. To je izuzetno velika koncentracija toga materijala, što predstavlja veoma visoku kontaminaciju zemljišta i prostora nekadašnje SRJ. To su i sva kasnija zvanična merenja i izveštaji i potvrdili. Pri tome treba imati u vidu da su i bojeve glave mnogih raketa za protiv oklopnu borbu izrađene od osiromašenog uranijuma, što još više pogoršava posledice.[33]

Jedan A-10 je pogođen raketom SA-13, ali je „preživeo“ oštećenja i uspeo je, da prisilno sleti kraj Skoplja.[33] [34][35]

Avganistan i Irak[uredi | uredi izvor]

Avion A-10 u avio-bazi u Bagramu, Avganistan.

A-10 nije učestvovao u početnim fazama invazije na Avganistan 2001. godine. Za kampanju protiv talibana i Al Kaide, eskadrile A-10 su bile raspoređene u Pakistanu, a početkom marta 2002. godine. u vazduhoplovnoj bazi Bagram, Avganistan. Ovi A-10 su učestvovali u operaciji Anakonda. Nakon te operacije, A-10 su ostali da se bore protiv ostataka talibana i Al Kaide.

Operacija Iračka sloboda, počela je 20. marta 2003. godine. U početnim borbama učestvovalo je šezdeset aviona OA-10/A-10, u okviru američkih vazduhoplovnih snaga. Po izveštajima, u tome sukobu do 30. aprila 2003. godine, avioni A-10 su ubedljivo doprineli da se „misija“ realizuje u obimu oko 85%, ispalivši 311.597 granata kalibra od 30 mm. Pri tome je jedan A-10 oboren u blizini aerodroma u Bagdadu, od iračke vatre sa zemlje. Tada je A-10 leteo bacajući propagandne letke iznad Iraka, pri kraju rata.

Bilo je nekoliko incidenata dejstva po sopstvenim i koalicionim snagama sa tragičnim posledicama, o tome nisu publikovani precizni podaci.[36][37][38][39]

Korisnici[uredi | uredi izvor]

 SAD

A-10 tanderbolt II, isključivo koriste oružane američke snage, Ratno vazduhoplovstvo SAD, Vazduhoplovna rezerva SAD i Vazduhoplovna nacionalna garda SAD. Ukupno je u operativnoj upotrebi 283 primeraka aviona A-10C, zaključno sa fiskalnom 2015. godinom.[40]

Jedinice u kojima su u operativnu upotrebu raspoređeni avioni A-10 tanderbolt II, prikazano je:
  • Ratno vazduhoplovstvo SAD
    • 25. lovačka eskadrila
    • 66. bombarderska eskadrila
    • 74. lovačka eskadrila
    • 75. lovačka eskadrila
    • 354. lovačka eskadrila
    • 357. lovačka eskadrila
    • 358. lovačka eskadrila
    • 422. eskadrila opitnog centra (Vazd. baza Nelis, Nevada)
    • –
  • Vazduhoplovna nacionalna garda SAD
    • 104. lovačka eskadrila
    • 107. lovačka eskadrila
    • 163. lovačka eskadrila
    • 190. lovačka eskadrila
Pobede iz Iraka.
  • Vazduhoplovna rezerva
    • 45. lovačka eskadrila
    • 47. lovačka eskadrila
    • 76. lovačka eskadrila
    • 303. lovačka eskadrila
A-10 343. taktičkog lovačkog puka.
Bivše jedinice korisnici aviona A-10 tanderbolt II:
  • Ratno vazduhoplovstvo SAD
    • 18. taktička lovačka eskadrila
    • 55. taktička lovačka eskadrila
    • 78. taktička lovačka eskadrila
    • 81. taktička lovačka eskadrila
    • 91. taktička lovačka eskadrila
    • 92. taktička lovačka eskadrila
    • 343. taktička lovačka eskadrila
    • 353. taktička lovačka eskadrila
    • 355. taktička lovačka eskadrila
    • 356. taktička lovačka eskadrila
    • 510. taktička lovačka eskadrila
    • 511. taktička lovačka eskadrila
  • Vazduhoplovna nacionalna garda SAD
    • 118. lovačka eskadrila
    • 131. lovačka eskadrila
    • 138. lovačka eskadrila
    • 172. lovačka eskadrila
    • 176. lovačka eskadrila
    • 184. lovačka eskadrila
Grupni let aviona A-10.
  • Vazduhoplovna rezerva
    • 47. lovačka eskadrila
    • 706. lovačka eskadrila
A-10 tanderbolt II je završio uzimanje goriva.

