Novak Đoković

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
(preusmereno sa Novak Djokovic)
Idi na: navigaciju, pretragu
Novak Đoković

Đoković na Rolan Garosu 2015. godine
Đoković na Rolan Garosu 2015. godine


Profesionalna karijera:
2003—
Nadimak Nole, Džoker
Država  Srbija
Prebivalište Monte Karlo, Monako
Datum rođenja (1987-05-22)22. maj 1987.(29 god.)
Mesto rođenja Beograd,  SR Srbija
 SFR Jugoslavija
Visina 1,88 m
Masa 78 kg
Igra desnom rukom (dvoručni bekhend)
Zarada 104.563.310 $[1]
Trener Marijan Vajda (od 2006)
Boris Beker (od 2013)[2]
ATP profil
Zvanična prezentacija
Pojedinačno
Pobede—porazi: 742–152 (83,00 %)
Osvojeni turniri: 66
Izgubljena finala: 28
Najbolji plasman: Br. 1 (4. jul 2011)
Trenutni plasman: Br. 1 (13. jun 2016)
Uspeh na grend slem turnirima
Australija OP Australije P (2008, 2011, 2012, 2013, 2015, 2016)
Francuska Rolan Garos P (2016)
Ujedinjeno Kraljevstvo Vimbldon P (2011, 2014, 2015)
Sjedinjene Američke Države OP SAD P (2011, 2015)
Završno prvenstvo sezone
Masters kup P (2008, 2012, 2013, 2014, 2015)
Olimpijske igre
Olympic rings with white rims.svg Olimpijske igre Bronze medal olympic.svg Bronza (2008)
Parovi
Pobede—porazi: 42–57 (42,71 %)
Osvojeni turniri: 1
Izgubljena finala: 1
Najbolji plasman: Br. 114 (30. novembar 2009)
Trenutni plasman: Br. 154 (6. jun 2016)
Uspeh na grend slem turnirima
Australija OP Australije 1K (2006, 2007)
Francuska Rolan Garos 1K (2006)
Ujedinjeno Kraljevstvo Vimbldon 2K (2006)
Sjedinjene Američke Države OP SAD 1K (2006)
Olimpijske igre
Olympic rings with white rims.svg Olimpijske igre 1K (2008, 2012)
Mešoviti parovi
Uspeh na grend slem turnirima
Australija OP Australije 2K (2006)
Francuska Rolan Garos
Ujedinjeno Kraljevstvo Vimbldon
Sjedinjene Američke Države OP SAD
Timska takmičenja
Davis Cup.jpg Dejvis kup P (2010)
Hopman Cup.jpg Hopman kup F (2008, 2013)

Ažurirano: 12. septembar 2016.

Portal Portal.svg Tenis

Novak Đoković (Beograd, 22. maj 1987) je srpski teniser. Trenutno je prvi na ATP listi u pojedinačnoj konkurenciji.[3] Mnogi teniski kritičari, bivši igrači i saigrači smatraju Đokovića jednim od najboljih tenisera u istoriji.[a] Profesionalno igra od 2003. godine. U dosadašnjoj karijeri osvojio je dvanaest titula na grend slem turnirima: šest puta Otvoreno prvenstvo Australije, tri puta Vimbldon, dva puta Otvoreno prvenstvo SAD i jedanput Rolan Garos. Osvajanjem Rolan Garosa 2016. postao je prvi teniser, nakon Roda Lejvera 1969, sa pobedama na sva četiri grend slem turnira u nizu. Drži rekord sa osvojenih šest trofeja na Otvorenom prvenstvu Australije i jedini je koji je trijumfovao tri puta zaredom u Open eri.

Osvajač je pet titula na Masters kupu. Đoković je rekorder po broju osvojenih ATP Masters 1000 turnira (30) i u jednoj sezoni (6), jedini teniser koji je osvojio bar jednu titulu na osam od devet turnira iz ATP Masters 1000 serije. Osvojio je bronzanu medalju na Olimpijskim igrama 2008. u Pekingu. Zajedno sa saigračima iz reprezentacije Srbije je došao do titule u Dejvis kupu 2010. godine. Đoković ima najbolji procenat pobeda na tvrdoj podlozi (83,82 %) u teniskoj istoriji, kao i najbolji procenat dobijenih mečeva na tvrdoj podlozi na grend slem turnirima (87,70 %).

Sa Rafaelom Nadalom je ostvario jedno od najvećih rivalstava u istoriji tenisa. Odigrali su rekordan broj međusobnih duela u Open eri, drugi najveći broj mečeva na grend slemovima i najduže finale. Zapaženo je i Đokovićevo rivalstvo sa Rodžerom Federerom, protiv koga je igrao u četiri finala grend slem turnira, u rekordnih petnaest međusobnih duela na grend slem turnirima i rekordnih deset polufinala.

Pored proglašenja za najboljeg sportistu i tenisera Srbije i sveta, Đoković je odlikovan ordenom Karađorđeve zvezde, ordenom Svetog Save od SPC i ordenom Republike Srpske.

Privatni život

Srđan i Dijana Đoković, Novakovi roditelji

Novak Đoković je rođen 22. maja 1987. godine u Beogradu, kao najstariji sin oca Srđana i majke Dijane. Ima dva mlađa brata, Marka (rođen 1991) i Đorđa (rođen 1995), koji su obojica profesionalni teniseri.[15][16] Prvi put je uzeo reket u ruke u teniskom kampu na Kopaoniku, kada je imao četiri godine. Njegov prvi trener je bila Jelena Genčić.[17] Mladom Novaku je uzor među teniserima bio Pit Sampras.[18] Sa dvanaest godina počeo je da pohađa minhensku tenisku akademiju Nikole Pilića.[19]

Živi u Monte Karlu, Monako, a treniraju ga Slovak Marijan Vajda i Nemac Boris Beker.[20][21] Pored maternjeg, srpskog jezika, Đoković govori engleski jezik, a služi se i nemačkim, italijanskim i francuskim jezikom.[19][22][23][24] U braku je sa Jelenom (rođenom Ristić), a venčali su se 10. jula 2014, posle devet godina zabavljanja.[25][26] Dana 21. oktobra 2014. dobili su sina Stefana.[27]

Često na duhovit način imitira druge tenisere, od kojih su mnogi njegovi prijatelji.[28] Prvi put je to javno radio na lakšem treningu tokom Rolan Garosa 2007. (snimci ovih imitacija, za koje Đoković tada nije znao da postoje, ubrzo su objavljeni na televiziji), a prve imitacije (Rafaela Nadala i Marije Šarapove) pred velikom publikom izveo je nakon pobede nad Karlosom Mojom na Otvorenom prvenstvu SAD 2007. Pored imitacija, Đoković neretko i na druge duhovite načine zabavlja publiku, posebno na egzibicionim mečevima.[29][30][31][32]

Teniska karijera

Novak Đoković — istorijski prikaz rangiranja na ATP listi
Kompozitni prikaz rangiranja u singlu (Rodžer Federer, Rafael Nadal, Novak Đoković)

Kao junior

Đoković je u 2001. bio trostruki prvak Evrope, u pojedinačnoj konkurenciji, parovima i ekipno.[33] Naredne sezone postao je najbolji u Evropi u konkurenciji tenisera do 16 godina.[34] Nakon pet odigranih ITF turnira, Đoković se našao na 40. mestu najboljih juniora sveta. Kao junior je imao odnos 40 pobeda i 11 poraza u pojedinačnoj konkurenciji, odnosno 23 pobede i 6 poraza u konkurenciji parova. Kao član reprezentacije Jugoslavije 2001. godine došao je do finala juniorskog Dejvis kupa za tenisere do 14 godina, u kojem je izgubio svoj meč u pojedinačnoj konkurenciji.

2003—2005.

Na početku profesionalne karijere, Đoković je uglavnom igrao na čelendžer i fjučers turnirima, a našao se i na širem spisku reprezentacije SCG za mečeve protiv Obale Slonovače i Bugarske. Prvi fjučers je osvojio u Beogradu na terenima TK Crvena zvezda u junu 2003, kao član TK Partizan, kada je u finalu savladao četvrtog nosioca i osvojio prvi ATP poen.[20] Te godine je stigao do još dva polufinala fjučersa.[20]

Godinu 2004. je započeo plasmanom u polufinale na fjučersu u Zagrebu, a 9. aprila je debitovao za Dejvis kup reprezentaciju Srbije i Crne Gore u meču protiv Letonca Janisa Skroderisa pobedivši sa 2:0.[20] Na fjučersu u Bergamu stigao je do polufinala, a osvojio je fjučerse u Solnoku, Budimpešti i Beogradu.[20] Prvi čelendžer Đoković je osvojio u Budimpešti, maja 2004.[20] Posle je osvojio još dva čelendžera, u Ahenu (Nemačka) i Sanremu (Italija).[20] Januara 2005. godine nastupio je u prvom kolu Otvorenog prvenstva Australije, što je bio njegov prvi meč u glavnom žrebu nekog grend slem turnira. Izgubio je od kasnijeg osvajača titule, Marata Safina. Nakon čelendžera u Beogradu u februaru 2005. Đoković je nastavio da igra samo na turnirima ATP-a.

2006. Prvi ATP trofeji

Novak Đoković u Umagu 2006.

U poslednjim danima 2005. i prvim 2006. igrao je sa Anom Ivanović u Hopman kupu, kada su stigli do polufinala.

Prethodnu godinu Đoković je završio na 78. mestu ATP liste.[35] Četvrtfinale na Rolan Garosu i osmina finala na Vimbldonu uvrstili su ga u 40 najboljih tenisera na ATP listi.[35] Nedugo posle Vimbldona osvojio je svoju prvu titulu, Otvoreno prvenstvo Holandije, bez izgubljenog seta. Druga titula koju je osvojio, u Mecu, uvrstila ga je u prvih 20 tenisera na ATP listi.[35]

U ovoj sezoni Đoković je takođe učestvovao na Masters turnirima u Indijan Velsu, Majamiju, Monte Karlu, Hamburgu, Madridu i Parizu. Najbolji rezultat je ostvario u Madridu, gde je stigao do četvrtfinala u kom ga je pobedio Fernando Gonzales. Na svim ostalim turnirima takmičenje je završavao u jednom od prva tri kola.

Đoković je prve mečeve svoja tri najveća rivalstva, protiv Rafaela Nadala, Rodžera Federera i Endija Marija, odigrao u ovoj sezoni. Najpre se, u prvom kolu Mastersa u Monte Karlu, sastao sa prvim teniserom sveta, Federerom. Švajcarac je odneo pobedu rezultatom 6:3, 2:6, 6:3. Zatim je Đoković ostvario svoj najbolji rezultat u dotadašnjoj karijeri, stigavši do četvrtfinala Rolan Garosa, gde je prvi put ukrstio reket sa Nadalom, ali je bio prinuđen da preda meč. Najzad je, krajem godine, na Mastersu u Madridu, preokrenuo rezultat protiv Marija i pobedio u meču osmine finala rezultatom 1:6, 7:5, 6:3.

