Nikola Karabatić

Nikola Karabatić
Nikola Karabatić
Lični podaci
Nadimak	Néo, Kara, Niko, NK 22
Datum rođenja	(1984-04-11)11. april 1984.
Mesto rođenja	Niš, SFRJ
Visina	1,96 m
Masa	104 kg
Informacije o karijeri
Pozicija	srednji bek
Trenutni klub	Pariz Sen Žermen
Broj	44
Seniorska karijera
Godine	Klub
2000—2005 2005—2009 2009—2013 2013 2013—2015 2015—	Monpelje Kil Monpelje Pes d’Eks Barselona Pariz Sen Žermen
Reprezentativna karijera
2002—	Francuska	335	(1255)
Medalje Rukomet Predstavljajući Francusku Olimpijske igre 2008. Peking 2012. London 2016. Rio de Ženeiro 2020. Tokio Svetsko prvenstvo 2009. Hrvatska 2011. Švedska 2015. Katar 2017. Francuska 2023. Poljska/Švedska Francuska 2003. Portugal 2005. Tunis 2019. Njemačka / Danska Evropsko prvenstvo 2006. Švajcarska 2010. Austrija 2014. Danska 2008. Norveška 2018. Hrvatska

Nikola Karabatić (franc. Nikola Karabatic, Niš, 11. april 1984) francuski rukometni reprezentativac srpsko-hrvatskog porekla. Od leta 2015. nastupa za Pariz Sen Žermen. Organizator je igre i igra na poziciji levog i srednjeg beka.

Biografija

Nikolin otac Branko Karabatić je Hrvat iz okoline Trogira. Majka Nikole Karabatića je Srpkinja iz Aleksinca, lekar po zanimanju. Kao profesionalni rukometaš preselio se u Niš postavši golman u RK Železničar. U to vreme je nastupao i za selekciju Jugoslavije. Brat mu je Luka Karabatić.

Sa nemačkim Kilom u kome je igrao od 2005. do 2009. osvojio je 4 titule prvaka Nemačke, 3 kupa, 3 superkupa, 1 superkup Evrope i Ligu šampiona 2007. Sa Monpeljeom, gde je prvi put nastupao od 2000. do 2005. i ponovo od 2009. do 2013. je osvojio 7 titula prvaka Francuske, 6 kupova, 5 liga kupova, 2 Trofeja šampiona i Ligu šampiona 2003. Sa najtrofejnijim evropskim klubom španskom Barselonom osvojio je 2 titule prvaka Španije, 2 kupa, 2 superkupa, 2 liga kupa, 2 svetska klupska prvenstva i Ligu šampiona 2015. Sa trofejima je nastavio i u dresu Pariz Sen Žermenа gde je do sada osvojio 2 titule prvaka Francuske uz 2 superkupa i 1 liga kup.

Za seniorsku reprezentaciju Francuske nastupa od 2002. godine. Osvojio je dve zlatne medalje na Olimpijskim igrama 2008. u Pekingu i 2012. u Londonu i srebro 2016. u Rio de Ženeiru. Na svetskim prvenstvima osvajao je bronzane medalje u Portugalu 2003., Tunisu 2005. i Njemačkoj i Danskoj 2019., dok je zlatnu medalju osvajao u Hrvatskoj 2009., Švedskoj 2011., Kataru 2015. i Francuskoj 2017. Na evropskim prvenstvima osvojio je bronze u Norveškoj 2008 i Hrvatskoj 2018. i tri zlata u Švajcarskoj 2006., Austriji 2010. i Danskoj 2014.

Klupski trofeji

Monpelje

• Prvenstvo Francuske : 2002, 2003, 2004, 2005, 2010, 2011, 2012.
• Kup Francuske : 2001, 2002, 2003, 2005, 2010, 2012.
• Liga kup Francuske : 2004, 2005, 2010, 2011, 2012.
• Superkup Francuske : 2010, 2011.
• EHF Liga šampiona : 2003.

Кil

• Prvenstvo Nemačke : 2006, 2007, 2008, 2009.
• Kup Nemačke : 2007, 2008, 2009.
• Superkup Nemačke : 2005, 2007, 2008.
• EHF Liga šampiona : 2007, (finale 2008. i 2009.)
• Superkup Evrope : 2007.

Barselona

• Prvenstvo Španije : 2014, 2015.
• Kup Španije : 2014, 2015.
• Superkup Španije : 2013, 2014.
• Liga kup Španije : 2013, 2014.
• EHF Liga šampiona : 2015.
• Svetsko klupsko prvenstvo : 2013, 2014.

Pariz Sen Žermen

• Prvenstvo Francuske : 2016, 2017, 2018, 2019.
• Kup Francuske: 2015, 2018.
• Superkup Francuske : 2015, 2016.
• Liga kup Francuske : 2017, 2018, 2019.
• EHF Liga šampiona : finale 2017.

Nagrade i priznanja

• U najboljoj postavi prvenstva (kao najbolji levi bek): EP 2004, SP 2007.
• Najbolji srednji bek prvenstva: SP 2009.
• Najbolji igrač prvenstva: EP 2008., SP 2011.
• Najbolji strelac prvenstva: EP 2008. (sa Balićem i Kristijansenom)
• Kilski sportista godine: 2006.
• 2008 - U tradicionalnom izboru Handball Woche proglašen je najboljim rukometašem u Nemačkoj. To je bilo tek drugi put od 1978. da je jedan ne-Nemac poneo tu titulu.
• MVP Evropskog Prvenstva 2014 u Danskoj.

Spoljašnje veze

• Zvaničan sajt Nikole Karabatića Архивирано на сајту Wayback Machine (21. јануар 2015)
• Najbolji rukometaš planete hrani se u niškom “Kazandžijskom sokačetu” (31. decembar 2015) Архивирано на сајту Wayback Machine (2. јануар 2016)