Metonimija
Metonimija je stilska figura u kojoj se reč ili sintagma koristi u prenesenom značenju (da označi nešto drugo).[1] Za razliku od metafore, koja je skraćeno poređenje i zasniva se na sličnosti, metonimija može biti opsežnija i zasniva se na stvarnoj bliskosti i logičkoj povezanosti (npr. stvaralac i delo, narod i država, uzrok i posledica, posuda i sadržina, oruđe i radnja, znak i označena pojava...). Ako se deo celine jasno iskazuje celinom ili celina jasno predočava svojim delom, to je onda sinegdoha.
Metonimija označava upotrebu reči u prenesenom značenju, i kod nje značenje se prenosi prema određenim stvarnim odnosima.
Umesto jedne reči koja označava određeni pojam, upotrebljava se druga reč, odnosno drugi pojam, koji je u nekoj stvarnoj vezi s prvim pojmom.
Etimologija[uredi | uredi izvor]
Reč metonimija je nastala od grčke reči μετωνυμία (metōnymía), što znači „promena imena”, ili od μετά (metá), što znači „posle”, „iza” i -ωνυμία (-ōnymía) sufiks koji imenuje stilsku figuru, od ὄνυμα (ónyma) ili ὄνομα (ónoma), što znači „ime”.[2]
Primeri[uredi | uredi izvor]
- Srebro il’ olovo (srebro označava novac, a olovo znači metak /ubistvo/)
- Čitam Šantića (čitam Štanićevo delo)
- Cela Srbija je na nogama (većina Srba prati neki događaj)
- Okrenuo mi je leđa (izneverio me je, napustio me je)
- Popio je čašicu previše (popio je piće previše)
- Nema hleba bez motike (nema hrane bez rada)
- Već je sede kose (već je ostario)
- Sagradio je krov nad glavom (sagradio je kuću)
- Iglsi pobedili Džajantse (ekipa američkoga fudbala Filadelfija iglsi pobedili su ekipu američkoga fudbala Njujork džajantse)[3]
- Pomeriti sat (pomeriti skazaljke na satu)[4]
- Popio sam celu flašu (popio svu tekućinu iz flaše)[4]
- Čujem neki telefon (čujem zvono na nečijem telefonu)[4]
Metonimija se može naći u pesmi Početak bune protiv dahija.[5]
Metonimija i druge stilske figure su i u stihu narodne pesme Ostaću ja [neudata] pevačice Ane Bekute:
- Zaprosio Mesec zoru da mu dane rađa (nestankom meseca iz vidika od. početkom zore izlazi sunce što je uobičajen početak i trajanje/tok jednog dana; ciklus).
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Metonymy - Definition and More from the Free Merriam-Webster Dictionary”. Merriam-webster.com. 31. 8. 2012. Pristupljeno 24. 2. 2018.
- ^ Welsh, Alfred Hux; James Mickleborough Greenwood (1893). Studies in English Grammar: A Comprehensive Course for Grammar Schools, High Schools, and Academies. New York City: Silver Burdett. str. 222.
- ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Sumiranje utisaka”. www.rts.rs. Pristupljeno 2021-04-15.
- ^ a b v „Da li ste pomerili sat?”. Jezikofil (na jeziku: srpski). 2016-10-31. Pristupljeno 2022-03-27.
- ^ „Metonimija – Opšte obrazovanje”. Opsteobrazovanje.in.rs. Pristupljeno 24. 2. 2018.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Blank, Andreas (1997). Prinzipien des lexikalischen Bedeutungswandels am Beispiel der romanischen Sprachen. Walter de Gruyter. ISBN 978-3-11-093160-0.
- Corbett, Edward P.J. (1998) [1971]. Classical Rhetoric for the Modern Student (4th izd.). New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-511542-0.
- Dirven, René (1999). „Conversion as a Conceptual Metonymy of Event Schemata”. Ur.: K.U. Panther and G. Radden. Metonymy in Language and Thought. John Benjamins Publishing. str. 275–288. ISBN 978-90-272-2356-2.
- Fass, Dan (1988). „Metonymy and metaphor: what's the difference?”. Proceedings of the 12th conference on Computational linguistics. 1. str. 177—81. ISBN 963-8431-56-3. doi:10.3115/991635.991671.
- Fass, Dan (1997). Processing Metonymy and Metaphor. Ablex. ISBN 978-1-56750-231-2.
- Gaines, Charles (2003). „Reconsidering Metaphor/Metonymy: Art and the Suppression of Thought” (64).
- Grzega, Joachim (2004). Bezeichnungswandel: Wie, Warum, Wozu? Ein Beitrag zur englischen und allgemeinen Onomasiologie. Heidelberg: Universitätsverlag Winter. ISBN 978-3-8253-5016-1.
- Jakobson, Roman (1995) [1956]. „Two Aspects of Language and Two Types of Disturbances”. Ur.: Linda Waugh and Monique Monville-Burston. On Language. Cambridge, MA: Harvard University Press. ISBN 978-0-674-63536-4.
- Lakoff, George (1980). Metaphors We Live By. Chicago, IL: The University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-46801-3.
- Lakoff, George; Johnson, mark (1999). Philosophy in the Flesh: The Embodied Mind and Its Challenge to Western Thought. Basic Books. ISBN 978-0-465-05674-3.
- Low, Graham. „An Essay Is a Person”. Ur.: Cameron, Lynne; Low, Graham. Researching and Applying Metaphor. Cambridge: Cambridge University Press. str. 221—48. ISBN 978-0-521-64964-3.
- Peters, Wim (2003). „Metonymy as a cross-lingual phenomenon” (PDF). Proceedings of the ACL 2003 Workshop on Lexicon and Figurative Language. 14: 1—9. doi:10.3115/1118975.1118976. Arhivirano iz originala (PDF) 2003-10-15. g.
- Pérez-Sobrino, Paula (2014). „Meaning construction in verbomusical environments: Conceptual disintegration and metonymy” (PDF). Journal of Pragmatics. Elsevier. 70: 130—151. doi:10.1016/j.pragma.2014.06.008.
- Smyth, Herbert Weir (1920). Greek Grammar. Cambridge MA: Harvard University Press. str. 680. ISBN 978-0-674-36250-5.
- Somov, Georgij Yu. (2009). „Metonymy and its manifestation in visual artworks: Case study of late paintings by Bruegel the Elder”. Semiotica. 2009 (174): 309—66. doi:10.1515/semi.2009.037.
- Warren, Beatrice (2006). Referential Metonymy. Publications of the Royal Society of Letters at Lund. Lund, Sweden: Almqvist & Wiksell International. ISBN 978-91-22-02148-3.
