Blender

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Blender
Logo Blender.svg
Blender version 3.1.0 (2022)
Blender 3.1.0 screenshot.png
Originalni autor(i)Ton Roosendaal
Programer(i)Blender Foundation, community
Prvo izdanje2. januar 1994. god.; pre 28 godina (1994-01-02)[1]
Stabilno izdanje
3.1.2[2] Uredi Vikipodatak / 26. januar 2022. god.; pre 3 meseca (2022-01-26)
Preliminarno izdanje
3.2.0-beta Uredi Vikipodatak
Spremište Uredi na Vikipodacima
Napisan uC, C++, and Python
Operativni sistemLinux, macOS, Windows, Android,[3] FreeBSD,[4] OpenBSD,[5] NetBSD,[6] DragonFly BSD,[7] Haiku[8]
Veličina147–188 MiB (razlikuje se u zavisnosti od operativnog sistema)[9][10]
Dostupan na36 jezika
Lista jezika
Abhaski, arapski, baskijski, brazilski portugalski, kastiljski, španski, katalonski, hrvatski, češki, holandski, engleski (zvanični), esperanto, francuski, nemački, hausa, hebrejski, hindi, mađarski, indonežanski, italijanski, japanski, korejski, kirgiski, perzijski , poljski, portugalski, rumunski, ruski, srpski, pojednostavljeni kineski, slovački, španski, švedski, tajlandski, tradicionalni kineski, turski, ukrajinski, vijetnamski
Tip3D computer graphics software
LicencaGPL-2.0-or-later[11]
Veb-sajthttps://www.blender.org

Blender je besplatan 3D softverski alat otvorenog koda koji se koristi za kreiranje animiranih filmova, vizuelnih efekata, umetnosti, 3D modela, interaktivnih 3D aplikacija i video igara. Blender-ove karakteristike uključuju 3D modeliranje, UV odmotavanje, teksturiranje, uređivanje grafike, simulaciju tečnosti i dima, simulaciju čestica, oblikovanje, animaciju, renderovanje, pokretnu grafiku, video izmenu i kompoziciju.

Dok aktuelne verzije takođe imaju integrisani sistem za igre (game engine), nadolazeće 2.8 izdanje će ga ukloniti.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Holandski studio za animaciju "Neogeo" počeo je da razvija Blender kao internu aplikaciju i na osnovu vremenskih oznaka za prve izvorne datoteke, 2. januar 1994. smatra se Blenderovim rođendanom[12]. Verzija 1.00 objavljena je u januaru 1995.[13] godine, a primarni autor je bio suvlasnik kompanije i programer "Ton Roosendaal". Ime Blender je inspirisano pesmom "Yello", sa albuma "Baby" koji je "NeoGeo" koristio u svom video snimku[14][15]. Neki od dizajnerskih izbora i iskustva za Blender su preneti iz ranijeg softvera koji se zove "Traces", a koji je Ton Roosendaal razvio za "Neogeo" na platformi "Commodore Amiga" tokom perioda 1987-1991.[16]

Dana 1. januara 1998. godine, Blender je javno objavljen kao "SGI freeware"[17]. "Neogeo" je kasnije raspušten, a ugovore klijenata preuzela je druga kompanija. Nakon raspuštanja "Neogeo-a", Ton Roosendaal je u junu 1998. osnovao "Not a Number Technologies" (NaN) da bi dalje razvio Blender, prvobitno ga distribuirajući kao "Shareware", sve dok "NaN" nije bankrotirao 2002. godine.[18]

U maju 2002. godine, Roosendaal je pokrenuo neprofitnu Blender Fondaciju, sa prvim ciljem da pronađe način da nastavi sa razvojem i promovisanjem Blendera kao "Open-Source" projekta zasnovanog na zajednici. Roosendaal je 18. jula 2002. godine pokrenuo kampanju "Free Blender", prekursora za "Crowdfunding"[19][20]. Kampanja je imala za cilj da kupi Blender za jednokratnu isplatu od 100,000 € (u to vreme $ 100,670) od zajednice[21]. Dana 7. septembra 2002. objavljeno je da su prikupili dovoljno sredstava i objavili izvorni kod Blendera. Danas, Blender je besplatan softver otvorenog koda koji je u velikoj meri razvijen od strane svoje zajednice, zajedno sa dva stalno zaposlena i dva honorarna zaposlena u Blender institutu.[18]

