P-47 tanderbolt

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
(preusmereno sa P-47 Тандерболт)
P-47 Tanderbolt
P-47 tanderbolt
Opšte
Dimenzije
Pogon
Performanse
Početak proizvodnjeapril 1943
Broj primeraka15.680[1]
Dužina11
Razmah krila12,98
Visina4,44
Površina krila29,92
Klipno-elisni motor1x P & W R-2800
Snaga1.890 kW
Maks. brzina na Hopt750 km/h
Taktički radijus kretanja1.290 km
Plafon leta13.100 m
Brzina penjanja954 m/min

P-47 tanderbolt (ili Grom), (engl. Republic P-47 Thunderbolt), među pilotima neformalno nazivan „šolja“ (engl. Jug) je jedan od najznačajnijih lovačkih aviona učesnika u Drugom svetskom ratu. P-47 je robustan avion s velikom autonomijom leta, efikasan u borbama u vazdušnom prostoru i u dejstvu po zemaljskim ciljevima. Odigrao je značajnu ulogu u operacijama pratnje i zaštite letećih tvrđava, u njihovim misijama na velikim rastojanjima.

U toku i po završetku rata, Tanderbolt je bio u operativnoj upotrebi i u savezničkim vazduhoplovstvima. Posle Drugog svetskog rata, uveden je u operativnu upotrebu u vazduhoplovstva više zemalja Južne i Srednje Amerike, Kine, Irana, Turske, Saveza Sovjetskih Socijalističkih Republika i Jugoslavije.

U Ratnom vazduhoplovstvo FNRJ, 1952. godine, uveden je u operativnu upotrebu varijanta F-47D. Isporučena su 133 aviona F-47D, u okviru američke vojne pomoći, posle raskida sa Sovjetskim Savezom i Staljinom, nakon rezolucije Informbiroa.

U raznim varijantama proizvedeno je 15.680 aviona tipa Tanderbolt. Posle rata, 1948. godine, P-47 je preimenovan u F-47.[1][2][3]

Aleksandar Kartveli (1896—1974), Amerikanac gruzijskog porekla, vazduhoplovni inžinjer, konstruktor P-47 tanderbolta i F-84 tanderdžet.

Zahtevi i razvoj[uredi | uredi izvor]

P-47A

Između dva svetska rata, u Americi je bila prisutna vazduhoplovna doktrina po kojoj su imali prednost veliki, autonomno štićeni avioni-bombarderi velike nosivosti i velikih radijusa dejstva, zvani leteće tvrđave. Pri tome je zanemarena borba za prevlast u vazdušnom prostoru, odnosno važnost lovačke avijacije. Posledica takvog pogrešnog prilaza je bila da je Amerika zaostajala u razvoju i proizvodnji lovačkih aviona, što su pri ulasku u rat skupo platili, velikim gubicima.

U okviru kampanje da se nadoknadi propušteno u razvoju lovačkih aviona, u Avio kompaniji Repablik je 1939. godine projektovan avion AP-4, s motorom P & W R-1830. To je bio demonstrator rešenja za budući američki lovački avion. Na osnovu tog rešenja, proizveden je avion P-43 lančer, u ograničenom broju primeraka. Nastavljen je razvoj lovačkog aviona preko poboljšane varijante aviona R-44 roket, sa snažnijim motorom, tečnim hlađenjem i naoružanjem osam mitraljeza M2, kalibra 12,7 mm. Ovaj projekat je američko vazduhoplovstvo obeležilo s XP-47 (označavan je i sa P).

Drugi svetski rat je eskalirao u Evropi, u kome su nemački lovački avioni pokazivali superiornost i opštu premoć u vazdušnom prostoru. Upoređujući se s njima, bilo je očigledno zaostajanje američkih projekata. U birou Avio-kompanije Repablik na Long Ajlendu, vodeći projektanti aviona P-47 tanderbolt, bili su sovjetski emigranti, ruskog i gruzijskog porekla, Aleksandar Severski i Aleksandar Kartveli. Oni su, u junu 1940. godine, predložili sasvim novi koncept većeg lovačkog aviona. Taj projekat je američko vazduhoplovstvo u septembru iste godine zvanično obeležilo oznakom XP-47B.[4]

Ovi sovjetski emigranti su Americi oformili malu vazduhohoplovnu firmu 1931. godine i razvili su avion amfibiju SEV-3, sa zanimljivim koncepcijskim rešenjima, sa motorom nedovoljne snage. Proizvedeno je relativno brzo šest primeraka, do 1933. godine. Naredne godine je taj avion modificiran u školski dvosed, koji je bio rizičan za učenike zbog pogona malesnage i zato nije usvojen u operativnu upotrebu.[4]

Prototip XP-47B je poletao 6. maja 1941. godine. U toku ispitivanja, isti je postigao brzinu od 663 km/h, na visini leta od 7.864 m. Pri tome je visinu leta od 4.600 m postigao za vreme od 5 minuta. Ovaj prototip je izgubljen u nesreći, 8. avgusta 1942. godine.

XP-47B je bio veliki avion u odnosu na svoje savremenike. Prazan je imao masu od 4.490 kg. Konstruktor Kvarteli je to i podvukao, s komentarom:

Prvi serijski avion P-47B tanderbolt je predat na operativnu upotrebu u martu 1942. godine, a u aprilu 1943. je izvršen i prvi borbeni zadatak s tim tipom borbenog aviona.[2][5][6][7]

Opis[uredi | uredi izvor]

Koncepcija[uredi | uredi izvor]

Krilo, eliptičnog je oblika, postavljeno je oko srednje visine poprečnog preseka trupa. Ova činjenica i prečnik elise od 3,17 m su odredili relativno dugačke glavne noge stajnog trapa. Stajni trap je klasični i sastoje se od glavnih nogu i repnog točka. Glavne noge se uvlače u smeštajni prostor u krilu, a repni točak u završni deo trupa.

Motor P & W R-2800, integrisan je u čeoni prostor trupa, eliptičnog poprečnog preseka, koji obezbeđuje efikasno vazdušno hlađenje 18 cilindara motora, raspoređenih u dve radijalne ravni (dvostruku zvezdu). Na osnovu stečenih iskustava s požarima, na P-47 taj prostor je izolovan od kabinskog dela aviona i pilota protiv-požarnim zidom.

