Zelena boja

Uredi veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
(preusmereno sa Green)

Zelena boja
Spektralne koordinate
Talasna dužina495–570 nm
Frekvencija~575–525 THz
Kordinate boje
Heksadecimalni#008000
ReferencasRGB aproksimacija na NCS S 2060-G[a]
Zelena
 
Računarski zapisi boje
Heksadecimalni zapis: 008000
RGB zapis (r, g, b): (0, 128, 0)
CMIK zapis (c, m, y, k) *: (100, 0, 100, 50)
HSV zapis (h, s, v): (120°, 100%, 50%)
*: Projektovano sa intervala [0 - 100] na [0 - 255].
Nijanse boje

Zelena boja je boja između plave i žute boje u vidljivom spektru svetlosti. Ona se registruje na talasnim dužinama od 570 do 590 nm. U sistemima boja koji se koriste u slikarstvu i štampanju u boji, nastaje kombinacijom žute i plave, i žute i cijan. U RGB kolor modelu, koji se koristi na televizijskim i kompjuterskim ekranima, to je jedna od aditivnih primarnih boja, zajedno sa crvenom i plavom, koje se mešaju u različitim kombinacijama da bi se stvorile sve ostale boje. Daleko najveći doprinos zelenoj boji u prirodi je hlorofil.[1][2][3] Nekoliko minerala ima zelenu boju, uključujući i smaragd,[4][5][6] koji je obojen zelenom bojom po sadržaju hroma.[7][8][9]

Tokom postklasične i rane moderne ere Evrope, zelena je bila boja koja se obično povezivala sa bogatstvom, trgovcima, bankarima i gospodom, dok je crvena bila rezervisana za plemstvo. Iz tog razloga, kostim Mona Lize Leonarda da Vinčija i klupe u britanskom Donjem domu su zelene, dok su klupe u Domu lordova crvene.[10] Takođe ima dugu istorijsku tradiciju kao boja irske i galske kulture. To je istorijska boja islama, koja predstavlja bujnu vegetaciju Raja. To je bila boja Muhamedove zastave i nalazi se na zastavama skoro svih islamskih zemalja.[11]

U istraživanjima sprovedenim u američkim, evropskim i islamskim zemljama, zelena je boja koja se najčešće povezuje sa prirodom, životom, zdravljem, mladošću, prolećem, nadom i zavišću.[12] U Evropskoj uniji i Sjedinjenim Državama, zelena se ponekad povezuje sa toksičnošću i lošim zdravljem,[13] ali u Kini i većem delu Azije, njena asocijacija je veoma pozitivna, kao simbol plodnosti i sreće.[12] Zbog svoje povezanosti sa prirodom, to je boja ekološkog pokreta. Političke grupe koje se zalažu za zaštitu životne sredine i socijalnu pravdu opisuju sebe kao deo pokreta Zelenih, a neke sebe nazivaju Zelenim partijama. Ovo je dovelo do sličnih kampanja u oglašavanju, pošto su kompanije prodavale zelene ili ekološki prihvatljive proizvode. Zelena je takođe tradicionalna boja sigurnosti i dozvole; zeleno svetlo znači samo napred, zelena karta dozvoljava stalni boravak u Sjedinjenim Državama.

Istorija[uredi | uredi izvor]

U umetnosti 15. veka Đavo se povezivao sa zelenom bojom

Od početka vremena, umetnici, šamani i vođe koristili su zemaljske pigmente za proizvodnju različitih nijansi. Već pre 40.000 godina, prvi pigmenti, kombinacija zemlje, životinjske masti, spaljenog uglja i krede stvorili su osnovnu paletu od pet boja, crvene, žute, crne i bele. Od tada, istorija boja, kao što je priča o plavom slikarskom pigmentu, odražava istoriju i glavna otkrića sveta. Za neke, trag plavog pigmenta nas vodi u reprezentaciju potpuno novog sveta koji zauvek ostaje izvan dosega i ulazi u svet magije i vizionarske umetnosti. Koliko god je plava boja tipično povezana sa najduhovnijim, misterioznim i filozofskim temama, zelena boja za različite kulture je i sena koja ilustruje božanske i religiozne likove.[14]

