Džetleg

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
(preusmereno sa Jet lag)
Skoči na: navigacija, pretraga
Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Bolest kretanja
Džetleg
Klasifikacija i spoljašnji resursi

Letom oko zemljine kugle prolazi se kroz 24 časovne zone
ICD-10 G47.2
ICD-9 307.45, 780.50 327.35
MeSH D021081

Džetleg (engl. Jet lag) je desinhronizacija [a], (disritmija) u organizmu čoveka, nastala kao posledica letenja avionom kroz više časovnih zona, najčešće nakon međukotinentalnih letova. Tako je za vrlo kratko vreme putnik izložen drugačijem ciklusu dan-noć u poređenju s onim u mestu polaska, i u skladu sa tim različitom fiziološkom ciklusu dan-noć na koji je navikao. Posledica toga je promena ili obrtanje faza između geografskog i fiziološkog ciklusa koji je praćen privremenim, kliničkim sindromom koji se javlja kao odgovor na remećenje fizioloških, bioloških (cirkadijalnih) ritmova u organizmu i najčešće je praćen nespecifičnim simptomima kao što su umor, nesanica, gubitak apetita, razdražljivost i drugi poremećaji. Prilikom letenja u istočnom pravcu ciklus napreduje, a kada se leti u pravcu zapada, on se odlaže. Zato je za adaptaciju na novo lokalno vreme organizmu potrebno nekoliko dana od završetka putovanja - sve dok se dva ciklusa fizički i fiziološki ne resinhronizuju.

Neki autori džetleg nazivaju „bolest putovanja“, što je pogrešno. Džetleg je privremeno kliničko-fiziološko stanje, a ne bolest. Ako ovaj termin primenimo na pilote i ostalo letačko osoblje, koje u preko 90% slučajeva navodi da pati od ovog poremećaja, mogli bi pogrešno zaključiti da su životi putnika u avionima u rukama „bolesnih pilota“.

Istorijat[uredi]

Teško je reći, sa sigurnošću, kada je nastao i ko je osmislio pojam, ali, džetleg je prvi put korišćen u novinama Los Anđeles tajms u članku objavljenom 13. februara 1966. od strane američkog kolumniste Horasa Satona;[1]

Ako ste član džet seta, i odletite u Katmandu na kafu sa kraljem Mahendrom, možete računati na pojavu džetlega, neki oblik iznurenosti do mamurluka. Džetleg nastaje iz jednostavne činjenice da „mlaznjaci“ putuju tako brzo da je ritam vašeg tela u zaostatku „pisao je Horas Saton (Horace Sutton)“,[2].

U ovom i drugim sve brojnijim napisima, pojam džetleg korišćen je više ili manje ironično nego što se tada smatralo da je on jedna od novih „savremenih bolesti“ koja će ovladati svetom. Kolumnisti su često ovoj poremećaj svrtsavali u „grupu šik bolesti“ (engl. One of the chic new ailments) svetskog džetseta.[3]

Prva ozbiljnija istraživanja ovog poremećaja započeta su u SAD 1965. i 1966. godine, dvanaest godina nakon uvođenja prvih mlaznih aviona u putnički saobraćaj (Boinga-707 (1954.), Karavele SE-210 (1955.),[4] Tupoljeva-104 (1956.) itd. Nažalost prvi eksperimenti sprovedeni na letovima u smeru istok—zapad i sever—jug i obratno doveli su do objavljivanja pogrešnih rezultata, da putovanja prema zapadu stvaraju veće poremećaje nego letenje prema istoku, dok su naknadne studije, sprovedene nekoliko godina kasnije u istim uslovima, dokazale upravo suprotno.

U anglo-američkoj literaturi istorijski gledano, primena pojma džetleg vezuje se za 1983. godinu, kada se globalno širenje pojma (u obliku koji se i dana koristi) vezuje za ime Čarlsa Erta (američkog hronobiologa, 1923-2007), koji je 1983. objavio knjigu, zajedno sa Linom Valerom „Prevazilaženje džetlega“, zahvaljuhući kojoj je sa ovim pojmom prvi put upoznata šira javnost. Knjiga je prodata u 200.000 primeraka. Ne samo da je njeno objavljivanje privuklo pažnju brojnih muzičara, sportista, poslovnih ljudi, diplomata i smenskih radnika, već i američkog predsednika Ronalda Regana i američku vojsku, u kojoj su se specijalisti vazduhoplovne medicine već uveliko bavili izučavanjem ovog problema.[5]

Istraživanja džetlega se nastavljaju i do današnjih dana u kojima se neprestano traga za što uspešnijim načinama prevazilaženja ovog problema.