Poprečnim presekom motora definisan je i presek trupa, koji je skladno, aerodinamički sveden na nulti završetak. Postignuto je kvalitetno opstrujavanje vazduha oko celog trupa, s minimalnim otporom za zadati poprečni presek. Taj oblik podseća na šolju, zbog čega je i dobio takvo neformalno ime. Pošto je trup relativno velikog poprečnog preseka, a kabina je smeštena s njegove gornje strane, ispod nje je ostao veliki slobodan prostor, u koji su smeštena dva samozaptivajuća rezervoara goriva, ukupne zapremine od 1.155 litara.

Na prvim varijantama P-47 poklopci kabine su bili napravljeni od ravnih ploča pleksiglasa, postavljenih u metalne ramove. Na kasnijim, unapređenim varijantama, uveden je trodimenzionalno oblikovani poklopac, u obliku kaplje. Pri tome se prešlo i na klizni način njegovog otvaranja (unazad), umesto preklopnog načina (u stranu). Na ovaj način se pilotu značajno poboljšala preglednost u toku leta, odnosno u toku borbe. Komande leta su klasične, s mehaničkim prenosom upravljačkog signala, od pilota do komandnih površina, pomoću kinematičkih poluga.

Izduvni gasovi su usmereni u dve odvojene cevi, kojima se sprovode duž trupa aviona do njegovog zadnjeg dela, u cilju pokretanja gasne turbine.[8][9]

F-47D, verzija bez ventral fina, u tri projekcije.

Struktura[uredi | uredi izvor]

Šematski prikaz sklopova aviona P-47D .
Motor P & W R-2800.

Struktura Tanderbolta je izrađena od metala, najvećim delom od dural-aluminijuma. U početnim varijantama Tanderbolta, komandne površine su bile od metalnog skeleta presvučenog platnom. U toku kasnije proizvodnje, prešlo se na potpunu metalnu konstrukciju svih delova strukture aviona.

Koncepcija strukture trupa je polumonokok; sastoji se od okvira i uzdužnika, a međusobno su povezani zakivcima. Na ovu konstrukciju je pričvršćena metalna oplata sa zakivcima. Svi elementi strukture trupa su od dural-aluminijuma. Okovi za prihvat krila, repova i nogu stajnog trapa su od čelika.

Glavni delovi krila su dve ramenjače, s kojih se preko okova sve opterećenje prenosi s krila na trup. Tri pomoćne ramenjače na svakom polukrilu nose okove krilaca, zakrilaca i glavnih nogu stajnog trapa. Na krajevima ramenjača su okovi, koji se uklapaju u sklop s odgovarajućim delovima na trupu. Poprečno su raspoređena rebra, koja međusobno povezuju ramenjače i profilišu preseke krila prema zadanim aeroprofilima. Ovako formirana struktura je obložena oplatom od dural-aluminijuma. U krilu je obezbeđen smeštajni prostor za glavne noge stajnog trapa i otvori za pristup mitraljezima, kutijama za njihovu municiju i drugoj opremi. Po istom principu su formirane i ostale uzgonske površine: repovi, krmila, krilca i zakrilca.

Noge stajnog trapa se uvlače i izvlače pomoću hidrauličkog sistema. Noge se završavaju točkovima, čiji su naplatci napravljeni od magnezijuma, livenjem pod pritiskom.[2][8]

Pogon[uredi | uredi izvor]

Pogon Tanderbolta sačinjava motor P & W R-2800 i četvorokraka elisa, Hamilton. Motor P & W R-2800 je klipni, sa unutrašnjim sagorevanjem, i jedan je od najboljih od svih korišćenih u toku i neposredno posle Drugog svetskog rata. Sastoji se od 2h9 cilindara (18), radijalno raspoređenih u dve paralelne ravni (dupla zvezda), normalne u odnosu na osu radilice i elise. Cilindri se hlade vazduhom koji ih opstrujava. Protok vazduha oko cilindara se podešava automatskim pomeranjem žaluzina, na osnovu trenutno izmerene temperature. Ovaj motor se pokazao kao veoma pouzdan u svim ekstremnim uslovima upotrebe. Četvorokraka Hamiltonova (engl. Hamilton Standard) elisa, prečnika 3,17 m, je s automatskom regulacijom koraka (napadnog ugla) krakova, po kriterijumu konstantnog broja obrtaja.

Motor Prat end Vitni R-2800
Karakteristike[10]
Datum:
 1939.
Ciliindara:
 18
Konfiguracija:
 Radijalni, u dve ravni,
vazdušno hlađenje.
Snaga:
 1.491 kW
Broj obrtaja/minutu:
 2.400
Prečnik i hod klipa:
 146 h 152 mm
Zapremina:.
 .45,9 lit
Težina:
 1.068 kg

Napajanje motora smešom za sagorevanje benzin-vazduh realizuje se uz pomoć turbinskog kompresora, kojim se ublažava uticaj visine leta na smanjenje pritiska punjenja cilindara, a na taj način se održava snaga motora i povećava plafon leta aviona. Turbinu kompresora pokreću izduvni gasovi, vođeni dvema bočno sprovedenim cevima oko kabine pilota. Za posebne potrebe sticanja neophodne prednosti u borbi, Tanderbolt raspolaže i vodenim forsažem. To je sistem kojim se, za određeno vreme, postiže dopunska snaga. Njime se Tanderboltu obezbeđuje energetska prednost nad protivnikom. Vodeni forsaž je primenjen na varijanti P-47D. Realizuje se vodom iz rezervoara od 114 litara, smeštenim na protivpožarnom zidu. Za postizanje veće, vanredne snage motora i za njegovu zaštitu od detonacija izduvnih gasova, u stubline motora se ubrizgava voda. Voda se ubrizgava kroz elektro-mehanički regulator (zasnovan je na upotrebi membrana i solenoida). Istovremeno se karburatorska mešavina dovodi na stanje bliže optimalnom, tako što se smanjuje odnos benzin-vazduh (osiromašuje se smeša). Preko regulatora, pokrenutog pritiskom vode, dovodi se dodatni vazduh, pošto je isti umanjen visinom leta. Na ovaj način se trenutno i kratkotrajnije povećava snaga motora bez porasta pritiska u razvodnoj cevi za napajanje cilindara. Međutim, značajnije i dugotrajnije povećanje snage se postiže sa porastom pritiska u stublinama, usled sagorevanja vodonika, nastalog razlaganjem vode. Ovaj proces vremenski duže traje, zbog čega kasni posledični prirast snage motora. Da bi se proces ubrzao, paralelno se kombinuju ova dva postupka. Na taj način se sa prvim procesom premošćava kašnjenje u prelaznom procesu razlaganja vode. Na taj način se obezbeđuje brzi porast snage motora u trenutku uključenja forsaža, s umanjenjem uticaja kašnjenja odgovora sistema.[2][8][10][11]

