Peščarsko kovilje

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Peščarsko kovilje
Stipa borysthenica kz.jpg
Naučna klasifikacija
Carstvo:
Divizija:
Klasa:
Red:
Porodica:
Rod:
Binomijalno ime
Stipa borysthenica
Klokov
Sinonimi
  • Stipa joannis f. sabulosa Pacz.
  • Stipa sabulosa (Pacz.) Sljuss.[1]
  • Stipa pennata subsp. sabulosa (Pacz.) Tzvelev

Peščarsko kovilje (lat. Stipa borysthenica) je Evroazijska vrsta trava (Poaceae). Nastanjuje peščare i suve stepske oblasti Kazakstana, juga Rusije (Sibir) i nekih zemalja Evrope. Tamo gde još obitava (Češka, Slovačka, Poljska, Mađarska, Srbija, Ukrajina) veoma je redak postglacijalni relikt.

Opis biljke[uredi]

Peščarsko kovilje je busenasta višegodišnja biljka koja naraste do oko metar visine (najčešće 40-90 cm). Stabljika je vitka i uspravna. Liska lista je sivkastozelena i 2-5 mm široka. Lisni rukavci su ± dlakavi, u gornjem delu stabla rapavi i sitno bradavičavi između nerava. Pleva je duga 20 mm, a zajedno sa osjem 75 mm. Donja plevica duga je 17-22 mm i pri osnovi maljava. Osje je dugo do 45 cm (u proseku 25-40 cm), svinuto je, to jest donji deo osi je pri osovini uvijen u spiralu. Gornji deo osi (subula) dlakav, dug 20-30 cm. Donji deo ploda slabo savijen, gornji deo duži, go.

Biljka cveta početkom leta, u maju i junu, ne manje atraktivno od drugih vrsta kovilja – tepisi koji talasaju u vetru poput plave kose, pravi su ukras peščara.

Taksonomska pripadnost[uredi]

Habitus biljke tokom cvetanja

Po habitusu peščarsko kovilje veoma liči na perasto (S. pennata), pošto je savinuta os ili bodlja pleve i kod ove vrste perasto dlakava, ali je od nje snažnija i sivkastija. Liska peščarskog kovilja je gola, šira, deblja i tvrđa nego kod perastog.

Botaničarima u regionu Srednje Evrope ovo kovilje je poznatije pod sinonimom Stipa sabulosa.[1]

Danas nasuprot starijoj morfološkoj školi, sve više preovladava genetski pristup koji razdvaja vrste na osnovu broja hromozoma i drugih odlika. Tako najnovija revizija roda Stipa[2] zauzima stav da genetski nema velike razlike između veoma sličnog perastog kovilja (S. pennata subsp. pennata) i peščarskog (S. pennata subsp. sabulosa) te se zapravo radi o podvrstama iste vrste (kariotip obe ima isti broj hromozoma – po 44). Ali sa napomenom da je varijabilnost velika, jer postoje kompleksne intraspecifične varijacije.

Stanište[uredi]

Peščarsko kovilje raste na stepskim livadama Panonske zone, gde preferira peskovite podloge, bogate krečom. Pored dlakavog kovilja (S. capillata) ovo je još jedna pionirska vrsta Panonskih pustara, to su biljke koje među prvima vezuju eolske peskove.

U Srbiji živi samo u Vojvodini, u Bačkoj i Banatu, i nije nalaženo u drugim delovima zemlje.[3] Inače je florni element pontijsko-panonskog karaktera.

Pored spontanog povlačenja, direktna opasnost joj preti od izletnika i biljara, pošto je dekorativna, pa je koriste za ukrašavanje buketa.

Privredni značaj[uredi]

Peščarsko kovilje ima mali značaj kao krmna biljka, pošto nastanjuje peščare i aridne puste oblasti, gde je malo ispaše.

Ovo kovilje u Srbiji nije posebno zaštićeno, ali se njegove malobrojne populacije nalaze unutar zaštićenih dobara, kao što su Deliblatska[3] i Subotička peščara. Nekada je obitavalo i na Titelskom bregu, ali je odatle izumrlo.

Vrste roda Stipa – kovilje P Leaf Green.png

· S. aristella · S. balcanica · S. borysthenica · S. bromoides · S. capillata · S. dasyphylla · S. eriocaulis · S. lessingiana · S. pennata · S. pulcherrima · S. tirsa ·


Reference[uredi]

  1. 1,0 1,1 Valdés, B. & Scholz, H.; with contributions from Raab-Straube, E. von & Parolly, G. (2009): Poaceae (pro parte majore) – The Euro+Med PlantBase
  2. ^ Raúl Gonzalo, Carlos Aedo and Miguel Ángel García (2013): Taxonomic Revision of the Eurasian Stipa Subsections Stipa and Tirsae (Poaceae). Systematic Botany, 38(2):344-378. p. 344. (na jeziku: engleski)
  3. 3,0 3,1 Mladen Josifović, Miloje Sarić, eds. (1970—1992): Flora SR Srbije, I-X, Srpska Akademija nauka i umetnosti, Beograd.

Spoljašnje veze[uredi]