Panamski papiri

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Zemlje čiji su političari, javni službenici ili bliski saradnici povezani sa Panama papirima

Panamski papiri (engl. Panama Papers) predstavljaju 11,5 miliona objavljenih povjeriljivih dokumenata koji sadrže detaljne informacije o 214 hiljada ofšor preduzeća[1][2], navedenih od strane panamskog korporativnog servisnog provajdera Mosak Foneska[3], koji sadrže i identitet akcionara i direktora preduzeća.

Dokumenti pokazuju kako bogati pojedinci, uključujući i državne službenike, skrivaju novac od javnosti.[4] U vrijeme objavljivanja, papiri su identifikovali pet tadašnjih šefova država ili vlada iz Argentine, Islanda, Ukrajine, Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata; kao i vladinih zvaničnika, bližih rođaka i bliskih saradnika raznih šefova vlada više od četrdeset zemalja. Britanska Djevičanska Ostrva su dom za polovinu navedenih preduzeća, dok Hongkong sadrži najviše povezanih banaka, advokatskih kancelarija i posrednika.[5]

Iako upotreba ofšor privrednih subjekata nije nezakonita u nadležnostima u kojima su registrovana, tokom istrage novinari su otkrili da se neke od fiktivnih firmi možda koristite u nezakonite svrhe, uključujući prevare, trgovinu drogom i utaju poreza.[6]

Anonimni izvor pod pseudonimom „Džon Dou” proslijedio je dokumente u serijama njemačkim novinama „Zidojče Cajtung” početkom 2015. godine. Informacije iz ove neplaćene uzbunjivačke transakcije[7] dokumenata datiraju još iz davnih semdesetih godine 20. vijeka i na kraju su iznosile 2,6 terabajta podataka. S obzirom na obim curenja informacija, novine su zatražile pomoć Međunarodnog konzorcijuma novinara istraživača, koji distribuira dokumente za istrage i analizu oko 400 novinara u 107 medijskih organizacija u 76 zemalja.[8] Prvi novinski izveštaji na osnovu papira, i 149 samih dokumenata, objavljeni su 3. aprila 2016. godine. MKNI je obećao da će objaviti potpun spisak navedenih preduzeća početkom maja 2016.[9]

Sankcionisani klijenti[uredi | uredi izvor]

Anonimnost ofšor kompanija može takođe da se koristi da bi se izbegle međunarodne sankcije, i više od 30 klijenata Mosaka Fonseke bili su u jednom ili drugom trenutku na crnoj listi od strane Odeljenja za trezor SAD, uključujući preduzeća povezana sa visokim ličnostima u Rusiji, Siriji i Severnoj Koreji.

Tri kompanije Mosak Fonseke započete su za klijente Helene Matiju. Pravni konsultanti su kasnije sankcionisani od strane Kancelarije za kontrolu inostrane imovine SAD (USAC). Međunarodna korporacija Pangejts optužena je u julu 2014. da snabdeva vladu Sirije „velikim brojem specijalnih naftnih proizvoda" sa „ograničenom civilnom primenom u Siriji". Druge dve, Maksima Midl Ist Trejding i Morgan Aditivs Manufakčuring Co, i njihovi vlasnici Vael Abdulkarim i Ahmad Burgavi, navodno su se „angažovali u varljivim merama" za snabdevanje naftnim proizvodima u Siriji.

Mosak Fonseka je takođe obavio šest poslova za Rami Maklufa, rođaka sirijskog predsednika Bašara al Asada, uprkos sankcijama SAD protiv njega. Unutrašnji dokumenti Mosaka Fonseke pokazuju da je Mosak Fonseka 2011. godine odbio preporuku svog vlastitog tima za usaglašavanje da prekine veze sa gospodinom Maklufom. Složili su se da to urade samo nekoliko meseci kasnije. Firma je rekla da nikada nije svesno dozvoljavaola bilo kome ko je povezan sa nepoštenim režimima da koristi njene kompanije.

Frederik Obermajer, ko-autor priče Panamskih papira i istraživački reporter nemačkih novina Sudojče Cajtung, izjavio je za Demokratiju Sada: „Mosak Fonseka je shvatio da je Makluf rođak i shvatili su da je on sankcionisan i shvatili su da je on navodno jedan od finansijera sirijskog režima, i oni su rekli: „Oh, tu je banka koja još uvek posluje s njim, tako da i mi treba da nastavimo sa njim".

