Srebro nitrid
 Srebro nitrid
| |
| Identifikacija | |
|---|---|
3D model (Jmol)
|
|
| ChemSpider | |
| |
| Svojstva | |
| Ag3N | |
| Molarna masa | 337,611 |
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
| Reference infokutije | |
Srebro nitrid je eksplozivno hemijsko jedinjenje, koje ima molekulsku masu od 337,611 Da, sa simbolom Ag3N. To je crna čvrsta supstanca metalnog izgleda [1] koja nastaje kada se srebrni oksid ili srebrni nitrat [2] rastvori u koncentrovanim rastvorima amonijaka, izazivajući stvaranje diamina kompleks srebra koji se kasnije razlaže do Ag3N. Standardna slobodna energija jedinjenja je oko +315 kJ/mol, što ga čini endotermnim jedinjenjem koje se eksplozivno razlaže do metalnog srebra i gasa azota.
Istorija[uredi | uredi izvor]
Srebrni nitrid se ranije nazivao fulminirajućim srebrom, ali to može izazvati zabunu sa srebrnim fulminatom ili srebrnim azidom, drugim jedinjenjima koja se takođe nazivaju ovim imenom. Fulminatna i azidna jedinjenja se ne formiraju iz amonijačnih rastvora Ag2O. [3] Fulminirajuće srebro je prvi pripremio francuski hemičar Klod Luj Bertole 1788. godine. [4]
Sinteza[uredi | uredi izvor]
Srebrni nitrid se može dobiti rastvaranjem srebrnog oksida ili srebrnog nitrata u koncentrovanom rastvoru amonijaka. U početku se formiraju amidni ili imidni kompleksi srebra, koji se kasnije pretvaraju u srebro nitrid. Da li će se formirati srebrni nitrid ili ne zavisi uglavnom od koncentracije rastvora amonijaka. U rastvoru amonijaka od 1,52 M skoro odmah nastaje srebrni nitrid, dok u rastvoru od 0,76 M ne nastaje nitrid srebra. [5]
Razlaganje rastvora amonijaka srebro(I) fluorida:
Elektroliza amonijačnog rastvora amonijum nitrata pomoću srebrnih elektroda.
Svojstva[uredi | uredi izvor]
Srebrni nitrid je slabo rastvorljiv u vodi, ali se razlaže u mineralnim kiselinama; razlaganje je eksplozivno u koncentrovanim kiselinama. Takođe se polako razlaže na vazduhu na sobnoj temperaturi i eksplodira pri zagrevanju na 165 °C (329 °F; 438 K). [6]
Fizička svojstva[uredi | uredi izvor]
Srebro(I) nitrid formira braon kristale.
Nerastvorljiv u vodi, rastvorljiv u amonijaku, eksplozivno se raspada kada se zagreje.
Hemijska svojstva[uredi | uredi izvor]
Reaguje sa azotnom kiselinom:
Reaguje sa cijanidima alkalnih metala:
![{\displaystyle {\mathsf {Ag_{3}N+6KCN+3H_{2}O\ {\xrightarrow {}}\ 3K[Ag(CN)_{2}]+NH_{3}+3KOH}}}](https://wikimedia.org/api/rest_v1/media/math/render/svg/3fcbdd8b2c4d7cf7c6412786ecaac553b5d9883c)
Osobine[uredi | uredi izvor]
| Osobina | Vrednost |
|---|---|
| Broj akceptora vodonika | 1 |
| Broj donora vodonika | 0 |
| Broj rotacionih veza | 0 |
| Particioni koeficijent[7] (ALogP) | 0,0 |
| Rastvorljivost[8] (logS, log(mol/L)) | 4,3 |
| Polarna površina[9] (PSA, Å2) | 142,0 |
Karakteristike[uredi | uredi izvor]
Srebrni nitrid je crna ljuskava čvrsta supstanca koja je slabo rastvorljiva u hladnoj vodi. Rastvorljiv je uz razlaganje u razblaženim mineralnim kiselinama. Eksplozivna reakcija se javlja sa koncentrovanim kiselinama. U vazduhu, razlaganje počinje polako na 25 °C (77 °F; 298 K), a pri temperaturi od oko 165 °C (329 °F; 438 K) dolazi do eksplozivnog raspada. Ovo jedinjenje je veoma osetljivo na mehaničke uticaje, čak i u vlažnom stanju. Srebrni nitrid ima kubičnu kristalnu strukturu usredsređenu na lice i entalpiju formiranja od +199,1 kJ/mol. [10] Kristalna rešetka (a = 4,369 A) formira se kroz kubičnu strukturu raspoređivanja srebrnih atoma, u čijim oktaedarskim rupama se nalazi azot. [11]
Bezbednost[uredi | uredi izvor]
Srebrni nitrid se često nenamerno proizvodi tokom eksperimenata koji uključuju jedinjenja srebra i amonijaka, što dovodi do iznenadnih detonacija. Da li će se formirati srebrni nitrid zavisi od koncentracije amonijaka u rastvoru. Srebrni oksid u rastvoru amonijaka od 1,52 M lako se pretvara u nitrid, dok srebrni oksid u 0,76 M rastvoru ne formira nitrid. [3] Srebrni oksid takođe može da reaguje sa suvim amonijakom i formira Ag3N. Srebrni nitrid je opasniji kada je suv; suvi srebrni nitrid je kontaktni eksploziv koji može detonirati pri najmanjem dodiru, čak i od kapljice vode koja pada. [3] Takođe je eksplozivan kada je vlažan, mada nešto manje, a eksplozije se ne šire dobro u vlažnim naslagama jedinjenja. Zbog svoje dugotrajne nestabilnosti, nedetonirane naslage Ag3N vremenom će izgubiti svoju osetljivost.
