Beogradski Licej

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu

Licej ili Liceum Knjažestva serbskog je prva viša škola u Srbiji, otvorena oktobra 1838. godine u Kragujevcu, a 1841. godine je premeštena u Beograd i smeštena u Konak kneginje Ljubice. Licej je postojao do 1863. kada prerasta u Veliku školu.

pečat Liceja

Istorijat[uredi]

Knez Miloš Obrenović je 1. jula 1838. Ukazom osnovao Licej i produžio gimnazijsko školovanje sa četiri na šest godina. Ministarstvo prosvete je naredilo da se prve godine u novoosnovanom Liceju predaju sledeći predmeti: filozofija, opšta istorija, čista matematika, statistika, nemački jezik i crtanje. Predlog nastavnog plana odobrio je knez Miloš 18. septembra 1838. i redovna nastava počela je 1. oktobra. Prvi nastavnici bili su profesori Kragujevačke gimnazije Petar Radovanović i Atanasije Todorović. Prve godine postojao je samo jedan - opšti smer. Druge godine je uveden i smer „filozofija“ i novi predmeti: fizika, praktična geometrija i francuski jezik. Sledeće, 1840. godine, uvedeno je i pravoslavno odeljenje. Kragujevačka gimnazija i Licej preseljeni su u nove zgradu tzv. „Gostinski ili Gospodar Jevremov konak“.

Algebra Atanasija Nikolića

Prvi rektor Liceja bio je Atanasije Nikolić (1803-1882) koji je počeo sa radom 3. oktobra 1839. i predavao je matematiku na Liceju do kraja oktobra 1842. kada je došlo do smene dinastija na srpskom prestolu. Atanasije Nikolić je napisao prve udžbenike iz matematike za Licej i to:

  • „Algebra-ustrojena za upotrebljenjie slišatelja filosofije u Liceumu Knjaževstva Serbije“, 149 strana, pojavila se 26. septembra 1839.
  • „Elementarna geometrija-ustrojena za upotrebljenije slišatelja filosofije u Liceumu Knjaževstva Serbije“, izašla 1841. godine.
Konak kneginje Ljubice 1876.

1841. Licej dobija i pravno odeljenje. Iste godine se na molbu profesora seli u Beograd gde je u prvo vreme bio smešten u privatnoj kući, a od 1844. i Konaku kneginje Ljubice. Godine 1845. formirana je zbirka fizičkih instrumenata (učila), za to je zaslužan profesor Vuk Marinković (1807-1859).[1]

Među prvim profesorima bili su Isidor Stojanović (1808-1849), Konstantin Branković (1814-1865), Jovan Rajić (1805-1856), Đorđe Mušicki (1811-1887), Ignjat Stanimirović (1812-1878), Antonije Arnot (1808-1841), Jovan Sterija Popović (1806-1856).

Profesori Liceja bili su i Janko Šafarik (1814-1876), Đuro Daničić (1825-1882), Matija Ban (1818-1903), Đorđe Cenić (1825-1903), Kosta Cukić (1826-1879), Aleksa Vukomanović (1826-1859), Rajko Lešjanin (1825-1872), Josif Pančić (1814-1888), Panta Srećković (1834-1903), Kosta Jovanović (1832-1895).[traži se izvor od 09. 2011.] Prvi profesor hemije od 1853. bio je Mihailo Rašković (1827-1872).[2]

Zakonom od 1844. zaslugom Jovana Sterije Popovića reformisana je nastava u Srbiji, tada je utvrđen rang i mesto Liceja (ili „Velikog učilišta“) u školskom sistemu. Godine 1853. Licej je ponovo reorganizovan i dobija tri odseka - Pravni, Jestastveno-tehnički i Opšti (umesto prvobitnog Filozofskog).

Za 25 godina kroz Licej je prošlo 1216 slušalaca, uzrasta 17-22 godine. Broj licejaca kretao se ovako:

  • 1843 - 24[3]
  • 1847/48 - 60
  • 1848/49 - 52
  • 1849/50 - 34
  • 1850/51 - 52
  • 1857/58 - 40[3]

U okviru Liceja je na Vidovdan 1847. osnovana Družina mladeži srpske. Postojala je do 1851. kada je ukinuta jer je Ministarstvo prosvete na zahtev Državnog saveta zabranilo njen rad. Za to vreme kroz Družinu mladeži srpske prošlo je oko 60 licejaca. Zalagali su se za Vukovu reformu, objavljivali su svoje književne sastave u „Podunavki“, „Srbskim novinama“, „Vojvođanki“ i kalendaru „Šumadinac“.[4]

Licej je 1863. godine smešten u Kapetan-Mišino zdanje i pretvoren u Veliku školu, nakon donošenja Zakona o ustrojstvu Velike škole (akademije). Ovim postupkom je dotadašnja funkcija Liceja, obrazovanje visokih činovnika, zamenjena novom - obrazovanjem naučnog kadra. 1905. godine je Velika škola prerasla u Beogradski univerzitet.

Rektori[uredi]

Rektori Liceja u periodu 1838-1863. bili su:[5]

Galerija - profesori Liceja[uredi]

Izvori[uredi]

  1. y. „Formiranje Univerizteta u Beogradu i nastanak studija fizike i meteorologije”. Ff.bg.ac.rs. Pristupljeno 20. 9. 2011. 
  2. „Istorijat Hemijskog fakulteta”. Chem.bg.ac.rs. Pristupljeno 20. 9. 2011. 
  3. 3,0 3,1 Škole u Beogradu pre sto godina 1860-1870, Pedagoški muzej, katalog izložbe, Beograd maj 1967.
  4. Milorad Radević: Družina mladeži srbske (1847-1851), str. 133-138, Istorijski časopis knj. XXV-XXVI, Beograd 1979, ISSN 0350-0802
  5. Branislava Jordanović: Rektori Liceja, Velike škole i Univerziteta u Beogradu, izd. Univerzitet u Beogradu, Savremena administracija, Beograd 1988. ISBN 86-387-0072-5.

Vidi još[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]