Godinu je završio na 16. mestu.[35]

2007. Proboj u prvih 10, prvo grend slem finale

U prvoj sedmici januara osvojio je turnir u Adelajdu, pobedivši u finalu Krisa Gučionija. Dve sedmice posle, na prvom grend slem turniru sezone, Otvorenom prvenstvu Australije, stigao je do osmine finala, gde je izgubio od prvog tenisera sveta, Rodžera Federera. Đokovićev uspeh na turnirima Masters serije u Indijan Velsu, gde je bio finalista, i Majamiju, gde je bio pobednik, uvrstile su ga među deset najboljih na svetu[35]. Na oba turnira, na kojima je prvi put stigao do finala turnira Masters serije, savladao je u polufinalima Endija Marija bez izgubljenog seta. Finale turnira u Indijan Velsu je izgubio od Rafaela Nadala, ali ga je savladao u četvrtfinalu turnira u Majamiju, koji je osvojio pobedivši Giljerma Kanjasa u finalu, 6:3, 6:2, 6:4. Kasnije je igrao na turniru u Monte Karlu, gde ga je porazio David Ferer u trećem kolu. Đoković je stigao do četvrtfinala Mastersa u Rimu i Hamburgu, gde je izgubio od Karlosa Moje, odnosno od Nadala. Zatim je osvojio Otvoreno prvenstvo Eštorila, savladavši u finalu Rišara Gaskea, 7:6(7), 0:6, 6:1.

Novak Đoković na Otvorenom prvenstvu SAD 2007. godine

Đoković je na Rolan Garosu stigao do prvog polufinala nekog grend slem turnira, gde je izgubio od kasnijeg pobednika, Rafaela Nadala.

Na Vimbldonu 2007. Đoković je u četvrtfinalu savladao Kipranina Markosa Bagdatisa, 7:6(4), 7:6(9), 6:7(3), 4:6, 7:5, u meču koji je trajao 5 sati.[36] Đoković je predao polufinalni meč Nadalu zbog povrede leđa i problema sa stopalom.[37] Sledeći uspeh na turnirima Masters serije je bio na Rodžers kupu. U finalu je savladao najboljeg tenisera sveta Rodžera Federera, 7:6(2), 2:6, 7:6(2). Na putu do trofeja, Đoković je pobedio trećeplasiranog, drugoplasiranog i prvoplasiranog tenisera (Endija Rodika, Rafaela Nadala i Federera) u tri uzastopna dana. Đoković je bio prvi teniser kome je to uspelo još od Borisa Bekera 1994. godine.[38] Međutim, na Masters turniru u Sinsinatiju sledeće nedelje, Đoković je poražen od Karlosa Moje u drugom kolu bez dobijenog seta. Na Otvorenom prvenstvu SAD Đoković je stigao do svog prvog grend slem finala gde ga je porazio Federer, 6:7(4), 6:7(2), 4:6. Đoković je u drugom kolu savladao Radeka Štjepaneka, 6:7(4), 7:6(5), 5:7, 7:5, 7:6(2), nakon skoro pet sati igre.[38] Nakon manje povrede, Đoković se vratio na turniru u Beču i osvojio petu titulu u sezoni savladavši u finalu Stanislasa Vavrinku, 6:4, 6:0.[39] Đoković je u nastupu za tenisku reprezentaciju Srbije protiv Australije pobedio u oba meča u pojedinačnoj konkurenciji i jednom u konkurenciji parova, što je omogućilo Srbiji plasman u Svetsku grupu Dejvis kupa. Sledeći turnir na kojem je učestvovao je bilo Otvoreno prvenstvo Madrida, gde je poražen od Davida Nalbandijana u polufinalu, 6:4, 7:6(4). Na mastersu u Parizu Đokovića je u ranoj fazi savladao Fabris Santoro.

Kao trećeplasirani teniser sveta Đoković je došao na Masters kup u Šangaju i prvi je eliminisan sa turnira nakon dva poraza u svojoj grupi, od Davida Ferera, 6:4, 6:4, i Rišara Gaskea, 6:4, 6:2. U poslednjem meču ga je porazio Rafael Nadal 6:4, 6:4. Đoković je ostvario značajan napredak u odnosu na prethodnu sezonu. Osvojio je dva Masters turnira (Majami i Kanadu), jedan turnir iz serije 500 (Beč) i dva turnira iz serije 250 (Adelejd i Eštoril). Plasirao se u svoje prvo grend slem polufinale, na Rolan Garosu, a potom i prvo finale, na Otvorenom prvenstvu SAD. Ovi uspesi su mu omogućili proboj u prvih deset tenisera sveta, a godinu je završio na trećem mestu. Đoković je u izboru lista „Sport” izabran za sportistu godine u Srbiji 2007, a Olimpijski komitet Srbije ga je proglasio za najboljeg muškog sportistu. Drugu godinu zaredom je Asocijacija teniskih profesionalaca Đokoviću dodelila nagradu za tenisera koji je najviše napredovao.[40]

2008. Prvi grend slem trofej i olimpijska bronza

Godinu 2008. Đoković je počeo u Pertu, na Hopman kupu, zajedno sa Jelenom Janković, gde su u finalu izgubili od predstavnika Sjedinjenih Država, Serene Vilijams i Mardija Fiša sa 2:1. Đoković je dobio sve mečeve u pojedinačnoj konkurenciji, ali je Jankovićeva zbog povrede bila prisiljena da preda svoj meč protiv Vilijamsove i da pokuša da pomogne Đokoviću u konkurenciji mešovitih parova.

Novak Đoković na turniru Masters serije u Torontu 2008. godine

Na prvom grend slemu sezone, Otvorenom prvenstvu Australije, Đoković se plasirao u finale bez izgubljenog seta. Do tog uspeha stigao je savladavši u polufinalu prvog tenisera sveta, Rodžera Federera, rezultatom 7:5, 6:3, 7:6(5). U finalu, 27. januara, protivnik mu je bio najveće iznenađenje turnira, Žo-Vilfrid Conga iz Francuske, tada 38. teniser na ATP listi, koji je u drugom polufinalu pobedio drugog tenisera sveta, Rafaela Nadala. Novak Đoković je pobedio u finalu sa 3:1 u setovima i time osvojio prvi grend slem trofej u karijeri. Đoković je sa Jankom Tipsarevićem, Nenadom Zimonjićem i Viktorom Troickim izabran da se takmiči za Srbiju u prvom kolu Svetske grupe Dejvis kupa protiv Rusije od 8. do 10. februara. Tokom boravka u Moskvi, Đoković je oboleo od stomačnog gripa i propustio je prvi dan u pojedinačnoj konkurenciji.[41] Vratio se drugog dana za pobedu u meču parova sa Zimonjićem protiv Mihaila Južnjog i Dmitrija Tursunova, ali je sledećeg dana predao meč Nikolaju Davidenku pri vođstvu 2:1 u setovima, čime je Rusija stekla nedostižnu prednost od 3:1[42]

Nakon poslednjeg poena u finalu Tenis masters kupa u Šangaju 2008. godine

Na sledećem turniru ATP-a, u Marselju, izgubio je od Francuza Žila Simona u drugom kolu. Posle toga je igrao turnir u Dubaiju, ali ga je u polufinalu izbacio Endi Rodik. Na Masters turniru u Indijan Velsu, Đoković je osvojio svoj drugi turnir u sezoni pobedivši u finalu Mardija Fiša sa 2:1 u setovima. Na turniru u Majamiju, izbacio ga je Kevin Anderson sa 2:1 u setovima u drugom kolu. Na turniru u Monte Karlu stigao je do polufinala, u kom je predao meč Rodžeru Federeru. Drugi po redu Masters na šljaci, u Rimu, osvojio je pobedivši Stanislasa Vavrinku rezultatom 4:6, 6:3, 6:3. Na Rolan Garosu 2008. stigao je do polufinala. Bio je treći favorit, iza Rafaela Nadala i Rodžera Federera, ali je izgubio od Nadala sa 6:4, 6:3, 7:6(3). Do polufinala je stigao pobedivši Denisa Gremelmajera, Migela Endžela Lopeza Džena, Vejna Odesnika, Pola-Anrija Matjea i Ernestsa Gulbisa. Potom je Đoković igrao turnir u londonskom Kvins klabu. Tu je ponovo izgubio od Nadala, ovog puta u finalu. Samo nekoliko dana kasnije, na Vimbldonu je ispao u drugom kolu izgubivši od Rusa Marata Safina (6:4, 7:6(3), 6:2). Đoković je posle četiri nedelje pauze učestvovao na Rodžers kupu u Torontu, koji je prošle godine osvojio. Porazio je Frenka Dančevića i Robina Sederlinga, ali ga je u četvrtfinalu eliminisao Endi Mari. Sledeće nedelje, na Sinsinati mastersu, Đoković je u polufinalu savladao Rafaela Nadala 6:1, 7:5, ali je u finalu ponovo izgubio od Marija rezultatom 7:6(2), 7:6(2).

Đoković je bio postavljen za trećeg nosioca na Olimpijskim igrama 2008. u Pekingu. U prvoj rundi je savladao Amerikanca Robija Džineprija sa 6:4, 6:4, u drugoj Nemca Rajnera Šitlera sa 6:4, 6:2, u trećoj Rusa Mihaila Južnjeg sa 7:6(3), 6:3, i u četvrtfinalu Francuza Gaela Monfisa sa 4:6, 6:1, 6:4. Đoković je u polufinalu izgubio od Rafaela Nadala rezultatom 4:6, 6:1, 4:6. U tom meču je mogao da spase meč-loptu, ali je sa mreže lopticu poslao van igrališta dok je Nadal bio daleko od nje.[43] U borbi za bronzanu medalju, Đoković je savladao Džejmsa Blejka rezultatom 6:4, 7:6(4). To je bila jedna od tri medalje za Srbiju na dvadeset devetim Olimpijskim igrama. Đoković se takođe takmičio i u konkurenciji parova zajedno sa Nenadom Zimonjićem, gde su bili postavljeni za druge nosioce. Đoković i Zimonjić su u prvom kolu izgubili od češkog para Martina Dama i Pavela Viznera sa 6:3, 0:6, 2:6. Posle Olimpijskih igara, Đoković je na poslednjem grend slemu u sezoni, Otvorenom prvenstvu SAD, bio postavljen za trećeg nosioca. U meču četvrtog kola protiv Tomija Robreda imao je problema zbog bolova u bedrima i umora, pa je bio prisiljen da zatraži dva tajm-auta, ali je ipak uspeo da pobedi u pet setova.[44] U četvrtfinalu je savladao Rodika, a učešće na turniru je završio nakon poraza od Federera u četiri seta, u polufinalu. U finalu Otvorenog prvenstva Tajlanda, Đoković je izgubio od Žoa–Vilfrida Conge sa 7:6(4), 6:4. Na Mastersu u Madridu, Đokovića je u trećoj rundi pobedio Ivo Karlović sa 7:6(4), 7:6(5). Na Mastersu u Parizu, dve nedelje kasnije, kasniji pobednik Conga je opet savladao Đokovića u trećoj rundi. Na finalnom Masters kupu u Šangaju, nakon Nadalovog odustanka od učešća na turniru, Đoković je bio postavljen za drugog nosioca. U prvom kolu je pobedio Huana Martina del Potra (7:5, 6:3), a u drugom kolu Davidenka (7:6(3), 0:6, 7:5). U trećem kolu je ponovo izgubio od Conge (6:1, 5:7, 1:6). Bez obzira na poraz Đoković je takmičenje u grupnoj fazi završio na prvom mestu. U polufinalu je eliminisao Žila Simona (4:6, 6:3, 7:5), a u finalu je još jednom savladao Davidenka (6:1, 7:5), osvojivši prvi Masters kup u karijeri.