Šta je časovna zona?[uredi]

Karta časovnih zona sveta

Časovna zona je geografska regija sa istim vremenom u njoj. U svetu ima 24 časovnih zona, po jedna za svaki sat u danu. Zemlja je približno sferičnog oblika. Površina joj je izdeljena na 360 uzdužnih linija od pola do pola nazvanih podnevci ili meridijani, sa Griničkim kao nultim. Sunčeva svetlost usled rotacije Zemlje pređe put od jednog do drugog meridijana za oko 4 minuta. Zato razlika u geografskom vremenu iznosi 15 meridijana za 1 čas tj svaka zona se prostire u prostoru od severnog do južnog pola u časovnoj zoni koja leži na meridijanima geografske dužine koji su višekratnici 15°, što u ukupnom skoru obrazuje 24 vremenske zone na površini planete. Ipak, ponegde granica ovih zona ne odgovaraju ovom pravilu, jer stvarna širina zone zavisi od političkih i geografskih granica.

Na Međunarodnoj konferenciji u Vašingtonu 1884. godine usvojeno je zonalno vreme, odnosno podela Zemlje na 24 časovne zone, a autor zonalnog vremena je Kanađanin Sandford Fleming, koji ga je osmislio i predložio 1878. godine.

Tokom rotacije Zemlje, zora se javlja, u jednoj časovnoj zoni, zatim jedan čas kasnije u zapadnijoj časovnoj zoni neposredno do nje, i tako dalje kroz 24-časovni ciklus. Tako npr. u SAD-u, kada je 6 časova u Istočnoj časovnoj zoni, u Centralnoj zoni je 5, u Planinskoj zoni 4, i u Pacifičkoj zoni 3 časa.

Šta je biološki (cirkadijalni) ritam?[uredi]

Spavanje, rekreacija, radne aktivnosti, socijalne i društvene delatnosti, svakodnevno podležu cikličnim fluktuacijama, koje su prilagođene geofizičkom ritmu, dan-noć. Biološki (cirkadijalni) ritam kod ljudi obezbeđuje optimalni nivo i dužinu trajanja sna i odmora tokom mračnog perioda, kako bi on bio spreman da optimalno obavlja sve funkcije u svetloj fazi. Tokom cirkadijalnih promena mogu nastati i promene u ponašanju, kao posledica loše adaptacije organizma na san, izazvanu nesanicom ili hipersomnijom.[6]

Hronobiološke promene kod čoveka najčešće nastaju uslede narušenog biološkog ritma organizma, tokom putovanja kroz veći broj vremenskih zona, stvaranjem novih pojedinačnih navika, socijalnih potreba društva ili zahteva posla (npr rad u noćnoj smeni). Mogući su i retki slučajevi poremećaja biološkog časovnika, nastali na osnovu genetske predispozicije.[7]

Kao rezultat narušenog biološkog (cirkadijalnog) ritma spavanja poremećaji mogu biti privremeni (reverzibilni) ili hronični (ireverzibilni-trajni) što remeti relaksaciju organizma, njegoovo blagostanje i performanse (radne i druge sposobnosti). Hronični efekti po zdravlje mogu biti najizraženiji u sistemima varenja, metabolizma i funkcijama kardiovaskularnog sistema.[8]

Epidemiologija[uredi]

U studiji objavljenoj septembra 2000. u britanskom časopisu medicine rada i zaštite životne sredine, o istraživanjima sprovedenim u Australiji i Novom Zelandu, navodi se;

Uskraćivanje sna, može da ima neke od opasnih posledica sličnih pijanstvu. Spavanje manje od 6 časova u toku noći može da utiče na koordinaciju, vreme reakcije i rasuđivanje i predstavlja „vrlo ozbiljan rizik“. Vozači su posebno ugroženi, upozoravaju istraživači. Ljudi koji su budni 17 do 19 časova, nakon spavanja, lošije funkcionišu od onih sa nivoom alkohola u krvi od 0.05 ‰, što je zakonski limit za vožnju u pijanom stanju u većini zapadno evropskih zemalja. Studija navodi da je 16 do 60 % nesreća na putevima izazvano lišavanjem sna.

Britanska medicinska asocijacija upozorava, da postoje i drugi problemi u vezi sa lišavanjem sna osim oštećenja motorike. Ljudi koji su nedovoljno spavali mogu da imaju veći nivo stresa, anksioznosti i depresije, a skloni su i drugim nepotrebnim rizicima. Opsanosti nisu ograničene samo na vozače. Ljudi koji rade u vazduhoplovnim kompanijama (piloti i drugo pomoćno osoblje u avionu), putnici na interkontinentalnim letovima (koji lete kroz više časovnih zona) i duga lica koja rade u noćnim smenama (medicinsko osoblje, policija, vojska, taksisti itd) ili osoblje drugih profesija (koje po prirodi posla rad obavlja noću), može imati slične problema.

