Albugo candida
| Albugo candida | |
|---|---|
| |
| Albugo candida na biljci hoću-neću | |
| Naučna klasifikacija | |
| Domen: | |
| Carstvo: | |
| Tip: | |
| Klasa: | |
| Potklasa: | Peronosporomycetidae
|
| Red: | |
| Porodica: | |
| Rod: | |
| Binomno ime | |
| Albugo candida (Pers.) Kuntze
| |
| Sinonimi | |
|
Aecidium candidum Pers. (1797) | |
Albugo candida je parazitski protist iz carstva Chromalveolata, prouzrokovač biljne bolesti bele rđe. Najrasprostranjenija je vrsta roda Albugo, a parazitira na samoniklim i gajenim biljkama iz familije kupusa (Brassicaceae)[1]. Domaćin mogu biti predstavnici 241 vrste iz 63 roda[2].
Životni ciklus[1][uredi | uredi izvor]
Životni ciklus vrste Albugo candida obuhvata smenu jedrovih faza, odnosno polno razmnožavanje po tipu oogamije.
Nepovoljni vegetacioni period (zimu) Albugo candida preživljava unutar domaćina, u stadijumu haploidne micelije, ili u obliku diploidnog zigota (oospore). Oospore se najčešće nalaze na semenu biljaka. Pri povoljnim uslovima, oospora klija i mejotički se deli dajući do 60 haploidnih mejozoospora. Mejozoospore rastu u miceliju, koja se može uočiti na nadzemnim delovima biljke, gde se razvija u intercelularima, a u ćelije ulazi haustorijama, i preko njih se snabdeva hranljivim materijama.
Bespolno se micelija može deliti produkcijom brojnih sporangija, koje se gomilaju ispod epidermisa biljke dok on ne pukne. Pri pucanju, sporangije se rasprše u spoljašnju sredinu u vidu bele praškaste mase, a vetrom ili kapima kiše raznose se do drugih biljaka. U zavisnosti od vlažnosti sredine, na novom domaćinu će se sporangije razviti u miceliju ili mitotičkim deobama obrazovati zoospore, koje će kasnije klijati u miceliju.
Polni proces počinje tako što se na miceliji formiraju oogonije i/ili anteridije, čijim spajanjem se dešava oplođenje. Zigot nastaje u centru oogonije i u zrelom stanju (oospora) okružen je debelim mrkim zidom.
Bela rđa[2][uredi | uredi izvor]
Bela rđa je česta, ali ne i ozbiljna bolest biljaka. Jedini ekonomski značajan efekat ima na proizvodnju semena. Simptomi oboljenja su pojava beličastih pustula sa sporangijama na licu listova, stablima i cvetovima, kao i mrko-žute pege na naličju listova. Sistemska infekcija oosporama izaziva povećanje mase (hipertrofiju) i krivljenje stabala i sterilnost.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- ^ a b Vukojević J. 2006. Praktikum iz mikologije i lihenologije (V izdanje). NNK International: Beograd. ISBN 978-86-83635-49-8.
- ^ а б Vukojević J, Duletić-Laušević S. 2004. Patogene gljive voća i povrća u Srbiji. NNK International: Beograd. ISBN 978-86-83635-30-6.
| Normativna kontrola: Državne |
|---|