Kao i prethodnu, i ovu godinu je završio na trećem mestu ATP liste. Tokom sezone je osvojio 4 turnira – Otvoreno prvenstvo Australije, Masters kup i Masterse u Indijan Velsu i Rimu, i, pored toga, bronzanu medalju na Olimpijskim igrama.

2009. Pet trofeja i početak dominacije „velike četvorke”

Đoković je novu sezonu počeo na turniru u Brizbejnu, gde ga je u prvom kolu porazio Ernests Gulbis sa 6:4, 6:4, pa je odlučio da igra još jedan turnir kao pripremu za Otvoreno prvenstvo Australije. Na turniru u Sidneju ga je u polufinalu izbacio Jarko Nijeminen, 6:4, 7:6(3). Branio je titulu na Otvorenom prvenstvu Australije, ali je u četvrtfinalu predao meč Endiju Rodiku zbog iscrpljenosti i grčeva, pri Rodikovom vođstvu 6:7(3), 6:4, 6:2, 2:1.[45] Zatim je na turniru u Marselju stigao do polufinala, gde ga je četvrti put za redom pobedio Žo-Vilfrid Conga, 6:4, 7:6(1). Naredne nedelje, kao prvi nosilac, osvojio je turnir serije 500 u Dubaiju, pobedivši Davida Ferera u finalu.

U španskom gradu Benidormu igrao se Dejvis kup susret između reprezentacija Srbije i Španije. Đoković je u oba svoja meča poražen rezultatom 3:0. Izgubio je od Davida Ferera i od, tada prvog tenisera sveta, Rafaela Nadala.[46] Usledili su turniri Masters 1000 serije – Indijan Vels i Majami. U Indijan Velsu, gde je branio titulu, stigao je do četvrtfinala i tu izgubio od domaćeg tenisera, Endija Rodika. U Majamiju je Đoković stigao do finala. Na putu do polufinala, prekinuo je seriju Francuza Žoa-Vilfrida Conge od četiri uzastopne pobede u njihovim mećusobnim duelima, savladavši ga rezultatom 6:3, 6:4. U polufinalu je pobedio Rodžera Federera, treći put u karijeri, ali u finalu je izgubio od Endija Marija.

Đoković na Rolan Garosu 2009. godine

Zatim se prešlo na evropski kontinent i na šljakaste terene. Na još jednom turniru iz serije 1000, u Monte Karlu, Đoković je ponovo izgubio u finalu, ovog puta od Rafaela Nadala. Sledeći turnir Masters 1000 serije se igrao u Rimu. U polufinalu dobio je Rodžera Federera, a finalu ponovo izgubio od Nadala. Taj poraz je prouzrokovao da Đoković padne na četvrto mesto ATP liste, nakon 81 uzastopne nedelje provedene na trećem mestu.[35] Na prvom Otvorenom prvenstvu Srbije, osvojio je svoju drugu titulu u sezoni, i to kao prvi nosilac, usput pobedivši sunarodnike Janka Tipsarevića i Viktora Troickog, a u finalu Lukaša Kubota, 6:3, 7:6(0). Naredni turnir u Đokovićevom rasporedu bio je poslednji turnir serije 1000 za 2009. igran na šljaci. Na Masters turniru u Madridu lakim i brzim pobedama i bez izgubljenog seta stigao je do polufinala, u kojem je sa Rafaelom Nadalom igrao treći put u poslednjih pet sedmica. Uprkos činjenici da je imao tri meč-lopte, Đoković je izgubio susret rezultatom 6:3, 6:7(5), 6:7(9).[47] Taj meč je trajao 4 sata i 2 minuta, i vremenski je najduži u pojedinačnoj konkurenciji odigran u tri seta u Open eri (sa taj-brejkom u poslednjem setu). Naredni turnir na kojem je Đoković učestvovao bio je drugi grend slem turnir godine, Rolan Garos. Porazio ga je Filip Kolšrajber u trećem kolu, 6:4, 6:4, 6:4.

Sezonu na travnatoj podlozi započeo je turnirom u nemačkom gradu Haleu, gde je, nakon povlačenja Rodžera Federera[48], bio postavljen za prvog nosioca. U Đokovićevom šestom finalu te godine porazio ga je domaći teniser, Tomi Has, 6:3, 6:7(4), 6:1. Kao četvrti nosilac, došao je na treći grend slem u sezoni, Vimbldon. U prvih nekoliko kola igrao je sigurno i brzo je stizao do pobeda, nad Benetoom, Grojlom, Fišom i Selom. U polufinalu je bio očekivan meč između Đokovića i Federera, ali je Đokovića u četvrtfinalu još jednom pobedio Tomi Has, 7:5, 7:6(6), 4:6, 6:3. „Ju-Es Open seriju” započeo je Masters turnirom u Montrealu, u Kanadi. Nakon pobede protiv Mihaila Južnog plasirao se u četvrtfinale u kojem su se, prvi put od uvođenja serije 1990, našla osmorica najbolje rangiranih tenisera ATP liste u tom trenutku (Federer, Nadal, Mari, Đoković, Rodik, Del Potro, Conga i Davidenko).[49] Đoković je četvrtfinale izgubio od Endija Rodika, 6:4, 7:6(4). Na narednom turniru, Mastersu u Sinsinatiju, stigao je do finala, usput savladavši povratnika na teren nakon više od dva meseca, Rafaela Nadala[50], 6:1, 6:4. U finalu je izgubio od Rodžera Federera, 1:6, 5:7. Potom je Đoković odigrao poslednji grend slem sezone, Otvoreno prvenstvo SAD. Bez izgubljenog seta pobedio je Ivana Ljubičića i Korstena Bola. Protiv Džesija Vitena izgubio je prvi set, ali je preokrenuo rezultat i pobedio sa 3:1. U tri seta savladao je i Radeka Štjepaneka. U četvrtfinalu pobedio je Verdaska. U polufinalu ga je zaustavio Rodžer Federer, ovog puta u tri seta.

Đoković je osvojio turnir u Pekingu, pobedivši u finalu Hrvata Marina Čilića rezultatom 6:2, 7:6(4). Stigao je do polufinala Mastersa u Šangaju u kojem je izgubio od Davidenka, 6:4, 4:6, 6:7(1). Nakon toga se vratio na treće mesto ATP liste.[35] Osvojio je turnir ATP 500 serije u Bazelu, pobedivši u finalu trostrukog branioca titule, Rodžera Federera, 6:4, 4:6, 6:2.[51] Nakon četiri uzastopna poraza u finalima ATP masters 1000 turnira, osvojio je titulu u Parizu. U polufinalu je savladao Rafaela Nadala, 6:2, 6:3,[52] a u finalu ljubimca publike, Francuza Gaela Monfisa, 6:2, 5:7, 7:6(3)[53]

Na Finalu ATP svetske turneje, u grupnoj fazi je savladao Nikolaja Davidenka, produživši tako svoj niz pobeda na 11.[54] Ovaj niz je okončao Robin Sederling, koji ga je pobedio prvi put u šest mečeva. Iako je u trećem meču u grupnoj fazi savladao Rafaela Nadala, nije se plasirao u polufinale, zbog lošijeg odnosa osvojenih i izgubljenih setova od drugoplasiranog Davidenka[55]

Đoković je treći put zaredom godinu završio na trećem mestu. Igrao je 97 mečeva, više od bilo kog drugog tenisera, sa odnosom pobeda i poraza 78:19. Dospeo je do deset finala, od kojih je osvojio pet: Masters u Parizu, turnire ATP 500 u Dubaiju, Pekingu i Bazelu, kao i turnir u rodnom Beogradu.

2010. Trofej u Dejvis kupu i konkurenciji parova

Prvi zvanični turnir na kome je Đoković igrao bio je prvi grend slem sezone, Otvoreno prvenstvo Australije. U četvrtfinalu ga je pobedio francuski teniser Žo-Vilfrid Conga, nakon pet setova. Uprkos tome, Đoković je 1. februara dostigao svoj najbolji plasman u dotadašnjoj karijeri, drugu poziciju na ATP listi.[35] Na prva dva turnira iz Serije 1000 Đoković nije postigao zapažene rezultate.

Đoković servira u Dejvis kup meču protiv Češke

Drugi grend slem sezone, Rolan Garos počeo je pobedom nad Jevgenijem Koroljovim, koji predstavlja Kazahstan. Ipak, u četvrtfinalu biva poražen od austrijskog tenisera Jirgena Melcera, 22. nosioca, u pet setova, uprkos ubedljivoj prednosti od 2:0 u setovima i ranom brejku prednosti u trećem.[56] Meč je završen rezultatom 6:3, 6:2, 2:6, 6:7(3), 4:6. Dana 21. juna je počeo treći grend slem sezone, Vimbldon, na kom je Đoković bio postavljen za trećeg nosioca. U polufinalu je izgubio od Čeha Tomaša Berdiha.

Krajem avgusta počeo je poslednji grend slem turnir u sezoni, Otvoreno prvenstvo SAD. U polufinalu, Đoković je spasao dve meč-lopte protiv Rodžera Federera, došavši do pobede od 5:7, 6:1, 5:7, 6:2, 7:5.[57] Ovom pobedom je postao drugi teniser, pored Rafaela Nadala, koji je ostvario dve pobede protiv Federera na grend slem turnirima. U svom drugom finalu na ovom turniru ponovo biva poražen, ovoga puta od Nadala. Četvrtu sezonu zaredom Đoković je uspeo da se plasira na završni šampionat ATP-a, i to kao treći teniser sveta. Trijumfom nad Endijem Rodikom, ostvaruje plasman u polufinale. Treći put zaredom gubi od kasnijeg šampiona, Rodžera Federera, ovoga puta rezultatom 2:0.

Po prvi put se zajedno sa reprezentacijom Srbije našao u finalu Dejvis kupa protiv reprezentacije Francuske u Beogradskoj areni. U svom prvom meču, protiv Žila Simona, bez većih problema donosi bod reprezentaciji, pobedom od 6:3, 6:1, 7:5. Nakon zaostatka Srbije 1:2, izjednačuje rezultat trijumfujući nad Monfisom 6:2, 6:2, 6:4.[58] Na kraju je Viktor Troicki ostvario odlučujuću pobedu i tako doneo Srbiji prvu titulu.[59] Đoković je u toku 2010. u mečevima za reprezentaciju ostvario 7 pobeda u isto toliko mečeva (u pojedinačnoj konkurenciji). Godinu je četvrti put zaredom završio na trećem mestu ATP liste, iako je u toku sezone 26 nedelja boravio na drugom mestu. Ostvario je odnos pobeda i poraza 61:18 (77 %). Osvojio je dva turnira — Dubai i Peking, oba iz Serije 500.

2011. Prvo mesto na ATP listi, tri grend slem turnira, rekordi

Đoković na Vimbldonu 2011.