Od džetlega, na inter-kontinentalnim letovima aviona, privremeno pati 90% pilota i ostalog letačkog osoblja, bez obzira što se po njihovom nasmejanom izgledu to često ne može zaključiti

Velika studija koju je sprovela firma Apdžon (engl. Upjohn) u saradnji sa Junajtid erlajns (engl. United Airlines) i Britiš ervejz (engl. British Airways) pokazala je da 94% putnika nakon letenja na dugim relacijama (interkontinentalni letovi) pati od efekata džetlega, a 45% smatra da su njihovi simptomi teški i uznemiravajući.

Jedna anketa iz 1994. sprovedena sa letačkim osobljem (među 228 stjuardesa) na međunarodnim letovima, pokazala je sličnu sliku, u kojoj je 96% ispitanika izjavilo da pati od džetlega uprkos navici na česta i duga putovanja.[9]

Najzastupljeniji poremećaji, navedeni u njihovim odgovorima u anketi bili su;

  • 90% umor prvih pet dana nakon dolaska na odredište putovanja,
  • 32% oticanje udova,
  • 73% pojava dehidracije,
  • 53% dezorijentacija,
  • 94% nedostatak energije i pad motivacije,
  • 93% poremećaje spavanja nakon dolaska na odredište putovanja
  • 70% problemi sa uvom, nosom, grlom, izazvani prehladom ili gripom, 70%
Cirkadijarnu disritmiju u istoj srazmeri u toku letenja doživljavaju profesionalaci kao i putnici. Ovo izgleda kao da protivureči često navođenim tvrdnjama da učestala putovanja razvijaju sposobnost za prevazilaženje ovog problema. Takođe, iznenađujuće podatak da kod 32% iskusnih stjuardese dolazi do oticanja udova. Ovi simptomi obično se pripisuju putnicima zbog dugotrajne nepokretnost u toku leta. To može da znači da neki drugi faktori kao što su promene pritiska vazduha ili dehidracija doprinose oticanju udova.

Prema izveštaju Svetske zdravstvene organizacije do 50% putnika pati u toku ili posle letenja od ovog poremećaja, i navodi „džetleg kao otežavajući faktor“, u slučaju pojave proliva izazvanih mikrobiološkom kontaminacijom vode i hrane, (koja je česta na putovanjima), kod 20% do 50% putnika.[10]. Brojni dokazi takođe podržavaju ove studije u kojima pokazuju da džetleg kod većeg broja putnika stvara uslove za pojavu prehlade, gripa i želudačnih i drugih probavnih smetnji.[11]

Mnoge studije pokazuju da je letenje na istok gore nego letenje na zapad. Jedno od takvih je istraživanje koje je sprovela Vojska SAD, kod vojnika koji su prekomandovani iz SAD u Nemačku. Oko tri dana je bilo potrebno vojnicima koji su se vraćali kući u SAD da se prilagode časovnim promenama i promeni životne sredine. Onima koji su putovali na istok u Nemačku bilo je potrebno osam dana da se prilagode novim uslovima.[12]

Potencijalno negativni efekat interkontinentalna putovanja avionom i džetleg imaju i na takmičarske sposobnosti sportista, kao odgovor na remećenje fizioloških procesa u organizmu;

U jednoj od najobimnijih naučnih studija na ovu temu, pokazano je da putovanja u pravcu zapad—istok, preko 6 časovnih zona dovode do smanjenja konkurentske sposobnosti za oko 10%. U ovoj studiji ispitivano je smanjenje takmičarske sposobnosti za određene oblike fizičke aktivnosti; tako je smanjenje brzine u sprintu na 270 metara iznosilo 8 do 12%, odnosno za trku na 2,8 km smanjenje je iznosilo 8 do 9%, smanjenje izokinetičke snage mišića iznosilo je 6 do 11%, odnosno 13% za izokinetičku izdržljivost mišića.[13]

Džetleg u kosmosu[uredi]

Najveći problem sa džetlegom imaju astronauti. U šatlu dan i noć se menjaju svakih 45 minuta, što znači da Sunce izlazi svakih 90 minuta. Ovo brzo menjanje dana i noći unosi zbrku u organizam astronauta. Astronauti u proseku spavaju oko dva sata u poređenju sa spavanjem koje bi imali na Zemlji, a nedostatak sna prouzrokuje tenziju, usporeno vreme reakcije, smanjenu koncentraciju, umanjuje kvalitet rada i povećava verovatnoću za nastanak nesreća.