Karakteristike (A-10A)[uredi | uredi izvor]

Opšte karakteristike:[3][41][42]
  • Posada: 1
  • Dužina: 16,26 m
  • Razmah krila: 17,53 m
  • Visina: 4,47 m
  • Površina krila: 47,0 m²
  • Aeroprofil: NACA 6716 (u korenu), NACA 6713 (na vrhu)
  • Masa, prazan: 11.321 kg
  • Standardno opterećen: 13.782 kg
    • Neposredna vazdušna podrška: 21.361 kg
    • Protiv oklopna misija: 19.083 kg
  • Max. težina poletanja: 23.000 kg
  • Pogon: 2 × Dženeral elektrik TF34-GE-100A (dvoprotočni turbomlazni motor), 40,32 kN,
  • Kapacitet unutrašnjih rezervoara goriva: 4.990 kg
Performanse:[3][19][42]
  • Granična brzina: 833 km/h, na 1.500 m, sa 18 bombi Mk 82
  • Maksimalna brzina: 706 km/h, na nivou mora
  • Brzina krstarenja: 560 km/h
  • „Stol” brzina: 220 km/h
  • Radijus bombardovanja:
    • Neposredna vazdušna podrška: 460 km, 1,88 h leta na 1.500 m, 10 min bombardovanja
    • Protiv oklopna misija: 467 km , 75 km na nivou mora prodor i povratak, 30 min bombardovanja
  • Dolet: 4.150 km 90 km/h, sa 20 min rezerve
  • Plafon leta: 13.700 m
  • Brzina uspona: 30 m/s
  • Specifično opterećenje krila: 482 kg/m²
  • Potisak / težina: 0.36
Naoružanje:[3][9][10][19][41]
  • Top:: 1× 30 mm GAU-8 avendžer, gatling rafal sa 1.174 granata (kapacitet 1.350)[43]
  • Spoljni nosači naoriužanja: 11 (8× ispod-krila i 3× ispod-trupa fiksna nosača), ukupne nosivosti 7.260 kg u raznim kombinacijama:
    • Nevođene rakete:
      • 4× LAU-61/LAU-68 lanser raketa (svaki sa 19× / 7× Hidra (raketa) 70 mm raketa, alternativno)
      • 4× LAU-5003 lanser raketa (svaki sa 19× CRV7 70 mm raketa)
      • 6× LAU-10 lanser raketa (svaki sa 4× 127 mm Zuni (rakete))
    • Vođene rakete:
    • Bombe:
    • Ostalo:
      • SUU-42A/A infracrveni mamci, ili
      • AN/ALQ-131 i AN/ALQ-184 kontejner sa opremom za protiv-elektronske mere, ili
      • 2× 2.271 lit, rezervoari goriva za dug prelet.
Oprema:[19][20]
  • AN/AAS-35(V) pev peni, kontejner laserskog tragača[44]
  • Gornji - nišanski prikazivač (HUD), za poboljšanu tehniku letenja i dejstvo vazduh-zemlja u podršci.
A-10 tanderbolt II
Pogled na donju stranu A-10.
A-10 tanderbolt II u operaciji Zalivski rat.
Pogled s preda na A-10.

