Nagrada Templton

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Dodela jedne od nagrada u Bakingamskoj palati

Nagrada Templton (енгл. Templeton Prize) je međunarodna godišnja nagrada koju dodeljuje Fondacija Džon Templton, sa sedištem u Sjedinjenim Američkim Državama. Fondacija ovu nagradu dodeljuje od 1972. godine pojedincima za iznuzetan doprinos afirmiraciji duhovne dimenzije života, bilo uvidom, otkrićima ili praksom.[1]

Naziv[uredi | uredi izvor]

Nagrada je nazvana po Džonu Templtonu (1912 — 2008), britanskom biznismenu rođenom u SAD koga je kraljica Elizabeta II 1987. odlikovala titulom viteza za njegove filantropske zasluge.[2]

Do 2001. nagrada je nosila naziv Nagrada Templton za napredak u religiji (енгл. Templeton Prize for Progress in Religion), a od 2002. do 2008. godine Nagrada Templton za napredak u istraživanju ili saznanja o duhovnim stvarnostima" (енгл. Templeton Prize for Progress Toward Research or Discoveries about Spiritual Realities).[3][4]

Ceremonija dodele nagrade[uredi | uredi izvor]

Ceremonija dodele nagrade najčešće se organizuje u londonskoj Bakingamskoj palati. Ceremonijom rukovodivodi princ Filip, vojvoda od Edinburga.[5][6][7] Tom prilikom dodeljuje se i novčani deo nagrade, čiji je iznos namerno takav da premašuje iznos Nobelove nagrade, jer je Templton smatrao da Nobelova nagrada ignoriše duhovnost.[8] Primera radi vrednost nagrade 2015. godine iznosila je 1.200.000 £[9] čime predstavlja po dodeljenoj sumi drugu godišnju najatraktivniju nagradu koja se dodeljuje pojedincima od strane filantropske organizacije,[1] i odmah je iza Nagrade za fundamentalnu fiziku (енгл. Fundamental Physics Prize).

O kriterijima dodele Templtonove nagrade odlučuje grupa sastavljena od ličnosti iz različitih akademskih disciplina i religijskih tradicija.[1] Dosadašnji dobitnici nagrade uključuju hrišćane, muslimane, Jevreje, hinduiste, budiste i ateiste.[1]

Dobitnici nagrade[uredi | uredi izvor]

Godina Dobitnik Napomene Izvor
1973 Majka Tereza osnivačica reda Misionarke milosrđa i nosilac Nobelovka za mir 1979. [10]
1974 Frère Roger osnivač Zajednice iz Taizéa [11]
1975 Sarvepalli Radhakrishnan bivši predsednik Indije, zagovornik mira s Pakistanom [11]
1976 Leo Joseph Suenens pionir katoličke harizmatske obnove [12]
1977 Chiara Lubich osnivačica pokreta fokolara [13]
1978 — Thomas Torrance bivši načelnik Glavne skupštine Škotske Crkve [12]
1979 Nikkyō Niwano (suosnivač pokreta Risshō Kōsei Kai [12]
1980 — Ralph Wendell Burhoe osnivač časopisa Zygon: Journal of Religion & Science [14]
1981 — Cicely Saunders anglikanska medicinska sestra, osnivačica pokreta modernih hospicija i palijativne zaštite [15]
1982 Billy Graham evangelizacijski aktivista [16]
1983 Aleksandar Solženjicin sovjetski disident, književnik i Nobelovac za književnost 1970. [16]
1984 — Michael Bourdeaux osnivač Instituta Keston [11]
1985 — Sir Alister Hardy osnivač Istraživačkog instituta za religijsko iskustvo [17]
1986 — James I. McCord bivši predsednik Teološkog semeništa Princeton [18]
1987 Stanley Jaki benediktinski svešenik i profesor astrofizike na Univerzitetu Seton Hall [16]
1988 — Inamullah Khan bivši glavni sekretar modernog Svetskog muslimanskog kongresa [19]
1989 Carl Friedrich Freiherr von Weizsäcker fizičar i filozof [12][A]
1989 — George MacLeod od Fuinaryja osnivač Zajednice Iona [20][A]
1990 — Baba Amte osnivač modernih zajednica za ljude oboljele od lepre [21][B]
1990 — Charles Birch profesor emeritus na Univerzitetu u Sidneju [22][B]
1991 — Immanuel Jakobovits bivši glavni rabin Velike Britanije i Komonvelta [12]
1992 — Kyung-Chik Han osnivač Prezbiterijanske Crkve Young Nak [23]
1993 Charles Colson osnivač Zajednice zatvorenika [11]
1994 Michael Novak filozof i diplomata [11]
1995 Paul Davies teorijski fizičar [24]
1996 — Bill Bright osnivač organizacije Cru [25]
1997 — Pandurang Shastri Athavale društveni reformator, filozof i utemeljitelj pokreta Swadhyay [25]
1998 — Sigmund Sternberg filantrop i utemeljitelj Foruma triju vjera [11]
1999 — Ian Barbour fizičar, filozof i profesor nauke na Koledžu Carleton [26]
2000 Freeman Dyson profesor emeritus na Institutu naprednih studija u Princetonu [26]
2001 — Arthur Peacocke bivši dekan Koledža Clare na Univerzitetu u Cambridgeu [5]
2002 John Polkinghorne fizičar i teolog [11]
2003 Holmes Rolston III filozof [27]
2004 George F. R. Ellis kosmolog i filozof [28]
2005 — Charles Hard Townes fizičar i Nobelovac [10]
2006 — John D. Barrow kosmolog i teoretski fizičar [29]
2007 Charles Margrave Taylor filozof [30]
2008 Michał Heller fizičar, kosmolog i filozof [6]
2009 — Bernard d'Espagnat fizičar [7]
2010 Francisco J. Ayala biolog i genetičar, bivši dominikanski svštenik [31]
2011 Martin Rees kosmolog i astrofizičar [32]
2012 Tenzin Gjatso 14. Dalaj Lama, duhovni vođa tibetanskog budizma i Nobelovac za mir 1989. [33]
2013 Desmond Tutu dobitnik Nobelove nagrade, društveni aktivista i penzionisani anglikanski nadbiskup [34]
2014 Tomáš Halík rimokatolički sveštenik, teolog i sociolog [35]
2015 Jean Vanier rimokatolički teolog, humanitarac i osnivač izdanja L'Arche i Faith and Light [1]
2016 Jonathan Sacks britanski rabin, filozof i stručnjak za judaistiku [1]
2017 Alvin Plantinga profesor, filozof i pisac [1]
2018 Abdullah II of Jordan Kralj Jordana [36]
2019 Marcelo Gleiser Brazilski fizičar i astronom, profesor fizike i astronomije na Dartmouth College [37][38]