Da bi ublažili tegobe više od 50% astronauta upotrebljava pilule za spavanje, koje čine više od 50% svih zaliha lekova koje astronauti upotrebljavaju za vreme kosmičkih letova. Da bi olakšali spavanje astronauti koriste i crne maske za oči.

Mehanizam nastanka[uredi]

Sindrom džetlega se javlja kod većine osoba koje putuju avionom kroz tri ili više časovnih zona. Karakterišu ga dve faze (desinhronizacija i resinhronizacija):

Cirkadijalna disritmija (desinhronizacija): sa velikom sigurnošću je utvrđeno da je džetleg izazvan cirkadijalnom disritmijom. Cirkadijalna disritmija podrazumeva remećenje (desinhronizaciju) normalnog biološkog sata, cirkadijalnog ritma, spoljnim uzrocima (npr. ciklus dan—noć, svetlo—tama). Cirkadijalni ritam ima periodičnost od 24 do 26 časova i karakterističan je za veliki broj organskih sistema.

Adaptacija na novu časovnu zonu (resinhronizacija): ovo prilagođavanje podudara se sa gubitkom simptoma džetlega. Na period potreban da dođe do resinhronizacije utiče veliki broj faktora. Utvrđeno je da što se više časovnih zona pređe, potrebno je duže vreme da se resinhronizuju cirkadijalnih ritmova. Pravilo „palca“ glasi: potrebno je otprilike jedan dan po pređenoj časovnoj zoni za resinhronizaciju.

Ovi ritmovi predstavljaju „unutrašnji časovnik“ organizma i važni su u regulaciji psihičkih i fizioloških parametara kao što su telesna temperatura, nivo kortizola u krvi i nivo budnosti (ciklus budnost—san). Radi upoređenja, data su dva tipična primera časovnih promena za jedan let putničkim avionom, na istok i na zapad:

Primer br.1;

Let zapadno od Londona za Los Anđelesa, VIA BA0279, 29. januar 2008. Vremenska razlika 8 časova.
Leti na zapad Biološki sat Los Anđeles (lok. vreme)
Polazak 29. januara u 10:05 29. januara u 02:05
Dolazak 29. januara u 21:10 29. januara u 13:10
Vreme spavanja 30. januara u 06:00 29. januara u 22:00

U prvom primeru, scenario leta je ekvivalentan nespavanju cele noći i odlasku u krevet u 6 sati sutradan—9 sati kasnije nego obično.

Primer br.2;

Let istočno od Los Angelesa za London, VIA BA0278, 29. januar 2008.
Leti na istok Biološki sat London (lokalno vreme)
Polazak 29. januara u 10:05 29. januara u 18:05
Dolazak 29. januara u 18:11 30. januara u 02:11
Vreme spavanja 30. januara u 14:00 30. januara u 22:00

U drugom primeru, scenario leta je ekvivalentan nespavanju cele noći i odlasku u krevet u narednih 2 dana—14 sati nakon vremena kada bi inače otišli na spavanje.

Etiologija[uredi]

  • Pravac avionskog leta ima važan uticaj na broj sati potrebnih za adaptaciju. Letovi u pravcu sever—jug kod kojih se ne prelaze časovne zone ne zahtevaju prilagođavanje ritmova. Podaci pokazuju da je za 30 do 50% kraći period za adaptaciju ako je let u pravcu istok—zapad (faza unazad) poredeći sa pravcem zapad—istok (faza unapred). Ova razlika postoji jer cirkadijalni ritam traje oko 25,2 sati, što omogućava lakše prilagođavanje u situacijama koje produžavaju dan (letovi istok—zapad).
  • Individualne razlike u broju sati potrebnih za adaptaciju. Noćobdije tzv. „noćne ptice“, obično ekstrovertne osobe imaju vrh svog cirkadijalnog ritma u drugom delu dana i zato se lakše prilagođavaju letovima zapad—istok (faza unapred). Nasuprot njima, „dnevni tipovi“ obično introvertne osobe, lakše će se prilagođavaju letovima istok—zapad (faza unazad). [b]
  • Životna dob je povezana sa obrascem spavanja, jer sa starenjem, lica idu ranije na spavanje i ranije ustaju. Ova navika će pogodovati prilagođavanju na putovanja u pravcu zapad—istok.
  • Uslovi sredine. Vreme potrebno za prilagođavanje umnogome zavisiti i od toga koliko brzo će se lice izložiti novim uslovima sredine, posebno sunčevoj svjetlosti. Ranije izlaganje novom ciklusu dan-noć dovešće do brže resinhronizacije.
  • Sporedni faktori koji mogu uticati na resinhronizaciju vremena uključuju;
    • Vrsta i sadržaj obroka
    • Hronobiotski lekovi (melatonin). Efekti hronobiotskih lekova na resinhronizaciju zahtevaju dodatna istraživanja, jer nijedna od ovih supstanci nije ispitana u realnim uslovima kod ljud. Ipak, velika su očekivanja od njihove uloge u prevenciji džetlega.

