Nacionalni park Redvud
| Nacionalni park Redvud engl. Redwood National and State Parks | |||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
IUCN kategorija V (zaštićeni krajolik/morski pejzaž) | |||||||||||||||||
 Magla u šumi | |||||||||||||||||
  Lokacija u Kalifornji  Lokacija u Kalifornji | |||||||||||||||||
| Lokacija | Okruzi Hambolt & Del Norte, Kalifornija, SAD | ||||||||||||||||
| Najbliži grad | Kresent Siti | ||||||||||||||||
| Koordinate | 41° 18′ С; 124° 00′ З / 41.3° С; 124° З | ||||||||||||||||
| Površina | 139.000 acres (560 km2)[1] | ||||||||||||||||
| Osnovan | 2. oktobar 1968 | ||||||||||||||||
| Posetioci | 445.000 (in 2017)[2] | ||||||||||||||||
| Upravno telo | Zajedno upravljaju Nacionalni servis za parkove i Kalifornijski departman za parkove i rekreaciju | ||||||||||||||||
| Vebsajt | Zvanični veb-sajt | ||||||||||||||||
| |||||||||||||||||
Nacionalni i državni parkovi Redvud (engl. Redwood National and State Parks RNSP) kompleks sačinjava nekoliko državnih i nacionalnih parkova lociranih u Sjedinjenim Državama, duž obale severne Kalifornije. Sastoje se od Nacionalnog parka Redvud (uspostavljenog 1968) i kalifornijskih parkova Del Norte Koust, Džededaja Smit i Državnih parkova Preri Krik Redvud (koji datiraju iz 1920-ih). RNSP ukupno obuhvata 139.000 acres (560 km2),[3] i odlikuje se starim prašumama umerenog pojasa. Lociran u potpunosti unutar okruga Del Norte i Humboldt, ova četiri parka, zajedno, štite 45% svog preostalog obalskog redvuda (Sequoia sempervirens) prastarih prašuma, ukupne površine od 38.982 acres (157,75 km2). Ovo drveće je najviše i ubraja se u najmasivnije vrste drveta na Zemlji. Osim redvud prašume, parkovi prezerviraju i raznovrsnu drugu floru, faunu, travne prerije, kulturne resurse, delove reka i potoka, i 37 mi (60 km) netaknute obale.
Godine 1850, starorasna redvud prašuma je pokrivala više od 2.000.000 acres (8.100 km2) Kalifornijske obale. Severna porcija te oblasti, originalno naseljena domorodačkim Amerikancima, privukla je mnoge drvoseče i druge koji su prvopitno prispeli u ovu oblast u potrazi za zlatom tokom zlatne groznice. Nakon neuspešnih pokušaja da se obogate nalaženjem zlata, ovi doseljenici su se preorjentisali na seču divovskih stabala[4] za potrebe razvoja rastućeg San Franciska i drugih mesta na Zapadnoj obali. Nakon mnogo dekada neograničene seče celih područja, počeli su ozbiljni napori s ciljem konzervacije. Do 1920-ih zalaganjem Lige očuvanja redvuda, osnovane 1918. godine s ciljem prezervacije preostalih starorasnih redvud prašuma, došlo je do uspostavljanja Preri Krika, Del Norte Kousta, i Državnog parka Džededaja Smit Redvud između ostalih. Nacionalni park Redvud je bio kreiran 1968. godine, u vreme kad je oko 90% originalnih redvud stabla već bilo posečeno. Nacionalni servis za parkove (NPS) i Kalifornijski departman za parkove i rekreaciju (CDPR) administrativno su spojili Nacionalni park Redvud sa tri susedna državna parka 1994. godine radi kooperativne uprave šumom i stabilizacije šume i vododelnica u jednu jedinicu.[5]
Ekosistem RNSP prezervira brojne ugrožene životinjske vrste kao što su Eucyclogobius newberryi, kraljevski losos, severna pegava sova i Štelerov morski lav.[6] Kao izraz prepoznavanje retkog ekosistema i kulturne istorije parkova, Ujedinjene nacije su ih imenovale mestom svetske baštine dana 5. septembra 1980 i proglašeni su delom Kalifornijskog obalskog područja međunarodnog programa Rezervi biosfere dana 30. juna 1983.[7][8]
Istorija[uredi | uredi izvor]
Do 1850. godine šume obalske sekvoje su pokrivale više od 8.000 km² kalifornijske obale. Severni deo tog područja izvorno je bio naseljen američkim Indijancima plemena Jurok, Tolova, Karuk, Čilula i Vajot. Generalno, na području parka nalazi se preko 50 arheoloških lokaliteta (starih do 4500 godina), 19 istorijskih lokaliteta i 21 mesto od posebnog značaja za lokalne indijanske zajednice.[9][10] Bogatstvo područja je privuklo veliki broj tragača za zlatom tokom kalifornijske zatne groznice. Neuspeli tragači bi na kraju postali drvoseče koji su obarali divovsko drveće za rastuće tržište San Franciska i drugih gradova zapadne obale SAD.