Blender fondacija je prvobitno zadržala pravo da koristi dvostruko licenciranje, tako da bi, pored "GPLv2", Blender bio dostupan i pod licencom Blender-a koja nije zahtevala otkrivanje izvornog koda, ali je zahtevala plaćanja Blender fondaciji. Međutim, oni nikada nisu iskoristili ovu opciju i suspendovali je na neodređeno vreme u 2005. Blender je dostupan isključivo pod "GNU GPLv2" i nije ažuriran na "GPLv3", jer "nisu vidljive nikakve prednosti.[22]

Suzanne[uredi | uredi izvor]

U januaru i februaru 2002. bilo je jasno da "NaN" ne može opstati i zatvoriti vrata u martu. Ipak, objavili su još jedno izdanje, 2.25. Kao vrsta malog iznenađenja, poslednji lični tag, umetnici i programeri su odlučili da dodaju 3D model glave čimpanze. Napravio ga je "Willem-Paul van Overbruggen" (SLiD3), koji ga je nazvao "Suzanne" po orangutanu iz filma Kevin Smith-a "Jay and Silent Bob Strike Back".

Suzanne je Belndero-ova alternativa modelima za testiranje kao što su čajnik iz Utah-a i Stanford Bunny. Model sa malo poligona sa samo 500 lica, Suzanne se često koristi kao brz i jednostavan način za testiranje materijala, animacija, instalacija, tekstura i postavki osvetljenja, a često se koristi i u slikama za šale. Suzanne je i dalje uključena u Blender/u. Najveći Blender takmičenje dodeljuje nagradu koja se zove nagrada Suzanne.

Blender logo no text.svg

Istorija Izdanja[uredi | uredi izvor]

U sledećoj tabeli navedene su značajne promene tokom istorije unapređivanja Blendera.