Simptomatologija[uredi]

Simptomi džetlega mogu biti vrlo raznoliki, zavisno o broju promenjenih časovnih zona i najčešće ih karakterišu;

Postoje i drugi simptomi, koji neki pripisuju džetlegu, kao što su mučnina, kiseoničko uvo, grčevi u nogama mada su oni više prouzrokovani načinom putovanja nego promeni vremenskih zona.[11]

Prevencija i lečenje[uredi]

Za prevenciju i lečenje se koriste sledeće preporuke koje pomažu da se organizam čoveka što brže i lakše prilagodi časovnim promenama.

Opšte mere[uredi]

Sledeće preporuke zasnovane su na iskustvu i nisu podržane medicinskim istraživanjima; [15]

  • Već u avionu treba na časovniku podesiti vreme zemlje u koju se putuje, u cilju psihičkog navikavanja na ritam nove časovne zone.
  • Po dolasku u novu časovnu zonu što više vremena treba provesti napolju.
  • Po dolasku na odredište, prve noći treba obezbediti dovoljno trajanje spavanja.
  • Prva dva dana nakon sletanja treba izbegavati naporne aktivnosti.
  • Izbegavati upotrebu tableta za spavanje i alkohola.
  • Putnik koji namerava da ostane duže vreme u novoj časovnoj zoni, u što kraćem vremenu treba da pokuša da podesi svoj ciklus spavanja, ishrane i aktivnosti toj zoni.

Ishrana[uredi]

Adekvatan unos tečnosti tokom leta može sprečiti dehidraciju i poboljšati opšte stanje organizma posle leta. Nažalost režim ishrane i njegov pozitivni uticaj na simptome džet-leg, zahteva dalja istraživanja, da pouzdano potvrde, nedavne studije koje nagoveštavaju taj uticaj.[16]

Primena svetlosti[uredi]

Brojna istraživanja sprovedena na životinjskim modelima u laboratorijskim uslovima, utvrdila su da vreme izlaganja svetlosti (u vremenu od 3 do 5 časova, kada je telesna temperatura najniža) – ima uticaj na adaptaciju i ponašanje. Primena svetlosti šest časova ranije, šest sati kasnije podstiče ili odlaže promene u organizmu vezane za promenu časovnih zona.

Zato kod letenja na istok, do devet časovnih zona (kada se krećemo prema delu dana bez svetlosti), organizam treba izlagati svetlosti šest časova, nakon dostizanja najniže telesne temperature tela. Ovom konverzijom dobijamo da organizam ostvaruje subjektivni doživljaj, „vidnog dela dana“, kojim kompenzuje časovne razlike (na oko 5 časova izlaganja svetlu organizam izbegava 3 časovnu promenu). Izlaganje svetlosti treba izbegavati unapred, jer dovodi do odlaganja promena.

Za sve letove na zapad kroz više od devet časovnih zona, treba izbegavati izlaganje svetlosti šest sati nakon 5 časova od poletanja, jer se pri ovom putovanju permanentno krećemo ka vidnom delu dana, kako se ne bi narušio ritam sna. Ovaj koncept objašnjava zašto se putovanja na zapad bolje toleriše od putovanja na istok.[17]

Kao sredstva za sprovođenje ovog koncepta, u avionima se primenjuju; maske za oči, zaštitne roletne za zamračivanje prozora, izvori za napajanje svetlom prozorskih stakala i stočića koje koriste putnici, kako bi se svetlost i tama koristile preventivno.[18]

Lekovi[uredi]

Hronobiotski lekovi;

Efekti hronobiotskih lekova u prevenciji džetlega nisu u potpunosti poznati i zahtevaju dodatna istraživanja. Ipak, velika su očekivanja od njihove uloge u prevenciji džetlega. Postoje dva osnovna mehanizma dejstva ovih lekova na proces resinhronizacije.