HSBC je takođe razuverio Mosak Fonseku ne samo da je bio „komforan" sa Makluf-om kao klijentom, već je i sugerisao da bi SAD mogle da se zbliže sa porodicom Asad. Već je poznato da je Makluf bio dugogodišnji klijent švajcarske privatne banke HSBC-a, koja je držala najmanje 15 miliona dolara na više računa 2006. Panamski fajlovi takođe pokazuju da je HSBC pružao finansijske usluge kompaniji Maklufa pod nazivom Dreks Tehnolodžis, za koju je HSBC rekao da je kompanija „dobrog stajanja.

DCB Fajnens, kompanija na devičanskim ostrvima zasnovana od strane bankara iz Severne Koreje Kim Čol-sama i britanskog bankara Najdžel Kauija takođe je ignorisala međunarodne sankcije i nastavila poslovati s Severnom Korejom uz pomoć panamske firme. Odeljenje američkog trezora u 2013. godini nazvalo je DCB Fajnens lažnom kompanijom za Daedong Kreditski Banku i objavila sankcije protiv obe kompanije za pružanje bankarskih usluga severnokorejskom trgovcu oružja Koreja Majning end Development Trejding Korporejšn, pokušaj da izbegne sankcije protiv te zemlje, pomoć prodaji oružja i širenju programa Korejskog nuklearnog oružja. Kaui je rekao da je holding kompanija korišćena za legitiman posao i da nije bio upoznat sa ilegalnim transakcijama.

Mosak Fonseka, od koga se zahteva po međunarodnim bankarskim standardima izbegavanje pranje novca ili klijenti prevaranti, kao i sve banke treba biti posebno oprezan na znake korupcije sa politički izloženim osobama (PEP), drugim rečima, klijentima koji su ili imaju bliske veze vladinim zvaničnicima. Međutim, na neki način nisu uspeli da nađu nikakve crvene zastavice vezane za Tareka Abasa iako je podelio porodično ime sa predsednikom Palestine i sedeo u upravnom odboru kompanije sa četiri kolege direktora koje je firma smatrala PEP zbog njihovih veza sa Palestinskom politikom. Pa ipak, Mosak Fonska je zapravo uradio i dokumentovao istraživanje dužne pažnje, uključujući Gugl pretragu.

Otkrića[uredi | uredi izvor]

Razgovor između reportera Sudojče Cajtunga, Bastiana Obermajera i anonimnog izvora Džona Doua Pored široko pokrivenih poslovnih dogovora između britanskog premijera Dejvida Kamerona i islandskog premijera Sigmundur David Gunlaugsona, u otkrivenim dokumentima se takođe nalaze i informacije o akcionarima i direktorima 214.000 firmi koje su osnovane od strane Mosak Fonseke, kao i neke od njihovih finansijskih transakcija. Većina ovih informacija ne pokazuje ništa više od prudentnog finansijskog upravljanja. Uopšteno nije protiv zakona (samo po sebi) posedovati ofšor kompaniju, iako se takve kompanije mogu ponekad koristiti za nezakonite postupke.

Novinari istraživačkog tima pronašli su poslovne transakcije mnogih važnih ličnosti u svetskoj politici, sportu i umetnosti. Mnoge od ovih transakcija su sasvim legalne. Pošto su podaci nepotpuni, pitanja ostaju u mnogim drugim slučajevima; međitim drugi jasno ukazuju na etičku, ako ne i zakonsku nepodobnost. Neke obelodanjivanja - izbegavanje poreza u veoma siromašnim zemljama od strane veoma bogatih entiteta i pojedinaca na primer - dovode do moralno zasnovanih pitanja. Prema navodima Namibijana, kompanija koja je registrovana na ime Beni Stajnmec, Oktea, duguje u porezima na imovinu gradu Koidu u Sijera Leoneu više od 700.000 američkih dolara, i 150 miliona dolara je u crvenom, iako je njen izvoz bio više nego dvostruki tom iznosu u prosečnom mesecu u periodu 2012-2015. Sam Stajnmec ima ličnu vrednost od 6 milijardi dolara.

Ostale transakcije ofšor kompanija opisane u dokumentima iѕgleda da jesu prekršile zakon o razmeni, trgovinske sankcije ili su nastale kao rezultat političke korupcije, prema novinarima ICIJ -a. Na primer:

Urugvaj je uhapsio petoro ljudi i optužio ih za pranje novca preko ofšor kompanija Mosak Fonseke za meksički kartel za drogu.