Verzija izdanje ključne promene
2.03 2002 Zvanični Priručnik za Blender 2.0.
2.26 20. avgust 2003 Prva Besplatna Verzija
2.30 22. novembar 2003 Novi "GUI", mogućnost vraćanja(UNDO)
2.32 3. februar 2004 Praćenje traga u unutrašnjem rendereru; podrška za "YafaRay".
2.34 5. avgust 2004 LSCM-UV-omotavanje, interakcija objekta-čestica.
2.37 31. maj 2005 Simulacija elastičnih površina; poboljšana površina podele.
2.40 22. decembar 2005 Veoma poboljšane sistemske i karakterne animacije (sa alatom za nelinearno uređivanje), kao i simulator za fluid i kosu. Nova funkcionalnost je zasnovana na Google Summer Of Code 2005.[23]
2.41 25. januar 2005 Poboljšanja "Game engin-a" (programabilni vertex i pixel shader-i, korišćenjem Blender materijala, podeljenog ekrana, poboljšanja fizičkog motora), poboljšano UV mapiranje, snimanje Python skripti za skulpture ili skulpture uz pomoć rešetke ili mreže ( skulpture) i modeli vezivanja.
2.42 14. jul 2006 film "Elephants Dream" Frezultirao je visokim razvojem kao nužnost. Naročito je implementiran sistem čvorova (Materijal i kompozitor).
2.43 16. februar 2007 "Scultp" Modeling kao rezultat Google Summer Code 2006.
2.46 19. maj 2008 Sa proizvodnjom "Big Buck Bunny", Blender je dobio sposobnost da brzo i efikasno proizvodi travu[24]
2.48 14. oktobar 2008 Zahvaljujući razvoju "Yo Frankie!", "game engine" je značajno poboljšan.[25]
2.49 13. jun 2009 Prvo zvanično stabilno izdanje 2.5. Novi menadžer prozora i datoteka, novi interfejs, novi Python API i novi sistem animacije.[26]
2.57 13. april 2009 Prvo zvanično stabilno izdanje 2.5er grane: novi interfejs, novi prozor manager i sistem za obradu datoteka, novi sistem animacije (svaka postavka može biti animirana sada) i novi Python API[27]
2.58 22. jun 2009 Nove karakteristike, kao što su dodavanje modifikatora varp i "render baking". Poboljšanja u oblikovanju[28]
2.58a 4. jul 2011 Popravke grešaka, zajedno sa malim proširenjima u GUI i Python interfejsu.
2.59 13. avgust 2011 3D Miš Podrška
2.60 19. oktobar 2011 Razvojne grane su integrisane u glavnu razvojnu granu: između ostalog, B-mesh, novi sistem za rendering/shading, NURBS, da navedemo samo neke, direktno iz Google Summer Of Code.
2.61 14. decembar 2011 "Render Engine Cycles", praćenje kretanja, Dynamic Paint, Ocean Simulator
2.62 16. februar 2012 Poboljšanje praćenja kretanja, dalje širenje UV alata i "Remesh modifier". Prva verzija koja uključuje "Cycles Render Engine".
2.63 27. april 2012 Popravka grešaka, B-mesh projekat: potpuno novi mrežni sistem sa n-uglovima, plus novi alati: rastvaranje, umetanje, most, vrh slajda, povezivanje temena i kosina.
2.65 3. oktobar 2012 "Green Screen", kompozitovanje po "Node-ovima"
2.66 21. februar 2013 preko 200 popravljenih bagova
2.67 7-30. maj 2013 Simulacija "Rigid Body" dostupna izvan motora, dinamično oblikovanje topologije, renderovanje kose sada podržano u "Cycles".
2.68 18. jul 2013 Režim slobodnog renderovanja za ne-fotografski rendering, dodana podrška za površinsko rasipanje, rešenje za praćenje kretanja je napravljeno preciznije i brže, a dodatak za 3D štampanje sada dolazi u paketu.
2.69 31. oktobar 2013 Performanse renderovanja su poboljšane za CPU i GPU, podršku za NVIDIA Tesla K20, GTX Titan i GTX 780 GPU-ove. Rekonstrukcija dima je poboljšana kako bi se smanjila blokiranost.[29]
2.70 19. mart 2014 Praćenje kretanja sada podržava praćenje polja i poboljšava prikazivanje kose.
2.71 26. jun 2014 Inicijalna podrška za renderovanje volumena i mala poboljšanja korisničkog interfejsa.
2.72 4. oktobar 2014 Podrška za "bake" u "Cycles" i praćenju razgranatih putanja volumena sada postaje brža.
2.73 8. januar 2015 Oblikovanje zapremine za grafičke procesore, više mogućnosti za oblikovanje i slikanje.[30]
2.74 31. mart 2015 "Cycles" su dobili nekoliko preciznosti, buke, brzine, poboljšanja memorije, novog "Pointless" atributa[30]
2.75a 1. jul 2015 Blender sada podržava potpuno integrisani "Multi-View i Stereo 3D pipeline", "Cycles" ima mnogo očekivanu početnu podršku za AMD GPU-ove.[30]
2.76b 3. novembar 2015 "Cycles" gustine volumena renderiranja, "Pixar Opensubdiv mesh"[30]
2.77a 6. april 2016 Poboljšanja za "Cycles, nove mogućnosti za "Greese Pencil", više podrške za "OpenVDB", ažurirana "Python" biblioteka i podrška za "Windows XP"[31]
2.78c 28. februar 2017 "Spherical Stereo Rendering" za VR, "Greese Pencil" poboljšanje za 2D animacije, crtanje slobodnih ruku preko površina.[32]
2.79b 11. septembar 2017 "Cycles Denoiser", Poboljšana OpenCL podrška za renderovanje, "Shadow Catcher", "Principled BSDF Shader", upravljanje bojama, poboljšana UI i "Greese Pencil"

funkcionalnost, poboljšanja u "Albemic" uvozu i izvozu, modifikator površinskih deformacija, bolja animacija ključeva, pojednostavljeno kodiranje video zapisa, "Python" dodaci i novi "Add-ons"[33]

