Guanozin

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Guanozin
G chemical structure.png
Nazivi
IUPAC naziv
2-Amino-9-[3,4-dihydroxy-5-(hydroxymethyl)oxolan-2-yl]-3H-purin-6-one
Drugi nazivi
Guanine riboside
Identifikacija
3D model (Jmol)
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.003.844
MeSH Guanosine
Svojstva
C10H13N5O5
Molarna masa 283.241
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije

Guanozin je purinski nukleozid koji se sastoji od guanina vezanog za ribozni (ribofuranozni) prsten putem β-N9-glikozidne veze.[3][4] Guanozin može biti fosforolizovan, čime nastaje guanozin-monofosfat (GMP), ciklični guanozin monofosfat (cGMP), guanozin-difosfat (GDP), i guanozin trifosfat (GTP). Te forme imaju važne uloge u nizu biohemijskih procesa, poput sinteze nukleinskih kiselina i proteina, fotosintezi, mišićnim kontrakcijama i intracelularnom prenosu signala (cGMP). Kad je guanin vezan svojim N9 azotom za C1 ugljenik dezoksiriboznog prstena, to jedinjenje se zove dezoksiguanozin.

Struktura guanozina je slična antiviralnom leku aciklovir, koji se često koristi u lečenju herpesa.[5]

Reference[uredi]

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  uredi
  2. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Darinka Koraćević; Gordana Bjelaković; Vidosava Đorđević. Biohemija. savremena administracija. ISBN 86-387-0622-7. 
  4. ^ David L. Nelson; Michael M. Cox (2005). Principles of Biochemistry (IV izd.). New York: W. H. Freeman. ISBN 0-7167-4339-6. 
  5. ^ de Clercq, Erik; Field, Hugh J (5. 10. 2005). „Antiviral prodrugs – the development of successful prodrug strategies for antiviral chemotherapy”. British Journal of Pharmacology. 147 (1). Wiley-Blackwell (objavljeno 2006). str. 1—11. PMC 1615839Slobodan pristup. PMID 16284630. doi:10.1038/sj.bjp.0706446. 

Literatura[uredi]

  • Darinka Koraćević; Gordana Bjelaković; Vidosava Đorđević. Biohemija. savremena administracija. ISBN 86-387-0622-7. 

Spoljašnje veze[uredi]