Yucca aloifolia
| Yucca aloifolia | |
|---|---|
| |
| Yucca aloifolia u Botaničkoj bašti u San Francisku | |
| Naučna klasifikacija | |
| Carstvo: | |
| Divizija: | |
| Klasa: | |
| Red: | |
| Porodica: | |
| Rod: | |
| Vrsta: | |
| Binomno ime | |
| Yucca aloifolia | |
Yucca aloifolia je zimzelena, drvenasta vrsta iz roda juka, koja se u našem podneblju gaji isključivo kao ukrasna sobna vrsta. Često se za ovu vrstu koristi i domaće ime drvo života, ali se ovim imenom nazivaju i druge vrste ovog roda, kao i nekih drugih rodova, čak i familija. Engleski naziv za ovu vrstu je španski mač ili bodež (Dagger plant). Osim ove juke kao saksijska biljka se često može sresti i slična vrsta Yucca gloriosa,[1] čiji je engleski naziv španski bodež.[2]
Rasprostranjenost[uredi | uredi izvor]
Yucca aloifolia od prirode raste duž istočne obale Severne amerike, od Severne Karoline do Meksika i na Zapadnoindijskim ostrvima (Karibi).[3][4]
Opis vrste[uredi | uredi izvor]
Koren ove, kao i ostalih vrsta juka, je u vidu podzemnog stabla − dugačkih i tankih rizoma.[4] Yucca aloifolia spada među vrste juka koje formiraju visoko nadzemno stablo (za razliku od nekih vrsta kod kojih je stablo sasvim nisko, ili ga uopšte nema, već se rozeta formira od same zemlje). Stablo je prečnika 7−12 cm. Raste sporo i dostiže visinu 1,5−6 m. S obzirom da je prilično tanko, kada dostigne određenu visinu kruna listova postane preteška i stablo se povija do zemlje, neko vreme raste bočno a zatim se vrh okreće i ponovo počinje da raste naviše.[3] [2]
Listovi su zeleni, sabljasti, formiraju krošnju − rozetu na vrhu stabla. Zreli listovi dugi su do 60 cm, kruti, hrapavi na dodir, zašiljenog i veoma oštrog vrha. Mladi listovi rastu uspravno iz sredine rozete. Kako sazrevaju polako se spuštaju prema dole. Stari listovi poprimaju smeđu boju, spuštaju se nadole i ostaju dugo da vise opušteno niz deblo, poput „havajske suknjice”.[2][3]
Cvetovi su skupnjeni u terminalnim cvastima, dugim do 0,6 m, na vrhu stabla. Krupni su, zvonasti, prečnika oko 12 cm i ružičasto bele boje. Cveta tokom juna−jula. Za oprašivanje je, kao i kod ostalih vrsta juka, neophodno prisustvo jukinog moljca. Ako ovaj insekt nije prisutan pristupa se veštačkom oprašivanju.[4] Plodovi su ljubičasti, viseći, sočni, prečnika oko 3 cm. Zreli plodovi se ne otvaraju. Seme je mat crne boje, okruglasto, prečnika 5-7 mm.[5] Posle cvetanja stablo prestaje da raste. Tada se aktivira jedan ili više bočnih pupoljaka na vrhu stabla, koji poteraju nove izbojke. Jedan od njih preuzima ulogu terminalnog (vršnog pupoljka), dok od ostalih nastaju bočne grane. Bočnih grana je najčešće samo nekoliko, pa odrasle biljke imaju retku, prozračnu krošnju.[2]
-
Prozračne krošnje sa krutim, sabljastim listovima -
Mladi i stari listovi na vrhu stabla -
Cvast -
Plodovi
Uslovi staništa[uredi | uredi izvor]
Yucca aloifolia od prirode raste u priobalnim područjima, uključujući i peščane dine i morsku obalu,[2] a penje se do 1800 m nadmorske visine.[5] S obzirom na ovakve uslove vrsta je malo zahtevna prema zemljištu, ali ne podnosi niske temperature. Zate se u našem podneblju može gajiti samo kao sobna biljka.[1]
Značaj u ozelenjavanju[uredi | uredi izvor]
Yucca aloifolia je veoma dekorativna vrsta, ali se na otvorenom može saditi samo u oblastima sa toplom klimom.[1] Može pri osnovi debla da razvije nove izbojke iz podzemnog stabla, formirajući tako izuzetno lepe grupe stabala.[2]
Kada se gaji kao saksijska vrsta treba joj obezbediti svetao, sunčan položaj. Na prirodnim staništima raste na ekstremno suvim terenima, pa preterano zalivanje može dovesti do truljenja korenja. Veoma dobro podnosi suvi sobni vazduh. Ove juke su uglavnom veoma otporne, pa napadi štetnika ukazuju na to da biljci ne odgovara položaj na kome je smeštena. Razmnožavaju se semenom ili ožiljavanjem mladih izbojaka. Čak i u saksiji ove juke mogu dostići prilično veliku visinu, pri čemu postaju teške i nestabilne. Zato im treba obezbediti veliku i stabilnu posudu, kako se ne bi prevrtale.[1] S obzirom na veličinu, kao i na otpornost i male zahteve prema uslovima sredine, Yucca aloifolia je saksijska vrsta primerena velikim prostorijama kakvi su holovi, čekaonice i slični javni prostori. Jedino treba voditi računa o njenim oštrim listovima, koji je čine neprihvatljivom za prostore u kojima često borave deca.
-
Yucca aloifolia 'Variegata' u kaktusarijumu u Madeiri -
Yucca aloifolia 'Marginata' sa brojnim izbojcima iz osnove -
-
Yucca aloifolia kao saksijska biljka
Kultivari[uredi | uredi izvor]
Yucca aloifolia ima veliki broj gajenih oblika (formi i varijeteta):[6] razgranatog stabla, širih ili izuvijanih listova, ali su najčešći i najpopularniji oni čiji su listovi uzdužno prošarani različitim nijansama boja (belim, svetložutim, zlatnožutim...) − Y. a. 'Variegata', Y. a. 'Marginata', Y. a. 'Tricolor', Y. a. 'Quadricolor' i dr.[5][2][1]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v g d Zelenko 1984, str. 290-291
- ^ a b v g d đ e „Yucca aloifolia”. Floridata Plant Encyclopedia. Pristupljeno 4. 12. 2016.
- ^ a b v Stein, Geoff. „Introduction to Yuccas”. Dave's Garden. Pristupljeno 3. 12. 2016.
- ^ a b v Vukićević 1996, str. 742−746
- ^ a b v „Yucca aloifolia - Dagger plant”. Flora of North America. Pristupljeno 4. 12. 2016.
- ^ „Yucca L., Sp. Pl.: 319 (1753).”. World Checklist of Selected Plant Families. Kew - Royal Botanic Gardens. Pristupljeno 2. 12. 2016.
Literatura[uredi | uredi izvor]
Спољашње везе[uredi | uredi izvor]
- „Yucca aloifolia L. − aloe yucca”. Plants Database. USDA / NRCS. Приступљено 3. 12. 2016.
- „Yucca aloifolia”. Lady Bird Johnson Wildflower Center. The University of Texas at Austin. Приступљено 4. 12. 2016.
- „Drvo života – dekorativna i nezahtevna biljka”. Cvećarstvo. Приступљено 4. 12. 2016.
- „Juka - drvo života”. Večerwe novosti. 20. 3. 2015. Приступљено 4. 12. 2016.
- „Sobno cveće drvo života ili juka”. Saznaj Lako. Приступљено 4. 12. 2016.
|first1=захтева|last1=у Authors list (помоћ)