Oprema[uredi | uredi izvor]

Tanderbolt poseduje svu klasičnu opremu, iz perioda svoje operativne upotrebe. U to vreme je bio tehnološki vrh instrumentalna tabla s klasičnim instrumentima. Vitalni instrumenti, za bezbednost leta, su bili udvojeni. Posedovao je višekanalni, primo-predajni uređaj za komunikaciju i opremu za klasičnu navigaciju.

Kabina je opremljena s klasičnim pilotskim sedištem, za sedeći padobran.

Pilot je obezbeđen s internim kiseoničkim sistemom, preko maske za disanje, što mu je obezbeđivalo bezbedan let i vođenje borbe, u celoj anvelopi leta Tanderbolta.

Elektro sistem je napajan s električnom strujom sa starter-generatora i s baterije (akumulatora). Pokretanje motora je sa spoljnjim elektro agregatom, a u posebnim slujevima autonomno, pomoću sopstvene baterije (akumulatora). Starter-generator je ugrađen na avionski motor.

Hidraulički sistem je projektovan po MIL propisima za borbene avione, iz te kategorije (slika dole). Pritisak hidro-ulja se obezbeđuje s pumpom, ugrađenom na avionski motor, a pouzdanost sistema je uvećana s ručno pogonjenom pumpom. Hidro-sistem još sačinjavaju: rezervoar za ulje, akumulator, ventili, slavine, pokretači nogu stajnih organa i zakrilaca, selektor za upravljanje i provodne cevi. Svaka noga, stajnjih organa i svaka od površina zakrilca ima zasebne hidro-pokretače. Oni rade po principu zauzimanja krajnjih položaja klipa (uvučeno-izvučeno).[2][8]

Naoružanje[uredi | uredi izvor]

Dejstvo P-47 s mitraljezima.

Tanderbolt se, za svoje vreme, smatrao odlično naoružanim avionom. Imao je veću vatrenu moć od svih lovaca iz toga vremena. Njegovo naoružanje se sastojalo od osam (2h4) mitraljeza (kalibra 12,7 mm), klasična dva nosača za nošenje spoljnjeg tereta, ukupne mase do 907 kg (predviđeno prvenstveno za bombe) i 2h5 šinastih lansera za nevođene rakete vazduh-zemlja od 127 mm, HVAR (engl. HVAR). Svaki mitraljez je obezbeđen okvirom za 350 metaka. Prvu generaciju aviona s mlaznim motorom karakteriše baš takvo naoružanje, preseljeno s borbenih aviona, s klipno-elisnim pogonom kao što je Tanderbolt.

Na Tanderboltu pilot je zaštićen od neprijateljske vatre čeonim neprobojnim staklom, a sa zadnje strane kabine pločom od čelika.[8]

Varijante[uredi | uredi izvor]

Tanderbolt je razvijen i proizveden u velikom broju varijanti.[12][13]

Izmena bočnog izgleda trupa u varijantama P-47.

XP-47B[uredi | uredi izvor]

XP-47B je prototip, koji je poleteo 6. maja 1941. godine. Proizveden je samo jedan ovakav primerak. To je bio lovac sa najačim motorom izgrađen do tog vremena, u vazduhoplovnoj istoriji, bio je skoro dvostruko veće težine od svojih savremenika (prazan 3.540 kg). Ovaj prototip je uništen u nesreći 8. avgusta 1942. godine.[5][14]

P-47B[uredi | uredi izvor]

P-47B № 41-5905, proizveden po redosledu kao 56. u toku serije.

P-47B je prva verzija serijskog standarda P-47. Američko ministarstvo je naručilo 171 primerak aviona, u ovom standardu.

Prva isporuka vojci aviona P-47B (41-5895), izvršena je 21. decembra 1941. godine. Naredna četiri P-47B iz proizvodnje (41-5896 / 5899) su isporučeni sredinom marta 1942. godine, samo osam meseci nakon što je prototip XP-47B poleteo. Ovi avioni su korišćeni za detaljno ispitivanje, po programima raznih agencija.

Zbog pokazanih, određenih nedostataka, ovi avioni su preusmereni za obuku pilota. Fabrički probni pilot je poginuo, prilikom ispitivanja u letu jednog primerka iz početne serijske proizvodnje (41-5899). Ovaj avion se srušio 26. marta 1942. godine, prilikom čega je poginuo fabrički probni pilot Džordž Burrel (engl. George Burrrell). Ispitivanjem katastrofe je dokazano da se deo strukture repa raspao u letu. Zbog toga je u leti uspostavljeno ograničenjo za P-47B. Pojavili su se i drugi nedostaci u ovom projektu, što je odložilo serijsku proizvodnju.

Tanderbolt u ovoj varijanti je naoružan sa 2h4 mitraljeza od 12,7 mm, svaki s okvirom za 350 metaka. Prvi avion probne partije je isporučen u decembru 1941, a drugi u martu 1942. godine. Prvi serijski avion kojim je potpuno standardizovana proizvodnja je završena u maju 1942. godine. Ovaj standard je nadograđen sa kliznim poklopcem kabine, turbo kompresorom za motor P & W R-2800 i regulacijom koraka krakova elise.[15][16][17]

P-47C[uredi | uredi izvor]

P-47C-2-RE

P-47C je nastao modifikacijama i nadogradnjom standarda P-47B. Struktura komandnih površina je pojačana, ažuriran je turbo kompresor motora i ugrađena je kratka vertikalna radio antena. Ukupno je proizvedeno 602 primeraka aviona, u ovom standardu. U ovoj varijanti, prvi avion je isporučen Američkom vazduhoplovstvu u septembru 1942. godine.