  • Prvo, deluju kao spoljašnji faktori ili sinhronizatori bioloških ritmova (adenokortikotropni hormon (ACTH), levo dopa i parahlorofenilalanin). Ako se daju rano tokom ciklusa oni izazivaju pomeranje unapred u odnosu na normalni ciklus i na taj način pomažu osobama koje putuju u pravcu zapad—istok (faza unapred). Nasuprot tome ako se daju kasnije u toku normalnog ciklusa, ovi lekovi odlažu ciklus i koriste osobama koje putuju u pravcu istok—zapad (faza unazad).
  • Drugi mehanizam dejstva ovih lekova je intenziviranje efekata spoljašnjih nadražaja;

Lekovi kao što su litijum ili hlorgilin olakšavaju resinhronizaciju posle putovanja u pravcu istok-zapad.

Triciklični antidepresivi, melatonin i estradiol su lekovi koji se uzimaju da ubrzaju resinhronizaciju nakon letova u pravcu zapad—istok. Melatonin se izlučuje iz epifize između 9 ujutru i 7 uveče. Kapsule melatonina koje se uzimaju uveče nekoliko dana pre putovanja (po lokalnom vremenu) i po dolasku (po lokalnom vremenu), mogu značajno da olakšaju resinhronizaciju. Kada se uzima po ovom rasporedu, pokazano je da melatonin smanjuje simptome džetlega kod muškaraca i kod žena, i kod putovanja u pravcu zapad—istok i istok—zapad. Ipak tačan mehanizam kojim melatonin olakšava resinhronizaciju nije utvrđen.

Evo zapažanja Tom Beldena, jednog od putnika koji je korisio hronobiotsku terapiju u prevenciji džetlega;

Vikicitati „Na dan mog dolaska u London, ja sam funkcionisao skoro normalno, i bez poteškoća sam radio i razgovara sa ljudima. Sledećeg jutra, ja sam se probudio u 8:30 časova, potpuno odmoran. Zaista izuzetan deo „stop džetleg programa“ je odigrao ulogu da moje 12-časovno putovanje do Engleske i Škotske, obavim bez simptoma džetlega, i osećao sam se kao da sam uvek živeo u vremenu po Griniču.. Na povratku kući, moje iskustvo je bilo gotovo potpuno suprotno. Nisam primenio „stop džetleg program“, jer sam zaboravio da ponesem uputstva, i smatrao sam da transatlantsko putovanje tokom dana, prouzrokuje manje džetleg simptoma nego putovanje prema istoku. Ta pretpostavka je bila velika greška. Tri dana nakon povratka kući, moj san, i vreme buđenja je poremećeno, pospanost me tera u krevet ranije nego obično, a ja sam doživljavao umor u raznim periodima dana.“
({{{2}}})

Ostali lekovi;

  • Kratko-delujući benzodiazepini mogu da se koriste da olakšaju san u prvoj noći ili nekoliko narednih noći u novoj časovnoj zoni. Međutim treba imati u vidu i potencijalno negativan efekat ovih lekova na efikasnost kognitivnih sposobnosti.[19]
  • Neki hormoni poput insulina, zatim Viagra itd mogu se primeniti pre putovanja kroz vremenske zone, ali pre njihova primene treba obavezno konsultovati lekara.

Nove studije o džetlegu[uredi]

Pronalaženje uzroka, zašto putnici na transmeridijalnim letovima pate od nelagodnosti koja nastaje ukrštanjem nekoliko časovnih zona, pokrenulo je mnoga istraživanja koje bi eventualno dovela do razvoja lekova koji bi „resetovali“ biološki sat u organizmu kako bi se on mogao prilagoditi putnicima da mnogo brže savladaju promene časovnih zona.

Kod većine ljudi postoji potreba oko dva i po dana da se prilagodi šestočasovnom letu iz Evrope u SAD, a znatno više nakon transatlantskog leta prema istoku. Slične probleme spavanja, imaju i smenski radnici — zdravstvenih ustanova, mnogih fabrika, vozači kamiona, itd. — koji često menjaju svoj ritam rada kroz dnevno—noćne smene.

Nove studije pokazuju da je mozak centralni hronometar — biološkog sata koji reguliše cikluse buđenja i spavanje — i ima dva dela koja ispadaju iz sinhronizacije tokom promena intenziteta svetlosti u toku rada u smenama od šest sati, ili vremena koje je potrebno da preletimo preko Atlantika.