Srebrni nitrid može izgledati kao crni kristali, zrna, kore ili naslage u obliku ogledala na zidovima kontejnera. Sumnjive naslage se mogu rastvoriti dodavanjem razblaženog amonijaka ili koncentrovanog rastvora amonijum karbonata, otklanjajući opasnost od eksplozije. [1] [12]
Druge upotrebe ovog termina[uredi | uredi izvor]
Naziv "srebrov nitrid" se ponekad takođe koristi da opiše reflektujući premaz koji se sastoji od naizmeničnih tankih slojeva metala srebra i silicijum nitrida. Ovaj materijal nije eksplozivan i nije pravi nitrid srebra. Koristi se za premazivanje ogledala i pušaka. [13][14]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ а б John L. Ennis and Edward S. Shanley (1991). „On Hazardous Silver Compounds”. J. Chem. Educ. 68 (1): A6. Bibcode:1991JChEd..68....6E. doi:10.1021/ed068pA6.
- ^ „Silver Nitrate” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 3. 3. 2016. г. Приступљено 11. 2. 2010.
- ^ а б в Edward S. Shanley, John L. Ennis (1991). „The Chemistry and Free Energy Formation of Silver Nitride”. Ind. Eng. Chem. Res. 30 (11): 2503. doi:10.1021/ie00059a023.
- ^ See:
- Berthollet (1788) "Procéde pour rendre la chaux d'argent fulminante" (Procedure for making fulminating silver chalk), Observations sur la physique … , 32 : 474–475.
- Davis, Tenney L., The Chemistry of Powder And Explosives (Las Vegas, Nevada: Angriff Press, 1998), p. 401. (Originally published in 1941 and 1943 by Wiley of New York, New York.)
- ^ (језик: енглески) Edward S. Shanley & John L. Ennis - The Chemistry and Free Energy Formation of Silver Nitride, Ind. Eng. Chem. Res. 30 (11): p. 2503 (1991)
- ^ Wolfgang A. Herrmann, Georg Brauer, ур. (2014-05-14). Synthetic methods of organometallic and inorganic chemistry: Volume 5, 1999: Volume 5: Copper, Silver, Gold, Zinc, Cadmium and Mercury. Georg Thieme Verlag. стр. 38. ISBN 978-3-13-179211-2.
- ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o.
- ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t.
- ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e.
- ^ Georg Brauer (Hrsg.), unter Mitarbeit von Marianne Baudler u. a.: Handbuch der Präparativen Anorganischen Chemie. 3., umgearbeitete Auflage. Band II, Ferdinand Enke, Stuttgart 1978, ISBN 3-432-87813-3, S. 1003.
- ^ Harry Hahn, Edmund Gilbert: Silbernitrid. Metallamide und Metallnitride, 19. Mitteilung. In: Zeitschrift für anorganische Chemie. 258, 1949, S. 77–93, doi:10.1002/zaac.19492580109.
- ^ „Silver oxide”. Приступљено 11. 2. 2010.
- ^ „Silicon nitride protective coatings for silvered glass mirrors”. Приступљено 11. 2. 2010.
- ^ „Browning Shotguns”. Приступљено 11. 2. 2010.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Holleman A. F.; Wiberg E. (2001). Inorganic Chemistry (1st изд.). San Diego: Academic Press. ISBN 0-12-352651-5.
- Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6.