Nakon proizvodnje prve serijske partije, od 57 primeraka aviona P-47C, uvedena je proizvodnja standarda P-47C-1, u kojoj je za 200 mm produžen trup u sekciji kabine. Ova rekonstrukcija je izvedena zbog optimizacije položaja težišta aviona. Izvedene su i druge manje izmene, kao što su poboljšanja na hladnjaku ulja, na kočionom sistemu stajnog trapa i na elektrosistemu.

Sledeća serijska partija je bila od 55 primeraka aviona istog standarda, nakon čega je sledila proizvodna partija istog standarda u broju od 128, jedina razlika je što je na donjem delu trupa dodat nosač spoljnjeg tereta, za podkačinjanje bombi od 225 kg, ili rezervoara goriva, zapremine od 758 litara.

Najveća je nadogradnja je bila u standardu P-47C-5, koji karakteriše radio antena tipa mač i novi motor P & W R-2800-59, od 1.700 kW.[16][18]

XP-47E[uredi | uredi izvor]

XP-47E je eksperimentalna varijanta za razvoj integracije motora P & W R-2800-59, hermetizacije kabine i nove Hamiltonove elise. Poslednji primerak iz serije P-47B (41-6065), u septembru 1942. godine, modificiran je u toku proizvodnje u standard XP-47E sa kabinom pod pritiskom i kolenastom nadstrešnicom. Međutim, veći naglasak na operacijama na manjim visinama leta širom Evrope dovelo je do otkazivanja plana za uvođenje ovog standarda Tanderbolta, sa kabinom pod pritiskom, u proizvodnju.[19]

XP-47F[uredi | uredi izvor]

XP-47F je takođe eksperimentalna varijanta, na kojoj je istraživano poboljšanje laminarnog sloja opstrujavanja krila, u želji za poboljšanjem letnih performansi aviona. Ova istraživanja nisu dala željene rezultate. Korišćen je P-47B (serijski broj 41-5938), za ispitivanje novog krila veće površine sa aeroprofilima laminarnog opstrujavanja. Leteo je po prvi put 17. septembra, 1942. godine. Nije usvojen za serijsku proizvodnju.[20]

P-47D[uredi | uredi izvor]

P-47D je, u početku bio isti kao i P-47C, stim što je on proizvođen u novoj fabrici u Evansvilu, Indijana, zbog potrebe uvećanja proizvodnih kapaciteta, uslovljeno zahtevom za značajno ubrzanje dinamike proizvodnje, zbog toka rata. Situacija na ratištu je tražila veliki broj borbenih aviona, što je uslovilo masovnu proizvodnju Tanderbolta. Činjenica kolika je količini aviona P-47D proizvena, u obe fabrike zajedno proizvođeno 40 serijskih partija (lotova). U svakoj proizvodnoj partiji su uvođene izmene i dopune rešenja. Značajnije su bile novine u domenu pogona (vodeni forsaž), naoružanja, opreme i zaštite pilota. U serijskoj partiji P-47D-25 je uveden kapljast poklopac kabine i povećana je unutrašnja količina goriva na 1.402 litara. Piloti su uvođenje kapljastog poklopca kabine ocenili kao značajno poboljšanje.

Ukupno je proizvedeno 12.602 aviona P-47D.[2][21][22]

Jugoslovenski F-47D, u Muzeju
vazduhoplovstva, na aerodromu
Nikola Tesla, u Beogradu.
Saveznički F-47D, eksponat u muzeju.

P-47G[uredi | uredi izvor]

Kompanija Kertis-vrait, dobila je ugovor u januaru 1942. godine, za početak proizvodnje P-47D tanderbolta, po licenci u svojoj fabrici. Avioni iz te proizvodnje su označeni sa P-47G. U serijskoj proizvodnji P-47G svi materijali su bili drugačije obeleženi, zbog željenog razdvajanja od ostalih varijanti, a ne zbog suštinske razlike u rešenjima. Postojala je želja da se u ovoj varijanti probaju drugačije varijacije u odnosu na originalnu varijantu „D“. Čelni, prvi avion P-47G je bio identičan sa P-47C, koji je isporučen u decembru 1942. godine, a naredni P-47G-1 je bio identičan sa P-47C-1. Prvi 20 primeraka P-47G proizvedeni u kompaniji Kertis-vrait (P-47G-CU), bili sudosta slični varijanti P-47C. Avioni P-47G iz narednih partija, do marta 1944. godine, bili su uporedivi sa P-47D. Tada je i završena proizvodnja u toj fabrici.

Pod oznakom P-47G, proizvedeno je 354 primerka aviona.[23]

XP-47K[uredi | uredi izvor]

Na kraju serijske proizvodnje pete partije varijante „D“, na poslednjem primerku aviona P-47D-5 (serijski broj 42-8702), uvedena je izmena na poklopcu kabine, u cilju bolje preglednosti pilota. Taj avion je obeležen s XP-47K, a ta modifikacija je izvedena po britanskom predlogu, a ispitan je u julu 1943. godine. Modifikacija se pokazala izvodljivom i korisnom i uvedena je u seriju, sa oznakom partija proizodnje P-47D-25-RE i P-47D-26-RA.[24]

XP-47L[uredi | uredi izvor]

Poboljšanja na serijskom avionu P-47D-30 № 42-76614, prototipski su demonstrirana izmenama na avionu obeleženom sa XP-47L. Ove modifikacije u sebi sadrže izmene poklopca kabine i kapaciteta unutrašnjih rezervoara goriva za 1.400 litara i poboljšan sistem za hlađenje motora.[25]

XP-47H[uredi | uredi izvor]