2.80 Očekivan u julu, 2019 Novi UI, "Eevee" i "Clay engine" isporučuju se na "OpenGL" 3.3+ i još mnogo toga.[34]
2.81 oktobar 2019

Karakteristike[uredi | uredi izvor]

Zvanična izdanja Blender-a za Windows, Mac OS i Linux[35], kao i Port za FreeBSD[36], su dostupni u 32-bitnoj i 64-bitnoj verziji. Iako se često distribuira bez opsežnih primjera u nekim drugim programima, softver sadrži značajne karakteristikne za vrhunski 3D softver. Među njegovim mogućnostima su:

  • Podrška za razne geometrijske primitive, uključujući poligonske mreže, brzo modelovanje površina, "Braizer Curves", NUBRS-ove površine, "Meatballs", "icospheres", multi-res digitalno oblikovanje (uključujući dinamičku topologiju, "Map baking", "re-meshing") i novi n-gon modelni sistem nazvan "B-mesh".
  • Interni "Render engine", indirektnim osvetljenjem i ambijentalnom okluzijom koja može da se izvozi u raznim formatima.
  • "Render-Engine" nazvan "Cycles", koji može iskoristiti GPU za renderovanje. "Cycles" podržavaju "Open Shading Language" od Blendera 2.65.
  • Integracija sa brojnim eksternim "Render engine" preko plugina.
  • Alati za animaciju uokvireni ključem, uključujući inverznu kinematiku, deformacije na bazi armature ("Skeletal"), kuke, krive i rešetke, animacije oblika, nelinearne animacije, ograničenja i "Vertex weighting".
  • Simulacioni alati za dinamiku mekih tela uključujući detekciju sudara, dinamiku "LBM" tečnosti, simulaciju dima, dinamiku bušotine, generator okeana sa talasima.
  • Sistem čestica koji uključuje podršku za kosu na bazi čestica.
  • Modifikatori za primenu nedestruktivnih efekata.
  • "Python" skriptiranje za kreiranje alata i prototipa, logiku igre, uvoz/izvoz iz drugih formata, automatizaciju zadataka i prilagođene alate.
  • Osnovno nelinearno video/audio uređivanje.
  • Potpuno integrisani kompozitor zasnovan na čvoru u okviru "Rendering pipeline" ubrzan sa OpenCL-om.
  • Procedure i teksture zasnovane na čvorovima, kao i slikanje teksture, projektivno slikanje, verteks slikanje, slikanje na težini i dinamičko slikanje.
  • Kontrola u realnom vremenu tokom simulacije i renderovanja fizike.
  • Praćenje kamere i objekata.
  • "Grease Pencil" alati za 2D animacije unutar pune 3D "Pipeline".

Korisnički interfejs[uredi | uredi izvor]

Blender-ov korisnički interfejs sadrži sledeće koncepte:

Modovi uređivanja[uredi | uredi izvor]

Dva osnovna načina rada su "Object Mode" i "Edit Mode", koji se prebacuju tipkom Tab. Režim objekta se koristi za manipulaciju pojedinačnih objekata kao jedinice, dok se režim za uređivanje koristi za manipulaciju stvarnim podacima objekta. Na primer, "Object Mode" se može koristiti za kretanje, skaliranje i rotiranje celih poligonskih mreža, a "Edit Mode" se može koristiti za manipulaciju pojedinačnih vertikala jedne mreže. Postoji i nekoliko drugih režima, kao što su "Vertex Paint", "Weight Paint" i "Sculpt Mode".

Prečice[uredi | uredi izvor]

Većina komandi je dostupna preko "Hotkeys".

