ALAS (ракета)
| Raketni sistem ALAS | ||
|---|---|---|
|
| ||
| Opis | ||
| Uloga | protivoklopni/višenamenski raketni sistem | |
| Proizvođač | EdePro, Jugoimport-SDPR (  Srbija)
| |
| Dimenzije | ||
| Dužina | 2040 mm | |
| Prečnik | 175 mm | |
| Razmah krila | 1440 mm | |
| Mase | ||
| Ukupna | 50 kg | |
| Bojeva glava | 10 kg | |
| Performanse | ||
| Maksimalna brzina | 180 m/s | |
| Dolet | 5 ÷ 25 km | |
| Radna temperatura | -30 ÷ +70 C | |
ALAS (engl. Advanced Light Attack System)[1] je srpski raketni sistem koga razvija privatna kompanija EDePro a sponzoriše ga Jugoimport-SDPR.
ALAS predstavlja najambiciozniji razvojni projekat srpske vojne industrije u tehničko-tehnološkom smislu.[2] To je protivoklopni/višenamenski raketni sistem velikog dometa sa principom vođenja bez neposrednog vizuelnog kontakta sa ciljem. Ideja je proistekla iz dugogodišnjeg iskustva u inženjeringu vazduhoplovnih i raketnih sistema, a prati i trend u oblasti bespilotnih sistema različitih namena.
Svetska prezentacija raketnog sistema ALAS bila je na izložbi vojne opreme IDEX 2007 u Abu Dabiju. Trenutno je sistem u pripremnoj fazi predserijske proizvodne u dve verzije sa IC i TV glavom.
Namena[uredi | uredi izvor]
Namenjen je za dejstvo po širokom spektru neprijateljskih ciljeva, kao što su tenkovi, borbena vozila pešadije, poljska utvrđenja, komandna mesta, infrastrukturni objekti, brodovi na moru i priobalju, industrijski objekti, niskoleteći helikopteri i dr. Međutim, ono što ga izdvaja je izuzetan nivo preciznosti, ostvaren zahvaljujući ugradnji TV ili IC glave za samonavođenje, koja raketu ALAS pretvara u neku vrstu „raketnog snajpera“.
Velika prednost ovog raketnog sistema je što on nije vezan za jednu vrstu platforme. Moguće ga je lansirati sa brodova, različitih vrsta guseničnih i točkastih platformi, ali i sa stacionarnih lansera pa čak i helikoptera. ALAS raketni sistem se sastoji od vođene rakete, lansera i komandnog mesta. Raketa je izvedena u aerodinamičkoj šemi „patka“, pogonjena turbomlaznim motorom potiska 40 daN, sa TV (opcionom IC) glavom za samonavođenje.
Maksimalni domet joj je 25 km, sa mogućnošću daljeg povećanja do 60 kilometara.
Vođenje[uredi | uredi izvor]
Vođenje je kombinovano — na srednjem delu trajektorije vođenje se ostvaruje pomoću inercijalne platforme koja raketu vodi u očekivanu zonu u kojoj se nalazi cilj (proračunatu na osnovu podataka dobijenih od izviđačkih platformi), a nakon dolaska u zonu cilja, primarni senzor postaje glava za samonavođenje i šalje sliku cilja do komandnog mesta posredstvom optičkog kabla, koji se odmotava do zadnjeg dela rakete, a propusna moć optičkog kabla je 200 Mbit/s. Slika se prenosi do komandnog mesta, gde se nakon adekvatne obrade prikazuje na specijalizovanim prikazivačima, omogućavajući na taj način operatorima da izaberu optimalnu udarnu tačku, ili da raketu preusmere na drugi cilj, odnosno samouništenje, ukoliko taktička situacija to nalaže.
Isti medijum, tj. optički kabl, koristi se i za prenos komandi na raketu. Ovo rešenje nudi prednosti poput — operator se stalno nalazi u petlji vođenja, odnosno čovek je a ne mašina finalna instanca koja odlučuje o napadu na cilj ili odustajanju od napada. Na ovaj način smanjuje se opasnost kolateralne štete.
Bojeva glava[uredi | uredi izvor]
Koncept bojeve glave je modularnog tipa: kumulativna, tandem-kumulativna i razornom bojevom glavom parčadnog dejstva. Probojnost kumulativne bojne glave prelazi 800 mm valjanog homogenog oklopa iza kutije eksplozivnog reaktivnog oklopa. Vođenje rakete po optičkom kablu omogućava gađanje ciljeva sa kojima ne postoji direktna linija viziranja - ciljeva u zaklonjenom položaju, čime se povećava borbena žilavost lansera i komandnog mesta zahvaljujući nemogućnosti neprijatelja da u kratkom periodu odredi položaj raketnog lansera.
