Fi 156 Roda

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Fi 156 Roda
Opšte
Dimenzije
Masa
ProizvođačFizler
Performanse
Početak proizvodnje2 900
Uveden u upotrebu1937
Prvi korisnikLuftvafe
Broj primeraka1× 7,9 mm MG 15
Dužina9,90
Razmah krila14,25
Visina2,80
Površina krila26,00
Prazan845
Normalna poletna1 320
Brzina krstarenja145 km/h
Maks. brzina na Hopt175 km/h
Dolet400 km
Plafon leta4 600 m
Brzina penjanja290 m/min

Fi 156 Roda (nem. Fieseler Fi 156 Storch) je jednokrilni dvo- ili trosedi višenamenski avion mešovite konstrukcije metal-drvo-platno sa neuvlačivim klasičnim stajnim trapom. Proizvodio se u Nacističkoj Nemačkoj u fabrici Fizler[1].

Fiesler Fi 156 Storch

Razvoj[uredi | uredi izvor]

Prototip ovog aviona čije letne karakteristike nisu dostignute više od 35 godina - mogao je da sleti na samo 20 metara - poleteo je u proleće 1936. godine. Bio je izuzetno pokretljiv na malim brzinama i u potpunosti je ispunjavao STOL uslove. Takođe, to jedan od svega četiri tipa aviona koji su ratovali bukvalno od prvog do zadnjeg dana Drugog svetskog rata u Evropi. Posle ispitivanja zarobljenih primeraka Saveznici su zaključili da je to avion bez premca u svetu u svojoj klasi i da oni nemaju ništa ni približno tako dobro. Šta više, Vinston Čerčil je za svoj lični transport koristio jednu od ukupno 47 zaplenjenih Roda. Ovaj tip aviona koristio je i Oto Skorceni 12. septembra 1943. kada je izbavio Musolinija iz zarobljeništva u planinskom masivu Grand Saso. Samo tokom rata proizvedeno je 2.549 Roda, a posle rata proizvodnja je nastavljena u Čehoslovačkoj pod oznakom K 65 Čap (Mraz K 65 Čáp) i Francuskoj (Morane Saulnier MS 500).

Tehnički opis[uredi | uredi izvor]

Avion Fieseler Fi 156 Roda je jednokrili, visokokrilni (parasol) višesedi jednomotorni avion mešovite konstrukcije.

Trup: Noseća struktura trupa aviona je bila napravljena kao zavarena rešetkasta konstrukcija od visoko legiranih hrom molidben čelika visoke čvrstoće. Nosač motora je bio od zavarenih čeličnih cevi. Prednji deo trupa gde se nalazio motor, bio je presvučen aluminijumskim limom, a ostatak trupa bio je obložen impregniranim platnom. U trupu se nalazila kabina sa tri ili četiri sedišta postavljena jedno iza drugog. Pilot je sedeo na prvom sedištu. Kabina je bila zatvorena pokrivena velikom staklenom površinom koja je omogućavala izvanrednu vidljivost okoline aviona. Ona je bila šira od trupa aviona tako da je posada mogla da gleda teren ispod aviona ne proturajući glavu iz kabine (šau fenster). Krov kabine je takođe bio od pleksiglasa a po obliku je pratio gornju površinu krila.

Pogonska grupa: Avion je najčešće bio opremljen vazduhom hlađenim linijskim osmocilindričnim motorom obrnutog "V" rasporeda (cilindri su okrenuti na dole), Argus As10C snage 240 KS ili Argus As10R snage 270 KS. Izduvne cevi iz cilindara motora su izvedene kroz kapotažu motora na trbuh aviona. Na vratilu motora je bila pričvršćena dvokraka vučna, drvena elisa, nepromenljivog koraka i prečnika 2,60 m,

Krila su bila drvene konstrukcije, pravougaonog oblika obložena impregniranim platnom. Osa krila je bila upravna na osu aviona. Duž napadne ivice krila i to celom dužinom su se nalazila predkrila koja su omogućavala povećanje uzgona. Na izlaznoj ivici krila takođe celom dužinom krila su se nalazila zakrilca. Ovaka konstrukcija krila su omogućavala ovom avionu STOL karakteristike.

Konstrukcije repnih krila i vertikalni stabilizator kao i kormilo pravca su bile napravljene kao metalne konstrukcije presvučene impregniranim platnom. Horizontalni repni stabilizatori su zateznicama bili ukrućeni za vertikalni stabilizator aviona.

Stajni trap: Avion je imao klasičan stajni trap sa dva točka opremljena gumama niskog pritiska (balon gume) napred i klavirski gumeni točak na repu aviona kao treću oslonu tačku aviona. Prednji točkovi su bili opremljeni mehaničkim kočnicama.

