Перасто ковиље
| Perasto kovilje | |
|---|---|
| |
| Naučna klasifikacija | |
| Carstvo: | |
| Divizija: | |
| Klasa: | |
| Red: | |
| Porodica: | |
| Rod: | |
| Binomno ime | |
| Stipa pennata | |
| Синоними | |
| |
Перасто ковиље[2] (лат. Stipa pennata) je retka stepska vrsta trava (Poaceae). Dugačko osje kovilja liči na lanenu kudelju, na osnovu čega je biljka dobila naučno ime (grč. stype + lat. pennatus = perast).
Areal vrste je u Skandinaviji, srednjoj Evropi, na Balkanu, u Maloj Aziji, Rusiji, Ukrajini.
Opis biljke[uredi | uredi izvor]
Velika višegodišnja, 30–100 cm visoka, busenasta biljka, pljevike nalik na vlasi kovrdžave kose. Zapravo te vlasi koje dekorativno povija vetar jesu bodlje donje plevice u vreme cvetanja. Kod ove vrste, koja cveta u junu, ove niti su peraste i dugačke do 50 cm. Imaju funkciju raznošenja semena nakon sazrevanja (anemohorija). Prvo su ravne a kasnije vijugave, bele boje. Stabljika je gola, ispod cvasti glatka. Listovi ± savijeni, usko linearni, široki 0,5-2 mm; goli, glatki ili ponekad rapavi. Pleve skoro jednake sa osi. os duga 25-35 cm, dva puta kolenasto povijena, u donjem delu uvrćena, u gornjem perasto dlakava. Dlake osi su 5 mm duge. Plevice duge 15-20 mm, donja je duga 14-18 mm, sa dlakama koje ne dolaze do vrha plevice.
Taksonomska pripadnost[uredi | uredi izvor]
Kovilje su generalno teška grupa za raspoznavanje, i njihova sistematika je često bila kontroverzna.[3] U prošlosti su pojedini botaničari objavljivali različite taksonomije, i određene vrste su nazivane sa različitim sinonimima latinskog naziva, dok se novije neki sinonimi objedinjavaju, ili pak dolazi do razdvajanja u dve zasebne vrste. Kod perastog kovilja naučno ime na koje su botaničari navikli bilo je Stipa joannis, dok je danas više u upotrebi Stipa pennata.[1]
U savremenom periodu postoji dve glavne škole sistematike bilja u dva prestižna botanička centra, Kraljevska botanička bašta u Engleskoj (Royal Botanic Gardens, Kew) i Botanička bašta i muzej u Berlinu u Nemačkoj (Botanic Garden and Botanical Museum Berlin-Dahlem) – takozvana Lista bilja (The Plant List data set[4]) i takozvani Berlinski model (Berlin Taxonomic Information Model[5]). Iako po sistemu rada veoma bliski,[6] između njihovih eksperata nema uvek slaganja u vezi pripadnosti pojedinih taksona i njihovih sinonima. KEW objavljuje svoju taksonomsku listu na stranici Plantlist.org Arhivirano na sajtu Wayback Machine (23. maj 2019), a Berlinska škola svoju bazu na Euro+Med. Zadnja smatra da je perasto kovilje jedno te ista vrsta kojoj je S. joannis samo stari naziv,[1] dok stručnjaci iz KEW[7] istraju na tome da se radi o dve zasebne vrste pod imenima S. pennata[8] i S. joannis.[9]
Takođe, nasuprot morfološkog, danas sve više preovladava genetski pristup koji razdvaja vrste na osnovu broja hromozoma i drugih odlika. Najnovija revizija genusa[3] zalaže se da zapravo postoji dve glavne podvrste perastog kovilja, jedna peščarska (S. pennata subsp. sabulosa) i druga koja je na pesku retka (S. pennata subsp. pennata). Tako ovi autori smatraju da peščarsko kovilje genetski nije zasebna vrsta, samo podvrsta perastog, dok je S. joannis prema ovom modelu zaista zaseban takson (uprkos protivljenju druge škole). Ali sa napomenom da je varijabilnost među navedenim taksonima velika, i postoje intraspecifični prelazni oblici (npr. kariotip svih ima isti broj hromozoma – po 44[10][11]).
Stanište[uredi | uredi izvor]
Perasto kovilje raste na stepskim livadama Panonske zone, na lesnoj ili peskovitoj podlozi. Nastanjuje erodirane nagibe lesnih brežuljaka, a trpi i aridne uslove peščara.
U Srbiji je nađeno samo u Vojvodini. Specifičnost je Južnog Banata, u vreme cvetanja pravi je ukras Deliblatske peščare i Vršačkih planina. Najugroženije su sve ređe populacije ove vrste u Bačkoj. Pored spontanog povlačenja, direktna opasnost joj preti od izletnika i biljara, pošto je dekorativna, pa je sakupljaju u bukete.
Privredni značaj[uredi | uredi izvor]
Nekada je ovo kovilje imalo značaj kao krmna biljka, ali sa senom male vrednosti. Ukoliko je nađe, stoka je jede samo u rano proleće, pre klasanja.
Perasto kovilje je u Srbiji zakonom zaštićeno, i ne sme se čupati i uništavati.[12]
| Vrste roda Stipa – kovilje |  |
|---|---|
|
· S. aristella · S. balcanica · S. borysthenica · S. bromoides · S. capillata · S. dasyphylla · S. eriocaulis · S. lessingiana · S. pennata · S. pulcherrima · S. tirsa · |
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v Valdés, B. & Scholz, H.; with contributions from Raab-Straube, E. von & Parolly, G. (2009): Poaceae (pro parte majore) – The Euro+Med PlantBase
- ^ Milan Čanak, Stanija Parabućski, Momčilo Kojić (1978): Ilustrovana korovska flora Jugoslavije. Matica srpska Novi Sad; p. 409
- ^ a b Raúl Gonzalo, Carlos Aedo and Miguel Ángel García (2013): Taxonomic Revision of the Eurasian Stipa Subsections Stipa and Tirsae (Poaceae). Systematic Botany, 38(2):344-378. p. 344. (jezik: engleski)
- ^ Projekat zasnovan na strategiji Global Strategy for Plant Conservation međunarodne Konvencije o Biodiverzitetu (Convention on Biological Diversity) i na Britanskom projektu World Checklist of Selected Plant Families (WCSP).
- ^ Berlin model explained
- ^ Čak su povezani sa istim izvorima informacija, npr. sa IOPI (The International Organization for Plant Information) i GBIF (Global Biodiversity Information Facility).
- ^ Clayton, W.D., Vorontsova, M.S., Harman, K.T. and Williamson, H. (2006 onwards) – RBG Kew GrassBase
- ^ Stipa pennata Celak. is an accepted name
- ^ Stipa joannis Celak. is an accepted name
- ^ S. joannis - CCDB Chromosome Counts Database
- ^ S. pennata - CCDB Chromosome Counts Database
- ^ Pravilnik o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva: Prilog I Strogo zaštićene divlje vrste biljaka, životinja i gljiva Arhivirano na sajtu Wayback Machine (1. avgust 2018). Službeni glasnik Republike Srbije, br. 05/10
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- RBG Kew: GrassBase - Stipa pennata Description (jezik: engleski)
- Stipa pennata na BioLib.cz (jezik: engleski)
- Stipa pennata (jezik: engleski)