Način lansiranja i pronalaženje cilja[uredi | uredi izvor]
Raketa se lansira pod elevacionim uglom ne manjim od 60 stepeni, uz pomoć dva raketna motora na čvrsto gorivo, koji obezbeđuju dovoljan potisak da savlada visinu ne manju od 300 metara, nakon čega raketa prelazi u horizontalni let na kome je pogonjena turbomlaznim motorom mungos, potiska 40 daN. Motor se nalazi u srednjem delu trupa rakete i napaja se vazduhom iz dva usisnika smeštena simetrično u odnosu na osu. Radi se o konvencionalnom tipu motora, sa aksijalnim kompresorom, komorom za sagorevanje i jednostepenom aksijalnom turbinom. Na manevarskom delu trajektorije, turbomlazni motor mungos obezbeđuje maksimalnu brzinu do 180 m/s uz maksimalni domet od 25 kilometara.
Raketa se može programirati da leti po unapred zadatoj trajektoriji, sa definisanim koordinatama kontrolnih tačaka, uz mogućnost uključivanja glave za samonavođenje radi otkrivanja potencijalnih ciljeva. U takvim misijama, raketni sistem ALAS se transformiše u izviđačko-raketni sistem koji ima izuzetnu sposobnost brzog reagovanja radi uništenja cilja. Po dolasku u zonu očekivanog rasporeda cilja, aktivira se glava za samonavođenje koja je smeštena na dvoosni žirostabilnoj platformi čime je osiguran visok nivo kvaliteta slike koju operater vidi na ekranu. Za upravljanje platformom koriste se DC motori (motori jednosmerne struje) upravljani PWM signalima koje generiše mikrokontroler.
Kada operator izabere cilj, raketa prelazi u fazu napada, obrušavajući se na izabranu tačku. Nakon realizovanog napada, ukoliko nije kompromitovan položaj lansera, posada može započeti napad na novi cilj.
Zemaljska komponenta raketnog sistema ALAS, koju opslužuju dvojca vojnika, obuhvata komandno mesto i lanser raketa, a oni, mogu biti postavljeni na različitim platformama.
Proizvodnja i unapređenja[uredi | uredi izvor]
Proizvodnja[uredi | uredi izvor]
Na sajmu naoružanja i vojne tehnike “Iteks” u Abu Dabiju 2017. godine najavljena je mogućnost skorijeg početka proizvodnje ovog sistema. Inžinjeri preduzeća Jugoimport-SDPR i privatne domaće kompanije EDePro uspešno su završili sa testiranjima rakete “alas”.Završena je verifikacija prototipa, a sledeći korak biće montaža bojeve glave i završna ispitivanja.Sistem“alas” prethodnih nekoliko meseci bio je ispitivan na vojnom poligonu u Nikincima. U koliko raketa položi sve zadatke, uskoro će se naći u serijskoj proizvodnji.[3]
Unapređenja[uredi | uredi izvor]
Najbitnije modifikacije koje su izvedene na poslednjoj verziji rakete tiču se ugradnje delova koji su poboljšali stabilnost prilikom navođenja. Uklonjen je stari uvodnik vazduha i zamenjen rešetkom koja služi za sprečavanje ulaska većih čestica. Sve to osigurava aerodinamičniju površinu nego što je bio slučaj u prethodnim verzijama. Poboljšan je kapacitet rezervoara, čime je “alasu” produžen domet, a raketa je testirana u opsegu temperatura od -30 do +70 stepeni.
Ova raketa okosnica je vojne saradnje Srbije i UAE. Sporazumom između između ove dve države iz 2013. godine Emirati su preuzeli finansiranje završetka razvoja ovog sistema. U finalnoj fazi, u njega bi trebalo da bude uloženo 220 miliona dolara. Tim novcem plaćena su istraživanja, nabavka opreme i serijska proizvodnja raketa, koje bi trebalo da se nađu u oružanim snagama UAE.[3]
Maksimalni domet rakete je 25 kilometara, s tim što je predviđeno i povećanje putanje do 60 kilometara.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „www.ecdlcentar.com[[Kategorija:Botovski naslovi]]”. Arhivirano iz originala (PDF) 13. 03. 2021. g. Pristupljeno 18. 09. 2009. Sukob URL—vikiveza (pomoć)
- ^ „Arhivirana kopija” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 18. 07. 2011. g. Pristupljeno 24. 09. 2009.
- ^ a b Večernje Novosti ,24.02.2017.str.5 "ALASU VEĆI DOMET"/Srbija u Abi Dabiju predstavila i usavršenu verziju protivoklopnog projektila