Suprahijazmatično jezgro se nalazi u oblasti ukrštanja optičkih puteva (lat. Chiasma)
Dijagram ilustruje uticaj promene svetla i tame, preko suprahiazmatičnog jezgra na promene cirkadijalnog ritma, fiziološke promene i ponašanje

Tim istraživača sa Univerzitetskog centra u Virdžiniji i Univerzitetskog Medicinskog centra u Holandiji objavio je svoje istraživanja o uticaju džetlega na organizam, sprovedenom od 24. maja do 6. juna 2005, u časopisu Current Biology.

  • Istraživanja su pokazala da je dorzalni i ventralni deo suprahiazmatičnog jezgra (SHJ), mozga, centralni hronometar, prilagođavanja različitim nivoima smenskih promena svetlosti, koji potencijalno uzrokuje poteškoće u periodu prilagođavanja, od kojih ljudi najviše pate nakon letenja kroz nekoliko časovnih zona. (SHJ) sadrži oko 20.000 nervnih ćelija i nalazi se u hipotalamusu, delu mozga, upravo iznad mesta gde se ukrštaju optički živci očiju.
  • Istraživači su otkrili da se ventralni deo suprahiazmatičnog jezgra (SHJ), koji je direktno povezan nervnim završecima za očitavanje svetla na retini oka, brzo sinhronizuje sa novim rasporedom svetla, čak i radikalno menja raspored prilagođavanja. Ali dorzalni deo suprahiazmatičnog jezgra (SHJ), zahteva nekoliko dodatnih dana za prilagođavanje. To rezultuje složenim impulsima koji imaju štetan uticaj na funkcionisanje tkiva i organa u organizmu u periodu od nekoliko dana.
  • Studija identifikuje neurotransmiter GABA (gama—aminobuternu kiselinu), kao vezu između ta dva dela biološkog časovnika koji ih eventualno vraća natrag i sinhronizuje.
  • Ko istraživač Gene D. Blokiraj, profesor biologije i rektor Univerziteta navodi;
Vikicitati „Ključna stvar je da ovde, mi sada znamo šta je „lastiš“: neurotransmiter GABA koji u konačnici vraća sat nazad u harmonizaciju. To bi moglo da dovede do buduće terapije za džetleg. Ovo je prvi put da imamo saznanje o mehanzmu veza između različitih delova (unutrašnjeg) sata. Mi se, nadamo, da smo na putu prema predlogu strategije bržeg pomeranja sata, brže reakcije na neprirodne cikluse promene svetla.“
({{{2}}})
  • Uz pomoć eventualne terapije koja bi bila zasnovana na ovim istraživanjima, značajno bi se pomoglo ne samo putnicima i posadi vazduhoplova već i radnicima koji rade u smenama, što bi od posebnog značaja bilo za starije ljude koji pate od poremećaja spavanja.

Većina hemijskih i biljnih lekova, uključujući i hormon melatonin, nisu testirane ni odobrene od strane službenih agencija većine zemalja. U nekoliko studija testirano je korišćenje melatonina i drugih lekova za prevenciju džetlega ali su one dale različite rezultate, verovatno zato što nisu bile sveobuhvatne, dovoljno precizne i individualizovane.

Nedavna studija sprovedena u Argentini, od strane istraživača sa Nacionalnog Univerziteta u Quilmesu, na pacovima primenom malih doza leka, sildenafila (poznatog pod komercijalnim nazivom Viagra), pomogla je u 50% slučajeva brži oporavak eksperimentalnih životinja kod kojih je šestočasovno putovanje na istok, simulirano primenom sobne lampe koja je paljena 6 sati ranije nego uobičajeno.

  • U istom tom istraživanju u kome je putovanje na zapad simulirano gašenjem svetla ranije od uobičajenog nisu dobijeni pozitivni učinci leka, što znači da je Vijagra delovala samo u jednom smeru.[20]
  • Profesor Robert Lucas, sa Univerziteta u Mančesteru, povodom ove studije, rekao je da bi nova istraživanja mogla da nagoveste mogućnost korišćenja Viagre u prevenciji džet laga ali i nedvosmisleno izjavio;
Vikicitati „Mi ćemo morati sačekati još istraživanja da saznamo da li će to raditi u ljudima.“
({{{2}}})

U studiji Jennifer A. Evans i sar., sprovedenoj na Univerzitetu u Kaliforniji, osvetljavanjem prostorije niskim nivoom svetlosti noću, postignut je ubrzan oporavak kod pacova svih uzrasta do 50%, simulacijom obe vrste putovanja (istočnom i zapadnom hemisferom). Ovu pojavu istraživači tumače time da ona simulira mesečinu.[21]

Napomene[uredi]