Tanderboltom je postignut vrhunac u ovoj kategoriji i koncepciji aviona, ali rat je zahtevao stalnu potrebu za daljim unapređenjem i stvranjem prednosti, u odnosu na protivnika. U tom nastojanju je razvijena varijanta aviona XP-47H 1943. godine, na dva serijska P-47D-15-RE (№ 42-23297 / 23298), s linijskim motorom Krajsler XIV-2220-1 sa šesnaest cilindara snage od 2.300 ks, vodenim hlađenjem. U praksi se pokazalo da to nije odgovarajuće rešenje, iako je projekat počeo u avgustu 1943. godine, dva P-47D-15-RE zapravo nisu završena ni do 1945. Ispitivanje u letu je počelo 26. jula 1945. godine. Avion XP-47H zapravo je postigao manju brzinu od standardnog P-47D. U svakom slučaju, motor Krajsler XIV-2220 se nikada nije serijski proizvodio, a i ceo taj projekat je izgubilo smisao uvođenjem mlaznih motora.[26]

XP-47J[uredi | uredi izvor]

XP-47J je eksperimentalni avion, predložen u novembru 1942. godine, a razvijen i proizveden 1943. od postojećeg P-47D № 43-46952. Na njemu su integrisani i ispitani, novi turbo-kompresor, vodenog forsaž, ventilator u sistemu vazdušnog hlađenja, primenjeni na motoru P & W R--2800-57(C) (2.090 kw), redukcije naoružanja na 2h3 mitranjeza i olakšanja strukture krila.

Sa ovim avionom XP-47J je postignuta rekordna brzina u horizontalnom letu, za avione s klipnim motorom, od 813 km/h, u avgustu 1944. godine. Ovaj najbrži avion, s klipnim motorom, ipak nije imao perspektivu, pošto se pojavio u eri razvoja aviona s mlaznim motorima.[27]

P-47M[uredi | uredi izvor]

P-47M

P-47M je konzervativni prilaz unapređenja Tanderbolta. Četiri serijska P-47D-27-RE (№ 42-27385 / 27388), modifikovana su u varijantu P-47M. U tome programu nije uspešno integrisan motor P & W R-2800-57 i novi turbo-kompresor. Postignuta je maksimalna brzina u horizontalnom letu, od 761 km/h.

Proizvedeno je ukupno 130 primeraka aviona P-47M, a isti su stigli u Evropu tek početkom 1945. godine. Kada su učeni nedostaci te varijante otklonjeni, rat se već završio u Evropi. P-47M je bio namenjen da se svojom povećanom brzinom suprostavi nemačkim letećim bombama i novim avionima sa mlaznim motorima, čiji je razvoj bio pri kraju.[28]

P-47N[uredi | uredi izvor]

P-47N je poslednja varijanta, propraćena serijskom proizvodnjom, iz ove porodice aviona. Ovaj standard Tanderbolta je bio namenjen za praćenje super-bombardera B-29 (letećih tvrđava), u misijama s velikim letnim radijusima i na velikim visinama, do udaljenih japanskih ostrva, preko Pacifika.

Povećanje goriva u unutrašnjosti aviona jedino je bilo moguće izvesti u krilu. Za takvo rešenje je reprojektovano krilo i u njega su ugrađeni rezervoari zapremine od 190 litara.

Jedan od P-47M je opremljen novim krilom i unutrašnjim rezervoarima, u septembru 1944. godine. Reprojekat se pokazao kao uspešan, povećan je taktički radijus leta na oko 3.200 km, a trajanje leta (autonomija leta), bilo je oko 12,5 časova. Na njemu je bio ugrađen i pisoar za pilota.

P-47N je ušao u masovnu proizvodnju s motorom P & W R-2800-77 i s novim turbo-kompresorom i drugim, manjim izmenama. Ukupno je proizvedeno 1.816 primeraka ovih aviona. Zadnja proizvodnja, u partiji P-47N-25, realizovana je u oktobru 1944. godine.

Silueta XP-72 super tanderbolta, u dve projekcije.

Ova varijanta aviona se koristila, pored glavne namene praćenja letećih tvrđava, i kao lovac-bombarder na evropskom ratištu.[29][30]

XP-72 super tanderbolt[uredi | uredi izvor]

XP-72 super tanderbolt je poslednja koncepcija iz razvoja ove velike familije aviona, kojom su se težile postići granično moguće performanse, s klipno-elisnim pogonom. Ovu koncepciju karakteriše radijalni motor sa 28 cilindara, s vazdušnim hlađenjem. Cilindri motora su raspoređeni u četiri radijalne ravni (4h7), sa ukupnom snagom od 2.575 kW. Zmaj aviona je zadržan od klasične varijante Tanderbolta, a jedino je prednji, motorski deo, produžen i podešen prema novom motoru. XP-72 je naoružan sa šest mitraljeza (2h3), a spoljnji teret je mogao nositi ispod krila, mase do 2h450 kg.

Ugovor za razvoj ovog aviona je potpisan u junu 1943. godine, a prvi prototip je poleteo 2. februara 1944. Drugi prototip, sa šestokrakom elisom, poleteo je u julu 1944. godine. Ovaj drugi prototip je izgubljen u ranoj fazi ispitivanja u letu, a pokazao se kao veoma impresivan, posebno u performansama uspona.

Američko ministarstvo vojske je bilo naručilo proizvodnju 100 ovakvih aviona. Ugovor je ubrzo otkazan, pošto se shvatilo da je razvoj aviona s klipno-elisnim pogonom došao do krajnjih granica letnih performansi. Sasvim je bilo jasno da je dalja perspektiva za borbene avione bila u pogonu s mlaznim motorom. Na ovaj način je završen razvoj i proizvodnja ovog masovnog i proslavljenog aviona iz Drugog svetskog rata.[31]

Proizvodnja[uredi | uredi izvor]

Proizvodnja Tanderbolta je bila masovna, u dve odvojene fabrike, na dve lokacije. Stara fabrika na Long Ajlendu nije mogla da zadovolji zahtevanu dinamiku i količinu proizvodnje, uslovljenu tekućim ratom. Izgrađena je nova fabrika u Evansvilu, u Indijani. U obema fabrikama je paralelno lansirana proizvodnja po partijama (lotovima). Svaka partija aviona se proizvodila po definisanoj dokumentaciji, bez izmena. Izmene u dokumentaciju su se unosile za sledeću partiju proizvodnje. Ukupna proizvodnja od 15.680 aviona je lansirana u više od 40 partija. Od toga se izuzimaju prototipi koji su realizovani kroz proceduru razvoja i s drugim standardom dokumentacije.