Brojni Unos[uredi | uredi izvor]

Numerički tasteri mogu biti "vučeni" da bi se njihova vrednost promenila direktno, bez potrebe da se cilja na određeni "Widget", kao i da se podešava pomoću tastature. I klizači i numerička dugmad mogu biti ograničeni na različite veličine koraka sa modifikatorima kao što su tasteri "CtrL" i "Shift". "Python" izrazi mogu biti direktno otkucani u polja za unos brojeva, dozvoljavajući matematičkim izrazima da odrede vrednosti.

Menadžment radne površine[uredi | uredi izvor]

Grafički interfejs Blender-a gradi svoj vlastiti prozorski sistem na vrhu jednog ili više prozora koje pruža platforma. Jedan prozor platforme (često veličine za popunjavanje ekrana) je podeljen na sekcije i podsekcije koje mogu biti bilo kog tipa Blender prikaza ili tipova prozora. Korisnik može definisati višestruke rasporede takvih Blender prozora, koji se nazivaju ekrani, i brzo se prebacivati između njih izborom iz menija ili pomoću prečica na tastaturi. Elementi GUI svakog tipa prozora mogu se kontrolisati pomoću istih alata koji manipulišu 3D prikazom. Na primer, možete da uvećate ili smanjite GUI dugmad koristeći slične kontrole koje zumira i povećava u 3D prikazu. Grafički prikaz i izgled ekrana su u potpunosti prilagođeni korisniku. Moguće je podesiti interfejs za specifične zadatke kao što je uređivanje videa ili UV mapiranje ili teksturiranje tako što se skrivaju sekcije koje se ne koriste za zadatak.

Potreban hardver[uredi | uredi izvor]

Hardver Minimum Preporučeno Standard
Procesor 32-bit dual core 2 GHz CPU with SSE2 support 64-bit quad core CPU 64-bit eight core CPU
Memorija 2 GB RAM 8 GB RAM 16 GB RAM
Grafička karica OpenGL 2.1 compatible card with 512 MB video RAM OpenGL 3.2 compatible card with 2 GB video RAM (CUDA or OpenCL for GPU rendering) Dual OpenGL 3.3 compatible cards with 4 GB video RAM
Monitor 1280×768 pixels, 24-bit color 1920×1080 pixels, 24-bit color Dual 1920×1080 pixels, 24-bit color
Periferija Mouse or trackpad Three-button mouse Three-button mouse and graphics tablet
OpenGL Verzija 1.4 (Blender 2.76 and earlier) 2.1 (Blender 2.77 up to 2.79b) 3.3 (Blender 2.8)

Podržane platforme[uredi | uredi izvor]

Blender je dostupan za "Windows Vista" i novije verzije, Mac OS X 10.6 i novije verzije i Linux-a. Blender 2.76b je poslednje podržano izdanje za "Windows XP", a verzija 2.63 je poslednja podržana verzija za "Power PC".

Format Datoteka[uredi | uredi izvor]

Blender sadrži interni sistem datoteka koji može da spakuje višestruke scene u jednu datoteku (koja se naziva ".blend" datoteka).

  • Sve Blender-ove ".blend" datoteke su napredne, nazadne i "Cross platform" kompatibilne sa drugim verzijama Blender-a, sa sledećim izuzetcima:
  1. Učitavanje animacija sačuvanih u posle-2.5 fajlova u Blender pre-2.5. Ovo je zbog prerađenog podsistema animacije koji je uveden u Blender 2.5 i koji je inherentno nekompatibilan sa starijim verzijama.
  2. Učitavanje mreže u 2.63. To je zbog uvođenja "B-mesh".
  • Sve scene, predmeti, materijali, teksture, zvukovi, slike, posle-produkcijski efekti za celu animaciju mogu se smestiti u jednu datoteku ".blend". Podaci koji se učitavaju iz spoljnih izvora, kao što su slike i zvukovi, takođe mogu biti uskladišteni spolja i upućeni preko apsolutnog ili relativnog puta. Isto tako, sami ".blend" fajlovi se mogu koristiti i kao biblioteke Blender-ovih sredstava.
  • Konfiguracije interfejsa ostaju u ".blend" fajlovima.

