Игре глади (roman)
| Igre gladi | |
|---|---|
 Korice knjige srpskog izdanja | |
| Nastanak i sadržaj | |
| Orig. naslov | The Hunger Games |
| Autor | Suzan Kolins |
| Zemlja |  SAD |
| Jezik | engleski |
| Žanr / vrsta dela | avantura distopija naučna fantastika |
| Izdavanje | |
| Broj stranica | 374 |
| Prevod | |
| Datum izdavanja | 14. septembar 2008. |
| Klasifikacija | |
| ISBN ? | 978-0-439-02352-8 |
| Hronologija | |
| Naslednik | Lov na vatru |
Igre gladi (engl. The Hunger Games) roman je za mlade osobe koji je napisala američka književnica Suzan Kolins. Knjiga je prvi put objavljena 14. septembra 2008, u izdanju kompanije Scholastic u tvrdom povezu.[1] Napisana je kao priča koju priča šesnaestogodišnja Ketnis Everdin, koja živi u postapokaliptičnom svetu u zemlji Panem, koja se prostire na mestu nekadašnjih zemalja Severne Amerike. Prestonica, visoko napredni glavni grad - metropola, ima hegemoniju nad ostatkom nacije. „Igre gladi“ su godišnji događaj u kojem su jedan dečak i jedna devojčica u dobu od 12 do 18 godina iz svakog od 12 distrikta oko glavnog grada izabrani na lutriji da se takmiče u televizijskoj borbi u kojoj samo jedna osoba može da preživi.
Od svog prvog izdanja, roman je preveden na 26 jezika. Knjiga je dobila uglavnom pozitivne recenzije od književnih kritičara i drugih pisaca. Igre gladi je prvi roman u istoimenoj trilogiji, a prate ga Lov na vatru (2009) i Sjaj slobode (2010).[2]
Filmska adaptacija, čiji je koautor i koproducent sama Kolinsova i koji je režirao Gari Ros, premijerno je prikazana širom sveta 12. marta 2012. godine. U filmu glume Dženifer Lorens kao Ketnis, Džoš Hačerson kao Pita i Lijam Hemsvort kao Gejl. Film je zaradio 694,4 američkih miliona dolara širom sveta[3] prema zvaničnoj IMDb stranici filma.[4]
Radnja[uredi | uredi izvor]
U ruševinama područja nekada poznatog pod imenom Severna Amerika, nalazi se zemlja Panem, sa blistavim glavnim gradom Kapitolom i dvanaest distrikta. Kapitol je surov i okrutan, drži distrikte u pokornosti tako što ih primorava da svake godine šalju po jednog dečaka i jednu devojčicu, „tribute”, uzrasta od dvanaest do osamnaest godina, koji će učestvovati u Igrama gladi – borbi do smrti koju uživo prenosi televizija, u kojima može ostati samo jedan pobednik.
Priču pripoveda 16-godišnja Ketnis Everdin iz Distrikta 12, koja se dobrovoljno prijavila za 74. Igre gladi umesto svoje 12-godišnje sestre Primrouz. Muški tribut je Pita Melark, bivši Ketnisin školski drug koji joj je jednom dao hleb iz svoje porodične pekare kada je njena porodica gladovala. U danima koji prethode Igrama u Kapitolu, savete im daje njihov pijani mentor, Hejmič Abernati, jedini živi pobednik Igara gladi iz Distrikta 12; pratilja Efi Trinket; i razni stilisti koji poboljšavaju njihovo predstavljanje javnosti kako bi dobili potencijalne sponzore koji će tokom Igara slati potencijalno spasonosne poklone. Ketnisin stilista, Sina, dizajnira posebne kostime za nju i Pitu koji ih izdvajaju od ostalih tributa kada su predstavljeni javnosti. Zbog Ketnisine haljine, koja je imala temu vatre, postala je poznata kao „Vatrena devojka”. Tokom njihovog ocenjivanja od strane tvoraca Igara, Ketnis neočekivano dobija najveću ocenu među svim tributima. U međuvremenu, Ru, sitna 12-godišnja devojčica iz Distrikta 11, prati Ketnis i Pitu tokom njihovog treninga. Dan pre Igara, u televizijskom intervjuu sa Sizarom Flikermanom, Pita otkriva svoju davno neuzvraćenu ljubav prema Ketnis; ona je u početku šokirana ovom izjavom i veruje da je to samo trik za sticanje sponzora, ali kasnije prihvata ovo kao istinu. Hejmič zatim promoviše njihov imidž „ukletih ljubavnika”.