Ojestaf, partner ICIJ-a u istrazi, izvestio je da je otkrio nove dokaze da je Karim Vejd primao isplate od strane DP Vorld -a (DP). On i dugogodišnji prijatelj su osuđeni na suđenju za koje su Ujedinjene nacije i Amnesti internešenel rekli da je bilo nepravedno i da je kršilo prava okrivljenih. Članak Ojestafa ne govori o vođenju suđenja, ali kaže da su novinari iz Ojestafa pronašli dokumente Mosak Fonseke koji pokazuju plaćanja Vejd-u preko podružnice DP -a i firme koja je registrovana na prijatelja.

Švajcarski advokat Diter Nojpert optužen je za nepoštovanje sredstava klijenata i pomaganje i oligarsima i kraljevskoj porodici Katara da sakriju novac.

Imenovani u otkriću su bili 12 trenutnih ili bivših svetskih lidera, 128 drugih javnih funkcionera i političara, kao i na stotine poznatih ličnosti, privrednika i drugih bogatijih pojedinaca iz preko 200 zemalja.

Mosak Fonseka[uredi | uredi izvor]

Pojedinci i entiteti mogu otvarati ofšor račune iz bilo kog razloga, od kojih su neki potpuno legalni ali etički upitni. Kanadski advokat sa sedištem u Dubaiju je napomenuo, na primer, da bi preduzeća mogla želeti da izbegnu da potpadnu pod jurisdikciju islamskog nasleđa ako vlasnik umre. Biznisi u nekim zemljama možda žele da zadrže deo svojih sredstava u dolarima, rekao je brazilski advokat. Planiranje nekretnina je još jedan primer legalnog izbegavanja poreza.

Američki filmski stvaralac Stenli Kjubrik imao je procenjenu ličnu vrednost od 20 miliona dolara kada je umro 1999. godine, od kojih je većina uložena u englesku vilu iz 18. veka koju je kupio 1978. Živeo je u toj vili do kraja svog života, snimajući scene iz Isijavanja, Ful Metal Džeketa i Očiju Širom Zatvorenih takođe. Tri holding kompanije koje je osnovao Mosak Fonseka sada poseduju tu imovinu, a zauzvrat ima fondove za svoju decu i unuke. Pošto je Kjubrik bio Amerikanac koji je živeo u Britaniji, bez fonda njegova imovina bi morala da plati porez na transfer obe vlade i eventualno bi bio prisiljen da proda imovinu kako bi dobio likvidna sredstva da ih plati. Kjubrik je sahranjen na terenu vile zajedno sa jednom od njegovih ćerki, a ostatak njegove porodice i dalje živi tamo.

Druge upotrebe su više dvosmislene. Kineske kompanije mogu se uspostaviti ofšor kako bi podigle strani kapital, što je obično protiv zakona u Kini. U nekim od naslednih diktatura na svetu, zakon može biti na strani elite koja koristi ofšor kompanije za dodelu naftnih ugovora sebi, ili zlatnim koncesijama za svoju decu, međutim takvo ponašanje se ponekad kažnjava po međunarodnom zakonu.

Iako ne postoji standardna zvanična definicija, Ekonomist i Međunarodni monetarni fond opisuju ofšor finansijski centar ili poresko utočište kao nadležnost čija bankarska infrastruktura prvenstveno pruža usluge ljudima ili preduzećima koja ne žive tamo, zahteva malo ili nikakvo obelodanjivanje informacija prilikom poslovanja i nudi niske poreze.

,,Najočiglednija upotreba ofšor finansijskih centara je izbegavanje poreza", dodao je Ekonomist. Oksfam je 2016. u svom godišnjem izveštaju o nejednakosti dohotka okrivio poreske rajeve za veliki deo proširenog jaza između bogatih i siromašnih. „Poreske rajevi su srž globalnog sistema koji dozvoljava velikim korporacijama i bogatim pojedincima da izbegavaju plaćanje njihovog pravičnog udela", rekao je Rejmond C. Ofenhajzer, predsednik Oksfam Amerike, „onemogućavajući vlade, bogate i siromašne, da prikupe sredstva koja im trebaju da pruže vitalne javne usluge i da se bore protiv sve veće nejednakosti. "

Istraživači Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) procenili su u julu 2015. godine da promena profita multinacionalnih kompanija košta zemlje u razvoju oko 213 milijardi američkih dolara godišnje, skoro dva odsto njihovog nacionalnog dohotka. Igor Angelini, šef Europolove finansijske obaveštajne grupe, izjavio je da ofšor kompanije „igraju važnu ulogu u pranju novca na velikoj skali "i da su često sredstvo za „prenošenje mito novca ". Mreža za poresku pravdu zaključila je u izveštaju iz 2012. godine da su „dizajniranje komercijalnih šema zloupotrebe poreza i zatvaranje očiju na sumnjive transakcije postale inherentni deo rada bankara i računovođa".