Širok izbor skripti za import/export koje proširuju Blender-ove mogućnosti (pristupanje objektnim podacima preko internog API-ja) omogućavaju međusobno povezivanje sa drugim 3D alatima.

Blender organizuje podatke kao različite vrste "blokova podataka", kao što su objekti, mreže, lampe, scene, materijali, slike itd. Objekat u Blender-u se sastoji od više blokova podataka - na primer, ono što bi korisnik opisao kao poligonsku mrežu se sastoji od najmanje jednog bloka podataka "Object" i "Mesh", a obično i Materijal i još mnogo toga, povezanih zajedno. Ovo omogućava da se različiti blokovi podataka međusobno odnose. Mogu postojati, na primer, višestruki objekti koji se odnose na isti "Mesh", i naknadno uređivanje rezultata deljene mreže u promeni oblika u svim objektima koji koriste ovaj "Mesh". Objekti, mreže, materijali, teksture itd. Takođe mogu biti povezani sa drugim ".blend" datotekama, što omogućava korišćenje ".blend" datoteka kao biblioteka resursa koji se mogu ponovo koristiti.

Import i Export[uredi | uredi izvor]

Softver podržava razne 3D formate datoteka za iport i export, kao što su: Alembic, 3D Studio (3DS), Filmbox (FBX), Autodesk (DXF), SVG, STL (for 3D printing), VRML and X3D.

Video Uređivanje[uredi | uredi izvor]

Blender poseduje potpuno funkcionalan, ne-linearni video editor koji se naziva "Video Sequence Editor" ili skraćeno VSE. Blender-ova VSE ima mnoge karakteristike, uključujući efekte kao što su "Gaussian Blur", gradacija boja, "Fade" i "Wipe" tranzicije i druge video transformacije. Međutim, ne postoji "multi-core" podrška za prikazivanje video zapisa sa VSE.

Rendering i Ray Tracking[uredi | uredi izvor]

"Cycles" je mehanizam za renderovanje putanje koji je dizajniran da bude interaktivan i jednostavan za korišćenje, a da i dalje podržava mnoge proizvodne funkcije. Dolazi instaliran kao dodatak koji je po defaultu dostupan i može se aktivirati u gornjem zaglavlju.

GPU Rendering[uredi | uredi izvor]

"Cycles" podržava GPU renderovanje koje se koristi za ubrzavanje vremena prikazivanja. Postoje dva GPU režima renderovanja: CUDA, koji je preferirani metod za Nvidia grafičke kartice; i OpenCL, koji podržava renderovanje na AMD grafičkim karticama. Podržani su i višestruki GPU-ovi, koji se mogu koristiti za kreiranje "render frame" - iako posedovanje više GPU-ova ne povećava dostupnu memoriju jer svaki GPU može pristupiti samo sopstvenoj memoriji.

Karakteristike CPU CUDA OpenCL
Osnovno Senčenje DA DA DA
Transparentne senke DA DA DA
"Motion blur" DA DA DA
Kosa DA DA DA
Volumen DA DA DA
Dim/Vatra DA DA DA
"Subsurface Scattering" DA DA DA
"Open Shading Language" DA NE NE
"Correlated Multi-Jittered Sampling" DA DA DA
"Branched Path integrator" DA DA DA
Displacement/Subdivision DA DA DA

Integrator[uredi | uredi izvor]

Integrator je algoritam renderinga koji se koristi za računanje rasvete. "Cycles" trenutno podržava integrator praćenja putanje sa direktnim uzorkovanjem svetlosti. Dobro funkcioniše za različite postavke osvetljenja, ali nije pogodan za kaustiku i neke druge složene svetlosne situacije. Zrake se prate od kamere do scene, odbijaju se dok ne pronađu izvor svetlosti, kao što je lampa, objekat koji emituje svetlost, ili pozadinu. Da bi se pronašle lampe i površine koje emituju svetlost, koriste se indirektno uzorkovanje svetlosti (puštanje zraka u trag površini BSDF) i direktno uzorkovanje svetlosti (odabir izvora svetlosti i praćenje pravca prema njemu).

