Sulfinska kiselina

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Opšta struktura sulfinske kiseline

Sulfinske kiseline su oksokiseline sumpora sa strukturom RSO(OH). U ovim organosumpornim jedinjenjima, sumpor je piramidalan.

Sulfinkse kiseline se obično pripremaju in situ acidifikacijom korespondirajućih sulfinatnih soli, koje su tipično robustnije od kiseline. These salts are generated by reduction of sulfonyl chlorides.[1] Alternativni pristup je reakcija Grinjarovih reagenasa sa sumpor dioksidom. Sulfinati prelaznih metala se isto tako formiraju umetanjem sumpor dioksida u metalne alkile. Te reakcije mogu da budu posredovane metal sumpor dioksidnim kompleksom.

Primeri[uredi | uredi izvor]

Primer jednostavne, dobro izučene sumporne kiseline je fenilsulfinska kiselina. Komercijalno važna sulfinska kiselina je tioureja dioksid, koja se priprema oksidacijom tioureje sa vodonik peroksidom.[2]

(NH2)2CS + 2H2O2 → (NH)(NH2)CSO2H + 2H2O
Struktura "tioureja dioksida", komercijalno značajne sulfinske kiseline.

Još jedna komercijalno važna sulfinska kiselina je hidroksimetil sulfinska kiselina, koja se obično koristi u obliku natrijumove soli (HOCH2SO2Na). Pod imenom Rongalit, ovaj anjon je koristan redukujući agens.

Sulfinit[uredi | uredi izvor]

Konjugovana baza sulfinske kiseline je sulfinitni anjon. Enzim cisteinska dioksigenaza konvertuje cistein u korespondirajući sulfinit. Jedan produkat ove kataboličke reakcije je derivat sulfinske kiseline hipotaurin.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Whitmore, F. C.; Hamilton, F. H. (1941). „Sodium p-Toluenesulfinic acid”. Org. Synth. ; Coll. Vol., 1, стр. 492 
  2. ^ D. Schubart "Sulfinic Acids and Derivatives" in Ullmann's Encyclopedia of Industrial Chemistry 2012, Wiley-VCH, Weinheim. . doi:10.1002/14356007.a25_461.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]