Smatra se da su pojedinačni troškovi tadašnje proizvodnje Tanderbolta iznosili 83.000 američkih dolara.

Zbirni pregled proizvodnje i modifikacija aviona Tanderbolt [1][13][32][33]
Oznaka Br. proizvedenih Br. modifikovanih Napomene
XP-47B 1 Prvi Tanderboltov prototip.
P-47B 171 Varijanta u prvoj serijskoj proizvodnji.
RP-47C 1 Eksperimentalna izviđačka varijanta.
P-47C 602 Poboljšani P-47B
P-47D 12.602 Ukupna proizvodnja s kapljastim poklopcem kabine.
XP-47E 1 Na jednom od P-47B napravljene su određene izmene.
XP-47F 1 Na jednom P-47B je eksperimentisano s laminarnim slojem.
P-47G 354 Prepravljena je dokumentacija varijanti P-47C i P-47D.
TR-47G 2 Dvosed za obuku.
XP-47H 2 P-47D s linijskim motorom i vodenim hlađenjem.
XP-47J 1 Olakšani Tanderbolt, rekorder u postignutoj brzini.
XP-47K 1 Na P-47D je izvedena modifikacija poklopca kabine.
XP-47L 1 Povećan je kapacitet rezervoara za gorivo.
YP-47M 3 Integrisani su modifikovani motor i novi turbo-kompresor.
P-47M 130 Serijska proizvodnja YP-47M.
XP-47N 1 Integracija rezervoara za gorivo u krilo.
P-47N 1.816 Serijska proizvodnja P-47N.
15.680 10 Deset gotovih aviona su modifikovani i dograđeni novim rešenjima.

Karakteristike[uredi | uredi izvor]

U narednoj tabeli su uporedno prikazane karakteristike početne varijante P-43A lančer, postignutih rezultata avionom P-47D-25 (25. partija proizvodnje), koji je proizveden u rekordnom broju primeraka i za razvojnu varijantu s graničnim mogućnostima s klipnim motorom, XP-72- super tanderbolt.

Uporedne karakteristike [12][13][32][34]
Naziv karakteristike P-43A lančer P-47D XP-72 super tanderbolt
Raspon krila [m] 11 12,4 12,5
Površina krila [m²] 20,4 27,87 27,87
Dužina aviona [m] 8,67 11 11,2
Visina aviona [m] 4,27 4,3 4,42
Masa praznog aviona [kg] 2.600 4.850 4.970
Masa normalno napunjenog aviona [kg] 3.540 6.690
Najveća, moguća masa aviona [kg] 8.800
Motor P&W R-1830-35 P&W R-2800-59 P&W R-4360—13
Snaga [kW] 897 1.890 2.575
Maksimalna brzina horizontalnog leta [km/h] 575 690 790
Brzina uspona [m/s] 15,9 26,8
Dolet [km] 1.290 3.060 1.930
Plafon leta [m] 26.000 12.000 12.800

Operativna i borbena upotreba[uredi | uredi izvor]

Operativna upotreba P-47 (F-47), iskazana kroz statistiku američke vojske, za period od marta 1943. do avgusta 1945. godine, je u mega-ciframa:

Raketiranje ciljeva na zemlji, sa P-47D (F-47D).
  • Letenje
    • 545.575 letova, misija
    • 1.352.810 časova leta
  • Potrošeno
    • 773.025.120 litara goriva
    • 134.899.415 metaka, kalibra od 12,7 mm
    • 59.657 nevođenih raketa vazduh-zemlja
  • Uništeno i onesposobljeno
    • 7.000 aviona (3 552 u vazduhu)
    • 9.000 lokomotiva
    • 60.000 vagona
    • 86.000 kamiona
    • 6.000 oklopnih vozila i tenkova

Tanderbolt je najznačajniji lovac-bombarder koji je učestvovao u Drugom svetskom ratu. Rekorder je po veličini, masi, robusnosti, vatrenoj moći, autonomiji leta (dužini vremena ostajanja u vazduhu) i u maksimalnoj brzini u horizontalnom letu. On je najveći lovački avion, s klipno-elisnom pogonskom grupom, u celoj vazduhoplovnoj istoriji. Koristio se i kao lovac-bombarder i pratilac drugih borbenih aviona na dugotrajnim letovima na velikim visinama. Njegova čvrsta konstrukcija i radijalni motor (dvostruka zvezda) s vazdušnim hlađenjem, obezbedili su mu veliku toleranciju na ekstremne uslove korišćenja i oštećenja u borbi. Tokom Drugog svetskog rata, P-47 je učestvovao u gotovo svim aktivnim ratnim područjima, u vazduhoplovstvima više savezničkih zemalja.

Tanderbolti su imali vatreno krštenje 10. marta 1943. godine iznad francuske.

Prvi sukob u vazdušnom prostoru nemačkim avionima desio se 15. aprila 1943. godine, kada je pilot Don Blakesli Tanderboltom oborio prvi neprijateljski avion Fw-190. U toku celog rata su ostali rekorderi, u pobedama Tanderboltom u vazdušnim borbama, piloti: Frensis „Gabi“ Gabreski, sa 28 pobeda, i Robert S. Džonson, sa 27 pobeda.[35]

Prva misija praćenja B-17 je bila na početku bombardovanja Nemačke, 17. avgusta 1943. godine. Misije praćenja bombardera su se nastavile iz baza u Italiji, a u napadima na japanska ostrva iz Australije.

