Algininska kiselina

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Algininska kiselina
Alginsäure.svg
Nazivi
Drugi nazivi
E400
Identifikacija
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.029.697
EC broj 232-680-1
E-brojevi E400 (zgušnjivači, ...)
UNII
Svojstva
(C6H8O6)n
Molarna masa 10.000 - 600.000
Agregatno stanje bele žuti prah
Gustina 1,601 g/cm3
Kiselost (pKa) 1,5-3,5
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije
Gigantski kelp (Macrocystis pyrifera) je najveća morska biljka.

Algininska kiselina (algin, alginat) je anjonski polisaharid koji je široko zastupljen u ćelijskim zidovima mrkih algi, gde putem vezivanja vode formira viskoznu gumu. U ekstrahovanom obliku ona brzo apsorbuje vodu. Ona ima sposobnost apsorbovanja količine vode koja je 200-300 puta veća od njene težine.[1] Njena boja varira od bele do žuto-smeđe. Prodaje se u obliku filamenata, granula i praha.

Struktura[uredi]

Algininska kiselina je linearni kopolimer sa homopolimernim blokovima (1-4)-povezanih β-D-manuronata (M) i njihovih C-5 epimera α-L-guluronatnih (G) ostataka, respektivno, kovalentno vezanih u različitim sekvencama ili blokovima.

Monomer se može javiti u homopolimernim blokovima konsekutivnih G-ostataka, konsekutivnih M-ostataka, ili alternirajućih M i G-ostataka.

Forme[uredi]

Komercijalne varijante alginata se ekstrahuju iz algi, kao što su gigantske morske trave Macrocystis pyrifera, Ascophyllum nodosum, i razni tipovi Laminaria. Algininat se takođe proizvodi pomoću bakterijskihl rodova Pseudomonas i Azotobacter, koji su imali značajnu ulogu u razjašnjavanju biosintetičkog puta. Bakterijski alginati su korisni u proizvodnji mikro- ili nanostruktura podesnih za medicinske primene.[2]

Reference[uredi]

  1. Raymond C. Rowe, Paul J. Sheskey, Marian E. Quinn, ур. (2009). „Adipic Acid”. Handbook of Pharmaceutical Excipients (Rowe, Handbook of Pharmaceutical Excipients) (Sixth изд.). Pharmaceutical Pr. стр. 11—12. ISBN 978-0-85369-792-3. 
  2. Remminghorst and Rehm (2009). „Microbial Production of Alginate: Biosynthesis and Applications”. Microbial Production of Biopolymers and Polymer Precursors. Caister Academic Press. ISBN 978-1-904455-36-3. 

Literatura[uredi]

  • Raymond C. Rowe, Paul J. Sheskey, Marian E. Quinn, ур. (2009). „Adipic Acid”. Handbook of Pharmaceutical Excipients (Rowe, Handbook of Pharmaceutical Excipients) (Sixth изд.). Pharmaceutical Pr. стр. 11—12. ISBN 978-0-85369-792-3. 

Spoljašnje veze[uredi]