Natrijum cijanid

Natrijum cijanid
cijanidni anjon	natrijum katjon
Identifikacija
CAS broj	143-33-9 ;
ECHA InfoCard	100.005.091
PubChem C ID	8929;
RTECS	VZ7525000
UN broj	1689
Svojstva
Hemijska formula	NaCN
Molarna masa	49,0072 g/mol
Agregatno stanje	beli prah
Gustina	1,595 g/cm³
Tačka topljenja	563.7 °C
Tačka ključanja	1496 °C
Rastvorljivost u vodi	58 g/100 ml (20 °C) (rastvorljivost hidrata), 82 g/100 ml (34.7 °C)
Indeks refrakcije (nD)	1.45
Opasnosti
Bezbednost prilikom rukovanja	ICSC 1118
EU klasifikacija (DSD)	veoma toksičan (T+); Opasan za okruženje (N) Korozivan (C)
R-oznake	R26/27/28, R32, R50/53
S-oznake	(S1/2), S7, S28, S29, S45, S60, S61
NFPA 704	0 3 0
Tačka paljenja	ne-zapaljiv
	Letalna doza ili koncentracija (LD, LC):
LD50 (LD50)	5.8–15 mg/kg (oralno kod pacova, miševa)
Srodna jedinjenja
Drugi katjoni	kalijum cijanid
Srodna jedinjenja	cijanovodonična kiselina
	Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
	verifikuj (šta je ?)
	Reference infokutije

Natrijum cijanid je natrijumova so cijanovodonične kiseline. Ovo jedinjenje ima hemijsku formulu NaCN. Na sobnoj temperaturi ova so je bezbojan kristalni prah, koji ima slab miris na gorke bademe. Veoma je higroskopana.

Dobijanje[uredi | uredi izvor]

Natrijum cijanid se dobija procesom neutralizacije cijanovodonične kiseline i natrijum hidroksida (sode) putem Andrusove reakcije. Za sintezu natrijum cijanida se koriste metan, amonijak i kiseonik.

\mathrm {2\,CH_{4}+2\,NH_{3}+3\,O_{2}\longrightarrow 2\,HCN+6\,H_{2}O+960\,kJ}

Metan, amonijak i kiseonik reaguju na temperaturi od 1546 °C te uz prisustvo platine kao katalizatora dobija se voda i cijanovodonična kiselina.

Slijedi reakcija neutralizacije cijanovodonične kiseline i sode.

\mathrm {HCN+NaOH\longrightarrow NaCN+H_{2}O}

Cijanovodonična kiselina i soda daju natrijum cijanid i vodu.

Ranije se natrijum cijanid dobijao putem reakcije natrijuma sa ugljom i amonijakom.

Upotreba[uredi | uredi izvor]

Natrijum cijanid zajedno sa kalijum cijanidom se upotrebljava u proizvodnji plemenitih metala zlata i srebra. U galvanskoj tehnici se koristi u raznim cijanidnim kadama, npr. u cijanidnim kadama za bakar, mesing, bronzu, cink, kadmijum i zlato.

U organskoj hemiji natrijum cijanid se koristi u raznim sintezama. Natrijum cijanid je otrovan za ljude. Smrtonosna doza (oralno) iznosi oko 2,8 mg po kilogramu tjelesne mase.^[6]

Reference[uredi | uredi izvor]

^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. uredi
^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
^ GESTIS baza podataka^{[mrtva veza]}
^ Oxford MSDS
^ Martel, B.; Cassidy, K. (2004). Chemical Risk Analysis: A Practical Handbook. Butterworth–Heinemann. str. 361. ISBN 978-1-903996-65-2.
^ assets.chemportals.merck.de^{[mrtva veza]}

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

[1] Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. uredi

[2] Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.

[3] GESTIS baza podataka^{[mrtva veza]}

[4] Oxford MSDS

[5] Martel, B.; Cassidy, K. (2004). Chemical Risk Analysis: A Practical Handbook. Butterworth–Heinemann. str. 361. ISBN 978-1-903996-65-2.

[6] ssets.chemportals.merck.de^{[mrtva veza]}

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]