Pranje novca utiče i na zemlje prvog sveta, s obzirom na to da je omiljena investicija ofšor kompanija tržište nekretnina u Evropi i Severnoj Americi. London, Majami, Njujork, Pariz, Vankuver i San Francisko su svi osetili uticaj toga. Praksa parkinga u luksuznim nekretninama često se citira kao podsticanje visokih cena stanovanja u Majamiju, gde je Asocijacija Realtorsa iz Miamija rekla da je prodaja gotovine iznosila 90% nove prodaje kuća u 2015. godini. „U Majamiju dolazi do ogromne količine prljavog novca koji je prerušen kao investicija", kaže bivši istraživač kongresa Džek Blum. U Majamiju 76% vlasnika stanara plaća gotovinom, praksa koja se smatra uzbunom za pranje novca.

Nekretnine u Londonu, gde su cene stanovanja povećane za 50% u periodu od 2007. do 2016. godine, takođe često kupuju inostrani investitori. Donald Tun, šef britanske agencije za borbu protiv kriminala, izjavio je u 2015. godini „londonsko tržište nekretnina je iskrivljeno opranim novcem. Cene veštački pokreću kriminalci iz inostranstva koji žele da u Ujedinjenom Kraljevstvu sakupe svoje imovine." Tri četvrtine londonara ispod 35 godina ne mogu sebi priuštiti kupovinu kuće.

Endi Jan, istraživač urbanističkog planiranja i profesor na Univerzitetu Britanske Kolumbije, studirao je prodaju nekretnina u Vankuveru - za koji se takođe smatra da je potpao pod uticaj stranih kupaca - i otkrio je da 18% transakcija u najskupljim kvartovima Vankuvera bilo u obliku gotovinske kupovine i 66% vlasnika je izgledalo da su kineski državljani ili ljudi koji su nedavno došli iz Kine. Pokrajinska vlada odbacila je zahteve za više podataka o stranim investitorima. Kineski državljani odgovorni su za 70% prodaja kuća u Vankuveru u 2014. godini za više od 3 miliona kanadskih dolara . 24. juna 2016. godine Kineski CITIC Bank Korp podneo je tužbu u Kanadi protiv kineskog državljanina koji je pozajmio CN 50 miliona za njegov drvni posao u Kini, ali je potom povukao približno 7,5 miliona dolara iz kreditne linije i napustio zemlju. Kupio je tri kuće u Vankuveru i Suriju u Britanskoj Kolumbiji zajedno u vrednosti od 7,3 miliona američkih dolara tokom tri meseca u junu 2014.

Međunarodno bankarstvo[uredi | uredi izvor]

,,Ovo pitanje će sigurno biti postavljeno na samitu G20", predvideo je Tomasz Kozlovski, ambasador Evropske unije (EU) u Indiji. „Moramo ojačati međunarodnu saradnju za razmenu poreskih informacija između poreskih vlasti."

Panama, Vanuatu i Liban se mogu naći na listi poreskih uvala nevoljnih za saradnju koju je Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) ponovo aktivirala u julu 2016, na zahtev zemalja G20, upozorio je Le Mond, francuski list koji je učestvovao u istrazi. Ove tri zemlje nisu pratile nijednu od tri OECD-ove široke smernice za međunarodnu bankarsku saradnju:

razmena informacija na zahtev potpisani multilateralni sporazum o standardima informacija posvećenost implementaciji automatske razmene informacija 2017. ili 2018.

OECD, G20 ili Evropska unija takođe bi mogli da uvedu još jednu listu za zemlje koje su neadekvatne u više oblasti. Zemlje koje ne ispunjavaju ni jedan od ovih kriterijuma, kao što su Panama, Vanuatu i Liban, bile bi na crnoj listi. Zemlje koje ispunjavaju samo jedan kriterijum bi išle na sivu listu. U aprilu 2016. godine, da je siva lista bila na snazi, uključivala bi devet zemalja: Antigvu i Barbudu, Bahrein, Bruneju, Dominiku, Liberiju, Nauru, Samou, Tobago i Ujedinjene Arapske Emirate.