Istoričar Mišel Pasturo (Michel Pastoureau) je objavio knjigu o istoriji boja („The History of a Color“), nagrađenu 2009. bronzanim odlikovanjem nezavisnih izdavača u kategoriji lepih umetnosti. U toj knjizi je obradio i istoriju zelene boje. Po njegovom mišljenju, zelena boja se izdvaja od drugih, na šta ukazuju mnogobrojne ankete. U Evropi, zelena je otprilike svakoj šestoj osobi omiljena boja; ali ih ima gotovo isto toliko koji preziru zelenu, kako među muškarcima tako i među ženama. Zelena je dvosmislena, pa čak i protivrečna boja: simbol života, izgleda u uspeh i nade, s jedne strane, dok s druge strane asocira na otrov, nesreću i đavola u svim njegovim obličjima. Knjiga prikazuje dugotrajnu društvenu, umetničku i simboličku istoriju zelene u evropskim društvima, od antičke Grčke do naših dana. Zelenu boju je dugo bilo teško proizvesti, a još teže fiksirati.[15]

Simbolika i psihologija[uredi | uredi izvor]

Zeleno označava ravnotežu, prirodu, proleće, zdravlje, mladost i ponovno rođenje.[14] Zelena je takođe i boja ljubavi, ili barem ljubavi u začetku, rane ljubavi, pune nadanja, a isto tako i ljubavne čežnje.[15] Ona je simbol prosperiteta, svežine i napretka. Asocira na daleko i hladno. Zelena stranka u SAD je neraskidivo vezana za ekološke i progresivne uzroke. Ekološki pokreti se drugačije nazivaju „zeleni” jer tom bojom označavaju svoju borbu za zaštitu prirode. U japanskoj kulturi, zeleno se povezuje sa večnim životom, i to je sveta boja islama, predstavljajući poštovanje i proroka Muhameda. U Engleskoj boja ima herojska značenja i povezana je sa pričama Robina Huda; u Kini boja predstavlja sramotu, dok u Japanu zelena označava večni život. Zelena boja, koja se smatra jednom od najlepših boja iz palete boja, takođe stvara atmosferu spokojstva i smirenosti. Zbog toga je mnogi arhitekti i dizajneri implementiraju u svoje projekte, posebno u enterijere bolnica, na primer.[14] Ne utiče bitnije na fiziološke funkcije čoveka. Deluje umirujuće i nešto malo utiče na povećanje radne sposobnosti na radnom mestu.

Zelena boja je boja Duha Svetoga u hrišćanstvu. Pravoslavni patrijarsi potpisuju se zelenim mastilom. Kao znak, zelena boja predstavlja da je nešto dopušteno (primer: semafor), ili slobodno (primer: taksi-vozilo), za razliku od crvene koja predstavlja zabranu. Zelena je boja prirode, zdravlja i mladosti. Ljudima sa oštećenim vidom se preporučuje da gledaju u nju. Takođe, u školama, tabla je najčešće zelene boje baš zbog toga što najmanje zamara oči.

Pozitivne i negativne asocijacije[uredi | uredi izvor]

Pozitivne asocijacije[uredi | uredi izvor]

Zeleno povezujemo sa vitalnošću, svežim rastom, bogatstvom, ravnotežom, zdravljem i mladošću. Zelena se koristi u dizajnu za prostore namenjene za podsticanje kreativnosti i produktivnosti i povezuje se sa napretkom.[16]

Negativne asocijacije[uredi | uredi izvor]

Ono što je fascinantno je to što je većina asocijacija sa zelenim pozitivna, ali takođe nosi i neke snažne negativne konotacije. Neko ko se oseća bolesnim može izgledati „zeleno”. Zelena se povezuje sa zavišću i pohlepom, pa čak i nalepnica gospodina Juka (Mr.Yuk) koja treba da upozori decu od potencijalno opasnih hemikalija je svetla, privlačna zelena.[16]