Nakon nekoliko decenija nekontrolisane i katastrofalne seče, započelo se sa pokušajima zaštite ovog područja. Liga za zaštitu obalske sekvoje (Save-the-Redwoods League), osnovana 1918. godine, uspela je da do 1920-ih isposluje osnivanje nekoliko državnih parkova: Preri Krik, Del Norte Koust i Džededaja Smit. Oni su ujedinjeni u Nacionalni park Redvud dana 1. januara 1968. godine. Do tada je gotovo 90% obalskih sekvoja već bilo posečeno, te od tada uprava parka pokušava da očuva i stabilizuju populaciju drveća, ali i vodene tokove u parku.[11]
Odlike[uredi | uredi izvor]
Visina Nacionalnog parka Redvud varira od priobalnog pojasa do planina sa 930 m nadmorske visine, tek nešto severnije od grada San Franciska. Obalski pojas je dug 55 km i odlikuje se strmim stenovitim liticama, uščima potoka i peščanim plažama. Tlo se sastoji od morskog peščenjaka, aleurita i šejla iz razdoblja krede, ali se mogu naći i manje količine magmatskih stena rožnaca, zelenog škriljevca i nekih metamorfnih stena.
Dominantna vegetacija je šuma obalske sekvoje koja pokriva skoro 158 km², dok ostalih 208 km² čini druga vegetacija izrasla na posečenoj šumi sekvoja. Šuma sekvoja je ostatak divovske šume koja je u vreme dinosaurusa dominirala celim svijetom. Danas su ograničene na uska vlažna područja severnoameričke obale. Kako strmina i suvoća ovog područja raste, tako ovu šumu zamenjuje prerijska vegetacija. Obalskim sekvojama treba oko 400 godina da dosegnu zrelost, a neki primerci su stariji od 2000 godina. Njihova debela kora bez smole ih štiti od požara, ali klizišta tla i vetar obaraju starija stabla. Autohtoni indijanski stanovnici su koristli ova oborena stabla za izgradnju kuća, čamaca, i generalno su ih smatrali svetima. Danas ova stabla stoje kao veličanstveni podsetnik na sporu evoluciju prirode.
U šumama sekvoja obitava 75 vrsta sisara, a na vlažnim područjima, jezerima i potocima gnezdi se nekoliko vrsta ptica vodarica, dok se na obalskim stenama gnezde morske ptice.
Klima[uredi | uredi izvor]
| Klima Nacionalnih i državnih parkova Redvud (Državni park Džededaja Smit Redvud; Okrug Del Norte) | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Pokazatelj \ Mesec | Jan. | Feb. | Mar. | Apr. | Maj | Jun | Jul | Avg. | Sep. | Okt. | Nov. | Dec. | God. |
| Apsolutni maksimum, °C (°F) | 24 (75) |
27 (80) |
27 (81) |
30 (86) |
33 (91) |
37 (98) |
32 (89) |
34 (93) |
35 (95) |
32 (90) |
26 (78) |
22 (72) |
37 (98) |
| Maksimum, °C (°F) | 11,9 (53,4) |
12,8 (55,0) |
13,3 (56,0) |
13,8 (56,9) |
15,9 (60,7) |
17,4 (63,4) |
18,3 (65,0) |
18,4 (65,1) |
18,4 (65,2) |
17 (62,6) |
13,7 (56,6) |
11,5 (52,7) |
15,2 (59,4) |
| Minimum, °C (°F) | 2,1 (35,8) |
2,5 (36,5) |
3,4 (38,1) |
4,4 (39,9) |
6,7 (44,0) |
8,7 (47,6) |
10,2 (50,4) |
10,4 (50,8) |
8,6 (47,4) |
6,1 (42,9) |
3,8 (38,8) |
1,9 (35,5) |
5,7 (42,3) |
| Apsolutni minimum, °C (°F) | −8 (18) |
−7 (19) |
−4 (24) |
−3 (27) |
−4 (24) |
1 (33) |
1 (34) |
2 (36) |
−4 (24) |
−2 (28) |
−6 (22) |
−9 (16) |
−9 (16) |
| Količina padavinamm (in) | 309,4 (12,18) |
270,5 (10,65) |
261,9 (10,31) |
159,3 (6,27) |
100,1 (3,94) |
50,8 (2,00) |
9,4 (0,37) |
13,5 (0,53) |
30,7 (1,21) |
127 (5,00) |
290,1 (11,42) |
399,3 (15,72) |
2.021,8 (79,6) |
| Količina snega, cm (in) | 1 (0,4) |
1 (0,4) |
0,3 (0,1) |
0 (0,0) |
0 (0,0) |
0 (0,0) |
0 (0,0) |
0 (0,0) |
0 (0,0) |
0 (0,0) |
0 (0,0) |
0,3 (0,1) |
2,8 (1,1) |
| Dani sa padavinama (≥ 0.01 in) | 17,6 | 15,7 | 17,1 | 14,0 | 9,0 | 5,3 | 1,9 | 2,0 | 3,8 | 7,7 | 16,3 | 17,4 | 127,8 |
| Izvor #1: NOAA (normale, 1981–2010)[12] | |||||||||||||
| Izvor #2: Zapadni regionalni klimatski centar (zapisi i snežne padavine 1948–2006)[13] | |||||||||||||