Igre počinju, a gotovo polovina tributa biva ubijena u krvoproliću na početku, boreći se oko oružja i zaliha širom arene. Ketnis zanemaruje Hejmičov raniji savet da odmah pobegne i skoro umire, ali koristi svoje dobro uvežbane veštine lova i preživljavanja kako bi se sakrila u šumi. Posle nekoliko dana, veštački požar tera Ketnis prema ostalima. Nju primećuju i napadaju „karijeristi”, tributi uglavnom iz okruga 1, 2 i 4, kao i Pita, za koga se čini da im se pridružio. Ru, skrivajući se na obližnjem drvetu, tiho upozorava Ketnis na gnezdo „osa tragačica”, koje ona obara sa drveta, puštajući leteće insekte koji su genetski modifikovani da prate one koje su im narušili gnezdo i imaju otrov koji cilja na deo mozga njihovih žrtava koji kontroliše strah. Njihov otrov ubija jednu od karijerista, a druge tera odatle, ali Ketnis je ubodena i počinje da halucinira. Pita se vraća, ali umesto da je ubije, on joj govori da pobegne. Ketnis kasnije sklapa savez sa Ru, ali Ru smrtno ranjava muški tribut iz Distrikta 1, dok Ketnis uništava zalihe karijerista. Ketnis strelom ubija Ruinog ubicu i biva uz Ru dok ona umire i stavlja cveće po njenom telu kako bi pokazala svoj prkos prema Kapitolu. U znak zahvalnosti, Ruin distrikt šalje Ketnis veknu hleba.
Najavljena je promena pravila kojom su dozvoljava dva pobednika, ukoliko su iz istog distrikta. Ketnis pronalazi i neguje ranjenog Pitu (koji kasnije otkriva da je uspostavio savez sa karijeristima da bi zaštitio Ketnis), glumeći ulogu zaljubljene devojke kako bi stekla poklone od sponzora. Kada tvorci Igara pošalju u arenu ono što je svakom takmičaru najpotrebnije, Ketnis rizikuje život kako bi nabavila lek za Pitu. Presreće je karijeristkinja Klouv, koja je provocira u vezi Ruine smrti i pokušava da je ubije, ali nju ubija Treš, muški tribute iz Distrikta 11, koji pošteđuje Ketnis zbog Ru. Lek spašava Pitin život i njih dvoje provode vreme u lovu i prikupljanju hrane.
Ketnis i Pita ostaju poslednja dva preživela tributa, ali tvorci Igara ukidaju promenu pravila kako bi prisilili jednog da ubije drugog za dramatično finale. Uprkos ovome, Ketnis se sprema da sa Pitom pojede otrovne bobice. Shvatajući da nameravaju da izvrše samoubistvo kako ne bi bilo pobednika Igara, tvorci Igara proglašavaju Ketnis i Pitu pobednicima. Iako oboje primaju herojsku dobrodošlicu kao par, Hejmič upozorava Ketnis da Kapitol može preduzeti akciju protiv nje zbog njenog prkosa. Na putu natrag do Distrikta 12, Piti se slama srce kad saznaje da je Ketnisina ljubav bila deo proračunatog trika za sticanje sponzora. Ketnis, međutim, nije sigurna u svoja osećanja i svoju budućnost.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ King, Stephen (8. 9. 2008). „Book Review: The Hunger Games”. Entertainment Weekly. Arhivirano iz originala 21. 04. 2012. g. Pristupljeno 26. 2. 2010.
- ^ Collins, Suzanne. „Planning the Trilogy” (intervju). Scholastic Canada. Arhivirano iz originala (Video) 12. 02. 2009. g. Pristupljeno 12. 04. 2012.
- ^ The Hunger Games
- ^ „The Hunger Games (2012)”. Box Office Mojo. Pristupljeno 31. 3. 2012.