U trenutku otpočinjanja oružanog sukoba u Koreji, 25. juna 1950. godine, Tanderbolt je bio u naoružanju američkog vazduhoplovstva, ali nije korišćen za intervenciju, već je umesto njega korišćen P-51 Mustang. Tanderbolt nije korišćen iako je bio daleko efikasniji i otporniji od P-51 Mustanga, pogotovu za takvu vrstu ratovanja. Za to je bilo više razloga, a među njima se spominju budžetska ograničenja, nedostatak rezervnih delova, kampanja za ubrzani prelazak na borbene avione s mlaznim motorom itd.[12][36]

Američki vazduhoplovni operativci i piloti su ponovo žalili za Tanderboltom u Vijetnamskom ratu (1959—1975), iz opravdanih razloga. Prvo, rat je imao gerilsko obeležje po prašumama i močvarnom terenu, s manjim grupacijama snaga. Drugo, s tadašnjim osnovnim borbenim avionom Fantomom je napravljena koncepcijska greška što nije bio naoružan stalnim vatrenim oružjem. Ozbiljno je bilo postavljeno pitanje povratka Tanderbolta u operativnu upotrebu, koji bi bio veoma efikasan u tim uslovima ratovanja. Konačno se zaključilo da za to ne postoje realni uslovi. [1][37][38]