Đokovićeva sezona 2011. godine se smatra jednom od najboljih u istoriji tenisa.[60][61][62] Osvojio je deset turnira, od kojih tri grend slema (Otvoreno prvenstvo Australije, Vimbldon i Otvoreno prvenstvo SAD), pet Masters turnira (Indijan Vels, Majami, Madrid, Rim i Kanadu), ATP Dubai i Otvoreno prvenstvo Srbije. U julu je postao prvi teniser sveta. Đoković je od starta sezone do polufinala Rolan Garosa napravio niz od 41 pobede, a ako se računaju dve pobede na Dejvis kupu 2010, 43 pobede. Postavio je nekoliko rekorda, uključujući broj titula na Masters turnirima u jednoj sezoni (5), broj uzastopnih pobeda na Mastersima (31), broj uzastopnih Masters finala (6), ukupnoj zaradi u sezoni (12, 6 miliona dolara) i najbržoj kvalifikaciji za Završni masters (18 nedelja i 6 dana).

Đoković je počeo sezonu na Otvorenom prvenstvu Australije, koji je osvojio pobedivši Rodžera Federera u polufinalu i Endija Marija u finalu. Nakon toga je osvojio turnir iz ATP 500 serije u Dubaiju, pobedivši Federera u finalu. Zatim Đoković osvaja četiri Masters turnira: Indijan Vels, Majami, Madrid i Rim. U sva četiri finala pobedio je prvog tenisera sveta, Rafaela Nadala. Prvi poraz u sezoni doživljava na Rolan Garosu, gde ga je u polufinalu izbacio Federer. Sledeći turnir osvojio je na Vimbldonu, ponovo pobedivši Nadala u finalu. Tada je preuzeo prvo mesto na ATP listi. Na Masters turniru u Torontu je savladao Fiša u finalu. Na Mastersu u Sinsinatiju je pretrpeo drugi poraz u sezoni, kada je predao finale Mariju. Na Otvorenom prvenstvu SAD Đoković je bio prvi nosilac. U polufinalu je spasio dve meč-lopte protiv Rodžera Federera, a u finalu ponovo je savaladao Nadala. Ovo je bio poslednji turnir koji je osvojio, pošto je u Bazelu ispao u polufinalu, u Parizu u četvrtfinalu, a na Završnom mastersu u grupnoj fazi.

2012. Pad i povratak na prvo mesto

Đoković u Majamiju

Đoković je počeo sezonu odbranom titule na Otvorenom prvenstvu Australije. U polufinalu je savladao Marija, u meču koji je trajao 4 sata i 50 minuta, a u finalu Nadala. Njihov susret trajao je 5 sati i 53 minuta, što predstavlja rekord po dužini finala jednog grend slema. Na sledeća dva turnira na kojima je branio titulu, Dubaiju i Indijan Velsu, ispao je u polufinalu, od Marija, odnosno od Iznera. Titulu u Majamiju je odbranio bez izgubljenog seta.

Sezonu na šljaci Đoković je počeo na Mastersu u Monte Karlu, gde je u finalu poražen od Nadala, čime je Španac prekinuo seriju od sedam poraza u međusobnim duelima. Sa Mastersa u Madridu ga je izbacio sunarodnik Janko Tipsarević. U Rimu je Đoković branio titulu, ali ga je Nadal ponovo pobedio u finalu. Na Rolan Garosu Đoković je imao priliku da postane prvi vlasnik sve četiri grend slem titule istovremeno, još od Roda Lejvera 1969. godine. Nakon što je prošao kroz dva meča od pet setova, protiv Sepija i Conge, u polufinalu je porazio Rodžera Federera sa 3:0. Finale je, međutim, izgubio od Nadala rezultatom 1:3.

Na Vimbldonu je Đokovića u polufinalu izbacio kasniji šampion Federer. Osvajanjem turnira Švajcarac ga je pretekao na prvom mestu ATP liste. Na Olimpijskim igrama Đokovića je u polufinalu zaustavio Endi Mari, a u meču za bronzanu medalju Huan Martin del Potro. Đoković se pojavio u finalima sva tri turnira američke serije, ali je osvojio samo Toronto, dok su ga u Sinsinatiju i na Otvorenom prvenstvu SAD porazili, redom, Federer i Mari.

Đoković je osvojio oba turnira u Kini, Peking i Šangaj. Finale Mastersa u Šangaju, u kom je spasao pet meč-lopti protiv Marija, proglašeno je najboljim mečom u 2012. godini. Nakon ranog ispadanja sa Mastersa u Parizu, Đoković je bez poraza osvojio Završni turnir sezone. U finalu je pobedio Federera sa 2:0, iako je Švajcarac vodio u oba seta. Đoković je 5. novembra ponovo preuzeo prvu poziciju na ATP listi.

2013. Šesti grend slem trofej, stota nedelja na prvom mestu

Đoković je u januaru osvojio treću uzastopnu titulu na Otvorenom prvenstvu Australije, a ukupno četvrtu, čime je izjednačio rekord Federera i Agasija.[63] U osmini finala je bio blizu poraza protiv Švajcarca Stanislasa Vavrinke, ali je uspeo da pobedi sa 12:10 u petom setu. U finalu je pobedio Endija Marija rezultatom 3:1. Đoković je produžio niz pobeda u Dubaiju, osvojivši turnir bez izgubljenog seta. Prvi poraz Srbin je doživeo od Del Potra u polufinalu Indijan Velsa. U Majamiju je ispao iznenađujuće rano, protiv veterana Tomija Hasa, u osmini finala.

Sezonu na šljaci Đoković je počeo u Monte Karlu, gde je osvojio pehar. U finalu je pobedio osmostrukog branioca titule, Rafaela Nadala. Na taj način je postao prvi igrač koji je osvojio osam različitih Masters titula. Sa Mastersa u Madridu je, međutim, ispao već u drugom kolu, od Bugarina Dimitrova. Đokovića je u Rimu, u četvrtfinalu, pobedio Tomaš Berdih, iako je Srbin servirao za meč. Na Rolan Garosu, Rafael Nadal je ponovo sprečio Đokovića da osvoji jedini grend slem turnir koji mu nedostaje, pobedivši u pet setova dugom polufinalnom meču, koji je kasnije proglašen najboljim u 2013. godini.

Vimbldon je Đoković igrao sigurno do polufinala, gde mu je bilo potrebno pet setova da pobedi Huana Martina del Potra. U finalu ga je sa 3:0 pobedio domaći igrač Endi Mari, postavši prvi Britanac od 1936. sa titulom na najstarijem grend slem turniru. Američku seriju Đoković je odigrao najslabije u poslednjih nekoliko godina, zabeleživši sledeće rezultate: polufinale u Montrealu (poraz od Rafaela Nadala), četvrtfinale u Sinsinatiju (poraz od Džona Iznera) i finale Otvorenog prvenstva SAD (ponovo poraz od Nadala).

Jesenji deo sezone Đoković je, međutim, odigrao znatno bolje. Osvojio je četiri turnira u nizu: ATP 500 Peking, Masters u Šangaju, Masters u Parizu i ATP završni šampionat. Dvanaest puta je pobedio igrače iz prvih deset, uključujući po dve pobede nad Nadalom, Del Potrom i Rodžerom Federerom. Uprkos tome, Nadal je 6. oktobra preuzeo od Đokovića prvu poziciju na ATP listi i završio godinu kao svetski broj jedan.[64]

Đoković je u ovoj sezoni učestvovao u susretima Dejvis kup reprezentacije Srbije protiv Belgije, SAD, Kanade i Češke, donevši svom timu sedam pobeda u isto toliko mečeva, usput izgubivši samo jedan set. Ipak, to je bilo nedovoljno za pobedu u finalu protiv Češke, koja je osvojila „Salataru” rezultatom 3:2.

2014. Saradnja sa Bekerom, novi trijumf na Vimbldonu

Đoković nije uspeo da odbrani titulu na Otvorenom prvenstvu Australije, jer je u četvrtfinalu izgubio od kasnijeg osvajača turnira, Stanislasa Vavrinke, u neizvesnom meču dugom pet setova.[65] Time je prekinut Đokovićev niz od 14 uzastopnih polufinala na grend slem turnirima[66]. Titulu u Dubaiju je takođe morao da prepusti Švajcarcu, Rodžeru Federeru, posle poraza u polufinalu. Međutim, Đoković je uspeo da osvoji titule i u Indijan Velsu i u Majamiju, što mu je nije pošlo za rukom od 2011. godine.[67] U finalima je pobedio Federera i Rafaela Nadala, prvog tenisera sveta.

Đoković je branio titulu na Mastersu u Monte Karlu, ali ga je u polufinalu pobedio Federer. Turnir u Madridu je propustio zbog povrede ručnog zgloba.[68] Masters turnir u Rimu Đoković je uspeo da osvoji iako je u četiri meča zaredom izgubio po jedan set. U finalu je pobedio branioca titule Nadala. Sa Špancem je imao još jedan okršaj u finalu Rolan Garosa, ali ponovo nije uspeo da osvoji šljakasti grend slem.

Posle tri uzastopna poraza u finalima grend slem turnira, Đoković je uspeo da osvoji Vimbldon po drugi put u karijeri. U finalu je odigrao jedan od najkvalitetnijih mečeva u karijeri, protiv Rodžera Federera, i uspeo da trijumfuje sa 3:2.[69] Nakon osvajanja svoje sedme grend slem titule, ponovo je postao prvi teniser sveta.

Đokovićeva igra na dva severnoamerička Masters turnira u avgustu bila je još slabija nego prethodne godine, te je i u Torontu i u Sinsinatiju ispao u trećem kolu. Na poslednjem grend slem turniru sezone, Otvorenom prvenstvu SAD, pobedio je Endija Marija u četvrtfinalu rezultatom 3:1, ali je zatim izgubio polufinale od Japanca Keja Nišikorija, koji se postarao da se po prvi put u skoro deset godina u finalu jednog grend slem turnira ne pojave ni Federer, ni Nadal, ni Đoković.[70]

Prvi teniser sveta nastavio je svoju dominaciju u Kini osvojivši turnir u Pekingu, savršenom igrom u finalu protiv Tomaša Berdiha. Njegov niz od 28 pobeda u najmnogoljudnijoj zemlji sveta zaustavio je Rodžer Federer u polufinalu Mastersa u Šangaju. To je bio poslednji Đokovićev poraz u sezoni, jer je nakon Šangaja odbranio titulu na Mastersu u Parizu pobedom nad Milošem Raonićem, kao i na Završnom turniru sezone, nakon Federerove predaje pre finala zbog povrede.[71]

2015. Tri grend slem trofeja i rekord u Melburnu

Statistički gledano, Đokovićeva sezona u 2015. godini nadmašila je čak i onu iz 2011. Stigao je do finala sva četiri grend slem turnira, kao treći teniser kome je to uspelo u Open eri (posle Lejvera i Federera).[72] Osvojio je rekordnu petu titulu na Otvorenom prvenstvu Australije pobedom nad Endijem Marijem, odbranio pehar na Vimbldonu u reprizi prošlogodišnjeg finala protiv Federera, i popravio svoj učinak u finalima Otvorenog prvenstva SAD, još jednom pobedom nad Švajcarcem. Jedini poraz doživeo je, ponovo, na Rolan Garosu. Iako je ove godine konačno uspeo da savlada Rafaela Nadala u Parizu, u četvrtfinalu, usledilo je polufinale u pet setova protiv Marija, a potom poraz od Stanislasa Vavrinke, koji je odigrao jedan od najboljih mečeva karijere.[73]

Đoković je ove sezone postao prvi teniser koji je osvojio prva tri Masters turnira u sezoni – Indijan Vels, Majami i Monte Karlo. Nakon još jednog propuštenog Mastersa u Madridu, odbranio je titulu u Rimu, pobedivši Federera za četvrtu titulu u „Večnom gradu”. Nastavio je svoj „post” na severnoameričkoj letnjoj Masters seriji, izgubivši u finalima Montreala i Sinsinatija od Marija i Federera. Britanac je time prekinuo niz od osam poraza protiv Đokovića. Možda dve najdominantnije nedelje u sezoni najbolji teniser sveta ostvario je na turnirima u Pekingu i Šangaju, ne izgubivši nijedan set. Nakon treće uzastopne titule u pariskom „Bersiju”, doživeo je poslednji poraz u godini, od Federera, u grupnoj fazi Završnog turnira sezone. Revanširao mu se već u finalu, osvojivši rekordnu četvrtu uzastopnu titulu na turniru koji okuplja osam najboljih tenisera u sezoni. Trijumfom nad Rafaelom Nadalom u polufinalu, izjednačio se sa svojim najvećim rivalom po broju pobeda.