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Integralna struktura se proizvodi sa mašinama za frezovanje, sa kojima upravlja računar, sistem CAM. Projekat dotične strukture se takođe radi sa računarom, sa sistemom CAD. Ova dva postupka se integrišu u jedinstven CAD / CAM sistem, sa kojim se dobija fizički proizvod bez ikakvih crteža na hartiji (sve integralno vodi računar). Ta tehnologija integralne strukture je korišćena i na avionima G-4 super galeb i J-22 orao
  2. ^ Manje je rastojanje između desne glavne i nosne noge, pa je i manji radijus okretanja oko desne noge, u odnosu na oko leve.
  3. ^ Praktično je „borbenu žilavost“ dokazala žena pilot kapetan Kim Kembel (engl. Kim Campbell), pri pružanju podrške kopnenim snagama u Bagdadu, 7. aprila 2003. godine, kada je bio njen avion značajno oštećen sa protivavionskom artiljerijom. Oštećen je bio jedan motor, stabilizator horizontalnog repa i izgubljen je pritisak u hidro-sistemu, a nastavljen je let, sa mehaničkim komandama, u trajanju od jednog sata. Kapetan Kim Kembel se potom uspešno vratila u bazu.[11][12]
  4. ^ A-10 tanderbolt II je 25. marta 2010. godine uspešno leteo sa pogonskim bio-gorivom, čime je napravljen značajan doprinos u vazduhoplovnoj ekologiji. Standard ovog gorivo je pod oznakom JP-8.[14]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g „FAIRCHILD-REPUBLIC A-10 THUNDERBOLT II” (na jeziku: (jezik: engleski)). uswarplanes. 2011,. Arhivirano iz originala 02. 05. 2015. g. Pristupljeno 4. 9. 2015. „FAIRCHILD-REPUBLIC A-10 THUNDERBOLT II”  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  2. ^ a b v g d đ Goebel, Greg (01 feb 14). „A-10: Development & Description” (na jeziku: (jezik: engleski)). airvectors. Pristupljeno 4. 9. 2015. „A-10: Development & Description”  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  3. ^ a b v g d đ e ž z „A-10 Thunderbolt II” (na jeziku: (jezik: ruski)). airwar. Pristupljeno 4. 9. 2015. „A-10 Thunderbolt II” 
  4. ^ a b „A-10/OA-10 Thunderbolt II, History” (na jeziku: (jezik: engleski)). globalsecurity. Pristupljeno 5. 9. 2015. „A-10/OA-10 Thunderbolt II, History” 
  5. ^ a b „The GAU-8/A Gatling Gun” (na jeziku: (jezik: engleski)). plane-crazy. Arhivirano iz originala 18. 09. 2015. g. Pristupljeno 7. 9. 2015. „The GAU-8/A Gatling Gun” 
  6. ^ a b Kwon, Amos (5. 8. 15). „The Uncertain Future of the A-10 Warthog” (na jeziku: (jezik: engleski)). gearpatrol. Pristupljeno 9. 9. 2015. „The Uncertain Future of the A-10 Warthog”  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  7. ^ „DCS: A-10C Warthog” (na jeziku: (jezik: engleski)). digitalcombatsimulator. Pristupljeno 5. 9. 2015. „DCS: A-10C Warthog” 
  8. ^ „A-10 CONVERSIONS” (na jeziku: (jezik: engleski)). uswarplanes. 2011. Arhivirano iz originala 02. 05. 2015. g. Pristupljeno 5. 9. 2015. „A-10 CONVERSIONS” 
  9. ^ a b „A-10/OA-10 Thunderbolt II” (na jeziku: (jezik: engleski)). globalsecurity. Pristupljeno 5. 9. 2015. „A-10/OA-10 Thunderbolt II” 
  10. ^ a b „A-10/OA-10 Thunderbolt II (FAS)” (na jeziku: (jezik: engleski)). fas. 2. 18. 2015. Pristupljeno 8. 9. 2015. „A-10/OA-10 Thunderbolt II (FAS)”  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  11. ^ a b v Staff Sgt. Jason Haag. „Gulf War 2 Battle Damaged A-10” (na jeziku: (jezik: engleski)). aircraftresourcecenter. Pristupljeno 6. 9. 2015. „Gulf War 2 Battle Damaged A-10” 
  12. ^ a b „Voices of Valor Close Call: Fighter Pilot Saves Troops and Her Damaged Warthog” (na jeziku: (jezik: engleski)). womensmemorial. Arhivirano iz originala 22. 08. 2015. g. Pristupljeno 6. 9. 2015. „Voices of Valor Close Call: Fighter Pilot Saves Troops and Her Damaged Warthog” 
  13. ^ Goebel, Greg (01 feb 14). „A-10 DESCRIBED: SURVIVABILITY FEATURES” (na jeziku: (jezik: engleski)). airvectors. Pristupljeno 6. 9. 2015. „A-10 DESCRIBED: SURVIVABILITY FEATURES”  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  14. ^ Graham, Ian (3. 30. 2010). „Air Force scientists test, develop bio jet fuels” (na jeziku: (jezik: engleski)). archive. Arhivirano iz originala 17. 07. 2012. g. Pristupljeno 6. 9. 2015. „Air Force scientists test, develop bio jet fuels”  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  15. ^ „The Power Plant” (na jeziku: (jezik: engleski)). plane-crazy. Arhivirano iz originala 18. 09. 2015. g. Pristupljeno 7. 9. 2015. „The Power Plant” 
