Gustina

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu

Gustina je po definiciji odnos mase i zapremine nekog tela.

U ovoj formuli (ro) označava gustinu, m označava masu tela, a V njegovu zapreminu. Dimenzije gustine su M L-3 a SI jedinica: kilogram po kubnom metru - kg/m3).

Gustine elemenata i čistih jedinjenja su karakteristične konstante ali pošto zavise od temperature, saopštavaju se zajedno sa temperaturom na kojoj su određene.

Na gustinu neke materije utiče sastav, temperatura, agregatno stanje, alotropski oblik, električno polje itd. Jedan od prvih zadataka fizičke hemije je bio da na osnovu merenja makroskopskih osobina materije dokuči nešto o njenoj mikroskopskoj građi. U tom pogledu gustina je od ogromnog značaja jer su na osnovu merenja gustine i indeksa prelamanja ili dielektrične konstante izračunavala molekulska refrakcija a na osnovu nje, dimenzije molekula.

Zanimljivo je da su za merenje gustine gasovitog azota godine 1904. Nobelove nagrade dobili Vilijem Remzi za hemiju i Lord Rejli za fiziku. Naime, iz veoma male razlike u gustinama azota iz vazduha i hemijski dobijenog azota oni su zaključili da u vazduhu pored azota postoji još neki gas i tako su pronašli argon. To je suština fizičke hemije - meriti nešto obično i iz toga pronaći nešto neobično.

Gustina čvrstih tela u (kg/m3) na 20°C[uredi]

Telo u kg/m3 Telo u kg/m3
Aluminijum 2720 Magnezijum 1740
Antimon 6685 Mangan 7400
Arsen 5776 Bakar (elektrolitni) 8933
Azbest 2000-2800 grupa minerala-mika 2600-3200
Bakelit 1340 Mikanit 1900-2600
Barijum 3600 Molibden 10200
Berilijum 2690-2700 Legura bakra sa cinkom 8400-8700
Bor (hemijski element) 3300 Naftalin 1150
Beton 1800-2400 Nikl 8350-8900
Bizmut 9807 Nikelin 8600-8850
Bronza 8800-8900 Novo srebro 8400-8700
Celuloza 1380 Najlon 1140
Hrom 6920 Olovo 11300-11400
Hromonikelin 8200-8370 Parafin 870-910
Opeka 1400-2200 Pesak (suv) 1550-1800
Kalaj (beli) 7200-7400 Platina 21300-21500
Cink 7130-7200 Pleksiglas 1180-1200
Drvo 800 Porcelan 2300-2500
- hrast 600-900 Kalijum 870
- lipa 400-600 Šalitra 2260
Duraluminijum 2800 Sumpor monoklitni 1960
Ebonit 1100-1300 Sumpor romboidan 2067
Elektron
(legura magnezijuma)
1740-1840 Koža (suva) 860
Fosfor beli 1830 Natrijum 980
Gips 2310-2330 Srebro 10500
Glina (suva) 1500-1800 Čelik 7500-7900
Grafit 2300-2720 nerđajući čelik 7860
Guma 1100-1190 Topljeni čelik 7840
Palakvijum 960-990 Sneg 125
Invar 8000 Staklo obično 2400-2800
Iridijum 22400 Kvarcno staklo 2900
Kadmijum 8640 Masti 920-940
Pampur 220-260 Tantal 16600
Kreda 1800-2600 Drveni ugalj 300-600
Kobalt 8900 Volfram 19100
Silicijum 2329,6 Vosak 950-980
Kvarc 2500-2800 Zlato 19282
Igelit 1350 Gvožđe čisto (α) 7875
Led na 0oC 880-920 Gvožđe (sivo) 800-7250

Gustina tečnosti u (kg/m3) na 22°C[uredi]

Za određivanje gustine tečnosti može se koristiti instrument areometar.

Gustina gasova u (kg/m3) na 20°C[uredi]