N-Acetilaspartinska kiselina

N-Acetilaspartinska kiselina
Nazivi
	IUPAC naziv 2-Acetamidobutandioinska kiselina
Identifikacija
CAS broj	2545-40-6 ; 997-55-7 S ;
3D model (Jmol)	interaktivna slika; interaktivna slika;
3DMet	B00227
Bajlštajn	1726198 S
ChEBI	CHEBI:21547 ;
ChemSpider	88007 ; 677387 R ;
ECHA InfoCard	100.012.403
EC broj	219-827-5
KEGG	C01042 ;
MeSH	N-acetylaspartate
PubChem C ID	97508; 774916 R; 65065 S;
RTECS	CI9098600
	SMILES Cc(:[o]):[nH]C(Cc(:[o]):[oH])c(:[o]):[oH]; CC(=O)NC(CC(O)=O)C(O)=O; ; ; ; ;
Svojstva
Hemijska formula	C6H9NO5
Molarna masa	175,14 g·mol−1
Agregatno stanje	Bezbojni, transparentni kristali
log P	−2.209
Kiselost (pKa)	3.142
Baznost (pKb)	10.855
Opasnosti
S-oznake	S22, S24/25
Srodna jedinjenja
Srodne alkanoinske kiseline	3-Ureidopropionska kiselina; beta-Ureidoizobutirinska kiselina; Karbamoil aspartinska kiselina; Aceglutamid; N-Acetilglutaminska kiselina; Citrulin;
Srodna jedinjenja	Bromizoval; Karbromal;
	Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
	verifikuj (šta je ?)
	Reference infokutije

N-Acetilaspartic acid (N-acetilaspartat, NAA) je derivat aspartinske kiseline sa formulom C₆H₉NO₅ i molekulskom težinom 175,139.

NAA je drugi po zastupljenosti neurotransmiter u mozgu, posle glutamatne aminokiseline. On je prisutan u mozgu odraslih osoba jedino u neuronima.^[5] Sintetiše se u mitochondrijama^[6] iz aspartinske kiseline i acetil-koenzimA A.

Reference[uredi | uredi izvor]

^ „N-acetylaspartate - Compound Summary”. PubChem Compound. USA: National Center for Biotechnology Information. 26. 3. 2005. Identification. Приступљено 8. 1. 2012.
^ Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.
^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди
^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
^ Simmons, Frondoza et al. 1991 PMID 1754068; Moffett, Namboodiri et al. 1991
^ Patel, T. B. and J. B. Clark (1979). "Synthesis of N-acetyl-L-aspartate by rat brain mitochondria and its involvement in mitochondrial/cytosolic carbon transport." Biochem J 184(3): 539-46.

N-Acetylaspartate: A Unique Neuronal Molecule in the Central Nervous System, eds., J.R.Moffett, S.B.Tieman, D.R.Weinberger, J.T.Coyle, and M.A.Namboodiri, pp. 7–26. New York, NY: Springer Science + Business Media, 2006.
Biochemical Support for the "Threshold" Theory of Creativity: A Magnetic Resonance Spectroscopy Study, Rex E. Jung et al., April 22, 2009, 29(16):5319-5325; . doi:10.1523/JNEUROSCI.0588-09.2009. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)