Novinske logistike[uredi | uredi izvor]

Međunarodni konzorcijum istraživačkih novinara pomogao je organizaciju pregleda istraživanja dokumenata nakon što je Sudojče Cajtung shvatio obim posla koji je potreban da bi se potvrdila autentičnost 2,6 terabajta procurelih podataka. Oni su prijavili novinare i resurse iz Gardijana, BBC, Le Mond, ZontagsCeitung, Falter, La Nacion, nemačke emitere NDR i VDR i austrijske emitere ORF i na kraju mnoge druge. Na kraju, „novinari u 100 medijskih kuća koji rade na 25 jezika upotrebljavali su dokumente" za istraživanje pojedinaca i organizacija povezanih sa Mosak Fonsekom. "

Bezbednost je uračunata u brojne razmatranja o projektnom menadžmentu. Tvrdeći da je njegov život u opasnosti, Džon Dou je insistirao da novinari komuniciraju samo preko šifrovanih kanala i slažu se da se nikad neće sresti licem u lice.

SZ je takođe imala zabrinutost zbog sigurnosti, ne samo zbog svog izvora, propuštenih dokumenata i njihovih podataka, već i zbog sigurnosti nekih svojih partnera u istrazi koji žive pod korumpiranim režimima koji možda ne bi želeli da objavljuju svoje postupke rukovođenja novcem. Oni su sačuvali podatke u sobi sa ograničenim fizičkim pristupom na računarima koji nikada nisu povezani sa Internetom. Gardijan je ograničio i pristup radnom području novinara. Da bi bilo još teže sabotirati kompjutere ili ukrasti njihove pogone, novinari SZ-a su ih učinili očiglednijim za slučaj provaljivanja bojenjem šrafova koji drže pogone na mestu sa sjajnim lakom za nokte.

Novinari su razvrstali dokumente u ogromnu strukturu datoteka koja sadrži folder za svaku firmu koja je držala povezane e-pošte, ugovore, transkripte i skenirane dokumente koje je Mosak Fonseka generisao u toku poslovanja sa kompanijom ili administrirajući ga u ime klijenta. Nekih 4,8 miliona otkrivenih datoteka su bile e-pošte, 3 miliona je bilo unosa u baze podataka, 2,2 miliona PDF datoteka, 1,2 miliona slika, 320,000 tekstualnih datoteka i 2242 datoteka u drugim formatima.

Novinari su indeksirali dokumente koristeći otvorene softverske pakete Apači Solr i Apači Tika, i pristupili njima pomoću prilagođenog interfejsa izgrađenog na vrhu Bleklajt-a. Novinari Sudojče Cajtung-a takođe su koristili Nuiks za ovo, koji je vlasnički softver doniran od strane australijske kompanije koja se takođe zove Nuiks.

Koristeći Nuiks, Sudojče Cajtung izveštači su odradili optičko prepoznavanje znakova (OCR) na milionima skeniranih dokumenata, čineći da podaci koji su sadržani postaju i mogući za pretraživanje i čitanje od strane mašina. Većina projektnih novinara potom su koristili Neo4J i Linkjurijus da izvlače pojedinačna i korporativna imena iz dokumenata za analizu, ali i neki koji su imali pristup Nuiksu su ga koristili i za to. Novinari su potom unakrsno uporedili sastavljene liste ljudi u odnosu na obrađene dokumente, zatim analizirali informacije, pokušavajući da povezuju ljude, uloge, monetarni tok i zakonitost strukture.

Američki bankarsko-stručni ekspert Dejvid P. Veber pomogao je novinarima da pregledaju informacije iz Panamskih papira.

Dodatne priče su objavljene na osnovu ovih podataka, a puna lista kompanija objavljena je početkom maja 2016. ICIJ je kasnije zakazao objavljivanje 9. maja 2016. baze podataka koja se može pretraživati i koja sadrži informacije o više od 200.000 ofšor entiteta umešanih u istrazi Panama papira i više od 100.000 dodatnih kompanija umešanih u istragu Ofšor Liksa iz 2013. Mosak Fonseka je zatražio od ICIJ-a da ne objavljuje procurele dokumente iz njihove baze podataka. „Poslali smo pismo o prestanku", navodi se u saopštenju kompanije.