Religijske i mitološke asocijacije[uredi | uredi izvor]

U nauci[uredi | uredi izvor]

sRGB rendering of the spectrum of visible light
sRGB rendering of the spectrum of visible light
Boja Frekvencija
(THz) 		Talasna dužina
(nm)
  ljubičasta
 668–789 380–450
  plava
 606–668 450–495
  zelena
 526–606 495–570
  žuta
 508–526 570–590
  narandžasta
 484–508 590–620
  crvena
 400–484 620–770

U optici, percepciju zelene izaziva svetlost koja ima spektar kojim dominira energija sa talasnom dužinom od otprilike 495–570 nm. Osetljivost ljudskog oka prilagođenog tami je najveća na oko 507 nm, plavo-zelene boje, dok je oko prilagođeno svetlosti najosetljivije oko 555 nm, žuto-zelene boje; ovo su vršne lokacije štapića i konusa (skotopske i fotopične, respektivno) funkcije osvetljenja.[17]

Percepciju zelenila (u suprotnosti sa crvenilom koje formira jedan od protivničkih mehanizama u ljudskom vidu boja) izaziva svetlost koja više pokreće konusne ćelije M srednje talasne dužine u oku nego dugotalasne L konuse. Svetlost koja pokreće ovu reakciju zelene boje više nego žutost ili plavetnilo mehanizma protivnika druge boje naziva se zelena. Zeleni izvor svetlosti obično ima spektralnu distribuciju snage kojom dominira energija sa talasnom dužinom od otprilike 487–570–570 nm.[18]

Zelena, plava i crvena su aditivne boje. Sve boje koje se vide nastaju mešanjem u različitim intenzitetima.

Ljudske oči imaju receptore za boju poznate kao konusne ćelije, koje postoje u tri tipa. U nekim slučajevima, jedan nedostaje ili je neispravan, što može izazvati slepilo za boje, uključujući uobičajenu nemogućnost razlikovanja crvene i žute od zelene, poznatu kao deuteranopija ili crveno-zeleno slepilo za boje.[19] Zelena je mirna za oko. Studije pokazuju da zelena okolina može smanjiti umor.[20]

Zanimljivosti[uredi | uredi izvor]