Napomene[uredi | uredi izvor]

A. a Carl Friedrich von Weizsäcker i Lord MacLeod od Fuinaryja podelili su nagradu 1989. godine.[1]
B. b Baba Amte i Charles Birch podelili su nagradu 1990. godine.[1]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ а б в г д ђ е ж з „Templeton Prize”. West Conshohocken, Pennsylvania: Templeton Foundation. 2016. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 28. 2. 2016. 
  2. ^ Cuff, Daniel (19. 7. 1992). „Making a Difference; The Suitors Call in Earnest As an 80th Birthday Nears”. The New York Times. New York. Приступљено 28. 2. 2016. 
  3. ^ Enman, Charles (8. 7. 2008). „Templeton dies”. Ottawa Citizen. Ottawa: Canada.com. Архивирано из оригинала 9. 5. 2012. г. Приступљено 28. 2. 2016. 
  4. ^ Crewe, Daniel (15. 3. 2003). „Just because science looks forward, religion isn't backward”. London: The Times. Приступљено 28. 2. 2016. 
  5. ^ а б Niebuhr, Gustav (9. 3. 2001). „Religion Prize Won by Priest Much Involved With Science”. New York: The New York Times. Приступљено 28. 2. 2016. 
  6. ^ а б Hall, John (12. 3. 2008). „Cosmologist wins world's largest monetary award”. London: The Independent. Приступљено 28. 2. 2016. 
  7. ^ а б Gledhill, Ruth (16. 3. 2009). „Bernard d'Espagnat wins £1m Templeton Prize”. London: The Times. Приступљено 28. 2. 2016. 
  8. ^ „Obituary – John Templeton”. The Economist. London. 17. 7. 2008. Приступљено 28. 2. 2016. 
  9. ^ Lichfield, John (11. 3. 2015). „Jean Vanier: Philosopher who dislikes the 'religion' of success wins £1.2m Templeton Prize for promoting spiritual awareness”. London: The Independent. Архивирано из оригинала 12. 3. 2015. г. Приступљено 28. 2. 2016. 
  10. ^ а б „US scientist wins religion prize”. London: BBC News. 9. 3. 2005. Приступљено 28. 2. 2016. 
  11. ^ а б в г д ђ е Akbar, Arifa (15. 3. 2007). „Philosopher wins £800,000 award for spiritual focus”. London: The Independent. Архивирано из оригинала 5. 4. 2008. г. Приступљено 28. 2. 2016. 
  12. ^ а б в г д Templeton, John (1998) [1995]. The Humble Approach: Scientists Discover God. Philadelphia: Templeton Foundation Press. стр. 170–172. ISBN 9781890151171. OCLC 39495310. 
  13. ^ „Lubich, Chiara – Italian Roman Catholic lay leader”. Encyclopædia Britannica. Приступљено 28. 2. 2016. 
  14. ^ Saxon, Wolfgang (16. 5. 1997). „Ralph Wendell Burhoe, 85; Reconciled Science and Faith”. New York: The New York Times. Приступљено 28. 2. 2016. 
  15. ^ Clark, David (2005). Cicely Saunders – Founder of the Hospice Movement: Selected Letters 1959–1999. Oxford: Oxford University Press. стр. 131. ISBN 9780198569695. OCLC 635237482. 
  16. ^ а б в „British physicist wins religious prize”. London: BBC News. 14. 3. 2002. Приступљено 28. 2. 2016. 
  17. ^ Hood, Ralph (1998) [1995]. The Psychology of Religion. New York: Guilford Press. стр. 248. ISBN 9781890151171. OCLC 39495310. 
  18. ^ Berger, Joseph (27. 2. 1986). „Princeton theologian wins Templeton Prize of $250,000”. New York: The New York Times. Приступљено 28. 2. 2016. 