Čista količina propuštenih podataka znatno premašuje curenje VikiLiks Kejblgejt u 2010. godini (1,7 GB), Ofšor Liks u 2013. godini (260 GB), Laks Liks (4 GB) i 3,3 GB Svis Liks iz 2015. Za poređenje, 2,6 TB Panama papira je približno 2,660 GB.

Sigurnost podataka[uredi | uredi izvor]

Mosek Fonseka je obavestio svoje klijente 1. aprila 2016. da je pretrpeo hakovanje e-pošte. Mosek Fonseka je takođe rekao novinskim izvorima da je kompanija bila hakovana i da je uvek funkcionisala u okviru zakona.

Međutim, stručnjaci za sigurnost podataka navode, da kompanija nije šifrovala svoje e-pošte i da je, kako se čini, koristila trogodišnju verziju Drupala sa nekoliko poznatih ranjivosti. Prema Tek Repablik-u, Drupal je koristio verziju Apači 2.2.15 od 6. marta 2010. godine, a još gore, Orakl deo Apačija, koji po fabričkom podešavanju omogućava korisnicima da pregledaju strukturu direktorijuma.

Mrežna arhitektura je takođe bila inherentno nesigurna; e-pošta i veb serveri nisu bili odvojeni iz baze podataka klijenata na bilo koji način.

Neki izveštaji takođe navode da su neki delovi sajta možda koristili VordPres sa zastarelom verzijom Revolucion Slajder-a, čije su ranije najavljene ranjivosti dobro dokumentovane.

Haker sa naznakom 1 × 0123 objavio je 12. aprila da sistem za upravljanje sadržajem Mosaka Fonseke nije bio osiguran od SKL injekcije, poznatog vektora napada na bazu podataka, te da je zbog toga mogao pristupiti bazi podataka o kupcima.

Stručnjak za računarsku sigurnost Kris Kubeka najavio je 24. maja 2016. godine da portal za prijavu klijenata Mosak Fonseke pokreće četiri različita trojanca udaljenog pristupa od strane vlade (RAT). Kubeka je potvrdio da još uvek postoje brojne kritične ranjivosti, previše otvorenih luka u njihovu infrastrukturu i pristup internetu njihovom arhivskom serveru zbog slabe sigurnosti. Kubeka je objasnio kako je svako pitanje o sigurnosti podataka bilo detaljno otkriveno u knjizi pod nazivom „U Zečiju Rupu: OSINT Putovanje.

Propuštanje i novinarstvo curenja informacija[uredi | uredi izvor]

Džerard Rajl, direktor Međunarodnog konzorcijuma istraživačkih novinara, nazvao je curenje „verovatno najvećim udarom koji je ofšor svet ikada pretrpeo zbog obima dokumenata". Edvard Snouden je opisao objavljivanje u Tviter poruci kao „najveće curenje u istoriji novinarstva podataka". ICIJ je takođe rekao za curenje „verovatno da će biti jedna od najeksplozivnijih [curenja unutrašnjih informacija u istoriji] po prirodi njegovih otkrića".

,,Ovo je jedinstvena prilika za testiranje efikasnosti liktivizma", rekla je Mika Vajt, su-osnivač Okjupaj-a, "... Panamski papiri se razdvajaju kroz neverovatnu saradnju između stotina visoko verodostojnih međunarodnih novinara koji su tajno radili godinu dana. Ovo je globalna profesionalizacija liktivizma. Dani amaterskog vikilikizma su završeni. "

Glasnogovornica Vikiliksa Kristin Hrafnson, islandski istraživački novinar koji je radio na Kejblgejt-u u 2010. godini, izjavio je da zadržavanje nekih dokumenata za neko vreme maksimizuje uticaj curenja, ali je pozvao na potpuno onlajn objavljivanje Panamskih papira na kraju. Tvit od VikiLiks-a kritikovao je odluku ICIJ-a da ne izda sve iz etičkih razloga: „Ako cenzurišete više od 99% dokumenata vi se bavite 1% novinarstvom po definiciji."

Imenovani ljudi[uredi | uredi izvor]

Iako ofšor poslovni entiteti nisu nezakoniti u jurisdikcijama gde su registrovani i često nisu uopšte nezakoniti, novinari su otkrili da su neke korporacije Mosak Fonsek korpusa korišćene u ilegalne svrhe, uključujući prevare, kleptokraciju, izbegavanje poreza i izbegavanje međunarodnih sankcija.