Postoje 2 tipa integratora:

  1. Podrazumevani integrator praćenja putanje je čista putanja. Prilikom svakog udarca on odbija svetlost u jednom pravcu i odabere jedno svetlo da bi dobio osvetljenje. Ovo čini svaki pojedinačni uzorak bržim za izračunavanje, ali obično zahteva više uzoraka za čišćenje šuma.
  2. Alternativa je razgranati integrator za praćenje putanje koji pri prvom udaru deli putanju za različite komponente površine i uzima u obzir sva svetla za senčanje umesto samo jednog. Ovo čini svaki uzorak sporijim, ali smanjuje buku, posebno u scenama u kojima dominira direktno ili jedno svetlo.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Blender's 25th birthday!”. blender.org. 2. 01. 2019. Pristupljeno 7. 01. 2019. 
  2. ^ https://git.blender.org/gitweb/gitweb.cgi/blender.git/tag/0e427e082ca9615f6547059cf2fe187020243883; datum izdavanja: 1 april 2022; datum pribavljanja: 8 april 2022.
  3. ^ „Index of /demo/android/”. download.blender.org. Pristupljeno 2020-09-23. 
  4. ^ „FreshPorts -- graphics/blender: 3D modeling/rendering/animation/gaming package”. www.freshports.org. 
  5. ^ „OpenPorts.se | The OpenBSD package collection”. openports.se. 
  6. ^ „pkgsrc.se | The NetBSD package collection”. pkgsrc.se. 
  7. ^ „The dedicated application build system for DragonFly BSD: DragonFlyBSD/DPorts”. 23. 7. 2019 — preko GitHub. 
  8. ^ „GitHub - haikuports/haikuports: Software ports for the Haiku operating system.”. 27. 7. 2019 — preko GitHub. 
  9. ^ „Blender 2.92 Release Index”. blender.org. 25. 2. 2021. Pristupljeno 26. 2. 2021. 
  10. ^ „Blender 2.92 Download Page”. blender.org. Pristupljeno 23. 4. 2021. 
  11. ^ „License - blender.org”. Pristupljeno 17. 5. 2014. 
  12. ^ „Blenderov rođendan”. 
  13. ^ „Priručnik”. 
  14. ^ 10YearsOfBlenderArt (28. 10. 2011), NeoGeo | Blender, Pristupljeno 17. 5. 2019 
  15. ^ „Logo | Traces”. web.archive.org. 22. 1. 2010. Pristupljeno 17. 5. 2019. 
  16. ^ „Blender’s prehistory - Traces on Commodore Amiga (1987—1991)”. zgodzinski.com. Pristupljeno 17. 5. 2019. 
  17. ^ Foundation, Blender. „Blender’s 25th birthday!”. blender.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 17. 5. 2019. 
  18. ^ a b Foundation, Blender. „History”. blender.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 17. 5. 2019. 
  19. ^ „Linux Today - Blender Foundation Launches Campaign to Open Blender Source”. www.linuxtoday.com. Arhivirano iz originala na datum 28. 11. 2020. Pristupljeno 17. 5. 2019. 
  20. ^ „Free Blender campaign”. web.archive.org. 10. 10. 2002. Pristupljeno 17. 5. 2019. 
  21. ^ „members”. web.archive.org. 10. 10. 2002. Pristupljeno 17. 5. 2019. 
  22. ^ „What's up with DWG adoption in free software? | Libre Graphics World”. web.archive.org. 9. 11. 2016. Pristupljeno 17. 5. 2019. 
  23. ^ „blender.org - Blender 2.40”. web.archive.org. 4. 3. 2007. Pristupljeno 17. 5. 2019. 
  24. ^ online, heise. „3D-Software Blender 2.46 zum Download freigegeben”. heise online (na jeziku: nemački). Pristupljeno 17. 5. 2019. 
  25. ^ „blender.org - Blender 2.48”. web.archive.org. 20. 1. 2009. Pristupljeno 17. 5. 2019. 
  26. ^ „blender.org - Blender 2.49”. web.archive.org. 11. 6. 2009. Pristupljeno 17. 5. 2019. 
  27. ^ „blender.org - Blender 2.57”. web.archive.org. 30. 10. 2013. Pristupljeno 17. 5. 2019. 
  28. ^ „Dev:Ref/Release Notes/2.58 - BlenderWiki”. archive.blender.org. Pristupljeno 17. 5. 2019. 
  29. ^ „Dev:Ref/Release Notes/2.68 - BlenderWiki”. archive.blender.org. Pristupljeno 17. 5. 2019. 
  30. ^ a b v g Foundation, Blender. „Release Notes”. blender.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 17. 5. 2019. 
  31. ^ Foundation, Blender. „2.77a”. blender.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 17. 5. 2019. 
  32. ^ Foundation, Blender. „2.78c”. blender.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 17. 5. 2019. 
  33. ^ „Reference/Release Notes/2.79 - Blender Developer Wiki”. wiki.blender.org. Pristupljeno 17. 5. 2019. 
  34. ^ Foundation, Blender. „Viewport: Past, present and future”. Blender Developers Blog (na jeziku: engleski). Pristupljeno 17. 5. 2019. 
  35. ^ Foundation, Blender. „Download”. blender.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 17. 5. 2019. 
  36. ^ „FreeBSD Ports: Graphics”. www.freebsd.org. Arhivirano iz originala na datum 20. 09. 2020. Pristupljeno 17. 5. 2019. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