  19. ^ Steinfels, Peter (30. 10. 1988). „Religion Notes; Prize Winner, Accused Of Bias, Collects Award”. New York: The New York Times. Приступљено 28. 2. 2016. 
  20. ^ MacLeod, George; Ferguson, Ron (1991). Daily Readings with George Macleod. London: Fount. стр. 15. ISBN 9780006275138. OCLC 866836067. 
  21. ^ Pandya, Haresh (17. 2. 2008). „Baba Amte, 93, Dies; Advocate for Lepers”. New York: The New York Times. Приступљено 28. 2. 2016. 
  22. ^ USYD (28. 9. 2010). „Emeritus Professor Louis Charles Birch (1918 – 2009) - memories from the School of Biological Sciences”. Sydney: University of Sydney. Архивирано из оригинала 03. 03. 2016. г. Приступљено 28. 2. 2016. 
  23. ^ Brozan, Nadine (12. 3. 1992). „Chronicle”. New York: The New York Times. Приступљено 28. 2. 2016. 
  24. ^ Niebuhr, Gustav (9. 3. 1995). „Scientist Wins Religion Prize Of $1 Million”. New York: The New York Times. Приступљено 28. 2. 2016. 
  25. ^ а б Niebuhr, Gustav (6. 3. 1997). „Leader of Spiritual Movement Wins $1.2 Million Religion Prize”. New York: The New York Times. Приступљено 28. 2. 2016. 
  26. ^ а б Connor, Steve (23. 3. 2000). „£600,000 prize for physicist who urges ethics in science”. London: The Independent. Приступљено 28. 2. 2016. 
  27. ^ Sewell, Helen (19. 3. 2003). „Environmentalist wins $1m prize”. London: BBC News. Приступљено 28. 2. 2016. 
  28. ^ Howse, Christopher (20. 3. 2004). „Sacred mysteries”. London: The Telegraph. Приступљено 28. 2. 2016. 
  29. ^ „British scientist wins $1m prize”. London: BBC News. 15. 3. 2006. Приступљено 28. 2. 2016. 
  30. ^ Jeffries, Stuart (8. 12. 2007). „Is that all there is?”. London: The Guardian. Приступљено 28. 2. 2016. 
  31. ^ Dean, Cornelia (25. 3. 2010). „Biologist Wins Templeton Prize”. New York: The New York Times. Приступљено 28. 2. 2016. 
  32. ^ Jones, Brent (6. 4. 2011). „U.K. astrophysicist wins $1.6 million religion prize”. New York: Associated Press. Приступљено 28. 2. 2016. 
  33. ^ Heneghan, Tom; Ireland, Louise (29. 3. 2012). „Dalai Lama wins $1.7 million Templeton spiritual prize”. London: Reuters. Приступљено 28. 2. 2016. 
  34. ^ „Archbishop Desmond Tutu wins £1.1m Templeton Prize”. London: BBC News. 4. 4. 2013. Приступљено 28. 2. 2016. 
  35. ^ Bingham, John (13. 3. 2014). „Czech priest and former dissident Tomáš Halík wins £1.1m Templeton prize”. London: The Telegraph. Приступљено 28. 2. 2016. 
  36. ^ „King Announced 2018 Templeton Prize Laureate for Interfaith, Intrafaith Harmony Efforts”. The Jordan Times. 28. 6. 2018. Приступљено 5. 10. 2018. 
  37. ^ „Current Winner”. Templeton Prize. West Conshohocken, Pennsylvania: John Templeton Foundation. 19. 3. 2019. Архивирано из оригинала 19. 03. 2009. г. Приступљено 19. 3. 2019. 
  38. ^ „Brazilian Physicist Wins $1.4 Million Templeton Prize”. Reuters. 19. 3. 2019. Приступљено 19. 3. 2019. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Nagrada_Templton&oldid=26773596”