Izveštaji od 3. aprila zabeležili su mnogobrojne veze advokatske firme sa visoko pozicioniranim političkim ličnostima i njihovim rođacima, kao i poznatim ličnostima i poslovnim ličnostima. Između ostalog, objavljeni dokumenti opisuju kako bogate osobe, uključujući i javne službenike, mogu držati lične finansijske informacije privatne.

Prvobitni izveštaji su identifikovali pet tadašnjih šefova država ili vladinih lidera iz Argentine, Islanda, Saudijske Arabije, Ukrajine i Ujedinjenih Arapskih Emirata, kao i vladinih zvaničnika, bliskih srodnika i bliskih saradnika različitih šefova vlada iz više od četrdeset drugih zemalja . Imena tadašnjih nacionalnih lidera u dokumentima uključuju predsednika Kalifa bin Zajed Al Nahjana iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, Petra Porošenka iz Ukrajine, kralja Salmana iz Saudijske Arabije i premijera Islanda Sigmundur David Gunlaugsona.

Nekadašnji šefovi država[uredi | uredi izvor]

Sudanski predsednik Ahmed el Mirghani, koji je bio predsednik od 1986-1989 i umro 2008. godine.

Bivši Emir Katara Hamad bin Kalifa Al Thani posedovao je Afrodil S. A., koji je imao račun u Luksemburgu i deonice u dve južnoafričke kompanije. Al Thani je takođe držao većinu akcija u Rienu S. A. i Jalisu S. A., držeći depozit kod Banke Kine u Luksemburgu. Rođak je posedovao 25%: Šeik Hamad bin Jasim Al Thani, bivši premijer i ministar inostranih poslova Katara.

Bivši premijeri:

Premijer Bidžina Ivanišvili iz Gruzije, Pavlo Lazarenko iz Ukrajine, premijer Ajad Alavi, bivši potpredsednik Iraka, posedovao je imovinu preko kompanija Mosaka Fonseke koje su registrovane u Panami i Britanskim Virdžinskim ostrvima, iz bezbednosnih razloga nakon pokušaja atentata, prema njegovom glasnogovorniku, koji je dodao da je bilo koji prihod od imovine bio prijavljeni i porezi plaćeni „odmah i na vreme." Ion Sturca iz Moldavije.

Ali Abu el Ragheb iz Jordana.

Propušteni dosijei identifikovali su 61 članove porodice i saradnike premijera, predsednika i kraljeva, uključujući:

zet kineskog glavnog lidera Ksi Jinpinga sin malezijskog premijera Najiba Razaka deca bivšeg premijera Pakistana Navaza Šarifa deca predsednika Azerbejdžana Ilhama Alijeva Klajv Kulubuze Zuma, nećak bivšeg južnoafričkog predsednika Džejkoba Zume, Nurali Alijev, unuk predsednika Kazahstana Nursultana Nazarbajeva Mounir Majidi, lični sekretar marokanskog kralja Muhameda Šestog Kojo Anan, sin bivšeg generalnog sekretara Ujedinjenih nacija Kofija Anana Mark Tačer, sin bivše britanske premijerke Margaret Tačer Huan Armando Hinohosa, „omiljeni izvođač" meksičkog predsednika Enrikea Pene Nietoa.

Španska kraljevska porodica: Infanta Pilar, vojvotkinja od Badahoza i njen sin Bruno Gomez-Acebes, Inaki Urdangarin, Amalio de Marikalar i ljudi bliski porodici kao ljubavnica bivšeg kralja Huan Karlosa Prvog, Korinna Larsen.

Ostali klijenti uključuju manje državne službenike i njihove bliske srodnike i saradnike iz više od četrdeset zemalja.

Preko 10 miliona funti gotovog novca od prodaje zlata ukradenog u pljački Brink's-Mat iz 1983. godine oprali su, prvo neznatno, a kasnije sa saučesništvom Mosaka Fonseke, preko panamske kompanije Feberion Inc. Kompanija je osnovana u ime neimenovanog klijenta dvanaest meseci nakon pljačke. Novac brinksa prošao je kroz Feberion i druge kompanije fronta, preko banaka u Švajcarskoj, Lihtenštajnu, Džerziju i Ostrvu Man. Izdao je samo deonice. Dva nominovana režisera iz Sark-a su ipućena u Feberion od strane specijalnih Centara službi u inostranstvu. Ofšor firme su reciklirale sredstva putem transakcija zemljišta i imovine u Ujedinjenom Kraljevstvu. Iako je metropolitanska policijska služba pretražila kancelarije Centra službe krajem 1986. u saradnji sa vlastima Džerzija i zaplenila papire i dve akcije Feberion-a, nije bilo do 1995. godine da su advokati Brink's-Mat konačno mogli preuzeti kontrolu nad Feberionom i imovinom.

