Орикс антилопа
| Oriks | |
|---|---|
.jpg)
| |
| Naučna klasifikacija | |
| Carstvo: | |
| Tip: | |
| Klasa: | |
| Red: | |
| Porodica: | |
| Potporodica: | |
| Rod: | |
| Vrsta: | O. gazella
|
| Binomno ime | |
| Oryx gazella (Linnaeus, 1758)
| |
| |
| Areal oriksa | |
Oriks ili ređe sabljasta antilopa (lat. Oryx gazella) je velika antilopa izražene obojenosti, a živi u suvim travnatim poljima, šikarama i u pravim pustinjama Afrike. Veoma je prilagođena za očuvanje vode: ne dahće i ne znoji se sve dok telesna temperatura ne pređe 45°C; bubrezi proizvode mokraću visoke koncentracije, a izmet je vrlo suv. Najviše je rasprostranjena u jugozapadnoj Africi.
Ishrana[uredi | uredi izvor]
Glavni deo ishrane oriks antilope čine trave i nisko žbunje, kao i divlji krastavci, dinje i sl. biljke sa velikom količinom vode. Kao i mnoge druge pustinjske vrste, i oriks se hrani tokom čitave godine oportunistički (svom hranom koja je dostupna).
Oriks može da izdrži bez vode i do mesec dana. Potrebna mu je hrana koja je puna minerala.
Organizacija[uredi | uredi izvor]
Nomadska krda broje do 25 životinja, a sastoje se od ženki, mladunaca i nekoliko mužjaka.
Trudnoća i mladunčad[uredi | uredi izvor]
Ženke oriksa rađaju mladunčad jednom godišnje, i to u proleće.
Posle vremena od 260 do 300 dana ženka rađa jedno mladunče (ređe dva), koje 6 nedelja ostaje sakriveno u blizini krda, a majka povremeno dolazi da ga doji.
Borba za preživljavanje[uredi | uredi izvor]
U vrućim podnebljima oriks antilope preživljavaju tako što pasu u toku hladnijeg dela dana, uglavnom u sumrak ili noću. Njihova posebna bela dlaka odbija Sunčeve zrake i toplotu čak i do 60 stepeni Celzijusovih. Od 10 do 14 ili 15 sati okupljaju se u hladovini. Kod mnogih vrsta antilopa boravak tolikog broja životinja na malom prostoru izazvalo bi borbe za dominaciju ili sukobe oko parenja. Međutim, radi opstanka u surovom staništu, to se kod oriks antilopa ne dešava.
Ugroženost[uredi | uredi izvor]
Zbog velikih rogova, oriks antilope bile su popularne u 20. veku. Bezobzirni lovci na prostorima Saudijske Arabije ubijali su sve više oriksa, i na kraju su ih doveli do ivice ugroženosti. Na prostorima Arabije izbrojeno ih je 65, od kojih su bile samo 4 ženke. Tada je počela Operacija oriks u Aziji i u Južnoj Americi. Stanje populacije oriksa bilo je alarmantno i to je zabrinulo zoologe. Na prostoru pustinja gde žive oriksi postavljeni su lovci u širokom krugu. To je trebalo da reši problem krivolovaca, ali nije. Velika grupa krivolovaca uspela je da se probije kroz zaštitni krug neopaženo, i populacija oriksa se opet smanjila. Tada su zoolozi shvatili da moraju da presele orikse u manje rezervate, gde će imati veću zaštitu. Sve je izgledalo savršeno; imali su sigurno mesto za život, bez prirodnih neprijatelja i sa mnogo hrane i hlada. Ali, problem je bio u tome što su oriksi jeli biljke sa velikom količinom minerala, što im je bilo potrebno. Ljudi u rezervatu nisu mogli to da im priušte. Uskoro se za brzo vreme povećala populacija oriksa i opet su vraćeni u njihova prirodna staništa. Tada ih je bilo biše od 300, ali su ipak išli u odvojenim krdima (10-25 članova) gde mogu u miru da se opuste u hladu. Oriksi su još uvek na listi ugroženih vrsta, jer uvek postoji opasnost da se opet smanji njihov broj. Ali, zasad su sigurni.
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ IUCN SSC Antelope Specialist Group (2008). „Oryx gazella”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2008. International Union for Conservation of Nature. Pristupljeno 13. 11. 2008.Database entry includes justification for why this species is listed as Least concern.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Životinje: Mladinska knjiga Beograd; urednik: Jelka Jovanović; tiraž 7.000 primeraka; U Beogradu 2007
- Politikin Zabavnik: izdanje 1.5.2010. godine. (br.3037)
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
| Državne | |
|---|---|
| Ostale | |
