Supletivizam
Supletivizam (lat. supplere - dopuniti, zameniti) u gramatici označava promenu reči pri kojoj se umesto dodavanja nastavaka za oblik (imenski, glagolski) na gramatičku osnovu, oblici promenljivih reči dobijaju dopunjavanjem, upotrebom različitih oblika koji se nekad delimično, a nekad i potpuno razlikuju od sistemskih oblika.[1] Supletivizam je zasnovan na značenjskim odnosima gde se dva različita skupa glasova (fonema) povezuju u jednom zajedničkom, leksičkom značenju.[1]
Primeri u srpskom jeziku
[uredi | uredi izvor]- Imenice: čovek (jednina) → ljudi (množina)
- Pridevi: dobar (pozitiv) → bolji (komparativ)
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ a b Živojin Stanojčić; Ljubomir Popović (2000). „19. Supletivizam u promeni oblika reči”. Gramatika srpskoga jezika. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. str. 123 i 124. ISBN 978-86-17-08190-2.
Literatura
[uredi | uredi izvor]- Živojin Stanojčić; Ljubomir Popović (2000). „19. Supletivizam u promeni oblika reči”. Gramatika srpskoga jezika. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. str. 123 i 124. ISBN 978-86-17-08190-2.
Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor]- Surrey Suppletion Database — primeri supletivizma u različitim jezicima (језик: енглески)