Glumac Džeki Čen se pominje u dokumentima koji su objavljeni kao akcionar u šest kompanija sa sedištima u Britanskim Devičanskim ostrvima.

Klijentske usluge[uredi | uredi izvor]

Advokatske kuće igraju centralnu ulogu u finansijskim operacijama u inostranstvu. Mosak Fonseka je jedan od najvećih u svojoj oblasti, a najveće finansijske institucije upućuju mu kupce. Njegove usluge klijentima uključuju inkorporiranje i rad ofšor kompanija u prijateljskim nadležnostima u njihovo ime. One mogu uključiti stvaranje „kompleksnih struktura firmi" koje, iako legalne, omogućavaju klijentima firme „da rade iza često neprobojnog zida tajnosti". Propušteni papiri opisuju neke svoje složene i multinacionalne korporativne strukture. Mosak Fonsek je sarađivao sa globalnim konsultantskim partnerima kao što su Emirates Aset Manadžment Ltd, Rajan Mohanlal Ltd, San Hedž Invest i Blu Kapital Ltd u ime više od 300 000 kompanija, od kojih je većina registrovana na britanskim prekomorskim teritorijama.

Propušteni dokumenti takođe ukazuju na to da će firma takođe podržati dokumenta na zahtev i, na osnovu razmene elektronske pošte iz 2007. godine u propuštenim dokumentima, to je učinilo dovoljno rutinski da uspostavi strukturu cena: 8,75 američkih dolara mesečno u prošlosti. Mosak Fonseka je 2008. godine angažovao 90-godišnjeg Britanca kako bi se pretvarao da je vlasnik ofšor kompanije Marijane Olszevski, američke poslovne žene, „očigledno kršenje pravila za sprečavanje pranja novca", prema BBC-u.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Giant leak of offshore financial records exposes global array of crime and corruption”. OCCRP. The International Consortium of Investigative Journalists. 03. 4. 2016. Arhivirano iz originala na datum 04. 4. 2016. 
  2. ^ Schmidt, Michael S.; Myers, Steven Lee (03. 04. 2016). „Panama Law Firm’s Leaked Files Detail Offshore Accounts Tied to World Leaders”. The New York Times. ISSN 0362-4331. Arhivirano iz originala na datum 29. 03. 2017. Pristupljeno 25. 03. 2017. 
  3. ^ Vasilyeva, Natalya; Anderson, Mae (03. 4. 2016). „News Group Claims Huge Trove of Data on Offshore Accounts”. The New York Times. Associated Press. Pristupljeno 04. 4. 2016. 
  4. ^ International Consortium of Investigative journalists (03. 4. 2016). „A new ICIJ investigation exposes a rogue offshore industry”. Arhivirano iz originala na datum 13. 05. 2016. Pristupljeno 12. 05. 2016. 
  5. ^ „David Cameron urged to act on Panama Papers as UK named 'at heart of super-rich tax-avoidance network'. The Independent (na jeziku: engleski). 05. 4. 2016. Arhivirano iz originala na datum 04. 4. 2010. Pristupljeno 07. 4. 2016. 
  6. ^ „Panama Papers: How Nuix Helped Uncover the Facts”. Nuix. Arhivirano iz originala na datum 08. 04. 2016. Pristupljeno 06. 4. 2016. 
  7. ^ Obermaier, Frederik; Obermayer, Bastian; Wormer, Vanessa; Jaschensky, Wolfgang. „All you need to know about the Panama Papers”. Süddeutsche Zeitung. Pristupljeno 05. 4. 2016. 
  8. ^ „Panama Papers Q&A: What is the scandal about?”. BBC News. Pristupljeno 07. 4. 2016. 
  9. ^ Dearden, Lizzie (04. 4. 2016). „Everything you need to know about the Panama Papers”. The Independent. Pristupljeno 07. 4. 2016. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]