Korisnici[12][13][uredi | uredi izvor]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g goebel, greg (1. 1. 2015). „The Republic P-47 Thunderbolt” (na jeziku: (jezik: engleski)). airvectors. Pristupljeno 25. 8. 2015. „The Republic P-47 Thunderbolt” 
  2. ^ a b v g d đ Dwyer, Larry. „Republic P-47 Thunderbolt” (na jeziku: (jezik: engleski)). aviation-history. Pristupljeno 25. 8. 2015. „Republic P-47 Thunderbolt” 
  3. ^ a b „╚Tanderboltы╩ v Sovetskom Soюze” (na jeziku: (jezik: ruski)). airwar. Pristupljeno 25. 8. 2015. „╚Tanderboltы╩ v Sovetskom Soюze” 
  4. ^ a b goebel, greg (1. 1. 2015). „EARLY SEVERSKY AIRCRAFT / P-35 / P-35A” (na jeziku: (jezik: engleski)). airvectors. Pristupljeno 25. 8. 2015. „EARLY SEVERSKY AIRCRAFT / P-35 / P-35A” 
  5. ^ a b goebel, greg (1. 1. 2015). „P-43 LANCER / XP-47B” (na jeziku: (jezik: engleski)). airvectors. Pristupljeno 25. 8. 2015. „P-43 LANCER / XP-47B” 
  6. ^ Alex, Dan. „Republic P-47 Thunderbolt Fighter / Fighter-Bomber (1942)” (na jeziku: (jezik: engleski)). militaryfactory. Pristupljeno 28. 8. 2015. „Republic P-47 Thunderbolt Fighter / Fighter-Bomber (1942)” 
  7. ^ Sherman, Stephen. „Russian Aircraft Designer & Founder of Republic Aviation” (na jeziku: (jezik: engleski)). acepilots. Pristupljeno 29. 8. 2015. „Russian Aircraft Designer & Founder of Republic Aviation” 
  8. ^ a b v g d Mastrangelo, Nicholas. „Design Analysis of the P-47 Thunderbolt” (na jeziku: (jezik: engleski)). rwebs. Pristupljeno 25. 8. 2015. „Design Analysis of the P-47 Thunderbolt” 
  9. ^ „P-47 Thunderbolt” (na jeziku: (jezik: engleski)). globalsecurity. Pristupljeno 28. 8. 2015. „P-47 Thunderbolt” 
  10. ^ a b „Pratt and Whitney's R-2800” (na jeziku: (jezik: engleski)). aviation-history. Pristupljeno 28. 8. 2015. „Pratt and Whitney's R-2800” 
  11. ^ „The Turbosupercharger and the Airplane Power Plant” (na jeziku: (jezik: engleski)). rwebs. Pristupljeno 28. 8. 2015. „The Turbosupercharger and the Airplane Power Plant” 
  12. ^ a b v g „Republic P-47 Thunderbolt [Caza Bombardero]” (na jeziku: (jezik: španski)). lasegundaguerra. 1. 11. 2011. Pristupljeno 29. 8. 2015. „Republic P-47 Thunderbolt [Caza Bombardero]” 
  13. ^ a b v g „Republic P-47 Thunderbolt, Variants and Operators” (na jeziku: (jezik: engleski)). joebaugher. Pristupljeno 29. 8. 2015. „Republic P-47 Thunderbolt, Variants and Operators” 
  14. ^ „Republic XP-47B Thunderbolt” (na jeziku: (jezik: engleski)). joebaugher. 4. 7. 1999. Pristupljeno 30. 8. 2015. „Republic XP-47B Thunderbolt” 
  15. ^ „Republic P-47B Thunderbolt” (na jeziku: (jezik: engleski)). joebaugher. 4. 7. 1999. Pristupljeno 30. 8. 2015. „Republic P-47B Thunderbolt” 
  16. ^ a b goebel, greg (1. 1. 2015). „P-47B / P-47C” (na jeziku: (jezik: engleski)). airvectors. Pristupljeno 30. 8. 2015. „P-47B / P-47C” 
  17. ^ „Acceptance Performance Tests” (na jeziku: (jezik: engleski)). wwiiaircraftperformance. 18. 6. 1942. Pristupljeno 30. 8. 2015. „Acceptance Performance Tests” 
  18. ^ „Republic P-47C Thunderbolt” (na jeziku: (jezik: engleski)). joebaugher. 4. 7. 1999. Pristupljeno 31. 8. 2015. „Republic P-47C Thunderbolt” 
  19. ^ „Republic XP-47E Thunderbolt” (na jeziku: (jezik: engleski)). joebaugher. Pristupljeno 31. 8. 2015. „Republic XP-47E Thunderbolt” 
  20. ^ „Republic XP-47F Thunderbolt” (na jeziku: (jezik: engleski)). joebaugher. 5. 7. 1999. Pristupljeno 1. 9. 2015. „Republic XP-47F Thunderbolt” 
  21. ^ „P-47D-1(23) Thunderbolt” (na jeziku: (jezik: ruski)). airwar. Pristupljeno 25. 8. 2015. „P-47D-1(23) Thunderbolt” 
  22. ^ „Republic P-47D Thunderbolt” (na jeziku: (jezik: engleski)). joebaugher. Pristupljeno 1. 9. 2015. „Republic P-47D Thunderbolt” 
  23. ^ „Curtiss P-47G Thunderbolt” (na jeziku: (jezik: engleski)). joebaugher. Pristupljeno 1. 9. 2015. „Curtiss P-47G Thunderbolt” 
  24. ^ „Republic XP-47K Thunderbolt” (na jeziku: (jezik: engleski)). joebaugher. Pristupljeno 1. 9. 2015. „Republic XP-47K Thunderbolt” 
  25. ^ „Republic XP-47L Thunderbolt” (na jeziku: (jezik: engleski)). joebaugher. Pristupljeno 1. 9. 2015. „Republic XP-47L Thunderbolt” 
  26. ^ „Republic XP-47H Thunderbolt” (na jeziku: (jezik: engleski)). joebaugher. Pristupljeno 1. 9. 2015. „Republic XP-47H Thunderbolt” 
  27. ^ „Republic XP-47J Thunderbolt” (na jeziku: (jezik: engleski)). joebaugher. Pristupljeno 2. 9. 2015. „Republic XP-47J Thunderbolt” 
  28. ^ „Republic P-47M Thunderbolt” (na jeziku: (jezik: engleski)). joebaugher. Pristupljeno 2. 9. 2015. „Republic P-47M Thunderbolt” 
  29. ^ „P-47N” (PDF) (na jeziku: (jezik: engleski)). alternatewars. 17. 5. 1950. Arhivirano iz originala (pdf) 14. 10. 2011. g. Pristupljeno 29. 8. 2015. „P-47N” 
  30. ^ „Republic P-47N Thunderbolt” (na jeziku: (jezik: engleski)). joebaugher. Pristupljeno 29. 8. 2015. „Republic P-47N Thunderbolt” 
  31. ^ „XP-72 / END OF THE ROAD” (na jeziku: (jezik: engleski)). airvectors. Pristupljeno 2. 9. 2015. „XP-72 / END OF THE ROAD” 
  32. ^ a b „P-47 Thunderbolt, Specifications” (na jeziku: (jezik: engleski)). globalsecurity. Pristupljeno 28. 8. 2015. „P-47 Thunderbolt, Specifications” 
  33. ^ „Major P-47 Thunderbolt Variations, Serial Numbers, & Production” (na jeziku: (jezik: engleski)). 368thfightergroup. Pristupljeno 2. 9. 2015. „Major P-47 Thunderbolt Variations, Serial Numbers, & Production” 
  34. ^ Sherman, Stephen (24. 1. 2012). „Robert S. Johnson and the P-47” (na jeziku: (jezik: engleski)). acepilots. Pristupljeno 29. 8. 2015. „Robert S. Johnson and the P-47” 
  35. ^ „Robert Johnson” (na jeziku: (jezik: engleski)). warbirdsresourcegroup. 21. 2. 1920. Pristupljeno 3. 9. 2015. „Robert Johnson” 
  36. ^ Rowland, Michael D. (2003). „Why the U.S. Air Force did not use the F-47 Thunderbolt in the Korean War” (na jeziku: (jezik: engleski)). sobchak.wordpress. Pristupljeno 25. 8. 2015. „Why the U.S. Air Force did not use the F-47 Thunderbolt in the Korean War” 
  37. ^ „56th Fighter Group in World War II” (na jeziku: (jezik: engleski)). usaaf. Pristupljeno 3. 9. 2015. „56th Fighter Group in World War II” 
  38. ^ „56th Fighter Group” (na jeziku: (jezik: engleski)). American Air Museum in Britain. Pristupljeno 27. 3. 2018. „56th Fighter Group” 
  39. '^ Ibes, Peter. „South American 'Jug'” (na jeziku: (jezik: engleski)). ipmsstockholm. Arhivirano iz originala 19. 12. 2010. g. Pristupljeno 3. 9. 2015. „South American 'Jug” 
  40. ^ „P-47 Thunderbolt/45-49219” (na jeziku: (jezik: engleski)). warbirdregistry. Pristupljeno 3. 9. 2015. „P-47 Thunderbolt/45-49219” 
  41. ^ „THUNDERBOLT/45-49509” (na jeziku: (jezik: engleski)). warbirdregistry. Pristupljeno 3. 9. 2015. „THUNDERBOLT/45-49509” 
  42. ^ „Republic F-47D-40-RE Thunderbolt” (na jeziku: (jezik: engleski)). muzejvazduhoplovstva. Pristupljeno 3. 9. 2015. „Republic F-47D-40-RE Thunderbolt” 
  43. ^ „Republic F-47D-40-RA Thunderbolt” (na jeziku: (jezik: engleski)). muzejrv. Arhivirano iz originala 05. 03. 2016. g. Pristupljeno 3. 9. 2015. „Republic F-47D-40-RA Thunderbolt” 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • (jezik: engleski) Bergerud, Eric M. (2000). Fire in the Sky. Westview Press. str. 269—270. ISBN 978-0-8133-3869-9. [mrtva veza]
  • Vazduhoplovne Doktrine, gledišta i tehnika, Dr ing Zlatko Rendulić, general, Beograd 1974.
  • Chant, Christopher (1977). „Republic P-47 Thunderbolt”. Drugi svjetski rat - Avioni (na jeziku: (jezik: srpski)). Zagreb: Alfa. str. 148—149. 
  • Marck, Bernard (1997). Historie de L'aviation. Paris: Flammarion. ISBN 2-08-010038-6. 
  • Jarrett, Philip (2000). Flugzeuge. München: Covengarden. str. 94. ISBN 978-3-8310-9066-2. 
  • Sharpe, Michael (2012). „Bombers”. Military Aircraft (na jeziku: (jezik: engleski)). Charlottesville USA: Taj Books International LLC. str. 92. ISBN 978-1-84406-224-9. 
  • Simons, David; Withington, Thomas. Die Geschichte der Fligerei (na jeziku: (jezik: nemački)). Bath: Parragon Books Ltd. ISBN 978-1-4054-8950-8. 
  • Rendulić, Zlatko (1974). Vazduhoplovne doktrine - gledišta i tehnika. Beograd, Vojnoizdavački zavod.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

P-47 tanderbolt na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=P-47_тандерболт&oldid=26215695”