  16. ^ „TF34 TURBOFAN ENGINE” (na jeziku: (jezik: engleski)). hill.af. 1. 30. 2007. Arhivirano iz originala 20. 12. 2015. g. Pristupljeno 8. 9. 2015. „TF34 TURBOFAN ENGINE”  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  17. ^ „General Electric TF34-GE-100” (na jeziku: (jezik: ruski)). airwar. Pristupljeno 8. 9. 2015. „General Electric TF34-GE-100” 
  18. ^ „Additional Weapons Systems & Defences” (na jeziku: (jezik: engleski)). plane-crazy. Arhivirano iz originala 18. 09. 2015. g. Pristupljeno 7. 9. 2015. „Additional Weapons Systems & Defences” 
  19. ^ a b v g Willem “PALERIDER” Aalber (11. 5. 2001). „History of the Fairchild-Republic A-10 Thunderbolt II, Part Two” (na jeziku: (jezik: engleski)). simhq. Pristupljeno 11. 9. 2015. „History of the Fairchild-Republic A-10 Thunderbolt II, Part Two” 
  20. ^ a b Goebel, Greg (01 feb 14). „A-10 DESCRIBED: COCKPIT / AVIONICS” (na jeziku: (jezik: engleski)). airvectors. Pristupljeno 7. 9. 2015. „A-10 DESCRIBED: COCKPIT / AVIONICS”  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  21. ^ a b Orndorff, Bill (1. 18. 2008). „Maintenance unit completes upgrade of 100th A-10” (na jeziku: (jezik: engleski)). archive. Arhivirano iz originala 02. 08. 2012. g. Pristupljeno 7. 9. 2015. „Maintenance unit completes upgrade of 100th A-10”  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  22. ^ „A-10C Precision Engagement” (na jeziku: (jezik: engleski)). globalsecurity. Pristupljeno 7. 9. 2015. „A-10C Precision Engagement” 
  23. ^ Stephens World Air Power Journal, Spring (1994). str. 47.
  24. ^ Goebel, Greg (01 feb 14). „N/AW A-10” (na jeziku: (jezik: engleski)). airvectors. Pristupljeno 8. 9. 2015. „N/AW A-10”  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  25. ^ Stephens World Air Power Journal Spring 1994. pp. 50, 56.
  26. ^ Fernandes, Ben (5. 3. 2015). „The Air Force’s Argument to Retire the A-10 Warthog Doesn’t Add Up. Here’s Why.” (na jeziku: (jezik: engleski)). blogs.cfr. Arhivirano iz originala 06. 09. 2015. g. Pristupljeno 8. 9. 2015. „The Air Force’s Argument to Retire the A-10 Warthog Doesn’t Add Up. Here’s Why.” 
  27. ^ „A-10 THUNDERBOLT II” (na jeziku: (jezik: engleski)). archive. 5. 21. 2012. Arhivirano iz originala 04. 08. 2012. g. Pristupljeno 9. 9. 2015. „A-10 THUNDERBOLT II”  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  28. ^ Alex, Dan (2. 2. 2015). „Fairchild Republic A-10 Thunderbolt II (Warthog) Close Air Support / Forward Air Control” (na jeziku: (jezik: engleski)). militaryfactory. Arhivirano iz originala 28. 03. 2015. g. Pristupljeno 9. 9. 2015. „Fairchild Republic A-10 Thunderbolt II (Warthog) Close Air Support / Forward Air Control” 
  29. ^ „A-10 Thunderbolt II – The Ultimate Tank Buster” (na jeziku: (jezik: engleski)). acesflyinghigh.wordpress. 6. 7. 2014. Pristupljeno 9. 9. 2015. „A-10 Thunderbolt II – The Ultimate Tank Buster” 
  30. ^ „ABOUT THE A-10s OF THE GULF WAR” (na jeziku: (jezik: engleski)). 2951clss-gulfwar. Pristupljeno 9. 9. 2015. „ABOUT THE A-10s OF THE GULF WAR” 
  31. ^ SUDETIC, CHUCK (6. 8. 1994). „U.S. Hits Bosnian Serb Target in Air Raid” (na jeziku: (jezik: engleski)). nytimes. Pristupljeno 12. 9. 2015. „U.S. Hits Bosnian Serb Target in Air Raid” 
  32. ^ „Operation Deliberate Force” (na jeziku: (jezik: engleski)). globalsecurity. Pristupljeno 12. 9. 2015. „Operation Deliberate Force” 
  33. ^ a b v Petković, Slobodan (2009). „Upotreba zabranjenog oružja u agresiji NATO snaga na SRJ”. Vojska Jugoslavije u odbrani od agresije 1999. godine, knjiga prva (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd. str. 76. 
  34. ^ Smiljanić, Spasoje (2009). „Agresija NATO na SRJ”. Vojska Jugoslavije u odbrani od agresije 1999. godine, knjiga prva (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd. str. 47—75. 