  1. "Blender's 25th birthday!". blender.org. January 2, 2019. Pristupljeno January 7, 2019.
  2. https://builder.blender.org/download//
  3. "Blender 2.79 Release Index". Blender.org. February 14, 2018. Pristupljeno February 14, 2018.
  4. "License - blender.org". Pristupljeno May 17, 2014.
  5. NeoGeo — Blender
  6. "rB159806140fd3". developer.blender.org. Pristupljeno 2019-02-28.
  7. "Doc:DK/2.6/Manual - BlenderWiki". Blender.org. Pristupljeno 2019-01-11.
  8. "How Blender started, twenty years ago…". Blender Developers Blog. Blender Foundation. Pristupljeno 2019-01-10.
  9. Kassenaar, Joeri (2006-07-20). "Brief history of the Blender logo — Traces". Archived from the original on 2010-01-22. Pristupljeno 2010-01-22.
  10. "[http://zgodzinski.com/blender-prehistory/ Blender's prehistory - Traces on Commodore Amiga (1987—1991)".
  11. "Blender History". Blender.org. Pristupljeno March 29, 2018.
  12. "Blender Foundation Launches Campaign to Open Blender Source". Linux Today. Pristupljeno 2017-01-22 Arhivirano na sajtu Wayback Machine (28. novembar 2020).
  13. "Free Blender campaign". 2002-10-10. Archived from the original on 2002-10-10. Pristupljeno 2017-01-22.
  14. "members". 2002-10-10. Archived from the original on 2002-10-10. Pristupljeno 2017-01-22.
  15. "Blender.org history". Amsterdam. June 2008.
  16. Roosendaal, Ton (June 2005). "Blender License". Pristupljeno January 19, 2007.
  17. Prokoudine, Alexandre (26 January 2012). "What's up with DWG adoption in free software?". libregraphicsworld.org. Archived from the original on 9 November 2016. Pristupljeno 2015-12-05. [Blender's Ton Roosendaal:] "Blender is also still "GPLv2 or later". For the time being we stick to that, moving to GPL 3 has no evident benefits I know of. My advice for LibreDWG: if you make a library, choosing a widely compatible license (MIT, BSD, or LGPL) is a very positive choice."
  18. "Index of /source/". blender.org. Pristupljeno October 13, 2010.
  19. "blender 2.40". blender.org. Archived from the original on March 4, 2007. Pristupljeno December 23, 2005.
  20. "3D-Software Blender 2.46 zum Download freigegeben". heise.de (in German). Pristupljeno May 20, 2008.