Novi primitivizam

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Novi primitivizam (New Primitives) je u početku bio postkulturni, a kasnije kulturni pokret nastao u Sarajevu 1980-ih godina. Pokretači su bili Elvis J. Kurtović, dr Nele Karajlić, Dražen Ričl, mr Sejo Sekson, Branko Đurić - Đuro, Boris Šiber i Zenit Đozić iz sarajevskog naselja Koševo. Najpoznatiji projekti nastali iz novog primitivizma su Zabranjeno pušenje, Top lista nadrealista, Elvis J. Kurtović i njegovi meteori, Bombaj štampa, Plavi orkestar, Crvena jabuka. Pokret je koristio prvenstveno muzički izraz, ali je bio zastupljen i u obliku radio i TV emisija.

Izraz novog primitivizma je bio prvenstveno humor, baziran na duhu „obične bosanske raje“ i sarajevske omladine iz andergraund krugova. Oni su uneli govor sarajevskih mahala, bogat turcizmima, na zvaničnu muzičku i TV scenu. Većina njihovih pesama i skečeva govori o malim ljudima – rudarima, sitnim kriminalcima, devojkama iz unutrašnjosti i slično – stavljenim u neobične ili čak apsurdne situacije. Mnogi porede njihovu vrstu humora sa Letećim cirkusom Montija Pajtona, jer i jedni i drugi koriste formu kratkog skeča i apsurd kao sredstvo za izazivanje smeha kod publike. Serijal Top lista nadrealista je na prostorima nekadašnje SFRJ odavno poprimio kultni status.

Nastanak[uredi | uredi izvor]

Novi primitivizam je, barem u početku, bio više grupa prijatelja iz kraja, nego kulturni pokret u strogom smislu te reči. Krajem 1970-ih i početkom 1980-ih na sarajevsku scenu izlazi jedna nova generacija pod nazivom Novi primitivizam, koja je imala predstavnike u grupama Zabranjeno pušenje i Elvis J. Kurtović, da bi im se nešto kasnije, na kratko, pridružili Bombaj štampa i Plavi orkestar. Vredi napomenuti i svesrdnu pomoć menadžera i manipulatora Gorana Marića iliti Malkolma Muharema. Kada se početkom 1980-ih u Sarajevu pojavio „New Primitives“ pokret, Goran Bregović ga je definisao kao „jedini autentični jugoslovenski odgovor na pank muziku“.

O tome govori još jedan od prvaka novog primitivizma, Nele: „Novi primitivizam je u suštini bio neka vrsta sarajevskog odgovora na pank muziku. Smislili smo ga da bismo našli neki kanal kojim ćemo primiti pank ili taj neki novi talas koji je nesumnjivo imao najveći uticaj na moju generaciju“. Inače, pokret je imao i svoj Manifest novog primitivizma, koji je napisao Elvis.

Rok muzika im nije bila jedina forma izražavanja. Pored izdavanja ploča i koncerata, promocija njihovih ideja bila je medijski najprisutnija u radio emisiji omladinskog programa „Top lista nadrealista“. Nešto kasnije „Top lista“ nalazi svoj prostor i u televizijskom programu. Izlaskom na scenu novih primitivaca, sarajevska muzička scena je još jednom dobila na svežini, (p)ostavši jedan od najplodnijih muzičkih centara u SFRJ.

Ime[uredi | uredi izvor]

Ime pokreta je došlo kao reakcija na dva, tada aktuelna, pokreta. New Romaticism u svetskoj pop muzici i slovenački Neue Slowenische Kunst (NSK). S jedne strane, New Primitives je bio jasna anti-referenca na New Romanticism, jer su oni bili sve samo ne sladunjavi i romantični. S druge strane, smatra se da su želeli da naglase kontrast između bosanskog i slovenačkog senzibiliteta – prvi su bili sirovi, nesofisticirani i iskreno srdačni, dok su drugi bili hladni, ozbiljni i zatvoreni.

Ukidanje[uredi | uredi izvor]

New Primitives je zvanično ukinut na „vanrednom VII plenumu“ 1987. godine, kada su delegati Nele, Đuro, Elvis, Fu-Do, Minka, Drale i ostali primitivci jednoglasno odlučili da je bolje da ga sami ukinu, nego da to uradi neko drugi.

Izložba-Novi primitivizam[uredi | uredi izvor]

Dok je ostatak muzičke scene bivše Jugoslavije pratio trendove Evrope, Zabranjeno pušenje je bilo deo jedinstvenog pank-rok pokreta nastalog u Sarajevu, baziranog na jednostavnom garaž roku, sa folk uticajima i sarajevskim urbanim osećajem. Pokret je nazvan Novi primitivizam[1].