Đoković je u ovoj sezoni nastupio na 16 turnira, a do finala nije stigao samo na prvom, u Dohi. Ovaj rekordni niz u toku jedne sezone obeležen je osvajanjem 11 titula, od toga rekordnih šest Masters turnira. Još neki rekordi koje je srpski teniser postavio u ovoj sezoni uključuju najveći broj pobeda nad igračima iz prvih deset (31), najveći broj poena na ATP listi (16.785), kao i najveću zaradu od turnira (21,6 miliona dolara). Po prvi put je celu sezonu proveo kao najbolje rangirani teniser sveta.

2016. Grend slem karijere i rekord po broju ATP poena

Đoković je početkom juna kompletirao grend slem karijere, osvojivši Otvoreno prvenstvo Francuske.

Đoković je osvojio svoju 60. titulu u karijeri u Dohi, pobedivši Nadala rezultatom 6:1, 6:2. Rekordnu šestu titulu u Melburnu je osvojio, savladavši u revanšu finala iz 2015. godine, Endija Marija u tri seta.[74]

Osvojio je peti Masters u Indijan Velsu, pobedivši u finalu Miloša Raonića. Početkom aprila, Đoković je bez izgubljenog seta osvojio naredni Masters, u Majamiju, savladavši Keja Nišikorija u finalu. Kao branilac titule u Monte Karlu, Đoković je neočekivano doživeo poraz već na startu turnira od Čeha Jiržija Veselog. U finalu Madrida je savladao Endija Marija sa 6:2, 3:6 i 6:3. Drugu uzastopnu nedelju igrao je finale protiv Marija u Rimu, ali je Britanac ovog puta dobio meč rezultatom 6:3, 6:3.

Konačnim osvajanjem Rolan Garosa, Đoković je postao prvi teniser, nakon Roda Lejvera 1969, sa pobedama na sva četiri grend slem turnira u nizu. Postao je osmi igrač koji je kompletirao titule na grend slemovima, posle Freda Perija, Dona Badža, Roda Lejvera, Roja Emersona, Andrea Agasija, Rodžera Federera i Rafaela Nadala. U finalu je pobedio Endija Marija sa 3:1, i postao jedini teniser u istoriji koji je osvojio četiri grend slem turnira u nizu na tri različite podloge — beton, trava i šljaka (pre 1969. godine, kada je počela Open era, tri grend slema igrana su na travi).[75]

Na Vimbldonu je Đoković izgubio u trećem kolu od američkog tenisera Sema Kverija u četiri seta. Meč je zbog kiše trajao dva dana, a porazom je prekinut niz od 28 grend slem turnira na kojima je stizao makar do četvrtfinala, kao i rekordni niz od 30 dobijenih mečeva na grend slem turnirima.[76] Zatim su usledile Olimpijske igre i pored velikih očekivanja, nije ostvario zapaženiji rezultat. Izgubio je u prvom kolu od Huana Martina del Potra u dva tajbrejka. Đoković je osvojio 30 masters u karijeri pobedivši u Torontu Keija Nišikorija u dva seta. Na Ju es openu je igrao u finalu gde je poražen od Švajcarca Stanislasa Vavrinke sa 3:1.[77]

Rivalstva

Rivalstvo sa Nadalom

Detalj iz finalnog meča na Otvorenom prvenstvu SAD 2011.

Đoković i Nadal su igrali jedan protiv drugog 49 puta,[78] što predstavlja rekordni broj susreta dva tenisera u Open eri. Đoković vodi sa 26:23 (Nadal vodi 2:1 na travi i 14:7 na šljaci, dok je na tvrdoj podlozi 18:7 za Đokovića). Sastajali su se na turnirima svih kategorija. Igrali su u 24 finala od kojih je Đoković osvojio 14. Nadal, međutim, vodi sa 9:4 u mečevima na grend slem turnirima. Njihovo rivalstvo je označeno kao treće najveće u prvoj deceniji 21. veka (iza rivalstva Federer — Nadal i Sampras — Agasi).[79] Đoković je jedini igrač koji je Nadala pobedio sedam puta zaredom, i to u sedam finala (od Indijan Velsa 2011. do Otvorenog prvenstva Australije 2012). On ima najviše pobeda na šljaci i na grend slem turnirima protiv Španca. Nadal, sa druge strane, takođe ima najviše grend slem pobeda (i pobeda uopšte) nad svojim rivalom.

Njih dvojica su se dosad sastali u sedam finala grend slema, od kojih je Nadal dobio četiri. Drže rekord po dužini jednog grend slem finala — 5 sati i 53 minuta na Otvorenom prvenstvu Australije 2012, a takođe i po dužini u mečevima u tri seta (4 sata i 3 minuta, Madrid 2009). Nadal i Đoković su drugi par u istoriji koji se sreo u četiri uzastopna grend slem finala.

Rivalstvo sa Federerom

Đoković i Federer su do sada igrali 45 mečeva i rezultat je 23:22 za Đokovića.[80] Izjednačeni su na tvrdoj podlozi (17:17) i na šljaci (4:4), a srpski teniser vodi sa 2:1 na travi. Susreli su se u sedamnaest finala i rezultat je 11:6 za Đokovića. Igrali su jedan protiv drugog u četiri grend slem finala. Federar je pobedio na Otvorenom prvenstvu SAD 2007, dok je Vimbldon 2014. i 2015, kao i Otvoreno prvenstvo SAD 2015 osvojio Đoković. Federer i Đoković su jedini igrači koji su onog drugog pobedili na svim grend slem turnirima. Đoković je jedini igrač koji je Federera savladao na tri uzastopna grend slem turnira.

Federer je u tri prilike prekinuo veliki Đokovićev niz pobeda. U polufinalu Rolan Garosa 2011. je zadao Srbinu prvi poraz u sezoni, posle 41 pobede (43, računajući Dejvis kup 2010), time ga sprečivši da se izjednači sa Džonom Makenroom po broju uzastopnih pobeda od početka godine. Na Mastersu u Šangaju 2014, takođe u polufinalu, Federer je prekinuo Đokovićev niz od 28 pobeda na tlu Kine, koji je počeo 2010. godine. Konačno, u grupnoj fazi Završnog turnira u Londonu 2015. godine, Švajcarac je naneo prvom teniseru sveta prvi poraz na tom turniru od 2011. i prvi poraz u dvorani od 2012. godine. Zanimljivo je da su prva dva niza započela upravo nakon poraza od Federera, tako da ih je on i „otvorio” i „zatvorio”.

Njihovi najzapaženiji mečevi su bili dva polufinala Otvorenog prvenstva SAD (2010. i 2011). Oba su bila u pet setova, i u oba je Đoković spasao dve meč-lopte pre nego što je trijumfovao. Još jedan „klasik” bilo je finale Vimbldona 2014, koje je Đoković rešio u pet setova. Na Masters kupu 2014. Đokoviću je Federer predao meč u finalu i to je prvi put u istoriji tog takmičenja da se jedan teniser povukao na finalnom meču.[81]

Rivalstvo sa Marijem

Đoković i Mari su do sada odigrali 34 meča.[82] Đoković vodi 24:10 (5:1 na šljaci i 19:7 na tvrdoj podlozi, dok Mari vodi 2:0 na travi). Igrali su u sedamnaest finala i Đoković vodi 10:7. Sedam puta su igrali na finalima grend slem turnira. Đoković je osvojio Otvoreno prvenstvo Australije 2011, 2013, 2015, 2016. i Otvoreno prvenstvo Francuske 2016, a Mari Otvoreno prvenstvo SAD 2012. i Vimbldon 2013. Najzapaženiji susreti su im bili polufinale u Australiji 2012. (koje je dobio srpski teniser) i finale Otvorenog prvenstva SAD 2012. Oba meča su igrana u pet iscrpljujućih setova sa mnogo obrta i trajala su skoro pet sati. Značajan meč za njihovo rivalstvo je i finale Masters turnira u Šangaju 2012, koje je dobio Đoković posle spasavanja pet meč-lopti. Interesantan je podatak da je Endi samo nedelju dana stariji od Novaka.[83]

Stil igre

Čuveni teniski trener i stručnjak Nik Bolitijeri izjavio je 2013. godine da je Đoković „najkompletniji teniser u istoriji”, navodeći da Srbin nema nijednu upadljivu slabost i da zna podjednako dobro da izvodi sve udarce.[84] Sa ovim mišljenjem su se kasnije složili i drugi igrači.[85]

Đoković igra desnom rukom. Njegov stil karakterišu duboki i prodirući udarci sa obe strane terena, kao i agresivna igra sa osnovne linije. Njegov bekhend se smatra jednim od najboljih u današnjem tenisu.[86] Najbolji udarci su mu bekhend-paralele velike preciznosti. Poznat je i kao jedan od igrača koji se najbolje kreću po terenu. Ima dobre sposobnosti odbrane i pokrivanja terena. Đoković je jedan od najelastičnijih tenisera, sposoban da se kliže ne samo na šljaci, već i na travi i tvrdoj podlozi.[87]

Nakon što je imao poteškoća sa servisom (naročito tokom sezone 2009 i 2010), on mu je postao jedno od najjačih oružja.[88] Prvi servis mu je obično ravan (flat serve), a drugi mu je kik ili slajs servis (kick serve, slice serve). Đoković je takođe jedan od igrača sa najboljim riternom, koji može da bude ofanzivan i defanzivan. Džon Makenro smatra da Đoković ima najbolji ritern u istoriji muškog tenisa.[89]

Treneri i stručni tim

Prvi Đokovićev trener bila je Jelena Genčić, bivša jugoslovenska teniserka i trener Gorana Ivaniševića i Monike Seleš. Na njen savet roditelji su Novaka 1999. odveli u Minhen kod Nikole Pilića. U Pilićevoj akademiji Đoković je proveo četiri godine. Tokom 2004. i 2005. godine, Novakov trener je bio Dejan Petrović,[90] a od dela 2005. ga je trenirao Italijan Rikardo Pjati, koji je u to vreme bio i trener Ivanu Ljubičiću. Sa Pjatijem se razišao pre Otvorenog prvenstva Francuske 2006. zbog njegove nemogućnosti da se posveti dvojici tenisera.[91]