  35. ^ „Uranovый privkus Balkanskogo sindroma” (na jeziku: (jezik: ruski)). korrespondent. 10 яnvarя 2001. Pristupljeno 9. 9. 2015. „Uranovый privkus Balkanskogo sindroma”  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  36. ^ T. MICHAEL MOSELEY, Lt Gen, USAF (30. 04. 2003.). „Operation IRAQI FREEDOM – By The Numbers” (pdf) (na jeziku: (jezik: engleski)). globalsecurity. Pristupljeno 9. 9. 2015. „Operation IRAQI FREEDOM – By The Numbers”  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  37. ^ Staff Sgt. Markus Maier (11. 7. 2007). „Upgraded A-10s prove worth in Iraq” (na jeziku: (jezik: engleski)). archive. Arhivirano iz originala 20. 07. 2012. g. Pristupljeno 9. 9. 2015. „Upgraded A-10s prove worth in Iraq” 
  38. ^ Staff Sgt. Thomas J. Doscher (2. 21. 2008). „A-10C revolutionizes close air support” (na jeziku: (jezik: engleski)). acc.af. Arhivirano iz originala 16. 12. 2008. g. Pristupljeno 9. 9. 2015. „A-10C revolutionizes close air support”  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  39. ^ Staff Sgt. Stephenie Wade (6. 8. 2013). „Bagram pilots save 60 Soldiers during convoy ambush” (na jeziku: (jezik: engleski)). af. Pristupljeno 9. 9. 2015. „Bagram pilots save 60 Soldiers during convoy ambush” 
  40. ^ Everstine, Brian; writer, Staff (23. 3. 2015). „The battle to kill the A-10” (na jeziku: (jezik: engleski)). airforcetimes. Pristupljeno 10. 9. 2015. „The battle to kill the A-10” 
  41. ^ a b „A-10/OA-10 Thunderbolt II" – Specifications” (na jeziku: (jezik: engleski)). globalsecurity. Pristupljeno 11. 9. 2015. „A-10/OA-10 Thunderbolt II" – Specifications” 
  42. ^ a b „A-10 Thunderbolt II Specifications” (na jeziku: (jezik: engleski)). northropgrumman. Arhivirano iz originala 21. 09. 2015. g. Pristupljeno 11. 9. 2015. „A-10 Thunderbolt II Specifications” 
  43. ^ Goebel, Greg (01 feb 14). „A-10 DESCRIBED: GAU-8 CANNON / EXTERNAL STORES” (na jeziku: (jezik: engleski)). airvectors. Pristupljeno 7. 9. 2015. „A-10 DESCRIBED: GAU-8 CANNON / EXTERNAL STORES”  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  44. ^ „Lockheed Martin AN/AAS-35(V) Pave Penny laser tracker” (na jeziku: (jezik: engleski)). Jane's Electro-Optic Systems. 5. 01. 2009. Pristupljeno 12. 9. 2015. „Lockheed Martin AN/AAS-35(V) Pave Penny laser tracker”  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Stephens, Rick (1994). Fairchild A-10 Thunderbolt II. Airlife Publishing Ltd. str. 47. ISBN 978-1874023548. 
  • Petković, Slobodan (2009). „Upotreba zabranjenog oružja u agresiji NATO snaga na SRJ”. Vojska Jugoslavije u odbrani od agresije 1999. godine, knjiga prva (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd. str. 76. 
  • Petković, Slobodan (2009). „Nuklearna agresija kao komponenta vojne agresije NATO na SRJ-najveći je ratni zločin protiv čovečnosti”. Vojska Jugoslavije u odbrani od agresije 1999. godine, knjiga treća (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd. str. 89—132. 
  • Petković, Slobodan (2009). „Upotreba zabranjenog oružja u agresiji NATO snaga na SRJ”. Vojska Jugoslavije u odbrani od agresije 1999. godine, knjiga prva (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd. str. 76. 
  • Smiljanić, Spasoje (2009). „Agresija NATO na SRJ”. Vojska Jugoslavije u odbrani od agresije 1999. godine, knjiga prva (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd. str. 47—75. 
  • Sharpe, Michael (2012). „Bombers”. Military Aircraft (na jeziku: (jezik: engleski)). Charlottesville USA: Taj Books International LLC. str. 112. ISBN 978-1-84406-224-9. 
  • Simons, David; Withington, Thomas. Die Geschichte der Fligerei (na jeziku: (jezik: nemački)). Bath: Parragon Books Ltd. ISBN 978-1-4054-8950-8. 
  • Sharpe, Michael (2012). Military Aircraft (na jeziku: (jezik: engleski)). Charlottesville USA: TAJ Books International LLC. ISBN 978-1-84406-224-9. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

A-10 tanderbolt II na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=A-10_тандерболт_II&oldid=26724862”