ALAS (ракета)

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
(preusmereno sa ALAS ракета)
Skoči na: navigacija, pretraga
Raketni sistem ALAS

Raketa ALAS
Raketni sistem ALAS (u drugom planu raketni sistem LORANA)

Opis
Uloga protivoklopni/višenamenski raketni sistem
Proizvođač EdePro, Jugoimport-SDPR (Srbija)
Dimenzije
Dužina 2040 mm
Prečnik 175 mm
Razmah krila 1440 mm
Mase
Ukupna 50 kg
Bojeva glava 10 kg
Performanse
Maksimalna brzina 180 m/s
Dolet 5 ÷ 25 km
Radna temperatura -30 ÷ +70 C

ALAS (engl. Advanced Light Attack System)[1] je srpski raketni sistem koga razvija privatna kompanija EdePro a sponzoriše ga Jugoimport-SDPR.

ALAS predstavlja najambiciozniji razvojni projekat srpske vojne industrije u tehničko-tehnološkom smislu.[2] To je protivoklopni/višenamenski raketni sistem velikog dometa sa principom vođenja bez neposrednog vizuelnog kontakta sa ciljem. Ideja je proistekla iz dugogodišnjeg iskustva u inženjeringu vazduhoplovnih i raketnih sistema, a prati i trend u oblasti bespilotnih sistema različitih namena.

Svetska prezentacija raketnog sistema ALAS bila je na izložbi vojne opreme IDEX 2007 u Abu Dabiju. Trenutno je sistem u pripremnoj fazi prvog leta.

Namena[uredi]

Namenjen je za dejstvo po širokom spektru neprijateljskih ciljeva, kao što su tenkovi, borbena vozila pešadije, poljska utvrđenja, komandna mesta, infrastrukturni objekti, brodovi na moru i priobalju, industrijski objekti, niskoleteći helikopteri i dr. Međutim, ono što ga izdvaja je izuzetan nivo preciznosti, ostvaren zahvaljujući ugradnji TV ili IC glave za samonavođenje, koja raketu ALAS pretvara u neku vrstu „raketnog snajpera“.

Velika prednost ovog raketnog sistema je što on nije vezan za jednu vrstu platforme. Moguće ga je lansirati sa brodova, različitih vrsta guseničnih i točkastih platformi, ali i sa stacionarnih lansera pa čak i helikoptera. ALAS raketni sistem se sastoji od vođene rakete, lansera i komandnog mesta. Raketa je izvedena u aerodinamičkoj šemi „patka“, pogonjena turbomlaznim motorom potiska 40 daN, sa TV (opcionon IC) glavom za samonavođenje.

Maksimalni domet joj je 25 km, sa mogućnošću daljeg povećanja do 60 kilometara.

Vođenje[uredi]

Vođenje je kombinovano — na srednjem delu trajektorije vođenje se ostvaruje pomoću inercijalne platforme koja raketu vodi u očekivanu zonu u kojoj se nalazi cilj (proračunatu na osnovu podataka dobijenih od izviđačkih platformi), a nakon dolaska u zonu cilja, primarni senzor postaje glava za samonavođenje i šalje sliku cilja do komandnog mesta posredstvom optičkog kabla, koji se odmotava do zadnjeg dela rakete, a propusna moć optičkog kabla je 200 Mbit/s. Slika se prenosi do komandnog mesta, gde se nakon adekvatne obrade prikazuje na specijalizovanim prikazivačima, omogućavajući na taj način operatorima da izaberu optimalnu udarnu tačku, ili da raketu preusmere na drugi cilj, odnosno samouništenje, ukoliko taktička situacija to nalaže.

Isti medium, tj. optički kabl, koristi se i za prenos komanti na raketu. Ovo rešenje nudi prednosti poput — operator se stalno nalazi u petlji vođenja, odnosno čovek je a ne mašina finalna instanca koja odlučuje o napadu na cilj ili odustajašu od napada. Na ovaj način smanjuje se opasnost kolateralne štete.

Bojeva glava[uredi]

Koncept bojeve glave je modularnog tipa: kumulativna, tandem-kumulativna i razornom bojevom glavom parčadnog dejstva. Probojnost kumulativne bojne glave prelazi 800 mm valjanog homogenog oklopa iza kutije eksplozivnog reaktivnog oklopa. Vođenje rakete po optičkom kablu omogućava gađanje ciljevasa kojima ne postoji direktna linija viziranja - ciljeva u zaklonjenom položaju, čime se povećava borbena žilavost lansera i komandnog mesta zahvaljujući nemogućnosti neprijatelja da u kratkom periodu odredi položaj raketnog lansera.

Način lansiranja i pronalaženje cilja[uredi]

Raketa se lansira pod elevacionim uglom ne manjim od 60 stepeni, uz pomoć dva raketna motora na čvrsto gorivo, koji obezbeđuju dovoljan potisak da savlada visinu ne manju od 300 metara, nakon čega raketa prelazi u horizontalni let na kome je pogonjena turbomlaznim motorom mungos, potiska 40 daN. Motor se nalazi u srednjem delu trupa rakete i napaja se vazduhom iz dva usisnika smenjtena simetrično u odnosu na osu. Radi se o konvencionalnom tipu motora, sa aksijalnim kompresorom, komorom za sagorevanje i jednostepenom aksijalnom turbinom. Na manjevskom delu trajektorije, turbomlazni motor mungos obezbeđuje maksimalnu brzinu do 180 m/s uz maksimalni domet od 25 kilometara.

Raketa se može programirati da leti po unapred zadatoj trajektoriji, sa definisanim koordinatama kontrolnih tačaka, uz mogućnost uključivanja glave za samonavođenje radi otkrivanja potencijalnih ciljeva. U takvim misijama, raketni sistem ALAS se transformiše u izviđačko-raketni sistem koji ima izuzetnu sposobnost brzog reagovanja radi uništenja cilja. Po dolasku u zonu očekivanog rasporeda cilja, aktivira se glava za samonavođenje koja je smeštena na dvoosni širostabilnoj platformi čime je osiguran visok nivo kvaliteta slike koju operater vidi na ekranu. Za upravljanje platformom koriste se DC motori (motori jednosmerne struje) upravljani PWM signalima koje generiše mikrokontroler.

Kada operator izabere cilj, raketa prelazi u fazu napada, obrušavajući se na izabranu tačku. Nakon realizovanog napada, ukoliko nije kompromitovan položaj lansera, posada može započeti napad na novi cilj.

Zemaljska komponenta raketnog sistema ALAS, koju opslužuju dvojca vojnika, obuhvata komandno mesto i lanser raketa, a oni, mogu biti postavljeni sa različitim platformama.

Reference[uredi]

Vidi još[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]