Pjatija je juna 2006. zamenio Slovak Marijan Vajda.[92] Od avgusta 2009. do aprila 2010. Đoković je sarađivao sa bivšim četvrtim teniserom sveta, Amerikancem Todom Martinom.[93] Vajda je na mestu glavnog Đokovićevog trenera proveo sedam i po godina, kada ga je zamenio bivši prvi teniser sveta, Nemac Boris Beker. Vajda je izjavio da je odluka doneta zajednički, kako bi on dobio više vremena za privatne obaveze.[94] On će biti uz Đokovića na turnirima u Indijan Velsu, Madridu, Kanadi i Pekingu, dok preostale turnire preuzima Beker.[94]

Stručni tim Novaka Đokovića čine, pored Vajde i Bekera, Miljan Amanović (fizioterapeut) i Gebhard Fil-Grič (fitnes trener).[92][92] Bivši profesionalni teniser Dušan Vemić, kao sparing-partner i pomoćni trener, bio je član Đokovićevog tima od 2011. do 2013. godine.[95][96]

Đoković je ranije sarađivao sa nutricionistom Igorom Četojevićem,[97] koji je u njegovom timu bio od jula 2010. do jula 2011. Pre nego što je angažovao Fila-Griša (2009), fitnes trener mu je bio Ronen Bega.[98]

Oprema

Prodavnica sportske opreme u Njujorku

Đokovića sponzorišu preduzeća Hed i japansko preduzeće UNIQLO.[99][100] Ranije je sponzor bilo preduzeće Serđo Takini.[101] Zaključno sa 2008. godinom, koristio je rekete marke Vilson,[102] a do kraja 2009. sponzorisao ga je Adidas.[103]

Van terena

Đoković je bio specijalni gost na izboru za Pesmu Evrovizije 2008. koji je bio održan u Beogradu. U prvoj polufinalnoj večeri je zajedno sa voditeljem programa, Željkom Joksimovićem otpevao pesmu o Beogradu. Bacio je veliku tenisku lopticu u publiku, što je označilo početak glasanja.[104] Gostovao je i na ceremoniji zatvaranja Univerzijade 2009. u Beogradu.[105]

Pojavljuje se u spotu za pesmu Hello di-džejeva Martina Solvega i Dragoneta, u kojem Solveg i Bob Sinkler na stadionu Rolan Garosa igraju teniski meč. Nakon što sudija proglasi jednu od loptica u autu, Đoković demonstrativno ulazi na teren i ubeđuje ga u suprotno.

Đoković je u martu 2011. učestvovao u humanitarnom fudbalskom meču u kome su poznati teniseri igrali protiv kluba Fort Loderdejl Strajkersa.[106] Prikupljen novac je bio namenjen za pomoć Japanu posle razornog zemljotresa te godine. Teniseri su izgubili sa 5:2, a strelci za njihov tim bili su Endi Mari i Markos Bagdatis. Prikupljena je pomoć od preko 100.000$.

Od avgusta 2011. je nacionalni ambasador UNICEF-a za Srbiju.[107]

Od 2011. je ambasador preduzeća za izradu ručnih satova Audemars Piguet.[108]

U novembru 2011. Đoković je snimio nekoliko scena za akcioni film Plaćenici 2 u kojima glumi samog sebe.[109] Trebalo je da bude prikazan kako se reketom bori protiv neprijatelja, ali je njegova scena isečena iz konačne verzije filma.[110] Bio je gost u više TV emisija zabavnog karaktera, između ostalog pojavio se u španskoj emisiji Hormiguero zajedno sa koleginicom Anom Ivanović. U SAD-u se pojavio u emisijama Džeja Lenoa, Konana O'Brajana i Dejvida Letermana.[111][112][113] U Srbiji su ga ugostili Ognjen Amidžić, Nenad Lj. Stefanović i Ivan Ivanović.[114][115][116]

Đoković je 2013. godine objavio knjigu „Serviraj za pobedu” (engl. Serve to Win).[117][118] Iako sadrži elemente autobiografije, uglavnom se fokusira na ishranu, motivaciju, fizičke i mentalne vežbe koje su mu pomogle da postane prvi igrač sveta, a koje preporučuje svojim čitaocima.

Povodom međunarodnog dana sporta, Đoković se 23. avgusta 2013. u Njujorku obratio Skupštini Ujedinjenih nacija, na poziv predsednika Vuka Jeremića. Govorio je o važnosti sporta za mlade i značaju fer-pleja.[119]

Femili sport

Family Sport (transkribovano Femili sport) je preduzeće koje je 19. decembra 2005. osnovala porodica Đoković.[120] Ovo preduzeće je dosad pokrenulo nekoliko važnih projekata u svetu sporta i ugostiteljstva. Oni su bili organizatori turnira ATP 250 u Beogradu. Osnovali su teniski centar Novak na Dorćolu u Beogradu, koji sadrži osam terena, spa centar i restoran.[121] Femili sport je takođe distributer preduzeća Hed i Serđo Takini u ovom delu Evrope. Otvorili su i tri tematska kafića Novak, u Beogradu, Kragujevcu i u Novom Sadu.

Fondacija „Novak Đoković”

Fondacija „Novak Đoković” je zadužbina osnovana u novembru 2007. godine. Cilj joj je da, učešćem u raznim projektima, omogući deci iz socijalno ugroženih sredina da se razvijaju u stimulativnom i bezbednom okruženju. Fondacija stvara dugoročne partnerske odnose sa lokalnim organizacijama koje imaju slične ciljeve. Takođe učestvuje u prikupljanju novca za različite humanitarne akcije.[122][123] Direktor fondacije je Novakova supruga Jelena.[124]

Zanimljivosti

U 2010. godini srpski bluz-rok bend Zona B je snimio pesmu Džoker posvećenu Novaku Đokoviću.[125] Naziv pesme se odnosi na Đokovićev nadimak.

Pošte Srpske su 2011. godine izdale poštansku markicu pod nazivom „Ličnost godine Republike Srpske 2011 — Novak Đoković”, na kojoj se nalazi lik Novaka Đokovića.[126] Ova markica je u izboru za najlepšu poštansku markicu u 2011. godini, osvojila prvo mesto.[126]

Posle Đokovićevog osvajanja Vimbldona i dolaska na prvo mesto ATP liste (jul 2011), snimljen je dokumentaran film o njemu, pod nazivom „Nesalomivi”, prikazan na TV B92.[127]

Prvi avion u novonastaloj srpskoj nacionalnoj avio-kompaniji, Er Srbiji, dobio je ime po Novaku Đokoviću.[128]

Sportski novinar Kris Bauers je 2014. godine objavio knjigu o Đokoviću, pod nazivom Sportski lider Novak Đoković i uspon Srbije.[129] U Srbiji je knjigu objavila izdavačka kuća „Laguna”.[130]

Rekordi, nagrade i odlikovanja

Odabrani rekordi

Turnir Godina Rekord Igrač(i) sa kojim(a) deli
Grend slem turniri
- 2008–16. Grend slem karijere[131] Australija Rod Lejver
Sjedinjene Američke Države Andre Agasi
Švajcarska Rodžer Federer
Španija Rafael Nadal
- 2015–16. Najviše uzastopno osvojenih grend slem turnira (4)[131] Australija Rod Lejver
- 2007–08. Najmlađi teniser koji je došao do polufinala sva četiri turnira[132] Jedini
- 2015–16. 30 uzastopnih pobeda na grend slem turnirima Jedini
- 2010–16. Tri uzastopna finala na sva četiri grend slem turnira Jedini
- 2007–08. Najmlađi teniser koji je došao do polufinala sva četiri turnira u nizu[132] Jedini
- 2007–14. Višestruki finalista na sva četiri turnira Australija Ken Rouzvol
Čehoslovačka Ivan Lendl
Sjedinjene Američke Države Andre Agasi
Švajcarska Rodžer Federer
Španija Rafael Nadal
Otvoreno prvenstvo Australije 2008–16. Najviše osvojenih titula (6)[133] Jedini
Otvoreno prvenstvo Australije 2011–13. Najviše uzastopno osvojenih titula (3)[133] Jedini
ATP Završni turnir
- 2011. Igrač koji se najbrže kvalifikovao (za 18 nedelja i 6 dana)[134] Jedini
- 2012–15. Najviše uzastopno osvojenih titula (4) Jedini
ATP Masters 1000
- 2007–16. Najveći broj osvojenih titula (30)[135] Jedini
- 2007–13. Najveći broj različitih osvojenih turnira (8/9)[135] Jedini
- 2007–12. Finala na svih devet različitih turnira [135] Švajcarska Rodžer Federer[136]
Španija Rafael Nadal
- 2007–16. Najveći broj osvojenih titula na tvrdoj podlozi (22) Jedini
- 2015. Najviše osvojenih titula u sezoni (6)[137] Jedini
- 2015. Najviše finala u sezoni (8)[138] Jedini
Indijan Vels 2008–16. Najviše osvojenih titula (5) Jedini
Majami 2007–16. Najviše osvojenih titula (6) Sjedinjene Američke Države Andre Agasi
Šangaj 2012–15. Najviše osvojenih titula (3)[139] Jedini
Pariz 2009–15. Najviše osvojenih titula (4)[140] Jedini
Ostalo
Peking 2009–15. Najviše osvojenih titula (6)[141] Jedini
- 2016. Najveći broj bodova na ATP listi (16.950)[b][142] Jedini
- 2015. Najveći broj pobeda protiv igrača iz prvih 10 u sezoni (31) Jedini
- 2003–16. Najveći procenat dobijenih mečeva na tvrdoj podlozi (84.03 %)[v][143] Jedini
- 2003–16. Najveći procenat dobijenih mečeva nakon osvojenog prvog seta (95,79 %)[g][144] Jedini
- 2015. Najviše zarađenog novca od turnira u jednoj sezoni (21.646.145 $) Jedini
Otvoreno prvenstvo Australije, Završni turnir sezone, Indijan Vels, Majami, Pariz, Peking, Dubai 2011 — 2016. Tri uzastopne titule na sedam različitih turnira[145] Jedini

* Rekordi se podrazumevaju samo za „Open eru” i turnire iz ATP Masters 1000 serije nakon promena 1990.
* Ukošeni nazivi predstavljaju turnire na kojima je ostvaren rekord i koji ne važe samo za taj turnir

Odabrane nagrade

  • Nagrada Laureus akademije za najboljeg sportistu sveta: 2012, 2015, 2016.
  • ITF Šampion godine: 2011, 2012, 2013, 2014, 2015.
  • ATP-ov igrač godine: 2011, 2012, 2014, 2015.