Zabranjeno pušenje održalo je 22. marta 2014.u Velikom pogonu zagrebačkog Doma kulture, koncertnu promociju novog albuma "Radovi na putu" i proslavilo 30 godina karijere.

Izložba je u početku imala pedesetak eksponata, ali zbog velikog doprinosa fanova grupe, koji su odlučili podeliti svoju arhivu, njihov broj je veći od 100. Tako se, između ostalog, mogao videti tranzistor babe Atifa, volan autobusa koji su provozali Pišonja i Žuga , Amilin kućni ogrtač, portret doktora Džemidžića, prvu gitaru Seje Seksona i još mnogo toga[1].

Krajem 1983. godine grupa klinaca koji su zajedno išli u sarajevsku II gimnaziju i delili istu, Ulicu Fuada Midžića u Koševu, započela je snimanje svog prvog albuma. Tada niko nije mogao pretpostaviti da će "Das ist Walter" postati jedan od antologijskih albuma kad je reč o eks-JU sceni, a Zabranjeno pušenje jedan od najpopularnijih bendova. Zaređali su se hitovi "Dok čekaš sabah sa šejtanom", "Balada o Pišonji i Žugi", "Hadžija ili bos", "Manijak", "Poslednja oaza (U lošoj formi sam)", "Guzonjin sin", "Možeš imat 'moje telo "," Jugo 45 "," Lijepa Alma "ili pak" Karabaja ".

Tri decenije kasnije, deseti studijski album pod nazivom "Radovi na putu", te odličan prijem prva dva singla - "Boško i Admira" i "Ti voliš sapunice" - potvrdili su da je Zabranjeno pušenje i dalje jedan od nezaobilaznih bendova regionalne scene.

Nele Karajlić[uredi | uredi izvor]

Nele Karajlić rođen je u Sarajevu, 1962. godine. Odrastao je u Sarajevu, završio škole u Sarajevu, išao na fakultet u Sarajevo. Osnivač je, tesktopisac, kompozitor i frontmen sarajevske rok grupe „Zabranjeno pušenje“. Nele je i pokretač, scenarista i glumac u radijskoj, a kasnije i TV seriji „Top lista nadrealista“, u Sarajevu. Začetnik je i jedan od glavnih predstavnika pokreta Novi primitivizam (new primitivs) koji je egzistirao 80-tih godina u Sarajevu.

O Neletovoj knjizi „Fajront u Sarajevu”[uredi | uredi izvor]

Pojava jedne muzičke grupe u Sarajevu koja je navodno prepočela pokret Novi primitivizam, svirajući pesme „Zabranjenog pušenja“. U startu sama vest o tome i nije bila toliko loša. Verujem da je većina prave publike na trenutak pomislila, da je možda, nakon 25 godina ratova, ubijanja, mržnje, podela… konačno negde zasijala zvezda koja će ukrasiti bosanskohercegovački svod. Međutim, za razliku od 1989. godine, ovoga puta „velika priča o maloj ljubavi“[2].

Prvi kamen koji žulja u temi je da spomenuta grupa, između ostalog, svira pesme koje nemaju veze sa preratnim, onim pravim „Pušenjem“, koje je bilo jedan od bendova osnivača i predstavnika pokreta Novi primitivizam. To su pesme „Počasna salva“, „Mile hašišar“, „Fildžan viška“, „Jugo 45“, „Pos’o, kuća, birtija“ itd, koje je napravio Sejo Sekson u svojoj verziji „Zabranjenog pušenja“. Nemam ništa protiv, sve dobre pesme, ali to ima veze sa Novim primitivizmom kao što ima i Dragana Mirković i „Sto ću čuda učiniti“. Pokret Novi primitivizam zvanično je ukinut na „vanrednom 7. plenumu“ 1987. godine, kada su delegati Nele, Đuro, Elvis, Fu-Do, Minka, Drale i ostali primitivci jednoglasno odlučili da je bolje da ga sami ukinu, nego da to uradi neko drugi. Ne moramo biti toliko formalni, ali bismo realni, svakako, trebalo da budemo, a realnost je da je ugašen, da li je to izlaskom zadnjeg albuma „Zabranjenog pušenja“, 1989. godine, zadnjom epizodom „Nadrealista“, početkom rata, padom Berlinskog zida… sasvim svejedno, uzmite koji hoćete događaj s kraja 80-tih ili početka 90-tih. Drugi kamen, onaj veći, pa samim tim i više žulja, jeste to da se frontmen grupe koja se, slobodno možemo reći, u svojim javnim nastupima ne vredi spomenuti, kako on kaže „doktora“ (misli se na Neleta)[2].

Reference[uredi | uredi izvor]