Krivokljuni sprudnik

Krivokljuni sprudnik
	Krivokljuni sprudnik Pesma i oglašavanje, snimljeni na zapadu istorijskog okruga Saderland u Škotskoj
Статус угрожености
	; Најмање угрожен (IUCN 3.1)
Научна класификација
Царство:	Animalia
Тип:	Chordata
Класа:	Aves
Ред:	Charadriiformes
Породица:	Scolopacidae
Род:	Tringa
Врста:	T. nebularia
Биномно име
	Tringa nebularia; (Linnaeus, 1758)
	Rasprostranjenost krivokljunog sprudnika (T. nebularia): u vreme gnežđenja van sezone gnežđenja u prolazu u prolazu (?)
Синоними
	Scolopax glottis Linnaeus, 1758; Tringa littorea Linnaeus, 1758;

Krivokljuni sprudnik (лат. Tringa nebularia) je ptica selica iz reda šljukarica. Ime roda Tringa potiče od starogrčke reči trungas, koja označava pticu koja gazi po blatu i mrda repom gore-dole. Reč nebularia potiče od latinske reči nebula što znači magla i vezano je za pojas tajgi gde se gnezdi.

Opis[uredi | uredi izvor]

Dužina tela od vrha kljuna do vrha repa je 30-34 cm, a raspon krila je 55-62 cm. Masa ptice je 125 – 290 g. Polni dimorfizam ne postoji, ali izgled jedinki se razlikuje po godišnjim dobima. Perje odraslih jedinki je u toku zime odozgo svetlo sivo sa belim bokovima i trbuhom, dok je leti tamnije i ima šare na bokovima. Po izgledu je najsličniji tankokljunom sprudniku (lat. Tringa stagnatilis), od koga se razlikuje po kljunu koji je duži, krupniji i blago savijen prema gore. Veći i znatno više iskrivljen kljun prema gore ima još jedna vrsta roda Tringa (Tringa cinerea, sinonim Xenus cinereus). Dok leti, krivokljuni sprudnik se prepoznaje po tamnim krilima i širokom belom useku na leđima. Boja nogu je žućkasta do zelenosiva.^[2]^[3]

Rasprostranjenost i stanište[uredi | uredi izvor]

Tokom seobe krivokljuni sprudnik je prisutan u celoj Evropi. Gnezdi se na Skandinavskom poluostrvu i u severoistočnoj Evropi, kao i u širokom pojasu tajgi u Aziji. Kao gnezdeća staništa koristi močvarne šume, bare, močvare i eutrofna jezera, bogata vegetacijom koja se raspada, što obezbeđuje mnoštvo hranljivih materija. Jedno od područja na kome se gnezdi je i zona borealnih šuma u Norveškoj. U toku migracije boravi na vlažnim livadama, sprudovima i močvarama. Zimi je prisutan na mnogim slatkovodnim i morskim staništima, uključujući estuare, slane močvare, rečne lagune, taložnike šećerana i farmi.^[4]^[3]

Biologija[uredi | uredi izvor]

Krivokljuni sprudnik se hrani sitnim beskičmenjacima, kao što su insekti, njihove larve, rakovi, mekušci i crvi. Povremeno lovi vodozemce, sitne ribe i mladunce glodara.

Sezona gnežđenja traje od kraja aprila do juna. Gnezdo pravi na suvom tlu uz vodu i oblaže ga biljnim materijalom. U blizini gnezda se često nalazi kamen, (mrtvo) drvo ili ograda, koji služe kao markacija njihove teritorije. Ženka polaže 3-5 jaja, najčešće četiri. Period inkubacije traje 22-26 dana i o jajima brinu oba roditelja. Po izleganju, mladunci su bledo sivi, sa smeđim do crnim šarama i belim trbuhom. Jedan od roditelja, najčešće ženka, može napustiti prostor za razmnožavanje pre nego što mladi odrastu. Roditelj koji ostane sa mladima i mladi, gnezdo napuštaju posle 3-6 nedelja. Zabeleženo je da krivokljuni sprudnik u divljini može živeti do 15 godina.

Globalna populacija se procenjuje na 440.000-1.500.000 jedinki i smatra se da je stabilna.^[4]^[3]

Ugroženost[uredi | uredi izvor]

U Kineskoj, Severnokorejskoj i Južnokorejskoj regiji Žutog mora ovu vrstu ugrožavaju gubitak i degradacija močvarnih staništa, kroz zagađenje životne sredine i isušivanje rečnih tokova. U nekim delovima Evrope močvarna staništa su degradirana usled intenzivnog prisustva i aktivnosti čoveka. Jedan od konkretnih primera je i uništavanje vegetacije koja služi kao zaklon i mesto za gnežnjenje mnogim vrstama vodenih staništa.

Krivokljuni sprudnik u Srbiji[uredi | uredi izvor]

Prema literaturnim podacima, Marsilji nalazi krivokljunog sprudnika još krajem 17. veka u Podunavlju. Tokom 19. i 20. veka beležen je kao malobrojna, ali redovna vrsta tokom seobe. Beležen je na različitim prirodnim i veštačkim vodenim staništima. U Srbiji se ne gnezdi, ali se redovno viđa za vreme seobe.^[5]^[6]

Krivokljuni sprudnik (Tringa nebularia) obeležen aluminijumskim prstenom u SRP „Labudovo okno”

Beli „klin” ili usek na leđima - jedan od identifikacionih karaktera ove vrste

Specijalni rezervat prirode „Labudovo okno”, gde se krivokljuni sprudnik odmara i hrani tokom seobe

Jaje iz kolekcije muzeja u Vizbadenu

Reference[uredi | uredi izvor]

^ BirdLife International (2016). „Tringa nebularia”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2019.3. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 20. 1. 2020.
^ Collins bird guide 2nd edition
^ ^а ^б ^в „Common greenshank (Tringa nebularia) - arkive.org”. Архивирано из оригинала 27. 10. 2018. г. Приступљено 23. 10. 2018.
^ ^а ^б Common Greenshank Tringa nebularia - datazone.birdlife.org
^ Шћибан, М., Рајковић, Д., Радишић, Д., Васић, В. и Пантовић, У. (2015):Птице Србије - критички списак врста. Покрајински завод за заштиту природе и Друштво за заштиту и проучавање птица Србије, Нови Сад.
^ „Tringa nebularia (Gunnerus, 1767) - bioras.petnica.rs”. Архивирано из оригинала 23. 10. 2018. г. Приступљено 23. 10. 2018.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

[1] BirdLife International (2016). „Tringa nebularia”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2019.3. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 20. 1. 2020.

[2] Collins bird guide 2nd edition

[arkive-3] а ^б ^в „Common greenshank (Tringa nebularia) - arkive.org”. Архивирано из оригинала 27. 10. 2018. г. Приступљено 23. 10. 2018.

[datazone-4] а ^б Common Greenshank Tringa nebularia - datazone.birdlife.org

[5] Шћибан, М., Рајковић, Д., Радишић, Д., Васић, В. и Пантовић, У. (2015):Птице Србије - критички списак врста. Покрајински завод за заштиту природе и Друштво за заштиту и проучавање птица Србије, Нови Сад.

[6] „Tringa nebularia (Gunnerus, 1767) - bioras.petnica.rs”. Архивирано из оригинала 23. 10. 2018. г. Приступљено 23. 10. 2018.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]