Statistike karijere

Grend slem finala pojedinačno (21)

Pobednik (12)

Godina Turnir Protivnik u finalu Rezultat
2008. Otvoreno prvenstvo Australije Francuska Žo-Vilfrid Conga 4:6, 6:4, 6:3, 7:6(2)
2011. Otvoreno prvenstvo Australije Ujedinjeno Kraljevstvo Endi Mari 6:4, 6:2, 6:3
2011. Vimbldon Španija Rafael Nadal 6:4, 6:1, 1:6, 6:3
2011. Otvoreno prvenstvo SAD Španija Rafael Nadal 6:2, 6:4, 6:7(3), 6:1
2012. Otvoreno prvenstvo Australije Španija Rafael Nadal 5:7, 6:4, 6:2, 6:7(5), 7:5
2013. Otvoreno prvenstvo Australije Ujedinjeno Kraljevstvo Endi Mari 6:7(2), 7:6(3), 6:3, 6:2
2014. Vimbldon Švajcarska Rodžer Federer 6:7(7), 6:4, 7:6(4), 5:7, 6:4
2015. Otvoreno prvenstvo Australije Ujedinjeno Kraljevstvo Endi Mari 7:6(5), 6:7(4), 6:3, 6:0
2015. Vimbldon Švajcarska Rodžer Federer 7:6(1), 6:7(10), 6:4, 6:3
2015. Otvoreno prvenstvo SAD Švajcarska Rodžer Federer 6:4, 5:7, 6:4, 6:4
2016. Otvoreno prvenstvo Australije Ujedinjeno Kraljevstvo Endi Mari 6:1, 7:5, 7:6(3)
2016. Rolan Garos Ujedinjeno Kraljevstvo Endi Mari 3:6, 6:1, 6:2, 6:4

Vicešampion (9)

Godina Turnir Protivnik u finalu Rezultat
2007. Otvoreno prvenstvo SAD Švajcarska Rodžer Federer 6:7(4), 6:7(2), 4:6
2010. Otvoreno prvenstvo SAD Španija Rafael Nadal 4:6, 7:5, 4:6, 2:6
2012. Rolan Garos Španija Rafael Nadal 4:6, 3:6, 6:2, 5:7
2012. Otvoreno prvenstvo SAD Ujedinjeno Kraljevstvo Endi Mari 6:7(10), 5:7, 6:2, 6:3, 2:6
2013. Vimbldon Ujedinjeno Kraljevstvo Endi Mari 4:6, 5:7, 4:6
2013. Otvoreno prvenstvo SAD Španija Rafael Nadal 2:6, 6:3, 4:6, 1:6
2014. Rolan Garos Španija Rafael Nadal 6:3, 5:7, 2:6, 4:6
2015. Rolan Garos Švajcarska Stanislas Vavrinka 6:3, 5:7, 2:6, 4:6
2016. Otvoreno prvenstvo SAD Švajcarska Stanislas Vavrinka 7:6(1), 4:6, 5:7, 3:6

Vidi još

Napomene

  1. Vidi[4][5][6][7][8][9][10][11][12][13][14]
  2. Nakon promene sistema bodovanja 2009.
  3. Sa najmanje 200 pobeda
  4. Sa najmanje 250 pobeda