  1. ^ Desinhronizacija je neprirodni odnos unutrašnjeg vremena organizma putnika prema lokalnom geografskom vremenu.
  2. ^ U brojnim eksperimentima utvrđeno je: a) u eksperimentima izvođenja neke aktivnosti introverti preferiraju tiše manje podražljive okoline sa manje svetla i manje se mogu nositi sa socijalizacijom od ekstraverata i zato biraju učiti u bibliotekama sa manjim nivoima vidnog i slušnog nadražaja (Campbell i Hawley, 1982.); b) introverti su osetljiviji i imaju nižu toleranciju na nadražaje od ekstraverata (Campbell, 1983., 1992.; Dornic i Ehehammar, 1990.); c) ekstroverti podešavaju veći intenzitet zvuka čak i za više od 20dB i intenziotet svetlosti od introvertnih ako imaju mogućnost izbora u tom smislu.(Geen, 1984.) Zbog postojanja razlike u reakciji na svetlosne, zvučne i druge podražaje zasniva se i različito reagovanje na promenu vremenskih zona.[14]

Izvori[uredi]

  1. ^ ((en)) Od kada se koristi pojam jet lag? Preuzeto: jul 2009.
  2. ^ ((en)) FRANK J.PRIAL Horace Sutton, 72,Magazine Columnist And Travel Author, Pristupljeno 09/2009.
  3. ^ D. A. Rockwell: The "Jet Lag" syndrome. In: West J Med 122 (5). Mai 1975, S. 419 pdf
  4. ^ ((fr)) Caravelle SE-210, Pristupljeno 09/2009.
  5. ^ ((en)) Patricia Sullivan: Charles F. Ehret; Devised Method to Fight Jet Lag. In: Washington Post, 4. März 2007, Seite C07. hier online
  6. ^ Mayer G, Fietze I, Fischer J, Penzel T, Riemann D, Rodenbeck A, Sitter H, Teschler H (Hrsg.) (2009) S3-Leitlinie Nicht erholsamer Schlaf/Schlafstörungen. Somnologie 13(Suppl1):1-160
  7. ^ American Academy of Sleep Medicine (2005) The international classification of sleep disorders. 2nd edn. Diagnostic and coding manual. American Academy of Sleep Medicine, Westchester, Illinois
  8. ^ . Iber C, Ancoli-Israel S, Chesson A, Quan SF (eds.) for the American Academy of Sleep Medicine (2007) The AASM manual for the scoring of sleep and associated events: Rules, terminology and technical specifications. American Academy of Sleep Medicine, Westchester, Illinois
  9. ^ Da li patite od Jet laga? anketa Preuzeto jul 2009. ((en))
  10. ^ ((en)) Svetska zdravstvena organizacija, Ženeva. Bezbedna hrana za putnike: Preporuke SZO (brošura). 28. jun 1994.
  11. ^ a b NO-JET-LAG BROCHURE Preuzeto:jul 2009.((en))
  12. ^ ((en))Uticaj letenja na istok na džetleg Preuzeto: jul 2009. ((en))
  13. ^ Bolest putovanja i sport Preuzeto: jul 2009.((sr))
  14. ^ Tatalović V. PRIMJENA METODE EVOCIRANIH MOŽDANIH POTENCIJALA U ISTRAŽIVANJU EKSTRAVERZIJE, Društvo istraživača,ZAGREB god. 17 (2008),BR. 1-2 (93-94),str. 247-265
  15. ^ ((en)) Committee to Advise on Tropical Medicine and Travel (CATMAT): Travel Statement on Jet Lag. In: Canada Communicable Disease Report. Band 29. ACS-3, 1. April 2003. pdf
  16. ^ Reynolds, Montgo: Using the Argonne diet in jet lag prevention: deployment of troops across nine time zones. Mil Med. 2002, 167(6), S. 451–453
  17. ^ J. Waterhouse: Jet-lag and shift work: (1). Circadian rhythms. In: J R Soc Med. August 1999, 92(8), S. 398–401
  18. ^ Charmane: Advancing Circadian Rhythms Before Eastward Flight: A Strategy to Prevent or Reduce Jetlag In: Sleep. 1. Januar 2005, 28(1), S. 33–44.
  19. ^ Psihodepresori Preuzeto, 02. januara 2010.
  20. ^ ((en)) Da li Vijagra može pomoći oporavku od džetlega? Preuzeto, 01. avgusta 2009. ((en))
  21. ^ ((en)) Jennifer A. Evans Noćna rasveta ubrzava prilagođavanje animalnog modela na putovanje kroz časovne zone. Preuzeto;01. avgusta 2009.((en))


Star of life.svg     Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).