Nacionalni i državni parkovi Redvud imaju okeansku klimu prašuma umerenog područja, sa karakteristikama tople letnje Mediteranske klime. Na vremenske prilike u RNSP u znatnoj meri utiče Pacifički okean. Obalske temperature su generalno u opsegu od 4 do 15 °C tokom cele godine, dok su dalje od obale leta toplija i suvlja, a zime hladnije.[14] Redvud uglavno raste milju ili dve (1.5–3 km) od obale, i nikad na većoj udaljenosti od 50 mi (80 km) od nje. U ovoj umerenoj ali vlažnoj obalskoj zoni, drveće prima vlagu od teških zimskih kiša i postojane letnje magle. Prisustvo i konzistentnost letnje magle je zapravo važnija za sveukupno zdravlje drveća od teške precipitacije. Ova činjenica proizilazi iz ukupne godišnje precipitacije, koja je u opsegu između 25 and 122 in (64 and 310 cm) godišnje, sa zdravim šumama širom područja sa manje padavina, jer su velike potrebe za vodom umanjene sveprisutnom letnjom maglom i hladnijim temperaturama koje osigurava. Sneg se retko javlja čak i na vrhovima iznad 1.500 ft (460 m), što je dodatna ilustracija blage, umerene prirode ove severne latitude;[15] mada je lagan sneg pomešan sa kišom čest tokom zimskih meseci.
Galerija slika[uredi | uredi izvor]
-
Obala Nacionalnog parka Redvud -
Ušće reke Klamat -
Obalske sekvoje u parku Redvud -
Vapiti u parku -
Rekonstrucija indijanske Jurok kuće od dasaka sekvoje
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Listing of acreage as of December 31, 2011”. Land Resource Division, National Park Service. Приступљено 7. 3. 2012.
- ^ „NPS Annual Recreation Visits Report”. National Park Service. Приступљено 28. 2. 2018.
- ^ „National or State Park?”. Redwood National and State Parks Visitor Guide. National Park Service. 24. 6. 2010. Приступљено 24. 6. 2010.
- ^ Coy, Owen Cochran (1982). The Humboldt Bay Region 1850-1875. Humboldt County Historical Society. стр. 51.
- ^ „Working Together”. Redwood National and State Parks. National Park Service. Приступљено 2. 4. 2012.
- ^ „Threatened/Endangered Species”. National Park Service. Приступљено 7. 11. 2008.
- ^ „U.S. World Heritage Sites”. National Park Service. Архивирано из оригинала 13. 10. 2008. г. Приступљено 7. 11. 2008.
- ^ „U.S. Biosphere Reserves” (PDF). National Park Service. Архивирано из оригинала (PDF) 14. 03. 2016. г. Приступљено 22. 5. 2016.
- ^ „The Indians of the Redwoods”. Redwood History Basic Data. National Park Service. 15. 1. 2004. Приступљено 7. 11. 2008.
- ^ Castillo, Edward (1998). „Short Overview of California Indian History”. California Native American Heritage Commission. Архивирано из оригинала 26. 10. 2008. г. Приступљено 7. 11. 2008.
- ^ Redwood National and State Parks. National Park Service: Working Together, 2. aprila 2012. Preuzeto 20. septembra 2012.
- ^ „CA Klamath”. National Oceanic and Atmospheric Administration. Приступљено 27. 6. 2013.
- ^ „Klamath, California”. Western Regional Climate Center. Приступљено 27. 6. 2013.
- ^ „Weather”. National Park Service. 1. 9. 2006. Приступљено 15. 11. 2008.
- ^ „Park Geology”. Geology Fieldnotes. National Park Service. 1. 1. 2005. Архивирано из оригинала 14. 08. 2004. г. Приступљено 15. 11. 2008.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- National Park Service. „Redwood National and State Parks”. Retrieved in 2006.
- Redwood National and State Parks. „Visitor Guide” (PDF). Retrieved in 2006.
- Redwood: A Guide to Redwood National and State Parks, California. Interior Dept., National Park Service, Division of Publications. 1997. ISBN 978-0-912627-61-8.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
sestrinskim projektima:
Definicije iz Vikirečnika
Novosti na Vikinovostima
Citati na Vikicitatu
Tekstovi na Vikizvorniku
Literatura na Vikiknjigama
Vodič na Vikiputovanju
Resursi sa Vikiverziteta
Podaci na Vikipodacima- Zvanični veb-sajt of the National Park Service
- Chronology: Establishment of the Redwood National Park by Willard E. Pratt. Forest History Society website.
- The HSU Redwoods Project
- Inventory of the Redwood National Park Collection, 1926-1980 at the Forest History Society archives.
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Ostale | |