Telefe
| Telefe | |
|---|---|
.png) | |
| Zemlja |  Argentina |
| Datum prvog emitovanja | 21. jul 1961. (kao Dicon TV) 2. oktobar 1989. (kao Telefe) |
| Dostupnost | Argentina; Amerika, Evropa, Okeanija, Izrael, Filipini (preko Telefe Internacional) |
| Slogan | Siempre juntos (srp. Увек заједно) |
| Sedište | Buenos Ajres |
| Vlasnik | Paramount Global |
| Digitalni kanal | 34 |
| Analogni kanal | 11 |
| Veb-sajt | telefe |
Telefe (Televisión Federal) argentinska je televizijska stanica, čije je sedište u gradu Buenos Ajres, Argentina. Vlasnik stanice je Paramount Global.[1] Telefe je takođe televizijska mreža i jedan od 5 argentinskih nacionalnih TV kanala. Preko Telefe Internacional program se može pratiti i u Americi, Evropi, Okeaniji, Izraelu i Filipinima.
Istorija[uredi | uredi izvor]
1957—1970: Osnivanje[uredi | uredi izvor]
Istorija Telefe vodi do davne 1957. godine, kada je grupa diplomata i advokata iz Colegio El Salvador, koju je predvodio doktor Hektor Grandeti, osnovao kompaniju Difusión Contemporánea S.A.. Ova kompanija, poznata skraćeno kao DiCon, podnela je ponudu za licenciranje dva nova TV programa u Buenos Airesu, jedan na kanalu 11 i drugi na kanalu 13. Dana 28. aprila 1958. godine DiCon je stvroio licencu za kanal 11.
Prvobitni planovi za izgradnju nove stanice u objektima Colegio El Salvador su propali. Na kraju su obezbeđeni objekti i kanal 11 je ugledao je svetlost dana 21. jula 1961. godine.
Finansijski problemi su prisilili stanicu da traži podršku, i dobili su je od američke mreže ABC. ABC i DiCon formirali su Telerama S.R.L., grupu koja je omogućila DiCon da nadogradi i proširi svoje studijske sadržaje.
U toj dobi došla je prva maskota stanice, Leonisio (sada poznat kao Teleonse), antropomorfni lav.
1970—1989: Pod vođstvom Garsije i države[uredi | uredi izvor]
Dana 17. oktobra 1970. godine, stanicu je preuzeo biznismen Hektor Rikardo Garsija. Pod njegovim rukovodstvom, Teleonse je otišao za populističkom i informativnom orijentacijom, usvajajući slogan El canal de las noticias (srp. Канал вести). Pod Garsijinim vođstvom, Teleonse se popeo na vrh argentinskih TV rejtinga.
Promene su započele 1973. godine, kada je druga vlada Huan Perona preuzela kontrolu nad vestima za kanale 9, 11 i 13. Horge Konti je proglašen administratorom i preuzeo dužnosti voditelja vesti i drugih programa. Ovo je usledilo 1974. godine uz eksproprijaciju sve tri mreže; Konti je ponovo postao administrator. Ovo se nastavilo pod vođstvom vojne diktature Procesa narodne reorganizacije, uz pomoć Argentinskog vazduhoplovstva ko-administrirajući kanal sa Kontijem, koji je ostao glavni novinar.
Godine 1979, kada je došlo do porasta boja televizije i unapređenja objekata potrebnih za omogućavanje snimanja i emitovanja boja, država je kupila postrojenja Teleonse od Garsije, koji ga je i dalje posedovao, čime je postala 100 posto nacionalna mreža. Garsija neće do 1987. godine, sa 11-mesečnim radom Teledosa, upravljati drugom televizijskom mrežom.
Osamdesetih godina prošlog veka započelo je uvođenje telekastova u boji, 6. maja 1981. godine, ali decenija će postati turbulentna u pravnom sistemu. Dva puta pod diktaturom je izdat zahtev za ponude. Prvi, 19. avgusta 1982. godine, nije dobio nikakve ponude; drugi, 25. oktobra 1983. godine, rezultirao je da se Canal Once vrati Garsiji. U to vreme, međutim, Raul Alfonsin postao je predsednik Argentine. Među njegovim prvim radnjama u funkciji bilo je oduzimanje Canal Once Garsiji, ostavljajući ga u rukama države još šest godina.