Varijante aviona Fi 156 Roda[uredi | uredi izvor]

  • Fi 156 A0 - A1 - avioni sa različitim stajnim organom (traženje najpovoljnijeg rešenja)
  • Fi 156 B - modifikacija stajnog organa
  • Fi 156 C0 - C5 - avion sa mitraljezom, transportna verzija, motor As 10R, tropska verzija sa filterima za pesak i prašinu
  • Fi 156 D0 - D1 - sanitetska verzija
  • Fi 156 E0 - varijanta sa posebnom šasijom
  • Fi 156 P - bombarderska verzija aviona "Roda"
  • Mraz K 65 Čáp - češka varijanta aviona "Roda"
  • MS 500/502 - avioni "Roda" proizvedeni u Morane Saulnier Francuska
  • OKA-38 Aist - ruska verzija aviona "Roda" Fi 156 A napravljen 1 prototip 1940. godine

Operativno korišćenje[uredi | uredi izvor]

Ukupna proizvodnja dostigla 2.900 primeraka. Proizvodio se u Nemačkoj (Fieseler Flugzeugbau GmbH), SSSR-u (Antonov) proizvoden 1 primerak na osnovu licence, u Francuskoj (Morane-Saulnier) je proizvedeno 925 primeraka, u Rumuniji (ICAR) je proizvodeno 80 komada na osnovu licence, a u Čehoslovačkoj (Mraz) je napravljeno 138 aviona. Samo tokom rata proizvedeno je 2.549 Roda, a posle rata proizvodnja je nastavljena u Čehoslovačkoj pod oznakom K 65 Čap (Mraz K 65 Čáp) i Francuskoj (Morane Saulnier MS 500).

Avion Fi 156 sa svojim ekstremnim STOL karakteristikama (karatko poletanje i sletanje) - razvijen je kao avion za vezu, izviđanje, korekciju artiljerijske vatre, fotosnimanje, sanitet itd., tokom svoje duge upotrebe doživeo je veoma različite primene. Posle rata ovaj avion je našao široku primenu i u civilstvu. Korišćen je u poljoprivredi za zaprašivanje i prihranu useva, za transport putnika, pošte i robe, za vuču jedrilica i sportskom vazduhoplovstvu, u službi spašavanja itd.

Jugoslavija[uredi | uredi izvor]

Vazduhoplovstvo vojske Kraljevine Jugoslavije je 1940. kupilo dvadeset Roda, koje su uglavnom uništene u Aprilskom ratu. Krajem rata jedinice NOVJ zarobile su osam Roda, a 1947. nabavljeno je još 14 aviona iz Čehoslovačke. Bili su u naoružanju RV-a sve do 1957. godine kada su predate na upotrebu VSJ, gde je poslednji primerak rashodovan 1960. godine.

Krajem pedesetih godina razmatrana je mogućnost da se originalni Argus motori kojima je isticao resurs zamene američkim bokser-motorima Lajkoming (Lycoming), ali se od toga odustalo jer je računica pokazala da to ne bi bilo rentabilno[2].

Korišćenje[uredi | uredi izvor]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „www.vazduhoplovnetradicijesrbije.rs: Fi 156 "Roda"”. Arhivirano iz originala 05. 01. 2016. g. Pristupljeno 23. 08. 2015. 
  2. ^ Dimitrijević, Bojan; Miladinović P., Micevski M. (2012). Kraljevsko vazduhoplovstvo - Vojno vazduhoplovstvo Kraljevine SHS/Jugoslavije 1918-1944. Beograd: Institut za savremenu istoriju. ISBN 978-86-7403-169-8. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Dimitrijević, Bojan; Miladinović P., Micevski M. (2012). Kraljevsko vazduhoplovstvo - Vojno vazduhoplovstvo Kraljevine SHS/Jugoslavije 1918-1944. Beograd: Institut za savremenu istoriju. ISBN 978-86-7403-169-8. 
  • O. Petrović; Vojni aeroplani Kraljevine SHS/Jugoslavije (Deo II: 1931 – 1941), Let 3/2004. Beograd, 2004.
  • Janić, Čedomir; Petrović, Ognjan (2010). Vek avijacije u Srbiji 1910-2010, 225 značajnih letelica. Beograd: Aerokomunikacije. ISBN 978-86-913973-0-2. 
  • Oštrić, Šime (1991). „Vazduhoplovstvo Jugoslavije”. Aeromagazin (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: BB Soft. specijal: 13. ISSN 1450-6068. 
  • Oštrić, Šime (1991). „Armijsko vazduhoplovstvo”. Aeromagazin (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: BB Soft. specijal: 30 — 32. ISSN 1450-6068. 
  • Micevski, Milan (1991). „Pod tuđim zastavama”. Aeromagazin (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: BB Soft. specijal: 36 — 40. ISSN 1450-6068. 
  • Đokić, Nebojša; Radovanović, Radovan (2017). „STVARANjE VAZDUHOPLOVSTVA KRALjEVINE SHS I FORMIRANjE RATNE DOKTRINE”. Zapisi (na jeziku: (jezik: srpski)). Požarevac: Istorijski Arhiv Požarevca. 6: 113 — 126. ISSN 2334-7082. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Fi 156 Roda na Vikimedijinoj ostavi.


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Fi_156_Рода&oldid=26742549”