Zelene oči
  • Zelena boja označava mistične ili magične osobine u pričama kralja Artura.
  • Zelena je boja koja se koristi za naočare za noćno gledanje, jer je ljudsko oko najosetljivije i sposobnije da razabere većinu nijansi te boje.
  • Svetlozelena je boja astrološkog znaka „Rak”.
  • Zelene trake su korišćene od strane niza ekoloških grupa kako bi simbolizovale doniranje i transplantaciju organa, svest o bipolarnom poremećaju, solidarnost sa Čečenijom i podršku farmera u Americi.[16]
  • Nema zelenog pigmenta u zelenim očima, poput boje plavih očiju, to je optička iluzija. Ova pojava je uzrokovana kombinacijom jantarne ili svetlosmeđe pigmentacije strome, koju daje niska ili umerena koncentracija melanina, sa plavim tonom koji daje Rejlijevo rasejanje reflektovane svetlosti. Zelene oči su najčešće u severnoj i centralnoj Evropi. Mogu se naći u južnoj Evropi, zapadnoj, centralnoj i južnoj Aziji. Na Islandu, 89% žena i 87% muškaraca ima ili plavu ili zelenu boju očiju. Studija je pokazala da su na Islandu i u Holandiji zelene oči mnogo češće prisutne kod žena nego kod muškaraca. Među evropskim Amerikancima, zelene oči su najčešće među onima koji su nedavno imali keltsko i germansko poreklo, oko 16%.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ The sRGB values are taken by converting the NCS color 2060-G using the "NCS Navigator" tool at the NCS website.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Virtanen O, Constantinidou E, Tyystjärvi E (2020). „Chlorophyll does not reflect green light – how to correct a misconception”. Journal of Biological Education. 56 (5): 1—8. doi:10.1080/00219266.2020.1858930 Slobodan pristup. 
  2. ^ Muneer S, Kim EJ, Park JS, Lee JH (mart 2014). „Influence of green, red and blue light emitting diodes on multiprotein complex proteins and photosynthetic activity under different light intensities in lettuce leaves (Lactuca sativa L.)”. International Journal of Molecular Sciences. 15 (3): 4657—70. PMC 3975419 Slobodan pristup. PMID 24642884. doi:10.3390/ijms15034657 Slobodan pristup. 
  3. ^ Speer BR (1997). „Photosynthetic Pigments”. UCMP Glossary (online). University of California Museum of Paleontology. Pristupljeno 2010-07-17. 
  4. ^ „Emerald Quality Factors”. GIA.edu. Gemological Institute of America. Arhivirano iz originala 2. 11. 2016. g. Pristupljeno 1. 11. 2016. 
  5. ^ Liccini, Mark. Understanding Emerald Enhancements and Treatments Arhivirano decembar 21, 2014 na sajtu Wayback Machine. International Gem Society
  6. ^ Matlins, Antoinette Leonard; Bonanno, Antonio C. (2009). Jewelry & Gems, the Buying Guide: How to Buy Diamonds, Pearls, Colored Gemstones, Gold & Jewelry with Confidence and Knowledge (na jeziku: engleski). Gemstone Press. str. 126. ISBN 9780943763712. Arhivirano iz originala 30. 3. 2017. g. Pristupljeno 30. 3. 2017. 
  7. ^ Brandes, EA; Greenaway, HT; Stone, HEN (1956). „Ductility in Chromium”. Nature. 178 (4533): 587. Bibcode:1956Natur.178..587B. S2CID 4221048. doi:10.1038/178587a0 Slobodan pristup. 
  8. ^ Coblentz, WW; Stair, R. „Reflecting power of beryllium, chromium, and several other metals” (PDF). National Institute of Standards and Technology. NIST Publications. Pristupljeno 11. 10. 2018. 
  9. ^ Theopold, Klaus H.; Kucharczyk, Robin R. (2011-12-15), „Chromium: Organometallic Chemistry”, Ur.: Scott, Robert A., Encyclopedia of Inorganic and Bioinorganic Chemistry (na jeziku: engleski), John Wiley & Sons, Ltd, str. eibc0042, ISBN 978-1-119-95143-8, doi:10.1002/9781119951438.eibc0042 .
  10. ^ Heller 2009, str. 98.
  11. ^ Heller 2009, str. 94–98.
  12. ^ a b Heller 2009, str. 87–104.
  13. ^ Heller 2009, str. 96–97.
  14. ^ a b v „The History of The Color Green in a Nutshell”. widewalls.ch. 17. 3. 2018. Pristupljeno 10. 5. 2019. 
  15. ^ a b Mišel Pasturo, Zelena, istorija jedne boje, JP Službeni glasnik, 2015.
  16. ^ a b v g „All About the Color GREEN”. sensationalcolor.com. Pristupljeno 10. 5. 2019. 
  17. ^ „Human Vision and Color Perception”. Olympus Microscopy Resource Center. Arhivirano iz originala 15. 01. 2011. g. Pristupljeno 19. 9. 2007. 
  18. ^ More specifically, "blue green" 487–493 nm, "bluish green" 493–498 nm, "green" 498–530 nm, "yellowish green" 530–559 nm, "yellow green" 559–570 nm Kelly, Kenneth L. (1943). „Color Designations for Lights”. Journal of the Optical Society of America. 33 (11): 627—32. doi:10.1364/josa.33.000627. 
  19. ^ The New Encyclopædia Britannica. Chicago: Encyclopædia Britannica. 2002. ISBN 0-85229-787-4.
  20. ^ Laird, Donald A. "Fatigue: Public Enemy Number One: What It Is and How to Fight It." The American Journal of Nursing (Sep 1933) 33.9 pp. 835–41.

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Zelena boja na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Зелена_боја&oldid=27549821”