1989: Privatizacija[uredi | uredi izvor]
Krajem 1980-ih, finansijski problemi i hiperinflacija doveli su Canal Once do svoje prelomne tačke. Energetska kriza koja je pomogla u smanjivanju Alfonsinovog predsedništva izazvala je masovno smanjenje TV emisija u Buenos Airesu; sa mogućnošću emitovanja samo četiri, kasnije osam i na kraju deset, sati dnevno, i usred već teške ekonomske pozadine, Canal Once potisnuo se na ivicu stečaja. Međutim, spas je došao kada je Karlos Menem najavio da će zatražiti ponude za privatizaciju dve preostale stanice u Buenos Airesu, Canal Once i Canal 13. Jedna od grupa koja je učestvovala u ovom procesu nadmetanja bila je Televisión Federal S.A., grupa čiji su interesni partneri rukovodioci Editorial Atlántida kao grupa privatnih TV stanica iz unutrašnjosti Argentine.
U decembru 1989. Arte Radiotelevisivo Argentino (Artear), podružnica Grupo Clarin, osvojila je ponudu za Canal Once, ali je takođe dobila ponudu za Canal Trece. Artear je odabrao drugo, a Televisión Federal preuzela je kontrolu nad Canal Once 22. decembra 1989. godine. Posle 16 godina državnog upravljanja, stanica se vratila u privatni sektor, a nakon decenije brenda Canal Once, novi brend Telefe, akronim naziva novog vlasništva, izašao je u javnost sa svojim prvim idenentom — ime stanice u plavoj boji na beloj podlozi (odražavajući boje zastave Argentine) sa muzičkom temom i glasovnom identifikacijom: Emitovanje iz Buenos Airesa, Telefe. LS 84 TV, Kanal 11, Buenos Aires, Republika Argentina.
1990e i 2000e: Dominacija u rejtinzima[uredi | uredi izvor]
Dolazak Telefe u devedesete signalizovan je debitantskim pojavljivanjem njegovog logotipa — 3 kruga sa nazivom stanice u beloj boji u 3 obojena kruga (TE crveno, LE zelen i FE plavo), ali ipak zadržavaju identičnu muzičku temu i slogan.
Sa Gustavom Jankelevičem (nakon 1999. godine, Klaudiom Vilaruelom) koji je usmeravao proizvodnju kanala, i sa uvođenjem satelitskih emisija širom zemlje, Telefe je doživeo 20-godišnji niz bez presedana na vrhu rejtinga Argentine. On je zabeležio pobedu u rejtinzima u svakoj godini između 1990. i 2009, stičući prava na Simpsonove, Formula 1 trke i franšize za Velikog brata.
Telefónica je 1998. godine preuzela vlasništvo nad Telefe i osam stanica u njegovom vlasništvu; iste godine, Telefe je pokrenuo međunarodni signal koji je bio namenjen gledaocima izvan Argentine. Takođe je zadržao Telefe preko Azul televizije kada je kupio drugu 2002. godine. COMFER, radio i televizijski nadzor Argentine, prisilio je Telefoniku da proda svoje učešće u Azulu.
2010-danas[uredi | uredi izvor]
Tokom 2010. i 2011. godine, pod rukovodstvom Marise Badije, Telefe je izgubio svoju poziciju broj jedan u rejtinzima, što se nije dogodilo još od privatizacije stanice 1989. godine. Prestigao ih je El Trece (Kanal 13). Međutim, 2012. godine, dogodila se promena u menadžmentu, ovog puta fotelja je pripala sinu Gustava Jankelevičeva, Tomasu i emisijama kao što su Graduados, Dulce amor i Pekín Express Telefe se vratio na vrh gledanosti.
Dana 3. novembra 2016. godine saznalo se da je Viacom dobio ponudu za kupovinu Telefe. [2]
Telenovele[uredi | uredi izvor]
U svetu, pa tako i u Srbiji, Telefe je prepoznatljiv po svojim telenovelama. Mnoge su emitovane u Srbiji, a Graduados je čak dobila srpsku verziju 2017. godine, pod nazivom Istine i laži.
Emitovane u Srbiji[uredi | uredi izvor]
| Godina | Srpski naziv | Izvorni naziv | Emitovanje u Srbiji |
|---|---|---|---|
| 2001. | Jago, ljubimac žena | Yago, pasión morena | TV Košava (2006) |
| 2002. | Profa | Franco Buenaventura, el profe | TV Politika (2008-2009) |
| 2002-2003. | Buntovnici | Rebelde Way | TV B92 (2007) |
| 2003. | Jača od sudbine | Resistiré | RTS 1 (2004-2005) |
| 2006. | Montekristo | Montecristo - un amor y una venganza | Studio B (2007-2008) |
| 2016-2017. | Povratak Lukasa | El regreso de Lucas | Prva TV (2018) |
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Viacom compra Telefe a Telefónica por US$345 millones de dólares”. Telefe.com. Pristupljeno 18. 7. 2018.
- ^ „Viacom to Buy Telefonica’s Telefe for About $400 Million”. Bloomberg. Pristupljeno 18. 7. 2018.