Reference

  1. ATP podaci, ažurni podaci na zvaničnoj lokaciji
  2. „Daily Bagel: How new coach Boris Becker can help Novak Djokovic”. Sports Illustrated. 18. 12. 2013. Pristupljeno 19. 12. 2015. 
  3. „Novak ponovo svetski broj jedan!”. B92. Pristupljeno 7. 7. 2014. 
  4. „Novak Djokovic is one of the greatest tennis players ever, says Pat Cash”. Pristupljeno 10. 2. 2012. 
  5. „Novak Djokovic v Rafael Nadal: Players & pundits hail 'greatest' match”. Pristupljeno 5. 3. 2012. 
  6. „Murray buoyed by Djokovic scalp”. Pristupljeno 15. 3. 2012. 
  7. „Tim Henman knows Andy Murray won’t worry over critics”. Pristupljeno 14. 8. 2012. 
  8. Flink, Steve (2012). The Greatest Tennis Matches of All Time. New Chapter Press. str. 452. ISBN 978-0942257939. 
  9. „2-Time Winner Andre Agassi Joins U.S. Open Court Of Champions”. Pristupljeno 22. 11. 2012. 
  10. „Djokovic beats Nadal to win third seasonal Grand Slam at US Open”. Pristupljeno 12. 12. 2012. 
  11. „Murray's win shows British they can be winners”. Arhivirano iz originala na datum 2. 4. 2015. Pristupljeno 12. 12. 2012. 
  12. „Tennis sold out stars for TV, money”. Pristupljeno 12. 12. 2012. 
  13. „Rodžer: Đoković među najboljima svih vremena”. Pristupljeno 30. 5. 2015. 
  14. „Lejver: "GOAT"? Novak i Rodžer jednaki”. Pristupljeno 4. 5. 2016. 
  15. „Marko Djokovic ATP Profil”. ATP. Pristupljeno 14. 1. 2013. 
  16. „Djordje Djokovic ATP Profil”. ATP. Pristupljeno 14. 1. 2013. 
  17. „Novak”. Novak Djokovic. Pristupljeno 14. 1. 2013. 
  18. „Novak Djokovic Personal”. ATP. Pristupljeno 14. 1. 2013. 
  19. 19,0 19,1 „Biografija na zvaničnom sajtu”. Novakdjokovic.rs. Pristupljeno 20. 1. 2013. 
  20. 20,0 20,1 20,2 20,3 20,4 20,5 20,6 „International Tenis Federation - Novak Đoković”. 
  21. „BECKER TO BECOME HEAD COACH OF DJOKOVIC”. atp. 18. 12. 2013. Pristupljeno 30. 3. 2014. 
  22. „Hot Shot: Novak Djokovic – Vogue Magazine”. Pristupljeno 6. 7. 2011. 
  23. „Novak Djokovic Interview”. Pristupljeno 6. 7. 2011. 
  24. „French Open crowd won over by French speaking Djokovic”. RFI. 9. 6. 2012. Pristupljeno 13. 1. 2013. 
  25. „Venčali se Novak i Jelena”. B92. 10. 7. 2014. Pristupljeno 10. 7. 2014. 
  26. „ČESTITAMO! Venčali se Novak Đoković i Jelena Ristić!”. Blic. 10. 7. 2014. Pristupljeno 10. 7. 2014. 
  27. „NOVAK POSTAO OTAC Đokovići dobili sina!”. Pristupljeno 21. 10. 2014. 
  28. „Djokovic cracks up crowd with Sharapova impersonation - ABC News (Australian Broadcasting Corporation)”. Abc.net.au. 15. 1. 2008. Pristupljeno 20. 1. 2013. 
  29. „NOVAK DJOKOVIC SHOWMAN – HIGHLIGHTS HOPMAN CUP MATCH (Djok/Ivan – Hass/Malek)”. DJOKOVIC-NOVAK.COM. Pristupljeno 20. 4. 2013. 
  30. „Novak Djokovic Dances Gangnam Style At China Open (VIDEO)”. Aol Search. Pristupljeno 20. 4. 2013. 
  31. „Novak Djokovic and the Biggest Tennis Showmen (and Women) Today”. bleacher sport. Pristupljeno 20. 4. 2013. 
  32. „Showman Djokovic returns to tennis stage”. Super Sport. Arhivirano iz originala na datum 22. 5. 2014. Pristupljeno 20. 4. 2013. 
  33. „Novak”. 
  34. „Novak Djokovic Biography And Detailed Game Analysis”. 
  35. 35,0 35,1 35,2 35,3 35,4 35,5 35,6 35,7 „ATP RANKINGS HISTORY”. 
  36. „Djokovic wins five-hour battle against Baghdatis”. Rediff India Abroad. 6. 7. 2007. Pristupljeno 16. 1. 2013. 
  37. „Nadal in final after Djokovic retires”. Rediff India Abroad. 7. 7. 2007. Pristupljeno 16. 1. 2013. 
  38. 38,0 38,1 „Djokovic upends Federer to win Rogers Cup”. cbcsports. 13. 8. 2007. Pristupljeno 11. 3. 2015. 
  39. „Novak Djokovic tops Radek Stepanek in U.S. Open thriller”. Daily News. 1. 9. 2007. 
  40. „2007: Federer, Bryan Brothers Win Multiple Awards”. ATP. Приступљено 12. 7. 2014. 
  41. „Mens Tennis Forum”. Приступљено 16. 1. 2013. 
  42. „Serbia's Djokovic retires from Davis Cup match to hand Russians victory”. ESPN Tennis. 10. 2. 2008. Приступљено 16. 1. 2013. 
  43. „Rafael Nadal Beats Novak Djokovic in Olympic Tennis Classic”. AolNews. 15. 8. 2008. Приступљено 16. 1. 2013. 
  44. „Match Robredo Djokovic”. Eurosport. 3. 9. 2008. Приступљено 24. 10. 2013. 
  45. „Roddick advances as Djokovic melts in Australian Open heat”. USA Today. 27. 1. 2009. Приступљено 16. 1. 2013. 
  46. „Pobeda Ferera za konačnih 4:1”. Приступљено 24. 10. 2013. 
  47. „Nadal Turns Away Djokovic in Magical 3-Set Epic in Madrid”. Tennis X. 16. 5. 2009. Приступљено 16. 1. 2013. 
  48. „Wimbledon 2009: Roger Federer withdraws from Halle tournament”. The Telegraph. 9. 6. 2009. Приступљено 17. 1. 2013. 
  49. „The count a sad day for tennis underdogs in Montreal”. The Wall Street Journal. 18. 8. 2009. Приступљено 16. 1. 2013. 
  50. „Federer, Nadal looking to get back in swing at Cincinnati Masters”. USA Today. 17. 8. 2009. Приступљено 17. 1. 2013. 
  51. „BBC SPORT | Tennis | Đoković beats Federer in final”. BBC News. 8. 11. 2009. Приступљено 15. 12. 2010. 
  52. „Tennis - ATP World Tour - Paris Saturday - Đoković Cruises Past Nadal, Reaches 10th Final Of Year”. ATP World Tour. 14. 11. 2009. Приступљено 15. 12. 2010. 
  53. „BBC SPORT | Tennis | Đoković wins superb Paris final”. BBC News. 15. 11. 2009. Приступљено 15. 12. 2010. 
  54. Newbery, Piers (23. 11. 2009). „BBC Sport - Tennis - Đoković edges past Davydenko”. BBC News. Приступљено 15. 12. 2010. 
  55. „Novak Djokovic crashes out as Nikolay Davydenko goes through”. The Guardian. 27. 11. 2009. Приступљено 17. 1. 2013. 
  56. „French Open 2010: Novak Djokovic throws away two-set lead against Jurgen Melzer”. The Telegraph. 2. 6. 2010. Приступљено 16. 1. 2013. 
  57. „Nole spasio dve meč lopte i srušio Federera za finale US Opena protiv Nadala!”. Novak Djokovic. Приступљено 13. 1. 2013. 
  58. „Dejvis kup: Đoković savladao Monfisa”. Večernje novosti. 5. 12. 2010. Приступљено 17. 1. 2013. 
  59. „Dejvis kup: Srbija šampion sveta”. Večernje novosti. 5. 12. 2010. Приступљено 17. 1. 2013. 
  60. „Djokovic plays down fitness worries”. Tennis Australia. 20. 11. 2011. Приступљено 13. 2. 2013. 
  61. „Novak Djokovic claims U.S. Open crown”. Espn.go.com. 13. 9. 2011. Приступљено 13. 2. 2013. 
  62. „US Open 2011: Novak Djokovic reveals key to his stunning form”. BBC Sport. 13. 9. 2011. Приступљено 13. 2. 2013. 
  63. „Novak piše istoriju Melburna!”. b92. 27. 1. 2013. Приступљено 27. 1. 2013. 
  64. „Nadal od ponedeljka ponovo No. 1”. B92. 5. 10. 2013. Приступљено 19. 10. 2013. 
  65. „WAWRINKA EDGES DJOKOVIC IN CLASSIC”. Приступљено 3. 4. 2014. 
  66. „Novak Djokovic loses to Stanislas Wawrinka in Aussie Open quarterfinals”. Приступљено 3. 4. 2014. 
  67. „Djokovic Wins Fourth Sony Open”. Приступљено 3. 4. 2014. 
  68. „Novak neće igrati na turniru u Madridu”. Приступљено 18. 5. 2014. 
  69. „Novak pobedio sebe i Federera!”. Приступљено 6. 7. 2014. 
  70. „Men's Grand Slam Singles Champions & Winners”. Приступљено 17. 11. 2014. 
  71. „Federer odustao, Novaku titula!”. Приступљено 17. 11. 2014. 
  72. „Đoković uz Lejvera i Federera”. b92. 12. 9. 2015. Приступљено 14. 9. 2015. 
  73. „Vavrinka: Odigrao sam meč života”. Приступљено 15. 8. 2015. 
  74. Ubha, Ravi (31 January 2016). „Australian Open 2016: Novak Djokovic eases past Andy Murray for historic title”. CNN. Приступљено 31 January 2016. 
  75. „Nije samo Gren slem, nego i 'Djoker slem'. m.tennis.com. 5. 6. 2016. Приступљено 6. 6. 2016. 
  76. „Mari: Vreme je da se slavi Novakov podvig”. b92 sport wimbledon. 3. 7. 2016. Приступљено 4. 7. 2016. 
  77. „Repriza RG: Novak dobio set, pa prepustio titulu Vavrinki”. b92 sport. 12. 9. 2016. 
  78. „ATP HEAD 2 HEAD”. stevegtennis.com. Приступљено 17. 1. 2013. 
  79. „Tennis - ATP World Tour - Rivalries Of The Decade”. ATP World Tour. Приступљено 20. 1. 2013. 
  80. „ATP HEAD 2 HEAD Djok-Fed”. stevegtennis.com. Приступљено 17. 1. 2013. 
  81. „Ђоковићу титула, Федерер одустао од финала због повреде”. Politika. 17. 11. 2014. Приступљено 18. 11. 2014. 
  82. „FEDEX ATP HEAD 2 HEAD Djok-Mur”. stevegtennis. Приступљено 17. 1. 2013. 
  83. „TENNIS.MATCHSTAT”. Приступљено 16. 1. 2013. 
  84. „Bollettieri Calls Djokovic the Game’s Most Complete Player, Ever”. Приступљено 4. 4. 2015. 
  85. „Šta Novaka čini tako posebnim”. Приступљено 4. 4. 2015. 
  86. „Player Analysis: The Backhand of Novak Djokovic”. Приступљено 16. 1. 2013. 
  87. „Djokovic Bends and Twists, but Doesn’t Break”. Приступљено 4. 4. 2015. 
  88. „Novak Djokovic Serve Technique - Analysis of the New And Improved Djokovic Serve”. Приступљено 16. 1. 2013. 
  89. „MCENROE HAILS DJOKOVIC, TENNIS' GOLDEN ERA”. Приступљено 16. 1. 2013. 
  90. Тениско-кошаркашки клуб Пума, тренери, Pristupljeno 6. 1. 2014.
  91. Djokovic Is on the Rise, Just as He Expects to Be, Pristupljeno 15. 4. 2013.
  92. 92,0 92,1 92,2 „The men behind the man – Novak Djokovic’s backroom team.”. Pristupljeno 16. 1. 2013. 
  93. „Martin-Djokovic doomed from the outset”. Pristupljeno 16. 1. 2013. 
  94. 94,0 94,1 Boris Beker novi glavni trener Novaka Đokovića! , Pristupljeno 4. 4. 2014.
  95. „I am ready to be the new grass master, says defending champion Djokovic”. Mail Online. 5. 7. 2012. Pristupljeno 16. 1. 2013. 
  96. „Novak Djokovic Ended Cooperation With Vemic”. In Serbia. 22. 8. 2013. Pristupljeno 19. 10. 2013. 
  97. „Novak definitivno ostao bez nutricioniste”. Vesti Online. 30. 7. 2012. Pristupljeno 16. 1. 2013. 
  98. „Novak Djokovic’s Israeli connection”. ynet news.com. 7. 12. 2011. Pristupljeno 16. 1. 2013. 
  99. „Novak Djokovic's racket switch a big risk says Tim Henman”. The Telegraph. 15. 1. 2009. Pristupljeno 13. 1. 2013. 
  100. „UNIQLO and Novak Djokovic join hands to set up „Clothes for smiles” U.S. $10 Million fund to give kids a brighter future”. Pristupljeno 16. 1. 2013. 
  101. „Djokovic Splits with Sergio Tacchini”. Pristupljeno 16. 1. 2013. 
  102. „Best Tennis Rackets Reviews”. Pristupljeno 16. 1. 2013. 
  103. „Why Novak Djokovic should return to Adidas”. Pristupljeno 16. 1. 2013. 
  104. „Snimak Novakovog pojavljivalja na Evroviziji”. dailymotion. 12. 7. 2009. Pristupljeno 13. 1. 2013. 
  105. „Zatvorena 25. Univerzijada u Beogradu”. RTS. 12. 7. 2009. Pristupljeno 13. 1. 2013. 
  106. „Andy Murray happy to see Davis Cup match return to Braehead Arena”. Daily Record. 25. 3. 2011. Pristupljeno 13. 1. 2013. 
  107. „Novak Đoković postao ambasador UNICEF-a za Srbiju”. Plus. 1. 9. 2011. Pristupljeno 13. 1. 2013. 
  108. „NOVAK DJOKOVIC Tennis player and winner of 5 grand slams”. Audermas Piguet. Pristupljeno 13. 1. 2013. 
  109. „Tennis Ace Novak Djokovic To Do Cameo In ‘Expendables 2′”. Deadline Hollywood. 29. 11. 2011. Pristupljeno 13. 1. 2013. 
  110. „Nole izbačen iz "Plaćenika". mondo. 27. 7. 2012. Pristupljeno 13. 1. 2013. 
  111. „Novak Đoković kod Džeja Lenoa”. Blic. 2. 8. 2011. Pristupljeno 31. 8. 2014. 
  112. „Novak kod Konana o`Brajana zasmejao publiku do suza”. Blic. 4. 8. 2011. Pristupljeno 31. 8. 2014. 
  113. „Đoković pravio šou kod Dejvida Letermana u emisiji! (VIDEO)”. Telegraf sport. 20. 8. 2014. Pristupljeno 31. 8. 2014. 
  114. „Đoković oduševio u emisiji "Ami G Šou". Tračarenje. 3. 12. 2008. Pristupljeno 31. 8. 2014. 
  115. „Novak je bio gost u emisiji SVEDOK na RTS!”. Novak Djokovic Official Website. 4. 5. 2009. Pristupljeno 31. 8. 2014. 
  116. „Veče sa Ivanom Ivanovićem - No.180 - Specijal: Nole na Prvoj”. Prva Srpska Televizija. 5. 2. 2014. Pristupljeno 31. 8. 2014. 
  117. „Serve to Win: The 14-Day Gluten-Free Plan for Physical and Mental Excellence”. Amazon. Pristupljeno 27. 10. 2013. 
  118. „Serviraj za pobedu”. Laguna. Pristupljeno 27. 10. 2013. 
  119. „Dan sporta: Novak govorio u UN”. B92. 23. 8. 2013. Pristupljeno 23. 11. 2013. 
  120. „About us”. Family Sport. Arhivirano iz originala na datum 21. 5. 2015. Pristupljeno 13. 1. 2013. 
  121. „Novak tennis center”. Family Sport. Arhivirano iz originala na datum 11. 5. 2015. Pristupljeno 13. 1. 2013. 
  122. „FONDACIJA” (na jeziku: (srpski)). Novak Đoković Fondacija. Pristupljeno 24. 10. 2013. 
  123. „Doniraj” (na jeziku: (srpski)). Novak Đoković Fondacija. Pristupljeno 24. 10. 2013. 
  124. Jelena Ristić: Srbija uvek na 1. mestu!
  125. „Bluz grupa ZONA B snimila pesmu u Noletovu čast (Download)”. Novak Djokovic. 15. 12. 2010. Pristupljeno 13. 1. 2013. 
  126. 126,0 126,1 „Novak na najljepšoj marki Srpske” (na jeziku: sr). Radio-televizija Republike Srpske. 5. 6. 2012. Pristupljeno 6. 6. 2012. 
  127. „TVB92: „Nesalomivi” (21h)” (na jeziku: sr). b92. 5. 7. 2011. Pristupljeno 12. 2. 2013. 
  128. „Prvi avion dobio ime Novak Đoković” (na jeziku: sr). b92. 25. 10. 2013. Pristupljeno 26. 10. 2013. 
  129. „Novak Djokovic and the Rise of Serbia: The Sporting Statesman” (na jeziku: sr). amazon. 1. 9. 2014. Pristupljeno 10. 1. 2015. 
  130. „Najpotpunija biografija Novaka Đokovića od danas u prodaji” (na jeziku: sr). laguna. 29. 9. 2014. Pristupljeno 10. 1. 2015. 
  131. 131,0 131,1 „Istorija i besmrtnost: Novak kompletirao Gren slem!”. b92. 5. 6. 2016. Pristupljeno 8. 6. 2016. 
  132. 132,0 132,1 „Roger Federer vs. Novak Djokovic Australian Open Preview”. Tennis X. 24. 1. 2008. Pristupljeno 18. 1. 2013. 
  133. 133,0 133,1 „Novak piše istoriju Melburna!”. b92. 27. 1. 2013. Pristupljeno 27. 1. 2013. 
  134. „DJOKOVIC BECOMES FIRST PLAYER TO QUALIFY FOR 2011 BARCLAYS ATP WORLD TOUR FINALS”. Pristupljeno 18. 1. 2013. 
  135. 135,0 135,1 135,2 „Novak Djokovic Player Activity”. Pristupljeno 18. 1. 2013. 
  136. „ROGER FEDERER Playing Activity”. Pristupljeno 18. 1. 2013. 
  137. „Đoković osvojio Rodžers kup”. Vesti online. 14. 8. 2011. Pristupljeno 18. 1. 2013. 
  138. „Djokovic looks for super six in final against Murray”. Blic. 20. 8. 2011. Pristupljeno 18. 1. 2013. 
  139. „Shanghai Rolex Masters PAST RESULTS”. Pristupljeno 6. 4. 2015. 
  140. „BNP Paribas Masters PAST RESULTS”. Pristupljeno 6. 4. 2015. 
  141. „DJOKOVIC TRUMPS NADAL TO WIN FOURTH BEIJING CROWN”. Pristupljeno 9. 10. 2013. 
  142. „ATP nebo je granica – Novak na korak do 17.000 bodova”. b92. 6. 6. 2016. Pristupljeno 8. 6. 2016. 
  143. „PERFORMANCE ON HARD”. Pristupljeno 6. 4. 2015. 
  144. „PERFORMANCE AFTER WINNING FIRST SET”. Pristupljeno 6. 4. 2015. 
  145. „Djokovic Wins Record 28th Masters 1000 Crown In Miami”. Pristupljeno 4. 4. 2016. 

Literatura

  • Flink, Steve (2012). The Greatest Tennis Matches of All Time. New Chapter Press. str. 452. ISBN 978-0942257939. 

Spoljašnje veze